Hvala gospodine predsedniče.
Kratko ću iskoristiti priliku dame i gospodo narodni poslanici, da se obratim.
Ovih jedanaest zakona ću pokušati da obrazložim zašto smo ove zakone u ovom obliku predložili, da ukratko objasnim šta ti zakoni sadrže i da se na posletku osvrnem na to šta oni predstavljaju, ali neću diskutovati ovom prilikom detaljno o budžetu, pošto pretpostavljam da ćemo to raditi u sledećoj tački dnevnog reda.
Znači, zašto imamo ovih jedanaest zakona o kojima raspravljamo danas? Tri glavna razloga, jedan je suočavanje sa realnošću, priznavanje problema i pokušaj, prvi korak ka rešavanju tog problema. Tu prevashodno mislim na deficit i mislim na smanjenje u srednjem i dugom roku nivoa javnog duga, u odnosu na bruto društveni proizvod.
Drugi razlog zbog koga diskutujemo o ovim zakonima jeste pospešivanje borbe protiv sive ekonomije, bilo u akciznim proizvodima, bilo u naplati PDV-a kao takvog, znači, zaoštravanje nekih kaznenih mera i bolje poštovanje zakona.
Treći razlog zbog koga su neki od ovih zakona ovde jesu tehničkog unapređenje, nekih sistemskih reformskih zakona koji su usvojeni u poslednjih godinu dana od strane ove Vlade. Pre nego što uđem u sve detalje, želim da kažem da ovi zakoni, bar u ovom reformskom delu nisu ni na koji način različiti i ne donose ništa novo u odnosu na ono što je objavljeno, mislim da je 7. oktobra bila sednica Vlade, odnosno uključeno u fiskalnu strategiju koju je Vlada kao krovni dokument svoje strategije usvojila 1. novembra.
Dakle, što se tiče ovog prvog razloga i suočavanja sa realnošću mi govorimo sada o tome da je deficit od 7,1%, što je inače ukupni deficit, deficit koji nismo ranije zvali tim imenom da tako kažem loš. Ali, ono sa čim smo se mi suočili došavši i sagledavši, da tako kažem neku osnovnu situaciju kako bi izgledalo u 2014. godini, jeste bio deficit od oko 9%. Neke strane institucije će reći čak i više.
Suočili smo se takođe, odnosno suočavamo se sa situacijom u kojoj je javni dug sa 29% na kraju 2008. godine narastao, odnosno biće oko 64% na kraju 2013. godine. To je neki limit zaduživanja do koga možemo da idemo, možda možemo i još nekih desetak posto. realno, pre nego što se budu postavila pitanja da li stvari mogu da funkcionišu ili ne.
Treći razlog jesu preuzete obaveze koje smo u prethodnih, rekao bih najviše recimo, pet godina, koje su razna javna preduzeća preuzela što pod garancijama države, što su banke svojom upitnom, da tako kažem, poslovnom politikom, naročito ove sa državnim udelom, natovarile na leđa budžeta. Tu govorim o jednoj cifri od oko 150 milijardi dinara, koju ćemo morati da otplaćujemo u sledeće četiri godine, da tako kažem, ispod crte. To je ono što ne ulazi u ovaj budžet o kome ćemo pričati u sledećoj tački dnevnog reda.
Što se tiče poštovanja zakona i neki od ovih zakona koji su ovde predloženi među ovih 11 izmena i dopuna, zaoštrava kaznenu politiku i pospešuje primenu naplate poreza i deo je ove reforme poreske uprave, o kojoj smo pričali u javnosti i koju moramo da sprovedemo.
Nema tu puno upitnih stvari, rekao bih da smo prinuđeni da ove mere sa rashodne strane sprovodimo i prinuđeni smo da ih sprovodimo na način na koji to činimo ovde, međutim, dugoročno ono što je nama neophodno, jeste da se poštuje zakon i da suzbijamo nelegalnu trgovinu akciznih proizvoda, pre svega duvana i naravno naftnih proizvoda i da krenemo da naplaćujemo porez onako kako bi po zakonu moralo da bude.
Ima tu ozbiljnih stvari koje treba da se urade i organizaciono što se tiče poreske uprave, na kojima se već radi u poslednjih godinu dana, ali ima i drugih sistemskih problema koje moramo da rešimo kada se govori o preduzećima u restrukturiranju, u drugim javnim preduzećima, o javnim komunalnim preduzećima, kako bismo i njih postavili na zdrave noge i omogućili im da te poreze i ostale obaveze državi plaćaju.
Pričamo o ovim merama koje su regulisane ovim zakonima i izmenama i dopunama zakona, neke od njih nisu i ne mogu da budu idealne. Većina njih nije idealna i nije popularna. Priliku da se reformišemo na jedan postepeniji način, rekao bih, da smo propustili onda kada su je drugi iskoristili, mislim prevashodno u Evropi, a to je bilo u jeku ove svetske finansijske krize, koju smo mi proglasili kao svoju razvojnu šansu i nismo se obratili nelogičnostima koje u budžetu i u sistemu imamo, kako su to druge države radile i zašto je postojalo tada i podrška spoljnih institucija, rekao bih da je moralo postojati i razumevanje ljudi kod nas, rekao bih da smo to razumevanje i poverenje možda i prokockali.
Ovim merama se trudimo da se spasimo nekontrolisanog scenarija i preduzete su u poslednjem trenutku, ali verujem na vreme. Ukoliko budu sprovedene, počev od ovog budžeta, onda i na način na koji je definisano fiskalnom strategijom, nekontrolisani scenario je grčki scenarijo, je portugalski scenarijo, irski scenarijo, scenarijo u kome nismo mi ti u ovom parlamentu koji imamo poslednju reč oko toga, šta hoćemo da činimo i na koji način ćemo voditi svoju politiku. To je loš scenarijo, scenarijo koji treba da izbegnemo, koji jedino ispravno i smisleno da pokušamo da izbegnemo, bez obzira na tešku situaciju u kojoj se nalazimo.
Takođe, ove mere, odnosno skup mera o kojima pričamo ovde, jeste jedan minimum koji je neophodan, iako smo čuli da je potrebno i više po nekim analizama. Po nekima smo čuli da postoji i alternativni, neki scenarijo i ako nismo čuli nijedan koherentan i niholistički, minimum koji je neophodan, a pri tom i socijalno odgovoran.
