Reč ima narodna poslanika Milica Vojić Marković.

Narodno pozorište je institucija kulture od zaista najvišeg ranga u svakoj državi, nadam se da je i u državi Srbiji. To je institucija koja je kamen temeljaca za izgradnju nacionalnog identiteta. To je nacionalna institucija, brend u kojoj u Srbiji radi oko 763 vrhunska umetnika, intelektualca i to je kapacitet koji je malo prisutan u nekim drugim institucijama u Srbiji nažalost.
Nažalost o Narodnom pozorištu se ne govori sa ove pozicije mnogo u javnosti u ovih poslednjim godinu dana. Osnova za priču je skandal koji se rasteže više od godinu dana i suština tog skandala je pitanje oko kojeg ću polemisati sa raznim ministrima.
Internetom kruži jedan snimak tajne sednice koji oslikava Narodno pozorište i Upravni odbor te institucije na najniži mogući način i predstavlja bruku. Ne predstavlja ono što treba da predstavlja kulturu. Umesto da predsedava sednicom Upravnog odbora na kome je trebalo da se razgovara sa tri kandidata za upravnika koja su preostala na trećem konkursu, jer su prethodna dva poništena, predsednik Upravnog odbora Radoslav Pavlović je podneo ostavku. Moram da kažem da postoji jedan dopis Ministarstva kulture u kome kažu da sve sednice Upravnog odbora koje se tiču javnog konkursa za predlaganje kandidata direktora moraju biti otvorene za javnost, kako za predstavnike javnog informisanja, tako i za zaposlene u toj ustanovi.
Interesantno je da je dotični, dosadašnji predsednik Upravnog odbora držao tajne sednice i te tajne sednice se mogu videti na internetu. Prosto mi je neverovatno da se danas u 21 veku u nekoj državi, makar se ona zvala i Srbija koja hoće da bude demokratska, neko oglušava o osnovnu stvar koja je javnosti dostupna, a to je da se informacije te vrste potpuno dostupne javnosti.
Za razumevanje ovog problema bilo je dobro pročitati intervju dosadašnjeg predsednika Upravnog odbora u „Politici“ gde on kaže sledeće – zbog zastrašivanja i ometanja članova Upravnog odbora Nacionalnog teatra u procesu biranja upravnika, zbor zastrašivanja kandidata, zbog mobinga nad zamenicom upravnika, zbog saradnje sa Upravnim odborom premeštena je na mesto saradnika u protivpožarnoj zaštiti, zbog nemogućnosti pristupu informacijama o realno finansijskom stanju u kući, zbog skrivanja činjenice da je kandidat i vd upravnik Dejan Savić smenjen 23. novembara 2007. godine sa mesta upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu i za kojeg je ostao dug od 41 miliona dinara, odnosno 511 hiljada evra, zbog toga on podnosi ostavku i naglašava da se ministar pokrio po glavi, ćuti i da ne reaguje.
Da ne bi ostalo ovako kako je rečeno ovde, pod uslovom da je sve ovo istina, moram da pitam ministra policije šta će da preduzme? Ovde ima elemenata krivičnih dela koliko hoćete povodom ovoga što je izjavio dosadašnji predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Šta će zbog ovog mobinga da preduzme ministar rada? Šta će ministar kulture, ako se već otkrio da kaže na ovo što je izjavio predsednik Upravnog odbora?
Iz ovog što je rečeno u izjavi gospodina Pavlovića, a i onog što nije rečeno, jer ovde je velika borba između SNS kadrova, ne znam da li tu ima nekih struja, frakcija, ali ovde je to i slede moja pitanja. Da li je tačno da je na mesto zamenice upravnika imenovana osoba sa Višom školom za sportski menadžment, odsek fitnes i da li je to ta osoba koja je sada saradnik u protivpožarnoj zaštiti? Mogu da zamislim koliko može da doprinese u protivpožarnoj zaštiti.
