Hvala gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, kolege narodni poslanici, zakoni o kojima danas raspravljamo nažalost ne mogu da doprinesu ozdravljenju srpske ekonomije. Da bi pacijenta izlečili, potrebno je dati pravilnu dijagnozu, a pogrešna je dijagnoza da se leči ova situacija samo merama fiskalne politike, koje podrazumevaju nova opterećenja privrede. Mislim da je nama potrebno baš suprotno, rasterećenje privrede i sprovođenje razornih mera koje će podstaći rast i zapošljavanje.
Rekao bih da je za vas, gospodine ministre, jedno pitanje, pitanje rebalansa budžeta za ovu godinu. Ja bih sa time počeo, jer već sada je očigledno da rebalans koji je donesen u julu neće biti ostvaren. Ja ću vam reći nekoliko brojki. Julskim rebalansom je predviđeno da se u budžet do kraja godine sliva 837,4 milijarde dinara. Do kraja oktobra naplaćeno je svega 659,6 milijardi. To znači da bi u poslednja dva meseca, novembar i decembar, trebalo sakupiti tačno 214 milijardi dinara ili 107 milijardi u novembru i 107 u decembru. To, jednostavno, ni teoretski nije moguće, jer podsetiću vas da je najveća naplata u poslednjih nekoliko godina bila u julu mesecu ove godine, kada je prihodovano 80,4 milijarde dinara.
Odmah na početku, jer o budžetu još ne raspravljamo, govorimo o setu ekonomskih zakona, fiskalnih, postavljam pitanje kada će doći do rebalansa budžeta za ovu godinu?
Što se tiče razvojne komponente, koja je po meni ključna za ozdravljenje privrede, mislim da možemo da je obezbedimo samo diversifikacijom spoljne politike i trgovine. Mislim da treba da sledimo primer Islanda, koji je pre nekoliko meseci doneo stratešku odluku gde je rekao – da, najboljoj mogućoj saradnji sa EU i rekli su takođe – ne, evropskim integracijama. Ovu odluku su doneli isključivo zbog ekonomije. Doneli su pre svega zbog poljoprivrede, odnosno ribolova. Kao što znate, ukoliko bi oni postale, odnosno krenule evropske integracije još dublje i postale članice EU, morali bi da prihvate zajedničku politiku ribolova EU, što znači za Island restriktikvne kvote i dramatičan pad prihoda. Ribolov za Island znači, podsetiću vas, 12% bruto domaćeg proizvoda, 40% izvoza, 15% radnih mesta. Island je ovu odluku doneo vodeći se svojim ekonomskim interesima.
Imamo primer sada u Evropi. Dešavaju se slični procesi, dešavaju se procesi u Grčkoj, dešavaju se u Portugalu, ali jedan primer koji je svima nama pred očima ovih dana to je primer Ukrajine koja je takođe zbog sopstvene ekonomije donela odluku da ne krene u pridruživanje ka EU, a okrenula se tržištu koje može da apsorbuje proizvode koji se proizvode na njenom tržištu.
Zašto ovo govorim? Ja govorim o difersifikaciji naše spoljne politike i trgovine i balansirane politike koja mora da se okrene, pored EU sa kojom treba da ostvari i dalje da nastavi najbolje ekonomske odnose, ali mora da se okrene i evroazijskim integracijama. Kao što znate, za godinu dana tačno, 1. januara 2015. godine, zaživeće evroazijska ekonomska unija. Znači, to nije politički savez, to je ekonomska unija. Ja ovde govorim o ovom delu koji je vezan za razvoj privrede.
Ove tri države, Rusija, Belorusija i Kazahstan i u budućnosti verovatno Jermenija i Kirgistan, a možda i Turska jer je krenula u svoje pregovore sa evroazijskom unijom, čine 15% zemljine površine. To 200 miliona stanovnika. Prvi su po proizvodnji gasa, nafte, suncokreta i šećerne repe. Drugi su u svetu po proizvodnji krompira. Treći su u svetu po proizvodnji mesa, čelika, pšenice.
Ovo je danas najpoželjnije tržište na svetu. Srbija je jedina zemlja koja i dan danas ima praktično bezcarinski ugovor za 99% svih proizvoda koji se proizvode na teritoriji Srbije. Daću vam nekoliko podataka, Nemačka je u poslednje tri godine, a prva je izašla iz krize, diversifikovala svoj eksport, ako eksportom nazivamo ono što prodaju u EU. Procenat proizvoda u EU koji se prodaju iz Nemačke je oko 20%, a skoro 50% je povećan izvoz na tržište Rusije i Kazahstana. Italija je ove godine povećala izvoz u Rusiju za 24%, Belgija za 20% itd, mogao bih dugo da nabrajam.
Gospodine ministre, ovde nije šansa samo u plasmanu proizvoda, što je nesumnjivo. Imamo u ovoj godini rast izvoza u Rusiju za oko 30%. Tri puta se povećao izvoz mesa u Rusiju. Četiri puta se povećao izvoz sira u Rusiju.
Sa jedne strane, imamo plasman proizvoda. Sa druge strane, imamo problem zapošljavanja. To je tržište gde možemo da idemo sa našom radnom snagom. Ne znam da li znate podatak da je samo na pripremi olimpijskih igara u Sočiju radi i danas oko 5 hiljada naših radnika. Znači da 5 hiljada porodica dobija sredstva za izgradnju olimpijskih igara u Sočiju. To je kao najveća moguća fabrika koja se izgradila u Srbiji. To je 5 hiljada zaposlenih samo u Sočiju. U Rusiji po nezvaničnim procenama radi po nezvaničnim procenama od 40 do 50 hiljada naših radnika. To je 40 do 50 hiljada porodica. Teško je naći investitore koji će ovde da otvore 40 ili 50 hiljada radnih mesta. Kada govorimo o evroazijskoj uniji i kada je poredim sa EU sa kojom, ponoviću, hoćemo da ostvarimo najbolje moguće odnose, ekonomske i druge, ali da ne idemo u integracije, tamo osim proizvoda ne možemo da plasiramo našu radnu snagu i usluge. Ne rade naše građevinske firme na tržištu EU. One rade na tržištu Evroazije.
Uskoro će da bude, za četiri godine ili za pet godina, Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji. Tamo kreće izgradnja, odmah posle Olimpijade, novih pruga, novih puteva, novih luka, novih stadiona. Tamo može da se uključi ponovo naša građevinska operativa. Znači, mi često gledamo samo tržište sa strane prodaje proizvoda, ali treba gledati tržište sa strane novih radnih mesta. Tu je potencijal novih radnih mesta za Srbiju takođe. Naravno, saradnja sa Rusijom bi mogla da bude mnogo bolja ako bi se radila sistemski, a ne stihijski kao do sada, ali o tome ću malo kasnije.
Što se tiče povećanja PDV-a, u strukturi ukupnih prihoda u budžetu za sledeću godinu, predviđeno je učešće poreza na dodatu vrednost od oko 46%. Od toga poreza u budžet bi trebalo da se slije 430 milijardi dinara, što je povećanje od 25,6 milijardi u odnosu na rebalans 2013. godine.
Gospodine ministre, moje mišljenje je da su te projekcije nerealne. Kao poslanik, reći ću vam, učestvujem već šestu godinu u budžetima. Svih šest puta sam pogodio kada sam govorio da su projekcije nerealne. Šest puta sam govorio i šest puta sam pogodio. Evo, ovo je danas još jedna provera da li ću biti u pravu. Istorija za ovih šest godina govori da sam bio svaki put u pravu, jer su vrlo često projekti, koje su davale vlade prethodne ali i ova, nerealni. Ne znam zašto se ide na to da se planiraju projektovani prihodi koji će sigurno da podbace. Statistika o tome govori, vreme će pokazati.