Prosto, mi smo se trudili u ovom ograničenom vremenu koje imamo, da bismo usvojili ove zakone i u krajnjoj liniji oformili budžet u skladu sa tim da se prosto obratimo i tome kako ćemo podeliti na neki način taj teret, dok ne budemo imali dovoljno vremena da na adekvatan način eliminišemo anomalije koje postoje, prevashodno u javnom sektoru, tu mislim na javna preduzeća i naravno na državnu upravu.
Pomenuću ponovo ono o čemu sam pričao i na Vladi i nekoliko puta kasnije, dakle, koji su to zakoni i šta zapravo činimo ovde. Nije mi teško da to kažem i pogledam u oči bilo koga drugog, zato što verujem da je to jedini način na koji možemo da se spasimo upravo ovih scenarija o kojima sam pričao i koji su zadesili neke druge, ne tako daleke zemlje.
Znači, mi ovim zakonima, iako neki od tih nisu idealne mere, povećavamo nižu stopu PDV sa 8 na 10%, prebacujemo računare i IT opremu, što je u skladu sa pravilima, da tako kažem Evropske unije, sa niže na višu stopu. Hoću da kažem da to nismo radili isključivo, radili smo kao i ostalo što se tiče ovih mera u onolikom dijalogu koliki je bilo moguće i koliko je vreme dozvolilo. Čini mi se da smo tu uradili sve što je bilo u našoj moći, da bismo sagledali šta ima smisla, a šta nema smisla.
Iako je isprva bilo najavljeno da ćemo razmotriti i jesmo razmotrili podizanje i prebacivanje hotelijera i hotelijerskih usluga, recimo sa niže na višu stopu, zajedno u razgovorima sa udruženjima hotelijera, tako i sa drugim stručnjacima i članovima stručne javnosti došli smo do zaključka da i ako to ima smisla uraditi u Beogradu, nema smisla to uvodi u ovakav jedan zakon, jer bi to imalo loše efekte na hotelijerstvo u ostatku Srbije.
To povećanje PDV je nešto oko 250 dinara na jednu potrošačku korpu. To nije malo, naročito u ovim okolnostima gde domaća potrošnja stagnira, ali je neophodno. Neophodno je dok ne uspostavimo sistem. Uspostavljamo ga kojim ćemo se boriti protiv sive ekonomije, i kojim ćemo uspeti u naredne tri godine višestruko prebacimo ono što ćemo dobiti povećanjem ovog PDV-a.
Druga mera ili da kažem drugi efekat ovih zakona biće smanjenje neto zarada u javnom sektoru. Takođe, nešto što nismo pominjali, a mislim da je sasvim ispravno i drago mi je što je Vlada podržala, a nadam se da će i Narodna skupština to podržati, je skraćivanje perioda prava na naknadu izabranih, postavljenih i imenovanih lica sa šest na tri meseca. Da pojednostavim, to znači da oni kojima bude prestala funkcija u državnoj upravi, uključujući mene i narodne poslanike koji su ovde neće primati platu za šest meseci oni koji ne budu imali sledeći posao, već smo to spustili na tri meseca što je u liniji sa nekim standardima i van Srbije.
Opet, ovo je pre-kursor za platne razrede koje ćemo da uvedemo u čitav javni sektor. Oni već postoje donekle u državnoj upravi, ali i tu imamo anomalija. Kako bi neko ko radi isti posao na različitom mestu u različitom ministarstvu zarađivao i ne samo ministarstvu nego uporedive poslove i u prosveti i u zdravstvu zarađivao onoliko koliko zaslužuje po težini posla, po stručnoj spremi koju ima, a naravno u skladu sa ekonomskim mogućnostima koje država ima za to.
Takođe, razmatrali smo detaljno i u sklopu toga šta i na koji način stimulišemo i privredu, poreske podsticaje, konkretno investicione podsticaje kod poreza na dobit i to je nešto što smo takođe, sagledavši kako funkcioniše i kod nas i na drugim mestima, shvatili da nije od primarnog značaja i iz ankete i razgovora sa privrednicima nije od primarnog značaja za podsticaj privrede, a na taj način ni za državu u narednih nekoliko godina, opet od 2014. godine već od 2015, 2016. godine zbog principa naplate ovog oblika poreza, ostvarujemo nešto preko 20 milijardi uštede, odnosno većeg prihoda.
Takođe, usvojili smo, ne misleći samo o 2014. godini iako je to rekao bih nešto što bi možda s političke strane bilo logično, i na produženu indeksaciju za plate u javnom sektoru i za penzije od 0,5% dva puta godišnje, nominalno u 2015, 2016. godini.
Pomerili smo uzev u obzir opšte stanje s kojim se suočavamo kao država pomerili smo, nismo ni na koji način osporili ili ukinuli isplatu akontacija po osnovu restitucije i na posletku, a nakon sagledavanja rezultata, da tako kažem, odnosno podataka koje imamo sada po prvi put u registru zaposlenih u javnom sektoru, gde imamo 740.000 ljudi, što je nekih 20% više nego što smo mislili po najoptimističnijim ili pesimističnijim procenama da imamo meru ograničavanja da tako kažem zapošljavanje u javnom sektoru gde ćemo uspostaviti jedno telo Vlade koje će moći da sagledava izuzetke, a gde ćemo morati naterati sve organe i budžetske korisnike u javnom sektoru, da sagledaju svoje realne potrebe oko zapošljava i gde ćemo moći da imao pregled i iskontrolišemo način na koji se to dešava.
Mislim da većina zakona zapravo potpada je objašnjeno u smislu šta ćemo diskutovati danas. Drugi zakoni o kojima nećemo pričati danas, ali koji su važni zakoni da bismo reformu sproveli kako valja i koji su druga strana ove medalje, a koji se odnose na pospešivanje privrednog ambijenta kod nas, jesu Zakon o radu, Zakon o planiranju i izgradnji. Smatram da će ti zakoni zajedno sa ovom makrofiskalnom stabilnošću, koju uvodimo ovim budžetom i zakonima o kojima ćemo danas debatovati, zapravo nas dovesti u situaciju gde ćemo ponovo biti sagledavani kao zemlja koja je na pravom put od strane stranih investitora, ali i domaće privrede.
Ono što bih hteo ponovo da podvučem jeste da ovo što diskutujemo danas nije ni na koji način različito suštinski od onoga što je u javnosti već skoro dva meseca, odnosno što se u fiskalnoj strategiji potanko nalazi i objašnjeno je, a fiskalna strategija je usvojena 01. novembra.