Da li je ta osoba član SNS? Da li je tačno da je u stolicu direktora Drame u stolicu u kojoj su sedeli Nušić, jedan Janko Veselinović, jedan Putnik, Vida Ognjenović, doveden čovek koji je u stručnim krugovima prilično anoniman, iz Kruševca i koji tamo nije bio ni upravnik pozorišta? Podrazumeva se članstvo u određenoj stranci.
Ko je zamenik direktora Drame? Da li je tačno da je na to mesto doveden iz „Grand produkcije“? Iako se mnogo govori o tome da postoje viškovi zaposlenih u javnom sektoru, pa i u Drami i u kulturi, postavljam sledeće pitanje – koliko je ljudi primljeno u Narodno pozorište dok je predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta bio gospodin Lale Pavlović? Da li su svi članovi SNS ili su u direktnim rodbinskim i drugim vezama sa menadžmentom kuće?
Sledeće pitanje, da li je tačno da je v.d. upravnik i kandidat za upravnika gospodin Dejan Savić smenjen sa mesta upravnika 23.11.2007. godine uz ostavljen dug od 41 milion dinara, odnosno 511 hiljada evra i još neke sudske procese koji nisu završeni ili koji su završeni na štetu kuće?
(Predsedavajući: Molim vas da završite.)
Hoću.
Da li će i treći konkurs za upravnika biti poništen? Toliko o departizaciji, o kulturi sa komesarskim šinjelom. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.

Zahvaljujem predsedavajući.
Danas ću postaviti nekoliko pitanja. Prvo pitanje postavljam ministru rudarstva i prostornog planiranja. Gospodinu Bačeviću, da li ćete do kraja 2013. godine podneti ostavku na funkciju ministra? Godinu i po dana je prošlo od kada je ministar Bačević imenovan na ovu funkciju i izabran u ovom parlamentu. Za godinu i po dana Narodnoj skupštini nije stigao ni jedan jedini zakon iz nadležnosti tog ministarstva, niti jedna jedina izmena zakona koji su iz nadležnosti Ministarstva rudarstva i prostornog planiranja.
Ono zbog čega građani ove zemlje plaćaju ministra Bačevića je da unapredi zakone iz njegove oblasti i postavlja se pitanje – šta je ministar radio u prethodnih godinu i po dana?
Skandalozno je to da ministar jedino može da govori o Kanalu Morava-Vardar i istraživanju nikla. Ko je dao saglasnost ministru i na osnovu čega je ministar Bačević potpisao dozvolu za istraživanje nikla sa skandaloznom izjavom da istraživanje nikla je identično istraživanju vode? To je uzbunilo sve građane ove zemlje i stručnu javnost. Da li će gospodin Bačević na isti način izdati dozvolu za eksploataciju nikla u Republici Srbiji?
Treća stvar zbog koje gospodin Bačević treba da podnese ostavku je činjenica da naknadu za korišćenje mineralnih sirovina ne plaćaju oni koji treba da plaćaju i iz tog razloga imamo manji prihod u budžetu Republike Srbije i u budžetu lokalnih samouprava. Kao primer za to navešću da je RTB Bor dužan samo opštini Majdanpek 300 miliona dinara. Gospodin Bačević kada je obilazio RTB Bor rekao je da ima u uvidu papire i da tamo nema nikakvih kriminalnih radnji. Svi ste imali prilike da sinoć vidite „Insajder“ i LDP od 2010. godine traži da Vlada kontroliše sredstva koja daje za garancije RTB Boru. Šta će ministar policije i premijer ove zemlje uraditi po pitanju kontrole sredstava koja su vezana za RTB Bor?
Drugo pitanje postavljam ministarki zdravlja. Do kraja godine svi zdravstveni centri treba da se podele na opštu bolnicu i dom zdravlja. Da li je ministarstvo postavilo v.d. direktore opštih bolnica i zdravstvenim centrima gde treba doći do razdvajanja i v.d. upravne odbore? Ovo pitam iz razloga što je prošle nedelje na sednici SO Negotin doneta odluka o prihvatanju osnivačkih prava Doma zdravlja u Negotinu i odluka o usvajanju deobnog bilansa i zaista je začuđujuće da lokalna samouprava u Negotinu da saglasnost na deobni bilans po završnom računu iz 2009. godine i na osnovu odluke Upravnog odbora zdravstvenog centra od 2010. godine. Ovo je 2013. godina.
