Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je dobro što smo danas bili u prilici da nakon jedne decenije premijer Vlade Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić, obrati nam se povodom Predloga zakona o budžetu za 2014. godinu i to je svakako jedna snažna poruka i dokaz jedinstva Vlade Republike Srbije u akciji fiskalne konsolidacije i privrednog restrukturiranja koje treba da usledi u narednoj godini.
Naravno, želim da kažem da i gospoda ministri, pre svega gospodin Krstić, predstavlja formalno odgovornog ministra i kompetentnog da u daljem toku vodimo raspravu o Predlogu zakona o budžetu.
Teška ekonomska i socijalna situacija u uslovima suženog prostora za izbegavanje krize jeste činjenica i u takvoj situaciji nema mnogo dobrih opcija, ali suočavanje sa istinom i realnom situacijom, to je manir Vlade Republike Srbije i građanima, a čuli smo i od ministra, saopštena je istina, dakle, i građanima i svetu, o stanju javnih finansija Republike Srbije. Kada razgovaramo o Predlogu budžeta, razmišljao sam, pošto smo imali raspravu o merama, odnosno predlogu 11 zakona u kojima su oličene ove mere, kakav pristup danas da zauzmem i uvažavajući raspravu koju smo imali do sada, želeo bih da budžet pre svega prikažem kao rezultat u jednom trouglu, pre svega da vidimo šta su ekonomski pokazatelji i na kojoj tački se nalazimo danas, koji cilj imamo u narednih nekoliko godina, koji je predstavljen fiskalnom strategijom, koje su mere pomoću kojih ćemo doći do tog cilja i naravno, kao rezultat svega toga, imamo Predlog budžeta za 2014. godinu.
Činjenice su i ekonomski pokazatelji govore da se nalazimo na tački da imamo situaciju da od 2008. godine pa do kraja 2012. godine beležimo pad BDP prosečno 0,5%, da imamo rast nezaposlenosti sa 14% na 24%, uz privatizaciju, neki su rekli da je neprimereno reći „pljačkašku“, ja bih rekao da je ona bila promašena privatizacija. Ali, ako pogledamo rezultate te privatizacije, mnoga uništena preduzeća, mnogo otpuštenih radnika, 762.000 nezaposlenih, čini mi se da takvi rezultati ozbiljno kandiduju takvu jednu privatizaciju za pljačkašku.
S druge strane nalazimo se u situaciji eksponencijalnog rasta javnog duga od 2008. godine sa nekih 29%, do danas kada ćemo imati preko 60%, a cilj i target nam je bio 45%, što smo i Zakonom o budžetskom sistemu i fiskalnim pravilima predvideli. Trenutno imamo nivo sive ekonomije od 30% BDP. To su činjenice, to su ekonomski pokazatelji i mi odavde polazimo ka rešenju ovakve jedne situacije.
S druge strane, cilj kome težimo, ukratko bih želeo da kažem da su oni dobri, da ih je Vlada dobro ostavila, ali su i logični, kada pogledamo i sagledamo ovu situaciju koju sam izneo. Svakako da je prvi cilj smanjenje fiskalnog deficita jer on predstavlja jedan od osnovnih generatora krize javnog duga i cilj sa 7,1% fiskalnog deficita BDP na ukupnom nivou konsolidovane države.
Cilj je da se 2015. i 2016. godine smanji za 4% BDP, i naravno, sa idejom da se osnovni krizni elemenat, javni dug stavi pod kontrolu do kraja 2016. odnosno 2017. godine i javne finansije učine održivim i rast privrede. Ovde zaista da je to preko potrebno jeste i činjenica o kojoj su mnogi ovde govorili da mi imamo sada učešće kamata u ukupnim rashodima budžeta koja raste iz godine u godinu i imamo trenutno da je na preko 10% ukupnih rashoda na nivou od 114 milijardi sa dva procenta poena iz 2008. godine i troškovi, kamata veći su od socijalne zaštite svih korisnika i dvostruko veći od kapitalnih investicija. To je jedan veliki, gorući problem i činjenica je da se moramo posvetiti tom problemu. To su jednostavno ekonomski pokazatelji i brojke o tome govore.