Povećanje najniže stope PDV-a sa 8% na 10% za proizvode, čije povećanje pogađa najosetljivije delove stanovništva i čije je učešće u ukupnom prometu oko 40%, dodatno će smanjiti i onako slabu kupovnu moć građana, ali takođe po meni dovešće ponovo do pada potrošnje. Usled pada životnog standarda, mi ove godine imamo pad u trgovini od 8%. Povećanje poreza je mera recesionog karaktera, ne razvojnog. Po meni, ja sam to govorio i ranije kada povećavan PDV i prošli put, moje je mišljenje da se porezi povećavaju kada ekonomija raste. Siguran sam da tada privreda može da apsorbuje to. U trenutku kada ekonomija pada, povećanje poreza, opterećenje i onako posustale privrede, mislim da je kontraproduktivno i da neće doneti taj rezultat koji se očekuje na prihodovnoj strani budžeta.
Evo, najbolje vam o tome svedoči, daću vam jedan podatak – efikasnost naplate PDV-a u ovoj godini posle povećanja stope PDV-a sa 18% na 20%, nije došlo do povećanja, već do smanjenja, pala je naplativost sa 79% na 73%, po podacima koje ja imam.
Šta se dešava? Povećava se siva ekonomija koja je jedna od najvećih boljki u našoj ekonomiji. Ovo povećanje neće, ja sam siguran u to, naravno, vreme će pokazati ko je u pravu a ko ne, takođe neće dovesti do povećanja prihoda u budžet, već će dovesti do povećanja u delu sive ekonomije.
Što se tiče povećanja poreza za IT sektor, lično mislim da je to možda čak i najveća greška, to je sektor koji se najbrže razvija u Srbiji, izvanredan. Po statističkim podacima kojima ja takođe raspolažem, zvanično smo imali izvoz 230 miliona evra iz ovog sektora, uglavnom softvera. Potencijal je mnogo veći.
Daću samo primer „Majkrosofta“ koji ovde u Srbiji ima svoj regionalni centar i radili su softver za prepoznavanje ćiriličnog rukopisa koji izvoze u Rusiju. „Majkrosoft“ u Rusiji ne radi to, već „Majkrosoft“ u Srbiji radi softver za prepoznavanje ćiriličnog rukopisa za Rusiju. Oni su to izveli. Zbog Zakona o slobodnoj trgovini, odnosno bescarinskog ugovora koji imamo sa Rusijom, tretira se kao domaći proizvod, to je izvanredno, razvijamo stručnjake, razvijamo tehnologiju i mislim da su to dodatna razvojna mesta. To je ta inovativna ekonomija, to je taj inovativni skok koji mi možemo da uradimo. Nemamo mi deset inovativnih šansi. Ovaj deo, IT je naša inovativna šansa i molim vas da razmislite. Tu su mladi, tu su najtalentovaniji građani naše Srbije. Dajte da, umesto sada kada im je krenulo, da ih sputavamo i režemo tim porezom, dajte da im omogućimo da ostanu na istom nivou, kako bi bili konkurentni. Ni Indija ne čeka. Ne sede oni Indijci tamo u Indiji, isto su fantastični programeri kao i naši, ne sede u drugim zemljama, dajte da makar budemo konkurentni sa ovim elementima.
Što se tiče solidarnog poreza, oni neće imati značajnijeg efekta na punjenje budžeta. Predviđene uštede koje se ostvaruju ovom merom su oko 100 miliona evra. Mislim da je ovo više jedna od mera koju, na neki način, možete da nazovete solidarnom, ali ona će ovim ljudima koji imaju 70.000, 80.000 dinara zaista naneti neku štetu. I onako u ovom vremenu, kada sa tim skromnim platama ljudi preživljavaju, bilo kakav udarac na njihov lični budžet neće na dobro izaći za njih, a državi neće doneti neku veliku korist.
Takođe, zvali su me iz nekoliko bolnica lekari koji kažu – lekari će da budu oštećeni, a neki administrativni radnici koji imaju plate manje od 60.000 neće imati ovaj porez. Sada mi onima koji su možda najkvalifikovaniji i najpotrebniji, rade ne za toliko velike plate, na neki način oduzimamo, možda ne veliki deo, ali sigurno osetljiv za njihove porodice.
Što se tiče rasta plata i penzija, očekivana inflacija će njih da pojede. Mislim da uštede mogu da se urade na drugim mestima, a da bi plate i penzije, plate u javnom sektoru i penzije trebalo da prate rast cena na malo.
Gospodine ministre, ovo su sve bile pojedinačne mere. One su sve mogle da budu zamenjene samo jednom, ali sistemskom merom, koja bi državi godišnje obezbedila 300 do 500 miliona dolara, mnogo veći efekat nego mere koje ste naveli u vašem predlogu. Država Srbija primenjuje SSP sa EU koji nanosi veliku štetu našem budžetu i privredi.
Daću vam podatke, gospodine ministre, o carinama. Uzeću samo carine. Prihodi od carina 2008. godine su bili, pre primene SSP, 800 miliona evra, iako nam uvoz raste. Uvoz nam raste, a prihodi od carina padaju. Već 2009. godine nismo imali 800 nego 500 miliona evra, 2010. godine 430, da bismo 2012. godine imali 315, a ove godine su procene da ćemo imati samo 280 miliona evra. Još jednom, 2008. godine, pre primene SSP – 800 miliona evra, 2013. godine – 280. Da nije bilo primene SSP, država je mogla kroz ove carine da prihoduje od 1,5 do dve milijarde evra. Dug je mogao da bude manji. Da ne govorim o indirektnim problemima, kada smo naše tržište otvorili potpuno za proizvode iz EU, a oslabljeni smo posle sankcija, ratova, imamo visoke kamate, mnogo veće nego što su u drugim državama, manje subvencije i mislim da bi ova jedna ispravka, a to je prestanak primene SSP, donela mnogo više u budžet nego sve ostale mere.
Za razvoj privrede i zapošljavanja potrebno nam je, ponoviću još jednom, diversifikacija spoljne trgovine. Mi u DSS vidimo nju u nastavku najbolje moguće saradnje sa EU, ali bez evropskih integracija i u razvoju saradnje sa Evroazijskom unijom. Gledajte, imamo jedan paradoks. Zašto ova saradnja sa Rusijom ne daje još veće efekte, zašto je ona dosta stihijska? Zato što nikad nije bilo želje da se sistemski reši ovaj problem.
Ponoviću ono što sam govorio i prošli put. Kao što već imamo desetak agencija koje se bave saradnjom sa EU, zašto ne otvorimo samo jednu, pazite, ne deset, nego samo jednu agenciju za saradnju sa Ruskom Federacijom, koja bi sistemski počela da se bavi ovim najvećim našim u budućnosti tržištem, gde možemo da plasiramo ne samo proizvode, nego gde možemo da dobijamo i nova radna mesta? Da ne govorim o potencijalu investicija iz Rusije, Kazahstana i možda nekih drugih republika sutra na naše tržište. Imamo nekoliko primera gde su se te investicije iz Rusije pokazale izvanredne, ne samo u Srbiji, nego u celom okruženju.
Kao što imamo evropsku agendu koja je akcioni plan saradnje sa EU, mi ćemo insistirati, tražiti i boriti se za to da imamo i rusku agendu koja će omogućiti našoj privredi realne mogućnosti za razvoj i za unapređenje, kako tehnologija, tako i proizvodnih procesa. Naravno, bilo bi dobro da Vlada Republike Srbije napravi, i vi imate tu mogućnost, jasnu desetogodišnju strategiju.
Na kraju, gospodine ministre, kao stranka desnice, DSS zastupa interese domaće privrede, i mi smatramo da je u ovom trenutku kontraproduktivno da ovim merama budu pogođeni baš privrednici i oni koji privređuju. Mislim da se ekonomski koncept Vlade potpuno razlikuje od ekonomskog koncepta DSS. Demokratska stranka Srbije će glasati protiv ovih zakona. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković. Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici,