Pitam ministarku zdravlja – da li je postavila v.d. direktora Opšte bolnice u Negotinu i v.d. upravni odbor sa molbom da mi dostavi kopije tih rešenja?
Treće pitanje postavljam ministru prosvete. Već nekoliko godina postoji više od 15 zahteva lica koji žele da osnuju privatne fakultete. Zbog čega Ministarstvo prosvete ne želi da reši problem vezan za osnivanje novih privatnih fakulteta? Znači, ti fakulteti ne mogu da dobiju akreditaciju zato što nisu registrovani, a ne mogu da se registruju zato što nemaju akreditaciju. Kada će ministar prosvete da reši ovaj problem?
Poslednje pitanje je pitanje za gospodina Stefanovića. Ovde postavljamo utorkom i četvrtkom pitanja. Vladu Republike Srbije izabrao je ovaj parlament, bez obzira što mi iz LDP za nju nismo glasali. Da li će gospodin Stefanović učiniti makar nekakav napor da mi od nadležnih ministara dobijemo odgovore na poslanička pitanja u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, jer na pitanja koja smo postavili pre tri ili četiri meseca odgovore još uvek nemamo?

Reč ima narodna poslanica Suzana Grubješić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, već dve nedelje sam postavljala poslanička pitanja u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine i pitanja sam upućivala na razne adrese i mogu da sa zadovoljstvom kažem da sam dobila odgovore i od Agencije za borbu protiv korupcije, Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Saveta za borbu protiv korupcije i Poreske uprave, ali iz Ministarstva privrede sam dobila odgovor od nameštenika Vlade, državnog sekretara Radojka Srbljanovića.
Zaista ne znam kako da ovaj odgovor kvalifikujem, da li je skandalozno ili nije. Ja sam narodni poslanik od 2004. godine i nikada se nije desilo od kada smo uveli ovaj institut poslaničkih pitanja utorkom i četvrtkom da ministar ne odgovori nego da na pitanja odgovori nameštenik Vlade. Taj dotični nameštenik Vlade kaže – postavljena pitanja, konstatacije i mogući zaključci nisu u skladu sa ovlašćenjem narodnog poslanika iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.
Zaista želim ovom prilikom da upitam predsednika Vlade ili makar generalnog sekretara Vlade – kakve će mere biti preduzete protiv ovog nameštenika Vlade koji sebi dozvoljava to da ruši ustavni poredak ove zemlje koji jasno kaže da je vlast podeljena na tri grane, izvršnu, sudsku i zakonodavnu? Odakle njemu pravo da narodnom poslaniku spočitava da li je narodni poslanik postavio pitanje u skladu sa Poslovnikom ili nije?
Zaista ne znam kako drugačije ovo da protumačim nego kao bahatost i bezobrazluk, a to je očigledno u tom ministarstvu prelazno. Prelazi sa ministra na njegove saradnike.
Drugo, pitanja nisam uputila ovom namešteniku Vlade. Pitanja sam uputila ministru Saši Raduloviću i pitanja su bila – da li je tačno, a odgovor je mogao da bude – da, tačno je ili ne, nije tačno. Ništa više od toga nije bilo važno.
Dalje kaže ovaj nameštenik Vlade – pojedina pitanja kao što su ona koja se odnose na prenos upravljačkih prava u privrednom društvu, imovinsku kartu i članstvo u Savezu udruženja stečajnih upravnika zasnivaju se na zlonamernoj pogrešnoj interpretaciji Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ta ista Agencija za borbu protiv korupcije je na moje poslaničko pitanje odgovorila tako što je rekla da je ministar Radulović preneo upravljačka prava iz svoje firme „Market kapital“ na svoju suprugu.