U smislu dostizanja postavljenih ciljeva, rekao sam u onoj trećoj stranici trougla u kome sagledavam ovaj budžet, jesu postavljeni ciljevi i konsolidacija javnih finansija. Vlada je predložila mere koje su bile oličene u izmenama 11 zakona o kojima smo raspravljali i videli smo da tu zaista nema ni lepih želja ni velikih reči, već odlučnih, nepopularnih, teških ali i neophodnih mera.
Rekao sam i tada u raspravi, da možda bi teško u istoriji javnih finansija Republike Srbije pronašli način rešavanja problema u prvom koraku od javnog sektora, što ova Vlada ovim merama čini, i mi imamo pre svega smanjenje javne potrošnje i uštedu u javnom sektoru kada je u pitanju solidarni porez, o kome smo raspravljali, što će dovesti do smanjenja određenih plata. Pod znacima navoda zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, jer se došlo do frapantnog podatka da trenutno imamo 740.000 zaposlenih u javnom sektoru što je prevazišlo sva očekivanja.
Složio bih se sa konstatacijom ministra u raspravi, i to jeste činjenica da on je popularno nazvan – zabrana zapošljavanja, ali da je to pokušaj, želja i namera Vlade Republike Srbije da stavi pod kontrolu zapošljavanje u javnom sektoru jer to neracionalno i partijsko zapošljavanje mora prestati, to svi znamo.
Međutim, ja bih podržao i tu želju da se sagledaju realne potrebe u javnom sektoru, da se dođe do jedne optimalne strukture zaposlenih, kako se ne bi zaista ugrozila i efikasnost i funkcionisanje javnog sektora i tu je Vlada i predvidela određeni način kako će to izvesti.
Naravno da ova mera smanjenja vremenskog perioda za primanje funkcionera usled prestanka funkcije sa šest na tri meseca jeste mera koju treba podržati, ali rekao sam i da imamo i teške i nepopularne mere, a one su, pre svega, kada je u pitanju javni sektor potreba da se dođe i do dodatnih prihoda, uvek su tu jedan od izvora porezi i da nije ovakva situacija o kojoj sam govorio u samom uvodu mog obraćanja sigurno da SPS ne bi podržala ovakve mere, pre svega u smislu povećanja osnovne stope sa osam na 10%, ukidanja određenih poreskih olakšica, pre svega u Zakonu o porezu na dobit preduzeća, umanjenja indeksacija plate i penzija. Ali, uvažavajući poziciju s koje polazimo i činjenicu da je ovo dobra osnova da dođemo do stabilizacije i održivog rasta u našoj državi, mi smo podržali predlog tih mera, uz želju da se i naredne godine nastavi dobra priprema i borba protiv sive ekonomije.
Ako o svemu ovome, ovaj trougao o kome sam govorio, sagledamo, razumljivo je normalno zbog toga da je zaustavljanje ekonomskog urušavanja zemlje i ekonomski oporavak, predstavljaju nacionalni prioritet Vlade Republike Srbije. Ovaj budžet možemo sagledati kao prvi korak u konsolidovanju javnih finansija i jedno veliko fiskalno prilagođavanje.
Rekao sam da u tim uslovima nema mnogo opcija, ali na žalost nema ni brzih rešenja što svakako iziskuje jedan kontinuitet ekonomski razumnih odluka u periodu od nekoliko godina. Slažem se i tu sa ministrom da taj put i taj period zaista neće biti lak. To znači da nam je potreban i određen neophodan zaokret u pristupu javnim finansijama s obzirom na situaciju i postavljanja verovatno pristupa javnim finansijama, a čini mi se da je i premijer danas to rekao, da je ovo jedna šansa za novi početak i da javne finansije trebamo posmatrati isto kao problem koji smo imali sa rešavanjem statusa Kosova i Metohije, evropskih integracija, borba protiv korupcije i kriminala, jer od održivosti javnih finansija zavisiće i rešavanje mnogih drugih problema sa kojima se suočava Republika Srbija.
Zaista i ovoga puta želim da pozovem na jedan opšti konsenzus u društvu svih političkih stranaka da imamo jedan ovakav pristup tretiranju javnih finansija i budžeta kao svih nas, svih građana Republike Srbije a ne samo kao problem ove Vlade ili eventualno vladajuće većine.