Kako to uvek biva, u ovo vreme pred nama se nalazi budžet i mi ne možemo, a da se ne dokačimo budžeta. Mada, pre nego što dođemo do samog budžeta, treba istaći da se pred nama otvara, jedno novo poglavlje naše fiskalne politike, iako se to nekima ovde ne sviđa. Neophodno je da učinimo odgovarajuće promene zakona na koje će se novi budžet osloniti.

Izmene zakona koje se predlažu i koje su predmet ove današnje načelne rasprave su one koje će omogućiti da posle dugo godina imamo budžet koji će biti realno projektovan, tj. projektovan na realnim osnovama i neće zarad lepšeg prikazivanja stvarnosti biti kombinacija stavki koje su vidljive u javnosti i onih koje se prikrivaju i ostaju ispod crte, a onda se kasnije pojavljuju i isplivavaju totalno ogoljene u javnosti.

Takođe, blizu smo toga da možemo već u decembru tekuće godine tvrditi da se bavimo nečim što može biti i što može izdržati test perioda od 365 dana, ali ne možemo, naravno, kako to uvek biva, da obećamo da sigurno nećemo morati da pribegnemo već tradicionalnim aktivnostima rebalansa.

Blizu smo toga da ovaj budžet oslikava istinski konsenzus jednog društva o tome kako se moramo ponašati u vremenu u kome se nalazi Srbija i kada nam ne ide dobro i kako realno pomiriti neke ciljeve koji su po svojoj samoj prirodi oprečni. Prosto, to je matematika od koje ne možete odstupiti, ako se u položaju u kome se danas Srbija nalazi, kada saniramo budžetski deficit, a današnje izmene i dopune zakona i jedan predlog zakona koji je pred nama nisu ništa drugo nego prethodnica samog Zakona o budžetu.

Budžetski deficit se, naravno, pokriva tako što se u najmanju ruku jednako koriste povećanja poreskih stopa i smanjenje rashoda budžeta. U našem slučaju moramo biti oprezniji na prihodnoj strani, a štednja koja se potencira će biti mnogo jasnija kao opredeljenje kada krenemo u raspravu o samom budžetu.
Bez želje da nastupimo u stilu - usta moja, hvalite nas sama, mi smo u tekućoj godini bili štedljiva država i štedelo se kako je i bilo planirano. Rashodi nisu pobegli kontroli, ali, nažalost, naš budžet je podbacio zato što su podbacili prihodi. Postoje dva razloga zašto se to desilo. Prvo, prihodi su već bili projektovani iznad nivoa koji je optimalan sa stanovišta oporezivanja, to jest projektovane su poreske stope, doprinosi i drugi troškovi države, koji ljude stimulišu da idu u sivu ekonomiju. Drugo, ni sama naplata poreza, koja se mogla naplatiti u većom iznosu angažovanjem državnog aparata, možemo slobodno reći nije adekvatno funkcionisala. Nastao je suštinski problem jer smo, težeći jednostavno da država ne bude neko ko će drakonski kažnjavati svoje poreske obveznike, pokušavajući da probamo da zahvatimo i više nego što je moguće, na neki način, sami kreirali sivo tržište.

Kada bismo analizirali statističke pokazatelje, videli bismo da mnogi pokazatelji nisu ni tako loši, ali, nažalost, sa stanovišta onoga o čemu danas raspravljamo, to je od vrlo ograničene koristi. Međutim, ovo je pitanje za raspravu ou sklopu nekih drugih zakona koji će uskoro uslediti.

Mera koja najviše deluje na prihodnoj strani je, kao što svi znamo, povećanje niže stope PDV-a sa 8% na 10%, odnosno prebacivanje pojedinih stavki iz niže u višu stopu PDV-a. Naravno, ova mera ima veći potencijal na prihodnoj strani. Mana ove mere je svima jasna, a to je da će se na određen način možda destimulisati IT sektor u Srbiji. Ne možemo sa sigurnošću da kažemo da će biti destimulisan, jer, kad smo juče na odboru razgovarali o tome, zbog same činjenice da su u okruženju računari do 30% jeftiniji, postavilo se i pitanje marži u našoj zemlji, a ne samo ovih 2% povećanja. Moram da iskoristim priliku i da konstatujem da mi nismo više zemlja koja je u prvim fazama razvoja IT sektora, čak naprotiv.