Sada vi meni kažite – da li ja zlonamerno tumačim član 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ako ga citiram, koji kaže – povezano lice je supružnik ili vanbračni partner funkcionera, krvni srodnik funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji, zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojitelj ili usvojenik funkcionera, kao i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom. Dakle, prenošenje upravljačkih prava na suprugu ne može funkcioner da uradi, jer je supruga povezano lice. Ako je ovo zlonamerno, ja sam spremna da se izvinim i ministru i Agenciji za borbu protiv korupcije.
Još jednom molim ministra Sašu Radulovića da odgovori na postavljena pitanja, a ovog nameštenika Vlade molim da pomogne ministru da mu prikupi odgovore na ta postavljena pitanja, ali da mu ne pada više na pamet da odgovara narodnom poslaniku, jer ovde, u ovoj sali ni jedan nameštenik Vlade, osim ministra, nema pravo da dobije reč i nema pravo da ulazi u raspravu sa narodnim poslanikom.
Kao što sam rekla, ove druge institucije kojima sam uputila poslanička pitanja su na njih odgovorili, ali gle čuda, ministar je na lični zahtev smenio direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika i na njegovo mesto doveo osobu koja vodi upravni spor protiv Agencije. To znači da će isto lice biti i na strani tuženog i na strani tužioca.
Na moje pitanje o javnoj raspravi o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, meni je ovaj vladin nameštenik odgovorio da javna rasprava traje do 30. novembra. Inače je počela 21. novembra, a traje do 30. i održana je samo jedna javna rasprava.
Skrećem pažnju Vladi da pogleda mišljenje o proceni rizika korupcije u odredbama Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koji je uradila Agencija za borbu protiv korupcije i stavila na svoj sajt. U tom mišljenju, koje ima desetak i više strana, većina članova ima koruptivne elemente. Nadam se da Vlada neće bez ovog mišljenja dopustiti da taj Zakon o stečaju …
(Predsedavajući: Vreme.)
… koji legalizuje stečajnu mafiju, dođe u Narodnu skupštinu.

Reč ima narodni poslanik Saša Dujović.

Pre izvesnog vremena Apelacioni sud u Beogradu je pod plaštom sudske nezavisnosti doneo odluku o oslobađanju gnjilanskih terorista, šiptarskih terorista koji su, bez obzira što su potkrepljene činjenice da su činili zlodela nad srpskim stanovništvom i nealbanskim stanovništvom na KiM, bez obzira na to što je postojao svedok saradnik koji je sve to priznao i ukazao na određene postupke, bez obzira na donete presude prvostepenog suda, jednostavno Apelacioni sud se oglušio o sve to i doneo presudu da se oslobađaju ti teroristi.
Ono što se zove nezavisno sudstvo treba da bude predmet nezavisnosti i to ne treba sporiti. Međutim, takvi postupci prosto nanose mrlju sudskoj profesiji i nanose štetu pre svega državi Srbiji.
Postavljam pitanje Visokom savetu sudstva – kada će i na koji način preispitati sve te odluke Apelacionog suda u Beogradu po ovom predmetu i da li će postupiti po prijavama koje su podnete protiv sudija koje su donele takvu presudu?
Drugo pitanje postavljam ministru finansija, gospodinu Lazaru Krstiću – da li su budžetom za 2014. godinu predviđena sredstva za naknadu po presudi Međunarodnog suda u Strazburu? Radi se o presudi koja je doneta u prvostepenom postupku, po osnovu diskriminacije nad ratnim veteranima Srbije, a u drugostepenom postupku, koji se ovih dana očekuje da bude gotov, a sve naznake govore da će biti potvrda prvostepene presude, jednostavno država Srbija će morati u narednoj godini da isplati ogromna sredstva, negde preko milijardu evra ratnim veteranima, što je u ovom trenutku, na ovakav način budžetom koncipirano i nemoguće.
Moje pitanje ministru finansija je – da li je uopšte upoznat sa postupkom koji se odvija pred Međunarodnim sudom i ako je upoznat, da li je nekim budžetskim stavkama predviđeno? Iz onoga što vidimo u Predlogu budžeta, toga nema ni na mapi.