Naravno jedan takav pristup finansijama mora da rezultira i da dovede do toga da kao društvo konačno prestanemo da trošimo mnogo više nego što smo zaradili. To je ono kada kažemo fiskalno prilagođavanje, možda građanima zvuči nerazumljivo, ali u suštini je to da moramo svesti našu potrošnju u realne okvire. Zbog toga, čini mi se da je i Vlada u tom smislu pokazala preko potrebnu i hrabrost i odlučnost suočavajući se sa istinom, predlažući preko potrebne mere. Nakon toga, dobili smo predlog budžeta koji je trenutno u raspravi.
Želim da kažem uvažavajući sve, da je pred nama budžet za 2014. godinu koji je sa prihodima i rashodima realno projektovan. On predstavlja jednu refleksiju objektivnog stanja našeg društva, naših javnih finansija. Ukoliko budemo imali dosledan pristup, o kome sam govorio, čini mi se da nas kandiduje za pripremanje ambijenta u kome se država Srbija kandiduje za ozbiljnu državu, a građani Republike Srbije kao odgovorni građani.
Prihodi jesu nešto značajnije projektovani sa rastom od 6,5% u odnosu na rashode sa 5,8%. Planiran je rast BDP za 1%. To je sve projektovalo ukupan deficit konsolidovan države 7,1% BDP, ali ono što zaista jeste bitno, ovaj budžet obezbediće izvršavanje svih državnih funkcija. Nije populistički, dakle, biće penzija, biće plata, biće obezbeđena socijalna zaštita za sve korisnike koja je negde na nivou od 107 milijardi. Ono što jeste bitno biće i određenih investicija od 52 milijarde dinara za koridore, za navodnjavanje, za kliničke centre. Bitno je da zaista Vlada u tome istraje da pravi prioritet kada su u pitanju kapitalne investicije u smislu da se meri opšta društvena korist i troškovi tih investicija i da tamo gde god je moguće afirmiše javno privatno partnerstvo i koncesije kao jedan vid izvora svežeg kapitala u Republici Srbiji.
Na ovom mestu želim da kažem da on jeste realan i kada je u pitanju budžet AP Vojvodine. Zašto to želim da kažem? Mi smatramo da je pitanje finansiranja AP Vojvodine potrebno rešiti Zakonom o finansiranju AP Vojvodine i da se na taj način sistemski, celovito, i konzistentno reši taj problem. Naravno, da će finansiranje AP Vojvodine imati uticaj na kvalitet života građana Vojvodine, ali mi želimo takvu Vojvodinu, dakle, funkcionalnu pre svega, u ekonomskom smislu koja će doneti boljitak građanima AP Vojvodine, ali ne samo građanima AP Vojvodine nego i autonomiju u Srbiji, dakle i svim građanima AP Vojvodine.
Podsetio bih samo sve oni koji pokušavaju da budžet AP Vojvodine svaki put politizuju, da je on sačinjen po istim principima, sa istim argumentima kako je činjeno u poslednjih nekoliko godina, a da je rok za donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine propisan ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava istekao 31.12.2008. godine.
Zaista, kada uvažimo sve ove činjenice, cenim da je Predlogom budžeta vrlo realno predviđen i budžet za AP Vojvodinu.
Poštovani ministre, u toku sledeće godine neophodno je, kao što ste najavili, završiti i privatizaciju 153 preduzeća, u koja je država godišnje ulagala 750 miliona evra.
Mi zaista želimo da podržimo takvu jednu meru i smatramo da je ona neophodna, ali vas zaista molimo da u tom procesu sve snage i resurse usmerite, pre svega, da što više tih preduzeća i radnih mesta na najbolji mogući način sačuvamo, da vam to bude prva opcija, pa onda sve druge koje vam stoje na raspolaganju.
Čini mi se da tu moramo svi zajedno, a pogotovo Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo da uloži pun napor.
U tome ćete imati punu podršku SPS, sa željom da u ovom procesu i svim drugim budućim veoma značajnim pitanjima, kada se tiču i Zakona o radu i Zakona o stečaju, Zakona o planiranju, ostvarite puni socijalni dijalog i Vlade i sindikata i poslodavaca i stručne javnosti, jer čini nam se da samo na taj način možemo doći do socijalno održive ekonomske politike koja vodi brigu o svakom građaninu i o radniku koga, nažalost, pojedini pokušavaju i počinju da tretiraju kao trošak, kako se to slikovito izrazio moj kolega Petronijević.