Ono što takođe hoću da kažem jeste da smo čuli puno individualnih kritika. Kada kažem individualnih kritika mislim na individualne mere ili pojedinačne delove bilo reformskih zakona, bilo budžeta kao takvog. Ali, nismo čuli nijednu holističku alternativu. Nismo čuli nijednu alternativu koja objašnjava kako je na drugi način moguće da se stabilizuju javne finansije i pokrene privreda u ovom srednjem roku. Pri tom, po prvi put smo čuli za mere koje su sadržane u predlozima izmena i dopuna zakona, kao i o budžetu od strane fiskalnog saveta, od stručne javnosti, od stranih institucija da su realne. Po prvi put ćemo debatu voditi o tome da li je ovo ispravna politika a ne da li su brojevi tačni ili nisu. Smatram da je dobro i nadam se da će biti dobra podloga za jednu konstruktivnu diskusiju ovde.
Ono što usvajamo danas je prvi korak na putu velikih reformi koje hoćemo da sprovedemo u naredne dve do tri godine. Da se razumemo sistemske i strukturne reforme ne znače ništa drugo nego da prevedemo – pričamo o prosveti, da u prosveti vrednujemo one nastavnike, profesore, učitelje koji postižu rezultate. Imamo načina sa ovim ispitima, sa učestvovanjem u međunarodnim različitim vrstama testiranja da merimo uspešnost ljudi koji rade u javnom sektoru. Isto važi i za zdravstvo gde ćemo čitav sistem poboljšavati, a naročito mora da važi za javna preduzeća i državne banke. Uvođenje korporativnog uvođenja, pokazatelja finansijske uspešnosti, operativne efikasnosti koji će omogućiti da posle izvesnog vremena kao javnost čiji se novac tu i troši, odakle bi novac trebalo da dobijamo u slučaju profita, moći da uperimo prstom i kažemo – ovo funkcioniše ili ovo ne funkcioniše. To nije trivijalan proces zato što se ne radi samo o individualnim javnim preduzećima već se radi o prikrivenim sistemima subvencija i socijalnih davanja koji su iskrivljeni i koji nisu pravedni i koje moramo da ispravimo.
To ne može da se ispravi sa 11 zakona i da se ispravi za 11 nedelja. To ne nešto za šta treba više vremena i jedino je odgovorno rešavati ga na taj način i to je u principu ono što radimo. Da odgovorim, to je način na koji hoćemo da se obratimo i reformama u PIO fondu, odnosno u penzionom sistemu kao takvom i te ćemo reforme debatovati zajedno ovde u prvoj polovini sledeće godine zajedno sa reformama nekih drugih sistemskih zakona, kao što je Zakon o budžetskom sistemu, kao što je Zakon o finansiranju lokalnih uprava i nadam se, Zakon o finansiranju AP Vojvodine, čijoj ćemo izradi pristupiti.
Dakle, samo bih možda za kraj podsetio da smo na putu ka EU i to smo izabrali ne zato što nas neko na tera, nego zato što hoćemo da uvedemo stabilnosti i da idemo ka jednom sistemu koji je zasnovan na pravnoj i ekonomskoj sigurnosti.
Ovo su prvi koraci u tom smeru. Ovo nije demagogija. Ne postoji politički razlog zbog koga bi Vlada, odnosno vladajuća većina u ovom parlamentu, a nadam se i neke opozicione stranke, podržale ove mere i ovaj budžet. Ovi zakoni nisu zakoni koji donose političke poene. Ovaj budžet nije budžet koji donosi političke poene. Ovo su zakoni i budžet koji su korak unapred i jedini politički odgovor na stvar koju treba uraditi, jedina alternativa koju imamo.
Samo želim da se zahvalim, pošto jesmo radili ovo vrlo brzo u poslednja tri meseca i puno smo uradili, u smislu jedne kredibilne fiskalne strategije, u smislu izmena i dopuna ovih zakona, ima ih 11 danas, u smislu izrade budžeta i u ovom kratkom roku prolazimo i kroz amandmane svih narodnih poslanika i odbora. Samo želim da se zahvalim svojim saradnicima u Ministarstvu finansija, koji su stvarno puno uradili u poslednja tri meseca i učinili puno da se ovo napravi.
Naposletku, mi stojimo otvoreni i nadam se da ćemo ovo vreme iskoristiti za jednu konstruktivnu debatu, da ćemo razgovarati na osnovama onog što je stvarno i onog što je moguće, a da nećemo koristiti ovih pet sati, koliko imamo opredeljeno za raspravu o ovom zakonu, kao i ono vreme koje imamo opredeljeno za raspravu o budžetu, da se obraćamo prošlosti. Radije bih razgovarao o budućnosti, na koji način i kako možemo da ove predloge možda zajedno poboljšamo. Hvala vam.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pokušao bih da iznesem stavove SVM u vezi ovih zakona koji su pred nama.
Kao što znamo, po prvoj tački dnevnog reda ćemo voditi raspravu o setu zakona koji moramo doneti da bi mogli ispoštovati osnovna načela Vlade, kod postojećeg zakona ili predstojećeg Zakona o budžetu za 2014. godinu.
Pored seta poreskih zakona, imamo i Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o izmenama plata državnih službenika i nameštenika, imamo i Zakon o umanjenju prihoda lica u javnom sektoru, Zakona o duvanu itd. Čitajući ove zakone, prošli put sam čuo od gospodina ministra da je većina izmena pravno-tehničke prirode. Možda će moji drugovi iz drugih poslaničkih grupa pričati o ovim tehničkim ili pravnim izmenama, da je to zbog nestručnosti koalicije koja vodi Vladu, ali ja mislim da u načelu moramo menjati one zakone koji nisu baš dobri. Moramo poboljšati zakone da bi naša finansijska situacija bila što bolja.
Što se tiče nekih izmena, imaju tzv. fiskalne ili finansijskog karaktera, koje će baš uticati budžet za sledeću godinu i možda za 2015. i 2016. godinu. To su bitne izmene, naročito kod povećavanja PDV, snižene stope PDV sa 8% na 10%. Imamo izmene u vezi ukidanja investicionog kredita za ulaganje za osnovna sredstva i razvoj, kod Zakona o porezu na dobit pravnih lica, i onda uvođenjem tzv. solidarnog poreza. Kod Zakona o platama, nakon prestanka funkcije funkcionera, onih šest meseci se smanjuje na tri meseca. To su takve stvari koje će odmah uticati na budžet u sledećoj godini.
Sada bih rekao nekoliko reči o zakonu koji je pred nama, a to su izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu i nadovezao bih i drugi zakon, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, pošto su ova dva zakona povezana.