Treće pitanje koje postavljam, odnosi se na predsednika parlamenta, gospodina Stefanovića. Po ko zna koji put pitam istu stvar, a to je – kada će na dnevni red ovog parlamenta doći Zakon o boračkoj i invalidskoj zaštiti, koji stoji u proceduri Skupštine već godinu dana? Zadnji odgovor od predsednika Stefanovića je bio da će Kolegijum Skupštine o tome razmatrati i utvrditi red prioriteta zakona koji se ovde donose i već duži period, kako sednice traju, vidimo da zakoni prolaze i ovako i onako, ali Zakon o boračkoj i invalidskoj zaštiti, koji je pre svega neophodan kako bi se raščistio odnos države prema ratnim veteranima, nikako da dođe na dnevni red.
Taj zakon sam pre godinu dana potpisao i njega je podržalo 30.100 građana Srbije svojim potpisom i on sve osnove za stavljanje na dnevni red ima, kada je u pitanju ovaj parlament. Zaista ne razumem zbog čega se već jednom i ova tema ne stavi na dnevni red i da to raščistimo, pa makar i odbili jedan takav predlog, jer smo jedina država sa prostora bivše Jugoslavije koja nema uređenu ovu oblast nikakvim zakonskim propisima, već primenjujemo propise iz 1947, 1992, 1998. godine i od tada do danas stojimo na stanovištu da ratni veterani, kojih ima preko 400.000 u Srbiji, u ovoj Srbiji ne postoje za zakonodavnu, a ponajmanje za izvršnu vlast.
Očekujem od predsednika Skupštine da će posle ovako važne stvari, kakva je budžet Republike Srbije, koja nesumnjivo ima prioritet u radu parlamenta, već u nekoj narednoj sednici razmotriti, staviti na dnevni red pred poslanike, da se izjasne da li žele uopšte da raspravljaju, a ako žele da raspravljaju, da li će i usvojiti jedan Zakon o boračkoj i invalidskoj zaštiti. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marija Obradović.

Hvala.
Želim još jednom da podsetim javnost, pre nego postavim pitanje, da se danas obeležava Dan osoba sa invaliditetom i da pozovem sve kolege, ali i javnost u Srbiji, da budemo mnogo senzitivniji i sa mnogo više razumevanja da rešavamo probleme ove populacije koja je zapravo veoma ugrožena u Srbiji. Položaj osoba sa invaliditetom jeste unapređen u odnosu na prethodni period, ali još uvek moramo mnogo toga da uradimo na ovu temu, da se pomogne osobama koje žive sa nekom vrstom hendikepa.
Postojala je inicijativa i mislim da je još uvek ta inicijativa u začetku u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da se oformi posebna grupa poslanika koja bi se bavila problemom ovih osoba sa invaliditetom.
Sada da postavim i pitanje pre svega nadležnim ministrima Vlade Srbije – dokle je stigla istraga, zapravo da li je uopšte pokrenuta istraga, a ako jeste dokle je stigla, o utvrđivanju odgovornosti, odnosno lica koja su odgovorna za pojavljivanje, u lokalnoj kampanji na Voždovcu, plakata koji su, najblaže rečeno, skandalozni? Plakat poziva na politički progon, na obeležavanje političkih neistomišljenika i mislim da to nije način na koji treba voditi jednu političku kampanju u Srbiji.
U početku, nakon konferencije za štampu člana predsedništva SNS, Nikole Selakovića, dobili smo nedovoljno tačne informacije da je neko drugi odgovoran za pojavljivanje takvih plakata. To nisu bile tačne informacije, organizacije koje se navode kao odgovorne nisu odgovorne za to i tražim da nadležni utvrde ko je zaista naručio, ko je platio i ko je odštampao plakate, slobodno mogu reći, kojim se fašizam na mala vrata pokušava uvući u političku kampanju i u način političke komunikacije u Srbiji.
To nije način političke komunikacije koji je svojstven SNS. Uvek ćemo ukazivati i tražiti krivce koji pokušavaju da nas nateraju da ovako funkcionišemo.
Još jednom pozivam da se utvrde oni koji su naručili, platili i odštampali ove vrste plakata u lokalnoj kampanji na Voždovcu. Hvala.