Mi ne mislimo da je takva politika dobra, politika koja se samo vodi putem velikih brojki, predstavljanjem velikih brojki, bez razumevanja života.
U tom smislu, kažem još jednom, za puni socijalni dijalog i socijalno održivu politiku, imaćete podršku SPS.
Podaci nam govore da smo u prethodnom periodu, što se tiče države, štedljivo se ponašali, ali je neravnoteža nastala kada su prihodi budžeta podbacili. Tu se zaista slažem da i mislim da se većina narodnih poslanika i političkih stranaka slaže da postoji dovoljno prostora da se naplata poreza poveća i da se pre svega suzbije siva ekonomija, koja je u ovom trenutku negde na 30% bruto društvenog proizvoda.
Mi očekujemo da naredne godine po ovom osnovu imamo uvećane prihode negde u visini od 16 milijardi dinara, ili 0,4% bruto društvenog proizvoda, a u 2015. i 2016. godini 0,5%.
Kada je u pitanju siva ekonomija, ja sam o tome u načelnoj raspravi, kada su u pitanju poreski zakoni bili, ali želim, ceneći suštinu i bit, značaj ovog pitanja, da još jednom podvučem neke uzroke i moguće mere kako bi zaista u narednoj godini postigli određene rezultate u tom domenu.
Pre svega, uzroci sive ekonomije mogu da budu fiskalni koji se odslikavaju u komplikovanim i skupim procedurama i neadekvatnoj organizaciji, opremljenosti poreske uprave ili visokom nivou tolerancije.
Naravno, i niska produktivnost u uslovima ekonomske krize, mnoge subjekte primora da profit jedino ostvari u sivoj zoni.
Takođe, imamo značajno učešće gotovinskih transakcija i nizak nivo poreskog morala. To su neki najkarakterističniji uzroci.
Naravno, kada od svega toga pođemo, moramo predvideti i određene mere koje mogu biti kao neka vrsta rešenja i neke su već povučene, kada je u pitanju poreska uprava, a tiče se pojednostavljenja procedura i to su ove elektronske prijave i objedinjena naplata, ali se mora ići ka povećanju verovatnoće otkrivanja utaje poreza i tu je nezaobilazan činilac poreska uprava.
Vi ste rekli da su određene reforme preduzete, ali još uvek nemamo dovoljan broj poreznika na terenu, a poznato je da jednog dobrog poreznika nije lako dobiti, jer bitna je njegova obučenost i teško je stvoriti ga u određenom periodu.
Zbog toga je, zaista, kada je u pitanju organizacija poreske uprave, nedopustivo da konkurs traje više od godinu dana i da negde oko 50 ekspozitura, filijala, nema postavljenih direktora, a među njima su i Subotica, Novi Sad 1, Beograd 1, Zemun, Zvezdara, što svakako proizvodi jednu nesigurnost u radu.
Naravno, potrebno je i promeniti metodologiju odabira kontrole i mi još uvek nemamo jedinstveni informatički sistem u poreskoj upravi. Imamo tzv. DIS i Institut „Mihailo Pupin“ i trenutno nemamo pravo analitičko stanje duga kod poreskih obveznika, što predstavlja jednu prepreku.
Potrebna je dosledna primena kaznenih mera, i kada bude otkriven, on mora da zna da će biti kažnjen i da mu se ne isplati ići u sivu zonu.
Na kraju želim da kažem da i unakrsna procena imovine i dohotka, dugo nas čeka, jer čini mi se poreska uprava nije dobro i dovoljno organizovana i pripremljena za jedan važan postupak, ali početak ovako unakrsne kontrole imovine i dohotka bi bila snažna poruka da je država konačno rešena, da se na najbolji mogući način uhvati u koštac sa sivom ekonomijom.
Naravno, i elektronsko plaćanje treba pospešiti u svim delovima i u ugostiteljstvu, taksiju, gde god je moguće, kako bi se gotovinske transakcije smanjile na najmanju moguću meru.
