Pošto imam ovde zamenika sekretara, on mi kaže da je javno konstatovano da je potrošeno vreme. Neću vas u tom slučaju sprečiti da govorite, ali moram da kažem da onda otvaramo jednu novu temu ovde. To više nije vezano za raspravu po amandmanima, to je na koji način se može koristiti vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi. U vašoj interpretaciji onda mora Skupština da konstatuje, a do sada je ovde bilo konstatovano drugačije, postoji jedno vreme, ali da ne oduzimam sad od ukupnog vremena rasprave, da može da ga koristi i šef poslaničke grupe, a ne samo ovlašćeni predstavnik.
U svakom slučaju, izvolite, gospođo Radović.

Hvala, gospodine predsedavajući, na tolerantnosti.
Na tu vašu tolerantnost, ja ću da odgovorim tako što se više neću javljati kao ovlašćeni, sem korišćenja onog vremena koje je predviđeno za raspravu po amandmanu.
Ovim amandmanom koji je moj prethodnik, gospodin Palalić, obrazložio, mi smo tražili da se član koji se odnosi na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku briše. To za nekog možda deluje vrlo nelogično, ali smatramo da način na koji su formulisane ove odredbe zakona, tim odredbama se neće ostvariti svrha koju je predlagač zakona imao na umu, a to je upravo da se pospeši postupanje sudova u razumnom roku. Zbog čega? Naravno, navešću argumente zbog čega ovako mislim. Na ovaj način se prosto uvodi jedan sistem vrlo skupih paralelnih procesa za zaštitu prava za suđenje u razumnom roku. Čini mi se da se njime otklanjaju samo simptomi, a ne uzroci ovog problema.
Ako bismo se bavili samim problemom i uzrokom zbog čega dolazi do povrede prava na suđenje u razumnom roku onda će nam biti sasvim jasno da je jedan od osnovnih razloga to što su sudije i sudovi nesrazmerno opterećeni i što su sudije pod konstantnim pritiskom efikasnog postupanja, s tim da se ta efikasnost shvata na jedan potpuno drugačiji, rekla bih pogrešan način u smislu da je efikasno postupanje donošenje što većeg broja presuda u što kraćem roku, umesto da se shvata na način da je efikasno postupanje donošenje kvalitetnijih odluka u razumnom roku.
Mislim da sada kada govorimo o uvođenju ove mogućnosti kroz Zakon o uređenju sudova, plašim se da bi ovakvo rešenje prosto hrabrila veliki broj stranaka da ulažu zahteve, tražeći povredu prava na suđenje u razumnom roku, čak i u onim situacijama kada bi to bilo sasvim neopravdano. Stvoriće se jedan vrlo skup sistem paralelnih postupaka od kojih građani neće imati nikakav boljitak, a plašim se da bi država mogla i te kako da se suoči sa velikim finansijskim udarom.
Postoji još jedan razlog zbog čega mislim da ovo rešenje nije opravdano. To je što neposredno viši sudovi bi bili u jednoj situaciji, da kažem prilično nepovoljnoj za sebe, da bi možda mnogo više vremena trošili na to da rešavaju zahteve za povredu prava na suđenje u razumnom roku, a da bi svoja redovna suđenja doveli u pitanje. Dakle, doveli bi u pitanje da li oni u svojim redovnim postupcima postupaju vođeni načelom suđenja u razumnom roku.
Mislim da će ovo rešenje biti jedno od osnovnih sledećih izmena ovog predloga zakona, jer će praksa pokazati da je ono u ovakvom vidu neodrživo. Hvala na tolerantnosti.

Zahvaljujem gospođo Radović.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić i Ljubica Milošević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Zlata Đerić i Dubravka Filipovski.
Pošto su Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika je podneo amandman na član 2.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima ministar Selaković.

Prihvatam amandman Odbora.

Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Hvala gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, postoje neke stvari koje se podrazumevaju. Podrazumeva se pravna pomoć među sudovima, saradnja sudova sa državnim organima u skladu sa pozitivnim propisima i podrazumeva se između ostalih pristojnost i tolerancija u vođenju sednice parlamenta.
Gospodine potpredsedniče, pre nekoliko minuta ste pokazali kako izgleda kada se sednica vodi sa jednom ozbiljnom dozom tolerancije i na tome vam iskreno čestitam. Nažalost u prepodnevnom delu zasedanja bili smo svedoci nečeg što se direktno suprotstavlja ovakvoj vrsti pristojnosti i tolerancije koju ste vi pokazali.
Naime, kada je predsedavajući, gospodin Arsenović, odbio da omogući gospodinu Halimiju da replicira i kada je poslanik Halimi pokušao putem povrede Poslovnika, pozivajući se na član 107. da izrazi svoje neslaganje sa stavom ministra, predsedavajući mu je jednostavno odbrusio da ukoliko ne ume da obrazloži povredu Poslovnika, u tom slučaju treba da odustane od obrazlaganja.
Na taj način iz ovog parlamenta je otišla jedna ružna slika, slika netolerancije, pogotovo što se radi o poslaniku koji dolazi iz redova nacionalnih manjina. Tim pre, većina koju čini ovaj parlament mora da ima određenu dozu tolerancije prema manjini, u tom slučaju prema poslaniku Halimiju.

Narodna poslanice, znam da ste me pohvalili, a izgleda da protivrečim samom sebi, ali isteklo je vreme, dva minuta i 20 sekundi. Drugo, moramo se držati tačke.
Pošto nisam bio u tom trenutku u sali, trebalo je tražiti tada povredu Poslovnika i tražiti da se o tome raspravlja u Danu za glasanje. Tako da mislim da je trebalo možda tada reagovati i reći.

Hvala gospodine potpredsedniče. Inače sam koristila deo vremena poslaničke grupe, s obzirom da sam u međuvremenu potrošila vreme koje je bilo predviđeno za ovlašćenog predstavnika.

Samo da zamolim narodne poslanike. Neću nikoga sprečavati da govori, jer sam uvek smatrao da i misliću dok postojim da je Skupština mesto gde su poslanici došli da govore.
Poslanici su slobodni da govore i nema skupštine gde poslanici ne mogu slobodno da kažu sve što misle, apsolutno sve. Ovo je valjda jedino mesto gde sve sme da se kaže, ali skrećem pažnju samo zbog efikasnosti u radu. Zahvaljujem se na pohvali. Idemo dalje.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Pošto su Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Izuzetno sam srećan i zadovoljan što su prihvaćeni, ne samo moj amandman, nego i amandman mojih kolega, gospodina Nenada Konstantinovića i Slobodana Homena, koji su u istom članu intervenisali i praktično omogućili da Viši sud odlučuje i u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti upotrebe pronalazaka, industrijskog dizajna, modela, uzoraka, žigova. Znači, ne samo Privredni sud, nego kada su u pitanju fizička lica, praktično Viši sud.
Viši sud je do sada to i radio i mislim da je to dobro. Interesantno je što će sada to raditi samo Viši sud u Beogradu i interesantno je, s obzirom da je gospodin Konstantinović dao amandman, da je već Evropa rekla – ne, to može da radi samo Viši sud u Beogradu, zbog ujednačavanja prakse.
Interesantno je koliko je Evropa bila brza da kaže – ne, neće svi viši sudovi nego samo Viši sud u Beogradu. Tako smo dobili informaciju. Postoji mogućnost usaglašavanja prakse u okviru VKS, član 8. ovog istog zakona o tome govori. Postojala je mogućnost i toga.
Opet, zadovoljan sam što je moj amandman usvojen. Brzo ću reći. U odnosu na prvi Predlog zakona dobro je što 359. i 234. ne sudi Viši sud i za stav 1. i za stav 2. i za stav 3. Oni koji su u krivičnoj materiji to jako dobro znaju, inače bi bili zatrpani viši sudovi. Dobro je što je već u junu popravljena situacija i Predlog zakona je stigao bez toga. Znači onako kako treba, ostaje 359. i 234. i stav 3. samo.
Na taj zakon dao sam isti amandman, kao što sam dao amandman i četiri meseca kasnije, u oktobru, da ne zaboravimo našu otadžbinu Srbiju. Ukoliko Viši sud sudi za krivična dela povrede ugleda strane države i međunarodne organizacije, naopako da ne sudi i za povredu ugleda naše otadžbine. I milo mi je što je prihvaćen moj amandman.