Po članu 1. Zakona o budžetskom sistemu je predložena indeksacija ili tzv. ograničenje rasta penzija i plata, zarada u javnom sektoru za 2015. i 2016. godinu. Znamo da je za sledeću godinu određen onaj rast penzije od 0,5%, 1% u toku sledeće godine, a plata će rasti za 2%. Ovde je napisano za 2015. i 2016. godinu da će plate i penzije rasti dva puta godišnje i to za 1%. Mislimo da je ograničenje rasta plata i penzija neophodno, pošto je takva mera koja utiče na rashode budžeta, oko 55% naših rashoda čine plate i penzije.
Postojeći zakon mislim da je tako rešio slučaj, da penzije i plate rastu sa rastom potrošačkih cena. Ovim novim zakonom ili izmenom zakona tehnički nećemo da zamrznemo plate, ali zakočićemo njihov rast. Ovim zakonom je određen linearni rast zarada u javnom sektoru i penzija za oko 3,5% za naredne tri godine. Možda će neke kolege kazati da bi trebalo uporediti sa rastom inflacije za naredne tri godine, ali mislim da inflacija ili rast inflacije teško možemo da odredimo za naredne tri godine. Bićemo srećni ako inflacija za naredne tri godine bude samo 3,5%.
Ovim merama mislim da ćemo sniziti kupovnu moć penzionera i nažalost, ako dobro vidimo, ako vidimo da su oni kupci naših proizvoda, domaćih proizvoda, onda će ovo indirektno uticati na pad domaće proizvodnje. Nadam se da se ovo neće dogoditi.
Još u članu 1. Vlada je predložila zabranu zapošljavanja novih lica u javnom sektoru, radi popunjavanja upražnjenih radnih mesta, do 31. decembra 2015. godine. Ovo mogu samo u izuzetnim slučajevima ili okolnostima da odrade, uz saglasnost Vlade.
U predlogu je predviđeno da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme, zbog povećanog obima posla, samo može da se zaposli 10% od ukupnog broja zaposlenih. Ovde je novina u tome da, pored privremenog ukidanja transfernih sredstava, propisane su i novčane kazne za korisnike javnih sredstava i pored toga i za odgovorna lica.
Imamo izuzetaka u ovom zakonu. To su sudovi, javni tužioci, izabrana i postavljena lica, imenovana lica u državnim i u lokalnim samoupravama. Još su ovde stavljeni i direktori javnih preduzeća.
U drugoj tački ili u članu ovog zakona je navedeno kada će početi centralizovani obračun zarada. Znači, počeće 1. januara 2015. godine. Ovde smo prolongirali godinu dana ovu primenu. Nadamo se da ćemo sa ovim članom koji je baziran na Centralnom registru zaposlenih u javnom sektoru rešiti problem i lošu praksu da neki ljudi u različitim lokalnim samoupravama primaju drugu ili veću platu od onih koji rade isti posao u drugim lokalnim samoupravama.
Što se tiče Zakona o porezu na dohodak građana, mi pozitivno ocenjujemo i podržavamo, a naročito član 5, izmene Zakona kojima se vrši izmena člana 85. Zakona u primeni u tački 16). Radi se o preciznom uređenju poreza na druge prihode, koji se ne plaćaju na prihode od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda i lekovitog bilja. Ovde se radi o fizičkim licima koja su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, korisnici poljoprivrednih penzija i, naravno, ona fizička lica koja doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju i u skladu sa zakonom.
Takođe, pozitivno ocenjujemo da u novom dodatnom članu 5, koji se odnosi na visinu normiranih troškova u visini od 90%, koji se priznaju kod utvrđivanja oporezivnog prihoda kao poreske osnovice po osnovu prihoda od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda i lekovitog bilja. Na ovaj zakon najveća primedba nam je da kod paušalaca niste obraćali pažnju na advokate, na lekare, na stomatologe i vlasnike privatnih ordinacija. Nažalost, oni će ostati dalje u paušalnom oporezivanju i neće voditi ove knjige, da bi na osnovu vođenih knjiga plaćali porez. Sadašnje zakonsko rešenje je da ovi paušalci kao da imaju platu od 25.000 do 35.000 dinara neto mesečno, ali mislimo da je to apsurdno i nije baš istina.
Gospodine ministre, kao nestranačka ličnost i kao finansijski stručnjak, zašto ste izostavili ovu kategoriju paušalaca, zašto ih niste prebacili u poreske obveznike koji vode knjige? Mislim da bi imali dodatnih prihoda sa ovom promenom.
Što se tiče Zakona o porezu na dodatu vrednost, kao što znamo, od 1. januara sledeće godine niža stopa poreza će porasti, odnosno povećaće se sa 8% na 10%. Ovde će, kao što ste rekli, kompjuter i računarska oprema pasti u drugi razred poreza. Znači, niža tzv. posebna stopa primenjivaće se za osnovne životne namirnice, na lekove, medicinska pomagala i, nažalost, na komunalije. Sa ovim predlogom, negde sam čitao, Vlada očekuje da će oko 20 milijardi dinara novih prihoda dobiti budžet.
Znači, povećanje ovog PDV mislim da će građani Srbije osetiti po džepovima. Ne kažem da će ih jako udariti, ali najsiromašnijim građanima ovih nekoliko stotina dinara puno znači. Nekima je jedan dan veliko vreme da dođu do sledeće penzije. Pojedini građani će i više osetiti ove naše mere, a to su oni građani koji rade u javnom sektoru. Onda bih prešao na one zakone koji na njih utiču, a to je Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru.
Kao što ste rekli, ovo je prvi korak u reformi javnog sektora, kojim ćemo videti efekat ovog zakona već u sledećoj godini, u 2014. godini. Prema ovom zakonu, plate iznad 60.000 dinara će biti oporezivane za 20%, iznad 100.000 dinara sa 25%. Sa ovim predloženim zakonom biće uštede, ako tako mogu da kažem, oko 15 milijardi dinara. Kontrolu ovog zakona će sprovesti poreska uprava. Naravno da su predviđene i novčane kazne ako se ovaj zakon ne poštuje.
Smatramo da je loše što su u ovom zakonu izostavljene iznadprosečne penzije. Pitamo – zašto su izostavljene ove iznadprosečne penzije iz ovog solidarnog poreza? Mislimo da bi sa uvođenjem solidarnog poreza na natprosečne penzije država dobila oko 13 do 14 milijardi dinara.