Ono što je za nas od izuzetne važnosti jeste da se u poslednji čas odustalo od pogubne ideje da se PDV na usluge smeštaja u hotelima prebaci u višu stopu, budući da bi to rezultiralo poništavanjem svog dobrog razvoja koji se desio u turizmu, a posebno u kongresnom turizmu u Srbiji, a mnoge investicije bi bile dovedene u pitanje. Uostalom, na to je ukazivalo i resorno ministarstvo i stručna javnost i dobro je da je se odustalo od ubijanja vola zbog nekoliko šnicli. Mislim da je dobro što se odustalo od toga.

Druga izmena i dopuna zakona koja se odnosi na prihodne mere tiče se akciza na duvan. Akcenat je na borbi protiv prodaje duvana na koji se ne plaća ni jedan dinar državi, a što je postalo masovna pojava sa porastom cena cigareta u Srbiji. Ovo je jedno krajnje prosto pitanje i odnosi se na sposobnost države da se bavi svojim najosnovnijim funkcijama. Prodaja duvana na crno nikada neće prestati u potpunosti, ali je neprihvatljivo da to bude masovna pojava. Na ovakvim pitanjim se pokazuje obziljnost države i njen kredibilitet da predlaže druge stvari koje podrazumevaju mnogo složenije radnje, kako u oblasti prevencije, tako i u oblasti kontrole i eventualnog korišćenja sile. Ovo je posebno bitno demonstrirati u uslovima kada je cena duvanskih proizvoda u Srbiji znatno niža nego što je to slučaj sa cenom duvana u zemljama u okruženju.

U najkraćem, postoji želja da se deo deficita, ali ponavljam celokupnog deficita, kako se ne bi izllazilo sa argumentima prema kojima u godini štednje projektujemo budžet koji ima veći iskazani deficit nego što je to bio slučaj u prethodnoj godini, smanji tako što bi se delovalo na prihodnoj strani. Potencijal na ovoj strani se uglavnom ne nalazi u višim poreskim stopama, prostor za nove poreze je ograničen, ali je prostor za bolju naplatu otvoren, posebno u svetlu neke jače reforme koja bi mogla da usledi u narednim godinama i koja bi u u osnovi bila primena nižih poreskih stopa uz mnogo veću naplatu. Mislim da ka tome svi težimo i da mogu samo da konstatujem da je ključ uspeha bolja naplata.

Dakle, nalazimo se na putu štednje. Nemamo prostor za povećanje poreskih stopa ali imamo za povećanje osnovice.. Imamo mogućnost da štedimo na socijalnim davanjima, odnosno na subvencionisanju privrede različitih vrsta. Postavljaju se i neka pitanja, a jedno od pitanja koje se sa razlogom postavlja je da li smo kratkovidi kada lečimo problem isključivo kroz štednju. Budžet se mora uravnotežiti. To je neosporno, ali da li ćemo to dugoročno postići ako ne damo stimulans rastu, ako smanjujemo efektivnu tražnju i ne rasterećujemo privredu. Da li je problem naš spoljni dug koji nam ukida neke atribute državnosti i suverenitet države zato što je narastao preko 60% BDP ili je problem što nemamo rast, ili što nam je dobar deo BDP pobegao u sivi sektor?

Da li je konsolidacija potreban i dovoljan uslov ili je samo uslov koji mora imati uz sebe suštinske stimulanse za rast koji neće biti čedo bilo koje stranke ili bilo koje institucije? To su, drage moje koleginice i kolege, suštinska pitanja na kojima će se odlučivati da li je ovaj budžet urađen tehnički, najbolje od svih dosadašnjih, realan ili ćemo morati opet da idemo u rebalans. Bez davanja stimulansa rastu kroz rasterećenje privrede, a ne kroz selektivno davanje novca samo određenim firmama možemo izaći na zelenu granu. U suprotnom, bojim se da će u godini u kojoj smo zaista stavili deficit pod kontrolu štednja bez stimulansa rastu, kao rezultat imati usporenii rast javnog duga, ali i da ćemo ostati bez privrednog rasta i novih zaposlenja. Ne smemo ostati ni fascinirani štednjom i ne videti da imamo i druge izlaze za koje je potrebno samo malo više kredibiliteta, a koji ćemo steći ako kao društvo pokažemo preko potrebnu ozbiljnost i kontinuitet razumnih ekonomskih politika koje su pred nama.

Stvari se moraju posmatrati dinamično, a jedinica analize mora da bude svaka firma i pojedinac, a ne igra velikih brojeva. Samo ako razumemo kako fiskalna politika pogađa osnovne jedinice analize, a posebno kako pogađa zdrave firme i socijalno ugrožene grupe, možemo govoriti o sinergiji različitih aspekata vođenja ekonomske politike. Ako zanemarimo rešavanje problema u oblasti privrede i nadamo se da će neko drugi umesto nas samih da nam to reši, sva stezanja budžeta će biti uzaludna. Nema rešenja koja su brza.

Moram ispred poslaničke grupe SPS da kažem da neće biti rešenja koja su socijalno neprihvatljiva, bar dok je naša stranka u Vladi, a iskreno se nadam da će to biti u dužem periodu. Neće biti ni fiskalne konsolidacije koja će imati u sebi elemente socijalne nepravde i ugrožavanje položaja grupa koje sada žive na ivici egzistencije.

Sa druge strane mi ćemo uvek dati podršku za mere koje znače stvaranje uslova da ljudi koji su sada na marginama ovoga društva dođu bar u priliku da sami budu kreatori svoje sreće. Mi verujemo i znamo da je jedina budućnost ovog društva u konsenzusu koji se mora postići između radnika i sindikata sa jedne strane i poslodavaca i njihovih udruženja sa druge strane. To jedino vodi ka zdravim osnovama i zdravom ambijentu u našoj zemlji.

Mi verujemo da je takvo partnerstvo budućnost ove zemlje i da će to biti prepoznato jer samo tako možemo ići napred. Isto tako verujemo u razumna rešenja koja rezultiraju dogovorom mladih i starih. Dogovorom onih koji proizvode realna dobra i onih koji se bave finansiranjem. Samo kroz strateške dogovore možemo imati zdravu konkurenciju i biti narod koji će biti poštovan u svetu zato što istom imamo šta da ponudimo.

Mi smo svesni da smo deo jedne koalicije i da nekad moramo da podržimo neke stvari sa kojima se ne slažemo, jer je realnost pred nama drugačija. Kada se to sagleda onda vidimo da su to mere koje, kao poslanici SPS, moramo da podržimo u nadi da ćemo u nekim narednim godinama imati mogućnost da ih popravimo težeći da što realnije sagledamo stvari. Ovde naročito mislim na smanjivanje plata o čemu se ovih dana najviše polemiše u javnosti. Možda i nije najbolji potez, ali kažem, realnost koja je pred nama je takva, da se smanjuju plate lekarima, sudijama i profesorima.

