Predsedniče, član 27.
Zbog čega ste dopustili da se ovo desi na samom kraju radnog dana? Po kom osnovu je prvo govorio gospodin Babić, onda replicira gospodin Stefanović? Vodila se neka normalna rasprava između poslanika jedne stranke i ministra. Valjda ministar predstavlja, neću da ulazim, ali mislim dosta korektno vlast u ovom sukobu.
Da li ovo nekome treba pred televizijski dnevnik da se desi? Kažem to zbog sebe i zbog ostalih poslanika koji čekaju neki red da govore. Posle ovog igrokaza, koji svi ovde izvode ćete prekinuti sednicu, jel da? Pred dnevnik, u prajm tajmu i onda ćemo se videti sutra. Od 10,00 časova jutros čekamo ovde.
Zbog čega ovo dopuštate? Vidim da se radujete i da učestvujete u tome, to moram da kažem. Komunicirate sa svojim poslanicima. Na kraju dana smo došli do kokošinjca i studenta koji je zapalio žito. Ne vidim kakve veze ima Er Srbija sa ovim? Avion A 319 je u redu, samo je napravljen prvi put pre 20 godina. Ovi drugi uzvraćaju na sličan način. Zašto se tako završava radni dan gospodine Stefanoviću?
Mi ostali da čekamo do sutra, jer sutra ujutru nije gledan termin. Za prajm tajm je kokošinjac i flip čar.

Ne smatram da je prekršen Poslovnik. O tome kako radimo obavestio sam sve kolege. Iz svih poslaničkih grupa su me pitali kada radimo i kako radimo. Jasno sam najavio da ćemo imati raspravu tokom današnjeg dana ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, gde je govorio i vaš ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe i mogao je da kaže u boljem terminu ono što je želeo.
Što se tiče rasprave, kao predsednik Narodne skupštine nemam pravo da ograničim da se narodni poslanici jave i traže repliku kada su pomenuti, ili kada ovlašćeni predstavnici ili predsednici poslaničkih grupa reaguju na pominjanje njihovih stranaka. To ne može da se desi, pogledajte u stenogramu. Ne mogu da ulazim u to šta će koji narodni poslanik da govori u argumentu, pogotovo ne u replici.
Mnogi su danas govorili daleko van teme dnevnog reda. Danas nemamo na dnevnom redu budžet, a mnogi su govorili samo o budžetu. Šta da radimo? Tema je tako dobra, vezana za ekonomske poteze. Zato smatram da bi bilo bolje i ispravnije da se dozvoli takva vrsta rasprave nego da se prekine. Da li sam srećan, kao što kažete, nisam srećan. Meni je mnogo lakše u svakom smislu kada se rasprava vodi o temi i kada se sve završi kako je najvećim delom dana i teklo. Da li ću da komuniciram sa poslanicima svoje poslaničke grupe, apsolutno hoću. To ne možete ni vi, niti bilo ko drugi da me spreči. Nadam se da neće ni pokušavati.
Dakle, smatram da Poslovnik nije prekršen. Što se mene tiče u svakom trenutku možemo da se vratimo na raspravu, ali to svakako ne zavisi samo od mene. To zavisi od svih poslanika koji u toj raspravi učestvuju. Kada bih uskratio bilo kome pravo na repliku, ovde bi bilo ili gušenje prava ljudi da se obrate, da Skupština nije demokratična i tolerantna ili bilo šta slično, što smatram da nije uredu ni da to učinim, niti da se tako nešto kaže. Uvek ću dozvoliti da ljudi kažu. Apelujem na njih da u tim nastupima koriste termine koji su prihvatljivi za Narodnu skupštinu i u tom smislu se slažem da treba svi da vodimo računa o dostojanstvu Narodne skupštine, ali mi ćemo se o tome izjasniti, ako želite, u danu za glasanje.
Replika, gospodin Božidar Đelić.

Gospodine ministre, prvo da vam se zahvalim što ste nam dali najeklantantniju ilustraciju o pogrešnosti ciljeva koje trenutno pokušavate da dostignete. Sada ste nam objasnili kako ste upotrebili, ako se ne varam, četiri milijarde. Pažljivo smo vas slušali. U tih četiri milijarde evra nema ni jednog evra ni dinara za ekonomiju Srbije.