Drugo pitanje – zašto nisu uzeti u obzir neki radnici određenih ministarstava, a naročito mislimo na radnike MUP, oni koji dobijaju bonuse već godinama unapred? Tamo bi mogli da štedimo oko 6 milijardi dinara. Znači, ukupna štednja bi bila sa ovim merama oko 20,5 milijardi dinara.
Gospodin ministar je rekao da ove mere nisu baš idealne, ali su pravedne, ako tako gledamo alternativu, da će plate u javnom sektoru biti smanjene. To je činjenica, da su u javnom sektoru 30 do 35% veća primanja nego u privatnom sektoru. Neki savetnici, možda i vaši savetnici više zarađuju nego vi, gospodine ministre, ali to je sada u našem sistemu, nažalost, tako.
Sledeće pitanje – da li ste uzeli u obzir da će sa ovim merama visokokvalifikovani ljudi ili visokokvalifikovana radna snaga preći u privatni sektor ili da će, možda još gore, otići u inostranstvo? Ovde naročito mislimo na lekare specijaliste, na ekonomiste i druge stručnjake.
Kod Zakona o porezu na dobit preduzeća, mislimo da ne bi trebalo sa jednom rečju – briše se: „ukinuti poresku olakšicu za ulaganja ili podsticaj za ulaganja u osnovna sredstva i razvoj“. Možda bi bilo dovoljno samo da se izuzmu iz zakona oni koji se odnose na neiskorišćeni deo poreskog kredita koji su do sada mogli da prenesu ili da sa njima umanje buduće poreske obaveze u narednih desetak godina. Znači, iz zakona ne bi uzeli olakšice, nego onaj neiskorišćeni deo ovog kredita. Možda bi to bilo neko bolje rešenje u ovom zakonu.
Sada se postavlja pitanje – kako će se ove mere odraziti na buduće investitore domaće prirode ili inostrane investitore? To će vreme da pokaže.
Ovde sam sebi zapisao – poreska disciplina i nekoliko znakova pitanja. Mislim da, gospodine ministre, znate da u našoj zemlji poreska disciplina nije na nekom nivou. Kao što smo videli ili čitali, kod nekih zakona poreska uprava će voditi kontrolu i nadam se da će poreska uprava dobiti značajniju ulogu i sa ovim potezima će se vratiti i poštovanje poreske uprave.
Kao što znate, pre 12 ili 13 godina imali smo jedno sistemsko rešenje koje je moglo da kontroliše naše finansije. To je bio sistem SDK. Nadam se da ćemo nekakav takav sistem moći da vratimo u našu finansijsku praksu, da ne bismo imali toliko problema, a naročito kod naplate poreza.
Poslanici SVM će nekoliko od ovih zakona podržati. Ovde mislimo na one zakone koji će poboljšati finansijsku situaciju naše zemlje i koji imaju pozitivan uticaj na položaj naročito poljoprivrednog stanovništva. Hvala vam što ste me saslušali.

Hvala.
Sada prekidamo sa radom da bi započeli Osmu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 časova, imajući u vidu potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15,15 časova.
(Posle pauze)

Otvaram zajednički načelni pretres o predlozima zakona koji su na dnevnom redu i nastavljamo sa diskusijama ovlašćenih predstavnika.
Ko se javlja za reč od ovlašćenih predstavnika?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da će se drugi javiti i zbog toga se nisam odmah javio, ali neću uzeti puno vremena iz prostog razloga jer govorimo o zakonima koji su prateći zakoni u vezi budžeta. Pošto se radi o pratećim zakonima, teško je govoriti o tim zakonima posebno, ne uzimajući u obzir budžet.
No, pošto imamo raspravu o budžetu, reći ću samo nekoliko stvari. Smatram da su ovi zakoni iznuđeni, da su veoma restriktivni u nekim stvarima, a da imaju blago socijalnu komponentu. Ovo moram da naglasim, jer u ovim zakonima ima dosta rešenja za koje, kao pripadnik Socijal-demokratske partije, teško mogu i treba da dignem ruku. Gledajući šta se želi postići, gledajući šta se želi i znajući kakva je dubioza u našem budžetu, gde su problemi, gde se nalaze, ove zakone smatram kao prvi korak ka rešenju problema koje moramo imati u narednom periodu.
Ovde je naglašena siva ekonomija koja ima dosta prostora u našoj zemlji. To je više od 30%. To je zaista veliki procenat i tu se govori o poreskoj upravi i njenom radu. Moram reći da tu ima vrlo velikih problema. Ko je imao kontakta sa poreskom upravom, ko je radio nešto tamo, video je da tu ima mnogo birokratije, da ima mnogo teškoća da se ostvare neka prava. Zato predlažem da, u narednom periodu, poreskoj upravi posvetimo mnogo više pažnje, mnogo više pažnje u smislu da se modernizuje, da jednostavno postoje u ovoj zemlji dve stvari, koje su izvesne, jedna je smrt, a druga je da morate platiti porez. Prema tome, sve ostalo je neizvesno.
Dajte da vidimo da li možemo napraviti poresku upravu koja će biti efikasna. Ne mogu, a da ne uzmem u obzir činjenicu, kada smo uvodili fiskalne kase, da je to zaživelo, da je dalo rezultate, a da sada posle izvesnog vremena nemamo te rezultate koje smo imali. Kada o tome govorim, govorim zbog toga što postoji mnogo unutrašnjih rezervi koje moramo ispuniti da bismo onu veliku budžetsku rupu, koju imamo, mogli popuniti.
Naravno, možda to u prvi mah to izgleda malo po malo, ali malo po malo znači dugoročnije rešenje, znači u nekom srednjem roku izlazak iz problema koje imamo unutar ovog našeg budžeta.
Sada ću se vratiti na nekoliko pitanja koje ovi zakoni rešavaju. Vratiću se jer ovaj budžet, o kojem govorimo, gde su dubioze zaista izražene… Ono što je posebno bitno, imamo ono što je iznad crte, a sada se prvi put pojavljuje i govorim o tome što je ispod crte. To što je ispod crte, to moramo javnosti reći jasno i otvoreno. Ono što smatram i što ću reći kada budem govorio o budžetu jeste činjenica da ovoga puta ova vlada hrabro, otvoreno saopštava gde se nalazi, gde se nalaze državne finansije u ovom trenutku. Da je stanje sjajno, nije. Da je teško, nije. To se priznaje, ali se moraju tražiti izlazi iz situacije u kojoj se nalazimo.