Uvažavajući ove predloge i to da je ovaj budžet realan, da predstavlja jednu osnovu za fiskalnu konsolidaciju i sprovodljivu u narednoj godini, SPS će podržati Predlog budžeta za 2014. godinu.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas DS gleda, verovatno četvrti budžetski promašaj ove vlasti. Naravno, to nikoga ne ispunjava zadovoljstvom, već pre svega, brigom za narodnu dobit.
Mi danas živimo u Srbiji u kojoj je stvorena jedna potpuno neprihvatljiva politička, ako hoćete, dramatična situacija.
Na žalost, ta situacija je ekonomski socijalno dramatična. Živimo u državi koja danas u situaciji kada se ovakav budžet predstavlja Narodnoj skupštini, imamo, ako hoćete apoteozu ove vlasti, koja se može predstaviti kroz poučan primer iz Stare Grčke.
Naime, u Staroj Grčkoj postojao je čuveni tiranin u Staroj Atini koji se zvao Pizistrat. On je na vlast došao tako i tu ćete se prepoznati, gospodo iz vladajuće stranke, što je samog sebe istukao i onda izašao na trg i rekao – građani, vidite šta mi rade, dajte mi svu vlast u ovoj zemlji. To se danas dešava, dame i gospodo u našoj Srbiji.
Ono što je takođe činjenica da u ovom spletu nenormalnih vesti koje dobijamo danas i juče, vlast donosi ovakav budžet pred građane Srbije. Kakva je situacija u Srbiji, govorili smo više puta i o tome će moje uvažene kolege iz DS reći.
Ja ću samo reći nekoliko stvari, dok mi ovde razgovaramo budžet se predstavlja na način da će plate i penzije biti uvećane samo za 1% godišnje u naredne tri godine, dok je inflacija neuporedivo veća. To znači da će radnik koji danas ima prosečnu platu 380 evra za tri godine imati platu 310 evra, a penzioner koji sada ima prosečnu penziju 200 evra, za tri godine dobijati penziju 165 evra.
To nije smešno, ministre Krstiću. To je tužno.
Obećali ste da ćete smanjiti cenu struje za 20%, a umesto toga, povećali ste je za 11% i sada je masovno isključuju siromašnim domaćinstvima, dok mi ovde sedimo, a neki se smeju.
Solidarnim porezom skidate 20 do 25% od plata doktora, profesora, policajaca i vojnika, ali zato i dalje ima para da se grade žičare, „stare planine“ i ostale stvari. Smanjena su i socijalna davanja, jer je Vlada odustala od pomoći penzionerima sa najmanjim primanjima.
Posle četiri promašena budžeta, dame i gospodo, jasno je da ova Vlada ne ume da sastavi racionalan budžet.
Zato je dovela javne finansije i privredu do kolapsa. Budžetski prihodi u oktobru su bili za 22% ili skoro 200 miliona evra manji, nego u istom mesecu prethodne godine, što je najbolji pokazatelj alarmantne ekonomske situacije u državi.
Zbog toga i ne čudi što danas Fiskalni savet ukazuje da Vlada, koja se inače hvali nultom tolerancijom na ne naplatu poreza, ne bi imala ovoliki problem sa deficitom kada bi finansijska disciplina bila na nivou, zamislite, od 2009. do 2012. godine. To kaže Fiskalni savet, a ne ja.
Predloženim budžetom se umesto ušteda predviđa dodatno povećanje deficita i zaduženja države, pa ispada da bi država više uštedela, ako bi se odlučila na privremeno finansiranje, umesto za novi budžet koji isključivo štedi na građanima i uzima iz džepa građana 300 miliona evra u 2014. godini. O tome su govorili neki prethodni govornici.
Demokratska stranka zato zahteva da se predloženi budžet povuče iz procedure, a šta ako ne učinite, mi svakako nećemo podržati ovaj budžet, da se prestane sa selektivnom primenom ekonomskih mera, dok se u državi ne postigne opšti konsenzus oko ključnih elemenata ekonomske politike. Još jednom apelujemo, iako znamo da vi to nećete prihvatiti.