Koristim ovu priliku da iznesem stav da je pravi pristup ne linearno svima smanjivati plate, nego naći mehanizme ocene učinaka i tako voditi pravednu politiku koja će za posledicu imati porast efikasnosti., u svim preduzećima, tamo gde ljudi privređuju i rade. Nadamo se da ćemo već 2015. godine naći bolja rešenja i dobro promisliti o tome šta su poslovi koje država mora da radi i kako da te poslove obavi na pravi način.

Dame i gospodo, vreme kojem smo svedoci je komplikovano i izazovno. Naša želja je da reforme budu stvar oko koje ćemo imati konsenzus, a ne pitanje koje se dnevno politizuje. Iako je prostor za različitost politika koje se realno mogu sprovesti toliko smanjen da je samo narcizam malih razlika jedina prepreka. Mi se nalazimo pred odgovorom kakvu Srbiju želimo i bilo bi dobro da zaboravimo i prvu i drugu i treću Srbiju jer imamo samo jednu i ona će početi da kopni ako ne budemo dorasli izazovima koji su pred nama.

Moramo učiti iz sopstvenih grešaka jer nismo znali da učimo iz tuđih. Najgore što nam se može desiti je to da se ponovo spotičemo o isti kamen ali ovaj set zakona i budžet koji je pred nama i koji će biti usvojen je dobra garancija da se to neće desiti. Mislim da mi možemo i mnogo više od ovoga. Zahvaljujem vam se na pažnji u ime poslaničke grupe SPS.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, u ime DS želim odmah da kažem da je činjenica da nećemo podržati ovaj finansijski paket, niti budžet, niti je ni na koji način naša želja da kritikujemo poteze Vlade samo zbog toga što smo opozicija.
Pokušaću da u sledećih 20 minuta prikažem duboke razloge zbog kojih mi mislimo da strategija koja se ovde predlaže, a i mere koje su odraz jedne takve strategije nisu ono što je potrebno Srbiji danas, možda u nekim drugim vremenima, možda u nekim drugim zemljama, ali danas sigurno ne.
Prvo bih želeo da pohvalim dve stvari. Prvo činjenicu da je bar budžet stigao na vreme i da suprotno je onome što se desilo prošle godine, nije u poslednji momenat toliko promenjen, kao što je bio slučaj sa budžetom za 2013. godinu. Da, činjenica da je došla na vreme je u potpunosti anulirana tim amandmanom, pa je to bila još gora situacija za nas poslanike jer smo morali da dajemo amandmane na tekst koji je u potpunosti bio obezvređen amandmanima Vlade. Nije da niste amandirali budžet. O tome ćemo pričati sledeće nedelje.
Drugi elemente, mora se reći da ste se potrudili da prikažete stanje javnih finansija naše zemlje. Bio sam na vašem mestu pre deset godina i dobro je što se vraćate praksi da nema više ničega, kako kažemo zanatlije javnih finansija ispod crte, a da kažemo narodski, da se sve ono što treba da se prikaže a tiče se javnih financija se nalazi u dokumentima koji su dostavljeni za raspravu. Mislim da je to dobra praksa, koja nije bila praksa ni mog naslednika ni vašeg prethodnika, kojoj se vraćate, i zbog toga mislim da nećete imati onoliki problem koji je imala naša nacija sa činjenicom da budžet za ovu godinu, koji uzgred budi rečeno gospodine ministre i vi veoma dobro znate, bi morali da rebalansirate, po ko zna koji put, verovatno treći put, jer prethodnik je premašio prihode budžeta za milijardu evra stavljajući sve nas na magareću klupu javnih finansija Evrope. Zapravo ste više slušali vaše saradnike i predložili prihode, za koje eto mislimo da su donekle preduvani, naduvani, da neće biti u potpunosti prihodi iz PDV onoliki koliko ste zacrtali.
Sigurno nećemo imati problem da u sred godine sledeće se moraju pomerati toliko jednačine da se oduzima 300 miliona evra od lokalnih samouprava, u sred budžetske godine npr. da se u potpunosti uništava budžet grada Beograda. To vidi i ovo privremeno veće. One probleme koje imaju, na njihovo iznenađenje proizilaze iz odluka koje su donesene od strane ove većine i koje su u mnogo čemu ugrozile funkcionisanje našeg glavnog grada.
Ako je ovo došlo na vreme i nije previše amandirano, finansijski sistemi su došli prekasno, ovi zakoni, imali smo jedva dva, tri dana da vidimo šta ovde predlažete, na vreme i biti iskreni, strah me je da to neće biti dovoljno. Zašto neće biti dovoljno? Imali smo prilike juče gospodine ministre, da sa vašom ekipom ukrstimo neke argumente.
Rekao sam da ovaj paket predstavlja sumrak srpskih javnih finansija, za koje nisam okrivio vas, nego činjenicu da oni ne predstavljaju adekvatan odgovor za prave izazove naše nacije. Juče ste rekli da je to demagogija. Da vas citiram. Danas smo videli da doaen naše makroekonomije, ako ne verujete baš meni, jel mislite da nisam dovoljno objektivan jer sam sa vama isto ovde učesnik u jednoj političkoj areni, gospodin Stojan Stamenković, koji prati i mislim da je jedinstven u tom slučaju u našoj zemlji, makroekonomiju naše zemlje i pratio je sve pregovore sa MMF, pa sve od Milke Planince. Vaša većina, ne mi, vi, vi ste ga prošle godine predložili za člana Saveta NBS i samim tim u potpunosti je uveden u tokove finansija. Kada nam gospodin Stamenković kaže, da je deficit koji se predlaže u budžetu rekordan u svetu, kada on kaže da jedine zemlje koje imaju ovoliki deficit od 7,1% su zemlje da citiram – koje su u ratu ili koje imaju nestabilne političke sisteme, mislim da je to dovoljan razlog da svi mi budemo zabrinuti.
Dodaću još jednu stvar, da nastavim da ga citiram. To je ono što sam hteo zapravo u ime DS, a verujem i svih ljudi koji stvarno žele dobro javnim finansijama i našoj zemlji, da kažem, a to je da ovaj budžet nije ono što će obezbediti da Srbija ne bankrotira.
Gospodin Stamenković kaže – da sa ovakvim budžetom će biti potrebno što pre, već na proleće da se napravi dogovor sa MMF i da citiram – da se dogovori hitan plan za reprogramiranje javnog duga, jer postoji opasnost da 2017. godine devizne rezerve ne budu dovoljne za pokriće jednomesečnog uvoza robe i usluga, da prevedem na srpski jezik, idemo u bankrot i nećemo imati sa čim da platimo uvoz, dinar će klizati i krenuće inflacija.