Ovde govorimo, u ovim zakonima koji su predloženi kao prateći zakoni, šta treba da uradimo. Pre svega, oporezivanje plata. Kao Socijal-demokratska partija mi smatramo da teret teškoća moramo podnositi svi prema svojoj imovinskoj snazi. Prema tome, onaj ko ima više, mora više da izdvaja. Ne mogu da se ne otmem utisku, ako imamo u sledećoj 2014. godini 114 milijardi za kamate, a dajemo 35 milijardi za subvencije poljoprivredi, osam i po za subvencije privredi, postavlja se pitanje – ko je, kada i zašto uzimao kredite da sada 110 milijardi moramo davati za kamate? Istovremeno, promašene politike trenutno plaćaju građani, plaćaju na način da im se moraju smanjivati plate, i to oni koji imaju iznad 60.000, a moramo reći da tih 60.000 nisu neka sredstva od kojih se u Srbiji može živeti.
Ono što će građani da osete jeste činjenica da će plate u javnom sektoru i penzije biti limitirane sa rastom od 0,5, odnosno 1% i u 2015, 2016. godini te penzije će ići samo 0,5% u aprilu i u oktobru. Penzioni sistem je zaista u krizi, i to ne samo unutar naše zemlje, već unutar našeg regiona, pa i u Evropi, jer smo poznati kao stara nacija.
Postavlja se pitanje – kako se predlaže reforma penzionog sistema? Moram vrlo odgovorno da kažem – reforma penzionog sistema je počela i ona već i sada daje rezultate. Postoji prostor da se i dalje traže neki drugi putevi reforme, a nema čarobnog štapića koji će odjednom napraviti reformu sistema, koja će odmah dati rezultate. To je moguće samo onda ako retroaktivno ili ako odjednom smanjite plate i penzije za 30 do 40%, tada ćete moći da živite od doprinosa koji se daju za penzije. To u ovoj situaciji, a ova vlada jeste socijalno odgovorna, ne možemo da učinimo. Zato moramo ići korak po korak u reforme i u tim koracima moramo doći do rezultata, da se penzije isplaćuju, da imamo 12 redovnih penzija i da se od tih penzija može živeti.
Isto tako, podržavamo stavove koji će biti za državne funkcionere, ma koliko to izgledalo demagoški, da sa šest meseci idemo na tri meseca isplate posle prestanka funkcije. Međutim, nalazimo se u situaciji da će i male popravke na kraju dati velike rezultate.
Jedna od bolnih tačaka koje mi socijaldemokrate teško prihvatamo, a nažalost, moramo progutati tu gorku pilulu, to jeste podizanje PDV-a, one niže stope sa 8% na 10%.
Sada je sasvim jasno da pogrešne ekonomske politike u prethodnom vremenu, koje su došle na naplatu upravo sada, se jednostavno prelivaju na sve slojeve stanovništva s tom razlikom, da će najviše osetiti oni koji najmanje imaju, jer upravo njima, čak i ove male sume, koje se izračunavaju između 350 i 450 dinara, znače mnogo i znači će mnogo u narednom periodu.
Ovde je bilo i govora oko plata, oko toga kako neko osim jedne plate ima dve, tri plate, dve, tri nadoknade itd. Kao Socijaldemokratska partija Srbije mi se zalažemo da bude jedinstvena plata, da nema dodataka, ali ne demagoški, da kažemo – da, nama ministar ima 105.000 i radi 14 ili 16 sati. To je čista demagogija. Niko ne može da radi za 105.000 14, 15 sati, a da od njega tražite maksimum, a da je usput i vrhunski stručnjak i poznavalac svoje oblasti.
Idemo stvari postaviti realno a onda na realnim stvarima hajmo postaviti stvari onako kako idu i kako moraju da idu. Ovako se zavaramo često nekim demagoškim ili populističkim stvarima, da malo plaćamo i ministre, pa čak malo plaćamo i narodne poslanike, a s druge strane, govorimo o nekim drugim stvarima. Moram da naglasim da je to ono što je veoma važno.
Drugo, Socijaldemokratska partija je naglašavala, i tu smo razgovarali, veoma pozdravljamo činjenicu da su hotelijeri ipak, što se tiče PDV-a, došli do situacije da plaćaju nižom stopom od 10%. To će značiti da ćemo moći da taj sektor razvijamo onako kako smo i dalje razvijali.
Bilo je govora o platnim razredima i koeficijentima. Smatram da zaista moramo uvesti u ovoj zemlji da se za jednak rad, za jednake poslove dobijaju takve plate. Ostaje mogućnost da se samo kvalitet posebno nagrađuje i ti koeficijenti. No, postoji jedan institut koji se zovu kolektivni ugovori, gde učestvuju sindikati. Mi insistiramo i tražimo da kolektivni ugovori i dalje postoje. Naravno, treba napraviti red u tim oblastima. Mi imamo nekih pet, šest različitih osnovica i 800 nekih koeficijenata, tako da se dešava da ako neko radi u nekoj agenciji, a njima čak ni broj ne znamo, ima ogromnu platu a neko ko radi na nekim vrlo odgovornim i teškim poslovima, kao što su profesori, lekari, ima malu platu.
Želim samo da kažem još nekoliko stvari. Ove mere, ovi zakoni, smatram da su samo početni korak u sređivanju našeg stanja. Moraju ići dalji koraci koji se u svakom slučaju vide u mnogim oblastima. Nema govora o oporezivanju imovine, nema govora o oporezivanju kada neko ima pet, šest stanova i živi od rentijerstva, nema govora o oporezivanju nekih skupih proizvoda kola, jahti, ne znam, i aviona itd. i nema oporezivanja, bar ne vidim ili se to namerava, ako neko zakupi 400, 500 hektara državne zemlje i ima enormna primanja, a za to ne plaća odgovarajuće poreze. Mislim da ima načina da se teret krize ravnomerno rasporedi s tom činjenicom da onaj ko više ima, da može da više i plaća.
Socijaldemokratska partija će podržati ove zakone. Moram priznati da su to teške odluke, da to činimo sa gorčinom, jer smo protiv mera koje znače samo linearno oporezivanje ljudi, a najčešće onih koji najmanje imaju, jer se oni najviše zahvate. To činimo zbog budućnosti, jer se nadamo da ćemo u nekom srednjem roku doći u situaciju da se u ovoj zemlji može raditi, zaraditi i, naravno, da ne dođemo u situaciju da nam se spoljni dug stalno povećava, da nam rastu kamate i da se na kraju ispostavi da mi postavimo osnovni problem da za iz budžeta za penzije dajemo 260 milijardi, a niko ne postavlja pitanje što za kamate dajemo 114 milijardi u 2014. godini, ili za sve zaposlene u javnom sektoru mi dajemo iz budžeta 270 milijardi, a 110 milijardi mi dajemo za kredite stranim kreditorima, što je rezultat neuspešnih ekonomskih politika iz vremena u kojem smo živeli. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović.