Da budem specifičan, rekli ste da ste dokapitalizovali Komercijalnu banku. Znamo zašto. Drugi akcionari insistiraju već dve, tri godine na tome, pa da li možete da kažete ne Evropskoj banci za obnovu i razvoj? Žuri im se. Oni bi da pretprodaju njihov deo. Znamo sve to, ali u momentu kada kreditna aktivnost u Srbiji pada, kada su sve banke povukle milijardu evra prošle godine u njihove matice, kada ta Komercijalna banka ima likvidnost, to je luksuz. To nije trebalo tada uraditi. Rekli ste nam da su pokrivene neke banke. Ako ima nekih nezakonitih stvari, neka svi organi rade, ali nasuprot onome što je rečeno za neke od tih banaka, pokrili ste i štediše koji su bili iznad limita zakonskog. Niste morali.
Još jedna stvar, gde je bio taj rizik sistemski da tolike banke koje imaju jedan ili dva posto učešća na tržištu navodno ugroze stvari. Ne bi. Vratili ste 300 miliona evra ili dolara Londonskom klubu. To je marketing. To ništa ne menja ulogu u agregatu, nikakve pokazatelje. To je uradio vaš prethodnik, da biste rekli da se nešto vraća. Možemo i dalje.
Gospodine ministre, samo da vam kažem jednu stvar, ne radite prevashodno na tom mestu, niti oni koji su vas postavili za interes međunarodnih finansijskih institucija i ne radite u interesu akcionara banaka. To su bitni ljudi, ali prevashodno u ovom momentu i oni će to shvatiti, morate, kako kažete, da se obratite građanima, proizvodnom sektoru, pa kada ti bankari kažu da nije dobro, vi im kažite – ako se ovako nastavi, sledeći koji će umreti ste svi vi. Vaši prioriteti su naopačke postavljeni.
Ove četiri milijarde ste proćerdali i ovih 5,8 plus 800 ste loše postavili. Tu je problem i to je razlika.

Vreme.
Replika, gospodin Krstić.

Mislim, kako da ne kažem da je demagogija od četiri milijarde, sto miliona je dato na dokapitalizaciju Komercijalne banke. Ovo ostalo je trošeno na deficit. Znate da je pokrivanje deficita je subvencioniranje budžeta sa jedne strane. Šta je bilo u tom budžetu u 2012. i 2013. godini neću ulaziti. Što se tiče pokrivanja banaka i sistemskih rizika, uradili smo procenu štete što se tiče PDV. Neću ulaziti za ove druge. Jesmo procenili zajedno sa NBS u jednoj novoj instituciji koja se osniva sledeće nedelje, a mi smo to i neformalno radili, a to je za finansijsku stabilnost, mi jesmo na činjenicama procenili da moramo da uradimo to što moramo da uradimo, što je urađeno sa Privrednom bankom Beograd i preduzimamo korake da nam se to ne desi ni sa jednom bankom u budućnosti.
Mislim da je nakon ovoga gde kažete da mora više da se uradi sa jedne strane, ne mogu da uhvatim konzistentnu nit, zato što sa jedne strane kažete da ovo što predlažemo nije dovoljno i da je potrebno više hrabrosti, a sa druge strane kažete da se obratimo građanima što mi sve vreme radimo i iskreno, kao što vidite nema nikakvih promena u odnosu na ono o čemu smo pričali još od oktobra meseca kada smo izašli sa prvim paketom mera i prvim snimkom situacije.
Onda izađete i kažete, radimo za strane međunarodne finansijske institucije, i te tri stvari staviti u isti pasus je prosto, ne mogu da uhvatim logičku nit, da ne kažem da nije fer. Hvala.

Imam gospodina Đelića i gospodina Stefanovića prijavljenog u sistemu, mogu samo jednom da dam reč, a vi izaberite.

Gospodine ministre, čini mi se da vidimo gde je problem sada mnogo preciznije i ja se neću više javljati ovim povodom.
Samo da kažem da me veoma mnogo zabrinjava da sto miliona evra, kada to kažete, da je to tek tako.
U ovom budžetu za celu nauku Republike Srbije je predviđeno jedva 14 milijardi dinara, odnosno jedna malo više od te cifre.
Govorite o solidarnom porezu, a samo jedna garancija za „Srbijagas“, što ste vi rekli, ne mi, vi ste rekli u Vladi da je nećete dati, biće dva puta veća.