Ovo nije za mene način da sada uvodim nemir u srce naših građana, ali mislim da je naša odgovornost u ovome domu, da ukažemo na posledice onoga što se predlaže. Ovaj paket nije dobar zato što budžet ima i finansijski zakoni imaju tri funkcije, makroekonomsku, ekonomsku i socijalnu. Ako hoćete, te funkcije su se posle Drugog svetskog rata gomilale i postepeno tamo gde nije bilo ekonomskih, postavile su se za vreme nju dila, za vreme Ruzvelta, pa posle Beveridž i drugim reformama u Evropi, a mi smo sledbenici svega toga, formirali su sistemi socijalnog obaveznog osiguranja i Srbija poput drugih zemalja u javnim finansijama imala je sve veći broj socijalnih funkcija.
Makroekonomski ovaj paket koji predlažete nije nigde. Niti je tamo niti je ovamo. Niti smanjuje deficite i zaduženje, niti obezbeđuje pokretanje bilo kakve aktivnosti u našoj zemlji. Imamo vrtoglavi rast zaduženja. Našli ste Srbiju sa 15 milijardi evra suverenog duga. Rekli ste da je blizu bankrota. Do sada ste dodali pet milijardi evra, za nepunih 18 meseci. Predlažete da se to poveća, ne samo za 5,8 milijardi evra, koliko je bilo u budžetu, nego za dodatnih 800 miliona evra, koje eto tako ste dodali, za 16% povećali pre nekoliko dana. O tome ćemo kada budemo razgovarali o budžetu.
Problem je što u budžetu i ovde, kada vidimo šta se dešava sa poreskim zakonima, zauzvrat imate mere koje smanjuju kupovnu moć građana kroz povećanje PDV, smanjujete podsticaj za investicije, i to čini mi se na najtrapaviji mogući način, ako mi dozvolite taj izraz, u zakonu koji daje veoma skromne podsticaje za one koje investiraju u ovo nevreme. Vi kažete, nećemo to više dozvoliti, efekat nije toliko veliki, to je pet milijardi dinara 2015. godine, znači nećemo ništa od toga imati u državnoj kasi sledeće godine.
Gospodine ministre, mislim da samo ovo što sam sada rekao, i pozivam druge partije, naročito one koje formiraju većinu, da jednostavno povučemo taj zakon.
Ekonomski smanjuju se sredstva za poljoprivredu, a svi kažemo da je strateška. Nema ništa za građevinu, a znamo da ona pokreće 16 sektora u našoj zemlji. Što se tiče kapitalnih investicija, nema ničega novog od onoga što je formirano i lansirano, osim onoga što je pripremila prethodna Vlada. Zbog toga ovaj paket nema ni ekonomsku funkciju.
Socijalno gledajući, kada ste predstavili mere bar ste govorili da će se formirati neki fond koji će možda, ne znamo, 2014, 2015. godine ne sećam se baš sasvim, ali je bio uputan, je bio tu da najugroženijim, najsiromašnijima donekle, u meri ublaži efekte povećanja PDV, na osnovne namirnice, na lekove, na komunalije. To je suštinski problem.
Ovaj paket nema ničega u sebi, on je samo preslikavanje onoga što ste zatekli i malo uvažavanja onoga što mislite da su zadate veličine.
Gospodine ministre, vi ste tehnokrata, ja sam bio pre desetak godina. Imate zaštitu najmoćnijeg čoveka u državi, imao sam i ja, mada je imao veliku konkurenciju i bilo mu je još teže. Iskoristite mandat, nemojte kao što ste govorili juče na Odboru da kažete – biće kasnije, samo što nismo. Mnogo je komplikovano, ima tu otpora. Ako vi u ovom momentu ne iskoristite mandat, to se neće ponovo pojaviti.
Mislim da ovako pokazujem ozbiljnost ovog trenutka situacije, kada apelujem na vas i mi iz DS smo predložili seriju amandmana, i nadam se da ćete ih prihvatiti, ne zbog toga što bi DS onda rekla, mi više znamo, mi smo iskusniji, to je bolje, nego zbog toga što je veoma bitno da u ovom momentu se ojača reformi kapacitet ovog paketa. To je moguće još uraditi, mada, čini mi se, u mnogo čemu, je ovo sve veoma rđavo postavljeno.
Dozvolite da kažem u sledećih devet minuta nekoliko pojedinosti oko raznih zakona, pa da umesto da govorimo uopšteno, kažemo šta je to što bi moglo da bude bolje i zašto neke stvari koje su ovde predložene, nisu dobre.
Radi se o porezu na dodatu vrednost. Postoji razlog zašto nijedna zemlja u poslednje dve, tri godine u Evropi nije predložila da se poveća niža stopa PDV. Razlog za to je da u izuzetno krhkoj ekonomsko-finansijskoj situaciji poput Srbije, čak i ako zaboravimo socijalni momenat, a ne smemo, finansijski i ekonomski efekat ove mere nije dobar.
Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, cifre u Srbiji su danas sledeće: proizvodnja u prehrambenoj industriji - minus 16% od početka godine; proizvodnja soka – minus 22%; proizvodnja piva – minus 40%; generalno promet u trgovini – minus 15%. Ovo su uslovi pod kojima i prethodno povećanje stope PDV-a, protiv koga smo bili, je dovelo do toga da su premašeni prihodi za milijardu evra. O tome smo pričali.
Zbog toga ovo što danas predlažete jeste direktan i najbrutalniji mogući atak na džep najsiromašnijih građana jer bez hleba, zejtina, mleka, bez lekova i komunalija niko ne može. To su tzv. neelastična dobra. Desiće se da ljudi dodatno beže u sivu zonu, da će se i te potrepštine nalaziti, kao što je slučaj sa duvanom pa sada predlažete zakon kao neku reku spasilac ili vatrogasac piroman, zbog povećanja od strane vaših prethodnika i ove vlade, značajno akciza imamo sada ono što imamo u domenu duvana, a isto će nam se desiti, zapamtite i zapišite, i oko ovih ključnih stvari. I pričate sa trgovcima a to je ono što njih u ovom momentu brine.
Minimum koji morate da obezbedite, i o tome ćemo mi pričati na rashodnoj strani, ako i dalje insistirate, a mi ćemo biti protiv toga da se podigne PDV, to je da se na rashodnoj strani budžeta obezbede određena sredstva i da za najsiromašnije penzionere za koje je ukinuta i ta minimalna 13. penzija i ne razumem kako kolege iz PUPS-a mogu da ne pričaju o tome, i činjenica je da se te mere smanjenja i ograničenja rasta plata i penzija sprovode linearno, bez ikakvog osećanja da je nekima mnogo teže. Svima je teško, a nekima naročito teško. Morate na rashodnoj strani delimično to ublažiti i to je ono što ćemo mi predložiti kao istinska socijaldemokratska stranka.
Oko budžetskog sistema ne treba biti mnogo pametan niti verziran u domenu javnih finansija da bi videli da u ovom paketu koji ste predložili crno na belo piše da ova Vlada nudi građanima, svim penzionerima, njih milion i 700, kao i svih onih 700 hiljada u javnom sektoru, a mimetičkim efektom se to tako dešava u Srbiji, privatni sektor prati ono što radi javni sektor, pogledajte statistike, pogledajte iskustvo u poslednjih 12 godina, jednostavno je to tako, imamo činjenicu da posle pada od 5% kupovne moći poslednjih 18 godina, rekli ste da će inflacija koju planirate, doduše, niža nego pre zato što je potražnja tako mala, biti 10,8% povećanje skoro nikakvih 0,5%, 1%, 1,5% sledećih godina kombinovano za 2014, 2015, 2016. godinu 3,5% otprilike.