Hvala.
Gospodine ministre, ovo je vaše vatreno krštenje ovde u budžetskim stvarima. Prava je prilika da dobijemo odgovore na pitanja koja ne možemo da vidimo iz Predloga zakona. Naravno da svi ovi zakoni o kojima danas vodimo debatu, i budžet, su u suštini jedna stvar. Nije lako razdvojiti te rasprave, ali pokušaću da vas pitam danas ono što je na dnevnom redu.
Prošle godine u ovo doba smo, naravno, vi niste bili ovde, ali manje-više svi drugi jesu, debatovali smo o tome koliko su realno projektovani prihodi, da li je to što je došlo ovde kao Predlog zakona o budžetu održivo ili nije. Sličan je instrument bio, povećana je stopa PDV-a. Ispostavilo se da između onoga što je projektovano krajem prošle godine, 2012. i onoga što se desilo u 2013. godini, postoji jedna nepremostiva razlika, pa smo onda išli u rebalans budžeta.
Prvo pitanje koje poslanička grupa ZZS u ovoj debati vama postavlja jeste da nam bliže kažete kako vi vidite po stavkama ovih 26 milijardi, ako se ne varam, povećanja prihoda od PDV-a. Kako vi vidite gde će da se ostvari taj veći prihod? Kakve su vaše procene, da li će doći do smanjenja prometa u računarskoj opremi, ili IT opremi, kako se to sad moderno kaže? Kakva su vaša viđenja tog celog tržišta? To je dragoceno za svakog građanina. Radi se o nečemu što postaje deo svakodnevnog života i manje ili više, ako ne svake porodice i svakog domaćinstva, onda velikog broja i važno je i što se tiče prometa ove oblasti kao privredne grane, a i svih nas kao korisnika te opreme, šta vi vidite da će se s tim desiti?
Dakle, dve su stvari. Ovo je vrlo ozbiljno, jer ćemo već na kraju prvog kvartala videti da li ste imali dobre računice ili ne, što će biti veliki znak vaše veštine da jedan težak posao, posao ministra finansija, vodite na dobar način. Dakle, šta očekujete po tim stavkama povećanog PDV-a, gde će koliko više novca da uđe da bismo dobili ovih više 26 milijardi? Kako vidite da će se kretati ove privredne oblasti gde dolazi do povećanja stope PDV-a?
Druga stvar je Zakon o porezu na dobit. To sam vas pitao i neki dan kad smo se videli, kada ste imali konsultacije sa poslaničkim klubovima. Hoću da kažem i ovde javno da smo imali sa vama vrlo korektne razgovore i sadržajne. Mislim da smo svi izašli sa tog sastanka sa potpunijom slikom onoga šta je vaša ideja, nego što smo u taj sastanak ušli. Niste nas ubedili da glasamo za budžet, ali smo dobili više informacija. Dakle, 10 milijardi dinara bi trebalo više po osnovu poreza na dobit da bude u budžetu 2014. godine nego što je u 2013. godini.
Vrlo je važno da nam kažete šta je vaše viđenje, koji deo od tih 10 milijardi će se uliti u budžet kao povećanje ukupne dobiti u privredi Srbije, a koji deo kao promena politike svih ovih kredita, poreskih takozvanih, sa jednim ozbiljnim zahvatom u koji ste ušli, da jedan deo investicija eliminišete kao osnov za smanjenje ili potpuno oslobođenje od plaćanja poreza na dobit.
Znam da to nije laka odluka i siguran sam da imate potpuno jasne projekcije, ali eto, molim vas, da to podelite sa nama. Dakle, koliko očekujete povećanje ukupne dobiti, pa da onda na osnovu toga imamo i povećane prihode po osnovu poreza na dobit, to nam je važno. I u kojim oblastima očekujete da će se to desiti u Srbiji u odnosu na 2013. godinu? Kako procenjujete da će se sa investicijama u Srbiji odvijati stvari kada promenimo politiku, pošto pretpostavljam da ćete dobiti većinu za ovaj zakon i za ove zakone, kada se promeni politika sa poreskim kreditima?
Izgleda da ću doći do nečega što je centralna tačka onoga o čemu danas govorim. Zajedno za Srbiju kao svoju centralnu političku temu ima samoupravu, pored solidarnosti, brzog priključenja zemlje u EU, i veoma smo zabrinuti. Govorimo o zakonu o budžetskom sistemu, o načinu na koji ste postavili svoju novu politiku, dakle, vi i Vlada, politiku koja treba da dramatično ograniči broj ljudi koji će biti zaposlen u javnom sektoru u naredne dve godine 2014. i 2015. godini.
Znam da Vlada nešto mora da uradi i to nije sporno. Mislim da bi bilo bolje da ste otvorili jednu širu debatu i da smo se videli i kao poslanički klubovi pre nego što ste završili sve ove zakone. U krajnjoj liniji, ove zakone nismo ni videli tog trenutka kada smo sa vama razgovarali, imali smo samo Predlog zakona o budžetu, ali sada – svršenom poslu mane nema.
Moje pitanje je – šta je cilj? Zaposleno je 740 hiljada u javnom sektoru. Šta je gospodine ministre vaš cilj i cilj Vlade Republike Srbije? Koliko će zaposlenih u javnom sektoru biti 1. januara 2015. godine, koliko zaposlenih u javnom sektoru će biti 1. januara 2016. godine? Kakva je vaša projektovana slika ovog važnog, suštinski bitnog elementa fiskalne politike generalno i ekonomske politike?
Sada da dođemo do one druge strane, kako je postavljen sistem? Mislim da što se tiče lokalnih samouprava, da postoji vrlo ozbiljan problem ustavnosti, ali osim ovoga neću ništa reći. Dakle, mislim da će Ustavni sud morati da se pozabavi ozbiljno pravom Vlade da ograničava zapošljavanje u lokalnim samoupravama. Tu nešto treba preduzeti, želim da otvorim diskusiju o toj stvari.
Dakle, opštine, gradovi i sistemi lokalnih samouprava, kako je napisano u Predlogu zakona o budžetskom sistemu, mislim da svi oni potpadaju pod kategoriju korisnih javnih sredstava. Niko neće moći da zaposli bilo koga dok ne dobije odobrenje od nadležnog tela Vlade, kako ste to napisali u Predlogu zakona, koje će opet odlučivati po predlozima resornih ministara.