Pobrkani su lončići. Situacija jeste teška. Lončići nisu veliki, a kada su pobrkani imamo veliki problem, naročito u momentu kada imate malo sredstava morate veoma dobro da razmislite šta je prioritet. Ko je rekao da mi vas napadamo da radite za međunarodne finansijske institucije? Ne, samo smo rekli da u datom momentu bi bilo mnogo pametnije da za tih 100 miliona evra, da uzmemo taj primer ste povećali za 50 miliona evra budžet za našu poljoprivredu. Smanjili ste ga za tri milijarde dinara. Za tri milijarde dinara ste ga smanjili. I da ste povećali za 20 miliona evra npr. za nauku, tako da napokon naučnici imaju sa čime da finansiraju direktne materijalne troškove.
Da obezbedite npr, za 50 miliona evra jedan fond o kome ste vi pričali, a ne mi, koji bi bio sigurnost za penzionere najsiromašnije i za druge slojeve koji su pogođeni povećanjem niže stope PDV. Je li ovo fer što sam rekao? Je li ovo demagogija? Ovo može da se uradi. Ajde da to tako uradimo. Što ne bi uradili? Akcionari Komercijalne banke bi preživeli.

Narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas smo pričali o svemu samo ne o setu zakona koji su praktično početak reforme ekonomije i socijalne politike Srbije. Možda gospodine ministre niste znali, ali probudili ste dva bivša ministra da vam drže lekcije o tome kako treba da izgleda ekonomija Srbije, koja je prezadužena, i koja treba da spremi oko pet milijardi evra, samo na kamate onoga što su se neki raniji vlasnici ove države, jer su je tako smatrali, zaduživali.
Nije vam lako, ali u ovom trenutku vidite da imate jednu veliku odgovornost i težinu, upravo zbog toga što ste doveli do toga da vodite, pre svega jednu odgovornu politiku i što ste ukazali na ozbiljnost i realne situacije u Srbiji. Ta situacija u ovom trenutku, znači nije ni malo sjajna. Videli smo koliki je budžetski deficit. Shvatili smo da najveći deficit vuku javna preduzeća, vuku društvena preduzeća u restrukturiranju i vuku onaj deo privrede praktično koji ne može da se izbori zarad ušteda koje bi trebao javni sektor, suštinski da pravi.
Mi sada po prvi put imamo informaciju da u javnom sektoru je zaposleno 740.000 ljudi. Za poslednjih 13 godina mi nismo imali uopšte informaciju koliki je broj zaposlenih u javnom sektoru, ali veoma dobro znamo, i naši prethodni sagovornici po ovoj temi su nam držali predavanja da treba da slušamo MMF, a isti taj MMF je uvek govorio o tome, pri svakom sklapanju novog ugovora i aranžmana da treba otpustiti 20% javne uprave, odnosno smanjiti 20% javnu potrošnju i smanjiti otprilike oko 10% penzije.
Nikada to nisu uradili već su na uštrb svega i kompletne privrede Srbije uporno zapošljavali sve veći i veći broj ljudi u tom javnom sektoru. Nekada je to bilo potrebno, a nekada u većini slučajeva nije bilo potrebno.
Molila bih kolegu, pošto se obraćam ministru, a pošto je kolega držao predavanja poslednjih pola sata, da ministre mogu zaista i na odborima da pitaju sve što žele i ova Skupština i ova Vlada Srbije je uvela tu transparentnost u radu između parlamenta i ministarstava i samih ministara.
Ono što ste vi sada pokazali sa ovim setom zakona i ovim predlogom budžeta to je da zaista imate dobre namere prema ovoj državi, da je zaista ova Vlada i predlog gospodina Vučića imao potpuno obrazloženje zbog čega je vas predložio za ministra finansija, jer ste pokazali da možete hrabro da izađete pred sve građane Srbije i da kažete koliki je budžetski deficit. Koliki su ti troškovi koji su rezultat ovih 13 godina i koliko suštinski mi stojimo na stanovištu da je jako teško voditi jednu odgovornu ekonomsku, ali i socijalnu politiku Srbije.
Ono što je teško, a to je kada Fiskalni savet i jedan trust mozgova sedi i kaže – znate, treba ukinuti sve subvencije javnim preduzećima, treba ukinuti i sve subvencije društvenim preduzećima u restrukturiranju, treba smanjiti penzije, a to znači, građani Srbije treba da znaju, minimum od 150.000 do 200.000 ljudi koji bi ostali bez posla. A kada onda Vlada Srbije krajnje odgovorno kaže – ne, ići ćemo korak po korak, pa ćemo štedeti na onim stavkama na kojima je to moguće, gde ćemo svi podjednako pokušati da podnesemo teret svih mera štednje. Onda je potpuna demagogija kada kažu – eto, vi sada napadate profesore, napadate lekare, napadate, a čuvate penzionere.