Znači, garantujete svima da, kao što je bio slučaj proteklih 18 meseci, svima će u državi biti lošije u sledeće tri godine i to svake godine. Ne može to biti rešenje. To čak nije samo socijalno neodgovorno, nego je to ekonomsko i finansijski gubitnička strategija. Došao vam je MMF u posetu. Evo, ja sam tamo proveo dva meseca pre leta. Baš da vidim šta se kuva u toj kuhinji. U tom momentu je izašla jedna studija koja je odjeknula kao bomba među onima koji se bave ekonomskom politikom, a to je da je i sam MMF priznao da strategija koja je primenjena u slučaju Grčke na najdrastičniji način, taman ova koju vi ovde predlažete, nije dala rezultate. MMF nije neka dobrotvorna skupina. Njima je bitno, zato smo mi nju i formirali posle Drugog svetskog rata, oni paze da svaka država i svaka vlada bude u stanju da plati svoje dugove. To je jedino što njih interesuje. Ovako kako je uradila Grčka i što smo mi rekli da treba da uradimo, nije dobro. To uvodi Grčku u dodatni problem za otplatu njihovih dugova.
Zbog toga odustanite od ove gubitničke strategije koju sprovodite već više od godinu i po dana. Za sve naše građane ja apelujem na vas da promenite ovaj pristup. Idemo, poštovani građani i narodni poslanici, svi zajedno u zid, u finansijski zid koji znači u datom momentu, gospodin Stamenković i drugi, već više nedelja, o tome pričaju, da neće moći da se isplati penzija, kada neće moći da se vrati dug. Na vama je odgovornost. U ovom momentu imate najveći prostor, mada znam koliko je teško da to izbegnete, vi morate da iskoristite taj mandat. To je vaša, rekao bih, ne istorijska, ali jako ogromna odgovornost u ovom momentu.
Zbog toga, nemam vremena da uđem u detalja drugih zakona, kako možete da odlažete još godinu dana funkcionisanje centralnog registra za isplaćivanje plate. To je dobra ideja. Evo, pohvalio bih vašeg prethodnika za to. Čemu to? Šta čekate? Perfekciju. To treba da se uradi, da znamo ko gde radi.
Gospodine ministre, juče sam vas pitao i danas vas pitam pred celom nacijom, rekli ste na vašem prvom medijskom nastupu da vi, kao ministar, mislite da nije normalno da uz ministarsku platu primate još dve prinadležnosti. Gospodine ministre, danas nam predlažete zakon gde možete… To je amandman DS, od vas tražim da ga prihvatite, da se zabrani bilo kome u ovoj državi ko radi za javni sektor da prima bilo gde platu, osim na matičnom mestu.
Da li treba da pokazujem sve novine? Pune su ljudi koji primaju, evo ovaj, sedam plata, 454.356 dinara. Da li je taj čovek neki preduzetnik? Nije, nego se snašao. Ovaj, šest plata, 335.000, tri hiljade evra mesečno, ničim zasluženo. Gospodine ministre, imamo svi zajedno mogućnost da ispravimo to i da u ovome zakonu, koji predlažete, ukinemo duple, tri, četiri, pet, šest plata, a onda ćete videti koliko će vam biti lakše da uvedete ono što sam ja uveo 2002. godine, a to su platni razredi. Zato što onda stvari otpadaju i onda ćete biti u stanju da izmerite mnogo lakše i da uvedete red tamo gde je potreban i koji je proteklih godina bio ugrožen.
Nažalost, nemam mnogo vremena. Samo bih hteo da napomenem dve stvari ovde. To je da nije dobro da kažete dve godine niko ne sme da bude zaposlen, osim ako ne moli neko telo u Vladi i uvodi ponovo politiku. Dali smo amandman da se to zabrani – nema izuzetaka, ali zato u samoj definiciji kažemo za mlade naučnike, koji treba da dođu, sada završavaju, vi ste išli u Petnicu, bili ste polaznik, pa znate da ljudi koji su sada završili, mada je trenutno u toku javni konkurs za naučne projekte, ako ovo ostane ovako dali smo svetu naše inteligencije jasnu poruku da emigriraju. Razmislite o našem amandmanu. Nije strašno ambiciozan. Obezbedite da mogu mladi naučnici da se priključe naučnim projektima tokom ovoga.
Druga stvar, predvideli ste u budžetu da masa plata u ovom budžetu raste za 7% kada uporedimo sa 2012. godinom. Da li je to odgovornost? Za sledeću godinu ste rekli 3,2%. Rekli ste da je to zato što neki napreduju. Da li shvatate da ste ovim zakonom obezbedili da bilo ko ko ide u penziju neće biti zamenjen. To je otprilike 2-3% ljudi svake godine. Neka bude 1,5%. Otvorili ste prostor za 4,5% povećanje plate. To će ljudi iskoristiti. Videćete.
Zbog toga tražimo od vas da dobro razmotrite amandmane DS. Tražimo da povučete Zakon o porezu na dobit pravnih lica, jer je vaš kolega Radulović i danas rekao da su strani investitori šlag na torti, a da je naša torta pokvarena, da su oni kapitalna budalaština. Ne možete dozvoliti da ne znamo u kom pravcu idemo i šta radimo u ovoj državi. Ovo su suviše ozbiljne stvari da bi se neko igrao sa njima. Odlučite u Vladi da li hoćemo strane investicije ili nećemo. Ako hoćemo, neka vaše kolege prestanu da seju kontradiktorne signale, jer vi dobro znate iz sveta iz koga dolazite, a u kojem sam i ja bio, da svaka reč, bilo kog ministra, ima svoju težinu.
Napokon, apsolutno je nepojmljivo da posle višedecenijskog čekanja porodica kojoj je iz ideoloških razloga oduzeta imovina, kada je 2011. godine DS sa tadašnjim koalicionim partnerima obezbedila da se izglasa Zakon o restituciji, da na prvom kažete da će biti odložena primena. Ne znam da li znate, ali od 2003. godine, isto predlogom DS, se hrani, puni…
(Predsednik: Vreme.)
… namenski račun Trezora Republike Srbije u Narodnoj banci Srbije gde ima 150 miliona evra. Procenjuje se 20 miliona evra i po dogovoru sa MMF to se neće računati u deficit. To je jednostavno tako. Iskoristite to i nemojte kažnjavati ljude.
Na kraju bih da zaključim, ako mi date 30 sekundi, gospodine predsedniče.
Gospodine Krstiću, ima onih koji kažu da je mnogo teško, da je sve to puno prepreka, da realnost ne može da se menja. Tehnokrata ste. Imate zaštitu najmoćnijeg čoveka. Iskoristite to, vreme prolazi, skoro pa je prošlo. Razmislite o tome. Hvala na pažnji.