Tražili smo da se uključe, ne samo stranke, već sindikati i stručna javnost i da se pronađe rešenje za ovu alarmantnu, užasno lošu situaciju u kojoj se nalazi stanje naših finansija i ekonomije. Mi tražimo da se taj konsenzus bazira na sledećim principima, ministre, smanjenje javnih rashoda i budžetskog deficita, moratorijum na zaduživanja za javnu potrošnju, zabrana izdavanja novih garancija javnim preduzećima, podrška razvojnim sektorima, poljoprivredi, prehrambenoj industriji, energetici, obrazovanju, IT sektoru, ulaganje u zapošljavanje, umesto ulaganje u otpremnine kako ste predvideli, profesionalizacija državnih preduzeća i trajno rešavanje problema najvećih gubitaša.
Naravno, ovo niste ni razmotrili i insistirate na ekonomskoj politici koja nas je i dovela do priče o bankrotu države. Danas živimo gore nego juče i žrtvovaćemo se naredne tri godine da bi nam bilo gore nego što je danas. To je istina o budžetu koji ste nam dostavili. To je poruka koju šalje ova vlada u navodnoj brizi za spas Srbije.
Na to pokazuju svi ekonomski parametri, a ono što najviše zabrinjava je što nema realne osnove za ekonomski rast u narednom periodu. Kupovna moć je toliko pala u Srbiji da više ni povećanje cene struje ne dovodi do inflacije. Zamislite to. Dok su poreski prihodi u septembru 5%, u oktobru čak 22% niži, nego u istom periodu 2012. godine, 22% su vam niži poreski prihodi.
Pre povećanja PDV, pre povećanja akciza i poreza na dobit, za naredne tri godine najavljen realan pad plata i penzija u javnom sektoru, tako da kupovna moć neće pozitivno uticati na privredni rast. Za prethodne dve godine realizovan je najmanji nivo investicija u proteklih deset godina, a nema najave novih značajnih ulaganja, tako da nam nove investicije neće doneti rast privrede i zapošljavanja. To je tužna istina, ministri.
Jasno je da vaša vlast nije obezbedila osnovu ni za najmanje ni za minimalni ekonomski rast, koji ćemo ostvariti u ovoj godini, a kamoli za rast od 5, 6% koji je neophodan da bi građani živeli iole normalno i u skladu sa nekim pozitivnim životnim standardima.
Vaša vlast već više od godinu dana pokušava da stabilizuje javne finansije ove zemlje. Koristeći jednostavnu logiku, povećaj budžetske prihode kroz rast poreza i smanji rashode kroz realno niže plate i penzije. Zbog toga smo u prethodnih godinu dana sproveli dve poreske reforme i usvojili tri budžeta. Koji je rezultat? Pad poreskih prihoda, rast deficita i ogroman rast javnog duga države Srbije. Da li smo stabilizovali javne finansije? Daleko od toga. Istovremeno reforme i privredni razvoj su potpuno zanemareni i to nam se vraća kao bumerang kroz pad investicija i rast nezaposlenosti u Srbiji.
U ovom trenutku, za srpsku ekonomiju, Vlada ovim budžetom najavljuje nove mere koje su ponovo usmerene isključivo na javne finansije, ne postavljajući osnovno pitanje – da li je uopšte moguće stabilizovati javne finansije bez razvoja privrede? Mi smatramo da nije moguće.
Da li nas ove predložene mere mogu izvući iz krize? Da li će se smanjenjem plata i penzija povećati potrošnja? Da li će povećanje PDV povećati promet? Da li će smanjenje subvencija povećati zapošljavanje? Da li će masovno otpuštanje radnika koje planirate u industrijskom sektoru dovesti do povećanja privredne aktivnosti? Da li će smanjenje subvencija za poljoprivredu dovesti do rasta proizvodnje prehrambenih proizvoda? Voleo bih da mi na to odgovorite.
Konačno, da li je neka zemlja, igde, isključivo merama štednje došla do privrednog rasta? Dajte mi jedan primer. Iskustvo nam pokazuje da nije, ali Vlada danas ponovo ulazi u zamku politike. Hajde da prvo stabilizujemo javne finansije kroz stezanje kaiša, pa kada ojačamo, ulagaćemo u privredu. To je vaša logika. Nećemo jačati bez jake privrede, a privreda se sama od sebe sigurno neće oporaviti.