Ne, mi čuvamo jednostavno ekonomsku stabilnost ove države, što je najvažniji detalj, i ono što ste vi rekli, kontrolisano voditi računa i održivost budžeta. To je jako teško, pogotovo vršiti projekciju za naredne tri godine. Ali, zato treba reći otvoreno građanima Srbije, naredne tri godine moraćemo da donosimo nepopularne i bolne mere. One se odnose na javni sektor, na državnu upravu, na zaposleno od ovih 740.000 odnosi se na društvena preduzeća u restrukturiranju, ali odnosi se i na određeni deo restrukturiranja penzionog fonda, koji će sigurno doneti određene promene kod određenih primanja i socijalnih kategorija.
U budžetu uvek su postojale tzv. netargetirane pozicije socijalnih davanja i to je ono što treba izbegavati. O svemu ovome nikada do sada nismo imali prilike da slušamo, o budžetima ranijih predlagača ministara.
Važno je reći da je Vlada donela tu fiskalnu strategiju 1. novembra 2013. godine, kojim je predvidela da treba smanjiti budžetski deficit za 2%. Međutim, ono što je interesantno, shvatila je da ovim velikim uštedama bi došlo do velikih socijalnih poremećaja i da to treba uraditi sa nekih 1 – 1,2%, od kojih 0,85% vuče kroz ove zakonske izmene i uštede koje se odnose i na porez na dobit građana i na ovaj deo koji se odnosi na uštede radnika, odnosno državnih službenika i namesnika i na ove promene koje se odnose na povećanje PDV, pa tako imamo da 0,3% će biti iskazano kroz smanjenje subvencija, koje će biti gotovo za tri milijarde dinara u sledećoj godini.
Zašto je ovo važno? Zato što polako moramo da privodimo proces privatizacije društvenih preduzeća u restrukturiranju kraju, jer nam je taj limit zakonski 30. jun 2014. godine. Mi tih 153 preduzeća moramo da oslobodimo od budžetskog finansiranja, moramo da nađemo način šta će preživeti, a ono što neće da se na neki drugi način integriše ili da ide u stečaj. Tu negde predlog Ministarstva privrede koji će ići kroz određena zakonska rešenja kroz ovu Skupštinu u budućnosti treba podržati, zajedno sa Zakonom o radu, zajedno sa zakonima o planiranju i izgradnji.
Ali, ono što je važno reći da su svi pomalo učestvovali u razaranju budžeta Republike Srbije u poslednjih 13 godina zarad toga da bi se na neki način dodvoravali određenim relevantnim subjektima u privredi Srbije. Tim dodvoravanjem smo došli do ovoga da jednostavno je mnogo teško kod građana Srbije shvatiti da svi moramo podjednako da podnesemo teret štednje. Znate, da je to pitanje u nekoj drugoj državi u kojoj otprilike građani Srbije imaju tu, kako bi rekli, korporativnu kulturu, odnosno kulturu da plaćaju porez, da gledaju svoju državu kao nešto što im daje neku sigurnost i ekonomsku, ali i privrednu mogućnost da funkcionišu na tržištu kapitala. Onda jednostavno ne bi dolazilo do toga da pojedini ne istomišljenici dovode do toga, do određenih stanovišta koji su u domenu demagogije.
` Ono što bih još htela da naglasim po pitanju svih ovih zakonskih predloga, a ja sam ih verujte sve pročitala, za razliku od mnogih koji su ovde debatovali, a vidim da uopšte nisu ni pročitali te zakonske predloge.
Što se tiče Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jasno je da će se potpuno ići svake godine na šestomesečna postepena povećanja od 0,5%, ali ono što je Zakon o porezu na dohodak građana koje smo imali u raspravi, otprilike je pokazano da je negde potpuno nerazumevanje. Zbog toga što zakon predlaže da se poslodavac koji ima određenu samostalnu delatnost izjasni o tome da li hoće da plaća porez na dobit građana kao na svoj prihod ili će tu dobit dati od samostalne delatnosti.
Prema tome, ovaj zakon tačno definiše kakav je način oporezivanja koji se odnosi na dobit. Zbog toga je smatralo Ministarstvo u ovom svom predlogu da budžet može da prihoduje potencijalno 1,2 milijarde dinara. Drugi deo koji će praktično pokriti ovaj deficit je deo koji se odnosi na penziono i invalidsko osiguranje koji je otprilike u odnosu 1,4 milijarde dati svoj doprinos u sprečavanju, odnosno smanjenju tog deficita, dok je potpuno opravdano što je Zakon o duvanu donesen ne samo zbog tih akciza koje mi gledamo samo kroz budžet, već zbog poštovanja određenih evropskih direktiva iz 2001. godine i 2010. i 2011. godine koji je potpuno usklađen sa ovim propisima. Zbog toga stvarno treba pohvaliti što je on dat u ovom paketu zakona.