Reč ima ministar Krstić. Izvolite.

Pošto ni vi niste govorili preterano o zakonima, kao ni juče na Odboru, neću predugo.
Reći ću samo da što se tiče ovog da jurimo i da hoćemo da udarimo u finansijski zid, da je sad momenat da menjamo. Sad jeste momenat da menjamo i mi menjamo, menjamo ovim setom zakona koji je, opet ću ponoviti, ono što je neophodno da bismo zaustavili onoliko koliko je to moguće tu jednu grudvu koja je, da tako kažem, bačena sa planine i koja se kotrlja na dole i povećava u poslednjih pet godina.
Rešenja koja nudimo su, naravno, delom iznuđena, ali su rešenja koja nam omogućavaju da u narednom periodu, a taj period sam pomenuo da je dve do tri godine, pozvao sam se naravno na fiskalnu strategiju koja je po prvi put dokument u kome se vidi šta zapravo planiramo da uradimo i na koji način, prilično jasno, koja će nam omogućiti da u tom periodu zapravo sprovedemo one stvari koje će taj zid o kome pričamo, finansijski zid, potpuno skloniti jednom za svagda ispred Srbije i dozvoliti nam da se u tom smeru krećemo i da se u tom smeru razvijamo.
Što se tiče ovih konkretnih stvari o kojima ste pričali, mi centralni obračun zarada kao konačni rok pomeramo, ali ćemo postupno uvoditi subjekte, odnosno određene organe u to.
Što se tiče više plata ili zarada, to je naravno postojalo poslednjih 10 godina tako kako stoji i ne može se prosto iseći, zato što vi ne možete da automatski sprečite da određene institucije funkcionišu, što bi to uradilo. Ali, mi po prvi put sa sistemom naplate koji uvodimo u poreskoj upravi, koji će nam omogućiti na koliko mesta neko prima plate i da i tu radimo obustavu koliko to bude bilo potrebno, mi ćemo stvoriti sistemski osnov i bazu podataka, koji će nam omogućiti da ponudimo rešenja koja neće osakatiti državnu upravu, a nadam se i na vreme, kako bismo izbegli ovo o čemu vi previše olako pričate, a to je taj grčki scenario i neke druge stvari.
Takođe, kad god je planirana ova isplata koja ulazi u deficit, što se tiče prava ostvarenih po restituciji, koja mi ni na koji način ne sporimo, samo ih odlažemo za jednu godinu, uzev u obzir da smo prinuđeni da preduzimamo mere i na drugim frontovima, samo postavljam pitanje – kakva je bila fiskalna strategija 2011. godine, kada je to zapravo usvojeno i da li se planiralo da će javni dug danas biti na nivou na kom se nalazi, iznad 60%? To je možda odgovor na ovo, a verujem da ćemo imati mnogo opširniju debatu vezano za mnoge od ovih drugih stvari kada budemo pričali o budžetu krajem nedelje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić, replika.

Gospodine Krstiću, hajde da probamo ponovo. Retko kad neko ima mandat kao vi. Ja sam 25. januara 2001. godine dobio jedan sličan mandat. Svakoga dana smo se borili svi zajedno sa teškim stvarima i u „Zastavi“ i koliko štrajkova i platnih razreda koje smo uradili i poreske reforme, koja je dubinski urađena, to su stvari koje su dale neke temelje. Da, ova velika kriza je u mnogo čemu poremetila neke sisteme. Teško je, pa baš sada mora nešto da se uradi korenito.
Strah me je da ovim pristupom, kada kažete – ja lično neću da imam tri plate, pa ću ja to da uplatim u budžet, ali to sam ja, a znate da naši građani ne mogu da shvate da od njih tražite da plate skuplje hleb, mleko, a da im se šetaju likovi koji primaju tri ili četiri hiljade evra svakog meseca, samo zato što ispotrebljavaju, raubuju određeni sistem. To je neprihvatljivo.
Da li shvatate, gospodine ministre, da je mandat u ovako teškom momentu da prepoznate problem i da ga odmah rešite, da kažete – niko ne prima duple plate iz budžeta, a ako bude potrebno, naravno, kroz dijalog koji ste trebali da imate ranije, videćemo ako kroz amandmane možemo to da uredimo, videćemo da li postoji bilo kakav sistemski izuzetak.
Ono što vi ovde predlažete, to je da su svi kažnjeni isto, svi koji imaju neku platu, nema veze da li su dobri, loši, oporezovani su isto, lekari, profesori, inženjeri, itd. Posle toga kažete – niko neće biti zaposlen. Lokalne samouprave, one koje su poštovale zakon koji je 2009. godine donesen, koji ste zaboravili da stavite van snage… Imamo veoma opasnu situaciju kada imamo dualitet zakonskih normi. Kada dođe do suda, ljudi neće znati šta moraju da poštuju. To je veoma opasna stvar. Morate pod hitno da stavite van snage ako želite one zakone koje sada menjate, jer neke stvari se tu ponavljaju.
Kažnjavate lokalne samouprave koje su pratile i koje su bile savesne.
(Predsednik: Vreme.)
Nemojte nama reći da mi ovde uvodimo neke teške reči, kada smo pre godinu dana govorili da mora da se menja strategija. Rekli ste malopre ono što nas je malo u DS pogodilo, a to je da niko ne nudi rešenja. Gospodine Krstiću, ja sam juče to obećao, evo vam lična potpisana verzija jednog plana za izlazak Srbije iz krize, koji je pripremila DS. Nadam se da ćete ovde naći mnogo inspiracije.

Hvala.
Reč ima ministar Krstić.