Iz vaše Vlade nam poručuju – ako ne preduzmemo ništa, za godinu i po ćemo se naći pred argentinskim scenarijom. To je više puta ponovljena teza, mislim i od vas lično. Ako sprovedemo samo predložene mere koje ste doneli kroz ovaj budžet, do argentinskog scenarija ćemo stići već za šest meseci. Dakle, ako nastavite ovako kako ste predložili, obistiniće se vaše zlokobne reči.
Demokratska stranka već godinu dana objašnjava da se ne mogu ostvariti rezultati, ako se radi na ovaj način i samo kroz povećanje nameta, već se mora istovremeno smanjiti opterećenje, kako bi privreda bila konkurentnija i imala kapacitet za povećanje prihoda i zapošljavanje.
Srbiji su neophodne sistemske mere: ulaganje u poljoprivredu, i to od strane države, sa prehrambenom industrijom, energetikom, obrazovanje, kao što sam već rekao, podrška za 200.000 preduzeća koja rade u Srbiji i preduzetnike, kroz ukidanje poreza na zarade za sve novozaposlene, krediti sa kamatom od 1% i grejs period za investicije i zapošljavanje, subvencionisanje transporta za izvoznike na evropsko i rusko tržište, razvoj regionalnih privrednih centara i obaveza da se novim zaduživanjem finansiraju isključivo investicije, kao što je rađeno u gradu Beogradu. To je ono što mi tražimo i predlažemo, da ne kaže neko ovde, da mi nemamo predloge.
Inače, prihodi budžetski za 11 meseci su samo 83% ukupno planiranih prihoda, ministre, na godišnjem nivou. Jasno se vidi da će podbaciti za najmanje 70 milijardi dinara, kao što smo vas inače upozoravali kada ste usvajali rebalans. Pri tome, ukupni budžetski rashodi su veći nego prošle godine, što najbolje govori o rasipničkom ponašanju ove vlade.
Da podsetim, lideri najveće stožerne partije vlasti Srpske napredne stranke su prilikom predstavljanja svog ekonomskog programa i plana, vi sa tim nemate veze, vi ste tada bili u SAD, u aprilu 2012. godine su rekli, citiram: „Setom kratkoročnih mera koje predlaže SNS, već u prvoj godini vlasti, ukoliko ta stranka bude formirala vlast, dakle, jeste, izvršiće se konsolidacija javnih finansija, uravnoteženje budžeta, čime će se uštedeti najmanje dve milijarde evra“. Kaže Srpska napredna stranka kroz usta gospodina Vučića i gospodina Nikolića. Šta bi sa ovim ministri, kao i sa ostalim obećanjima vladajuće stranke, u koji vetar ste ih rasejali zajedno sa srpskom privredom i budžetom?
Danas umesto najavljene uštede od 2,5 milijardi evra, naš budžet ima rupu od dve milijarde evra. To je rezultat rada ove vlasti i Srpske napredne stranke. Obećane dve milijarde, postala je dve milijarde rupe, rupčage u srpskom budžetu. Svaka vam čast.
Zbog nestručnosti i nesposobnosti sve stoji u Srbiji, ministri. Aktivnost u građevinskom sektoru je manja za čak 43%. Ministar finansija je rekao da Srbija trenutno ima 3,5 milijardi evra ugovorenih, a nerealizovanih kredita, to ste vi rekli, uglavnom u infrastrukturi. Znači, nije problem u parama, ministre. Problem je u tome što vam taj sektor vode ministar Bačević i ministar Velimir Ilić, koji nikad ništa nisu uspeli da izgrade i završe. Znam da se i vi slažete, ne smete to da kažete. Ako imate pare, a ne možete da realizujete, znači da su krivi Bačević i Ilić, ili ste vi krivi. Zbog nestručnosti Vlada je apsolutni rekorder u tome, jer će za dve godine uspeti da napravi rupu u budžetu od skoro dodatnih pet milijardi evra. Upravo je tih pet milijardi za koje su zadužili građane, a ništa živo iza sebe nisu ostavili.
Da li je moguće da na 452 strane budžeta, ministre, ne navodite koliki će biti fiskalni deficit, da li je moguće to, u odnosu na bruto društveni proizvod, nigde ne navodite, što je osnovni budžetski pokazatelj?