Moje pitanje gospodine ministre je da li ste uzeli u razmatranje, da li ste se bavili veoma različitom strukturom zaposlenih po lokalnim samoupravama u Srbiji? Ima 170 opština i gradova. Razlike u broju zaposlenih u opštinskim administracijama u Srbiji su, mislim da idu čak do 1:4 u odnosu na broj zaposlenih prema broju stanovnika.
Šta je vaša politika? To je moje pitanje. Da li usmeravate lokalne samouprave u nekom pravcu? Da li hoćete da nagradite one gradove i opštine koji imaju zaposlene ispod određenog procenta u odnosu na broj stanovnika? Dakle, da li u jednom gradu ima 100.000 građana pa tamo je veliko pitanje koliko je zaposlenih u administraciji, 100, 150, 200, 250, 500, 700?
Mislim da je veoma loša politika da prema svima imate isti aršin. Zbog toga što ne upućujete lokalne vlasti ni u jednom pravcu. U stvarnom životu desiće se da to telo Vlade, kako god ono bude koncipirano, imaće jednu noćnu moru pošto treba da se bavi celom Srbijom i da daje odobrenje na svako radno mesto u celoj Srbiji, bez obzira da li se radi o domu zdravlja u Babušnici ili se radi o pozorištu u Subotici ili se radi o Kliničkom centru ovde u Beogradu ili o vašem Ministarstvu finansija, sve jedno. Ne znam kako to u životu može da izgleda. To će biti strašni sud. Ali to je tehničko pitanje i neću o tome da debatujem. Vi preuzimate na sebe tu odgovornost.
Pitam šta je vaša politika? Šta vi kažete jednoj lokalnoj samoupravi koja ima dramatično mali broj zaposlenih u odnosu na broj stanovnika? Da li su oni pogrešili? Da li je trebalo da zaposle tri puta više ljudi pa da budu u istoj situaciji kao oni koji nisu domaćinski poslovali? To je neodrživo gospodine ministre.
Ovakav pristup donošenju propisa ove vrste ne može doneti ništa dobro. Nagrađivanje dobrih i davanje jasnog pravca onima koji nisu dobri, mislim da to je dobra politika. Ovde to ne postoji. Isto ste to uradili u zakonu o budžetu i tu ću samo kratko, pošto ćemo o tome razgovarati ovih dana. Rastumačili ste mi šta znači skoro dve milijarde dinara smanjenih transfera opštinama i gradovima. Ako sam dobro upamtio 1. ili 31. avgust, za ovu debatu nije važno, 2013. godine i uzeli ste i smanjili linearno subvencije 30% u budžetima gradova i opština.
Ima tu jedna nevolja, a to je što se formalno ili nominalno zove subvencijama nisu subvencije ili su u najmanjoj meri subvencije. Pod nomenklaturom subvencija u gradovima i opštinama vode se i kapitalne investicije. Svako asfaltiranje ulice u bilo kom gradu ili opštini u Srbiji je subvencija. Vi ste to svima skratili 30%. Kakva je to politika gospodine ministre?
Zar oni koji su zaposlili manje ljudi, samim tim imaju i trošak za svoju administraciju. Oni koji ne subvencionišu svoja lokalna i javna preduzeća, zato što su loša pa im nadoknađuju nekakve gubitke imaju više tih tzv. diskrecionih para. To je novac kojim se vodi politika. Mogu da pomognu poljoprivredu, mogu da rešavaju svoja infrastrukturna pitanja, mogu da svojim građanima rešavaju probleme, oni su u istoj situaciji kao i oni koje baš briga za sve to. Oni koji imaju ogroman broj zaposlenih nemaju skoro nikakav diskrecioni novac. Šta je vaša politika? Šta je politika Vlade Republike Srbije?
Ne razumem gospodine ministre, kako hoćete da napravite bolji sistem? Sa ovakvim rešenjima to ne ide. Nije moguće. Zbog toga ne možemo da glasamo za ovo.
Da se vratim na ono što govorim mesecima unazad, otvorite debatu, hajde da razgovaramo. Videli ste niko od nas nije opasan, niko. Bili smo dobronamerni kada smo razgovarali sa vama, siguran sam da su i druge kolege bile vrlo uljudne, dobronamerne. Hoćemo kao i vi, a moj je utisak da ste dobronameran čovek, jako dobar utisak ostavljate, ali hajde da razgovaramo da bi stvari bile bolje. Ako ne razgovaramo vidite kako se onda uglibimo u loša rešenja i ta loša rešenja posle je dramatično i teško ukloniti. Teško je izaći iz svega toga.
Ovo su moje velike bojazni. Za poslaničku grupu ZZS je potpuno neprihvatljivo da ovako urušavate prava lokalnih samouprava. Siguran sam da kada budete ušli u dublju reformu poreskog sistema, kada počnete ozbiljno da se bavite finansijama i fiskalnim sistemima lokalnih samouprava, da ćete se zainteresovati za rešenja koja neki od gradova u Srbiji već sada primenjuju, a to je da mesnim zajednicama se ostavi porez na imovinu. Videćemo koliko je veća naplata poreza na imovinu nego što je danas, koliko su ljudi više spremni da plate ukoliko novac koji je na ime poreza na imovinu se ubere i ostane u njihovim selima, ukoliko ostane u njihovim gradskim četvrtima, u njihovim kvartovima.
To je put gospodine ministre. Ako napravite telo Vlade koje će da odlučuje da li će da bude zaposlena medicinska sestra u Kuršumliji, od tog posla nema ništa. To je gotova stvar. Samo je pitanje kada će vam javiti da je politika propala.
Niste prvi koji se toga setio. U ovoj zemlji razni su to pokušavali i 90-ih godina i posle toga. Ne može centralizacijom da se postigne stvar i potpuno hoću da vam priznam dobru nameru - to nije moguće. Uđite u decentralizaciju zemlje, samoupravu, dajte ljudima priliku da odlučuju. Ljudi ne mogu kada donose veliki broj odluka, a radi se o njihovim interesima, da donesu više loših nego dobrih odluka. To nije u ljudskoj prirodi.
Gospodine ministre, nadam se da će se u ovoj Skupštini u ne tako dalekoj budućnosti pojaviti neki zakoni koje ste vi predložili, za koje će poslanička grupa Zajedno za Srbiju moći da glasa. Na našu veliku žalost to ovaj put neće biti prilike. Hvala lepo.

Reč ima ministar Krstić. Izvolite.