Ono što je negde izazvalo verovatno velike reakcije, to je ovaj zakon o PDV kojim se povećava stopa sa 8% na 10%, ali treba reći jedno, da ono što je dobro, a to je recimo, neke prethodne Vlade su stavile pod ovu meru, a to je da su postojali prihodi oporezovani i oni koji se odnose na poljoprivredu i šumarstvo. To je interesantno bilo da su i ljudi koji su se recimo bavili branjem ovih proizvoda i koji su bukvalno jedva kraj s krajem mesečno mogli da prežive od tih sredstava bili oporezovani.
Tako da, sa takvim načinom funkcionisanja u ovoj oblasti došli ste do toga da su mnogi ušli potpuno u sivu zonu ekonomije, a sada im je potpuno to oslobođeno, ali zato vlasnici određenih privrednih subjekata koji se bave ovim su na neki način uvedeni u legalan sistem. Efekti ovakvih prihoda nisu mali, znači, 20 milijardi dinara godišnje daju i to je ono što je jako važno.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica inače bih pohvalila zbog toga što je prošle godine ovaj zakon praktično obim ovog poreskog zakona dao 23,8 milijardi dinara.
Uvođenjem ovakvog poreza na dobit pravnih lica, smatra se da će u 2015. godini budžet prihodovati 8,5 milijardi dinara.
Zašto je još važno reći i pohvaliti određene zakonske predloge koji se odnose na doprinose za obavljanje socijalnog osiguranja? Zbog toga što jednostavno osnivač uvek želi da plati, ukoliko nema određena sredstva, doprinose na onaj minimalan lični dohodak koji projektuje Republika Srbija. Ovim predlogom je dato da praktično država razmišlja o vama time što traži da taj minimum bude veći za osnivače svojih privrednih subjekata, a samim tim daje veliku korist pojedincima koji imaju te subjekte, zbog toga što će im kasnije penzija, odnosno ta osnovica za obračun penzija biti mnogo veća.
Na kraju treba reći da je veoma važan zakon koji podrazumeva vraćanje oduzete imovine i obeštećenja, zbog toga što on podrazumeva da 2014. godine potpuni postupak u pravnom smislu prikupljanja dokumenata i izdavanja rešenja treba da se završi, a da 2015. godine, po nekim pravilima i preporukama EU, mora da postoji učešće države u određenom novčanom obliku. Taj novčani oblik je do 10% i može biti do 10.000 evra u protivvrednosti, a ostali deo 90% će ići kroz državne obveznice.
Zaista je jako dobro što ovaj zakon predstavlja jedan dobar signal svima koji su ušli u ovaj postupak i podseća da je taj neki rok februar mesec 2014. godine. To pokazuje da je ipak Srbija opredeljena tom evropskom putu, jer to je jedan od uslova koji će doći kad-tad kada se budu otvorili pregovori sa EU, i to je stanovište koje je praktično u delokrugu rada Ministarstva finansija.
Na kraju bih htela samo da vam kažem da je najlakše i najteže suštinski početi određene štednje i reforme, ali ova država, odnosno Ministarstvo finansija je počelo od sebe, kao što se vidi kroz ovih jedanaest zakonskih predloga. Ono što je važno reći jeste da će smanjenje državne uprave biti jedan od najtežih poslova koje je do sada uopšte Srbija imala.
Jako je teško zaustaviti da vam odu kvalitetni kadrovi iz državne uprave, a opet, s druge strane, jako je teško na neki način racionalizovati broj zaposlenih. Jako je teško odjednom preko noći otkazati sve garancije koje dajemo javnim preduzećima, jer to uvek izaziva neke velike potrese u funkcionisanju privrede, ali očito se pokazalo da vi za to imate hrabrosti.
Srpska napredna stranka će podržati u Danu za glasanje sve zakonske predloge. Molimo vas da istrajete na ovom putu reformskih zakona i za to ćete uvek imati našu podršku. Hvala vam.

Hvala vam.
U ovom trenutku prekidamo rad. Nastavljamo sutra u 10,00 časova.
Hvala vam.