Zar taj podatak moramo da tražimo u fiskalnoj strategiji? Tamo vidimo da će umesto 3,5% deficit biti 6,5 u narednoj godini 7,1%, što je rekord na evropskom kontinentu.
Ono što je dobro i Fiskalni savet primetio, štedi se samo na građanima, država povećava svoje rashode, pa su novčani troškovi za robu i usluge veći za 10% i subvencije za 12%, odnosno za 200 miliona evra.
Zato mi imamo jedan jednostavan predlog ministrima. Otpustite samo one koje ste zaposlili u prethodnih godinu i po dana, dakle, ove i za vikend u Novom Sadu, ovih koliko 200, 300 ljudi preko noći što ste zaposlili, dakle, nekih 20.000 stranačkih bojovnika koje ste strpali po javnim preduzećima i uštedećete više nego što ste stavili kroz nakaradni, solidarni porez i povećanje PDV-a na životne namirnice.
Više ćete uštedeti ako tu vašu ekipu pošaljete na tržište rada i da nešto rade u životu, nego što ste ih strpali u javna preduzeća koji inače na znaju šta će od dugova, a inače njihova rukovodstva ne znaju šta će s tim javnim preduzećima. Inače, Vlada ne zna šta će sa tim rukovodstvima. Inače, stranka koja vodi ovu zemlju ne zna šta će sa državom i to vam je taj zatvoreni krug srpske propasti. Onda je vest ko je opoziciji šta rekao. To je bruka i sramota gde ste doveli Srbiju. To je naš jednostavan predlog, da ne bude da nismo dali predlog. Otpustite te ljude.
Za SNS je odjednom profit postao jedino merilo uspeha, što u prevodu znači da gotovo polovinu srpske privrede treba oterati u stečaj, a radnike na ulicu. Da ne govorimo o ustanovama kulture, sportskim klubovima, naučnim institutima, gde je situacija još teža. Ministar privrede, često spominjan ovde, žao mi je što nije prisutan, sada najavljuje masovnu rasprodaju Srbije i otpuštanje radnika u 2014. godini, pri čemu zabrinjava sa kakvom lakoćom se govori o otpuštanju desetina hiljada radnika iz svog sektora i to jeste njegova, na neki način, profesionalna deformacija.
Demokratska stranka smatra da je ovo potpuno pogrešan pristup i da je prioritet da se ovoj armiji ljudi obezbedi alternativna egzistencija, umesto da se samo uz otpremnine izbacuju na ulice. Umesto da smanjujete zaduženja, ministre, vi se zadužujete za dodatnih 6,6 milijardi evra. Od toga je manje od jedne šestine namenjeno za konkretne projekte, a sve ostalo ide na potrošnju i refinansiranje. To znači da ćete kao i ove godine zadužiti građane, a iza sebe nećete ostaviti ništa. Nastavlja se loša praksa davanja državnih garancija gubitašima, kao što su „Srbijagas“ i „Železara“, ali prvi put se ovom neslavnom klubu pridružio i EPS sa 100 miliona evra za likvidnost.
Najviše zabrinjava zajam Svetske banke, vredan 500 miliona dolara, koji će se prevashodno koristiti za otpremnine radnicima, što uz tranzicioni fond Ministarstva privrede vredan 200 miliona znači da će Vlada otpustiti najmanje 60 hiljada ljudi u narednoj godini. Rashodi za kamate u 2014. godini će biti 112 milijardi dinara, što je 22 milijarde više nego prošle godine i 53 milijarde ili duplo više nego kad ste došli na vlast 2012. godine. To je direktan efekat vašeg enormnog zaduživanja u prethodnoj godini i tzv. vraćanje starih dugova.
Inače, u bankarskom sektoru, koji je naša omiljena tema, pošto ignorišete naš predlog zakona za ograničenje bankarskih kamata, imamo paradoksalnu situaciju da privreda i građani grcaju u finansijskim problemima, a bankarski sektor posluje sve bolje i bolje, pa je operativna dobit banaka u prvih šest meseci 2013. godine 750 miliona evra, dragi građani, a neto dobit 150 miliona evra.
Vi znate da smo mi podneli taj predlog zakona i bio bi red da nam neko odgovori na taj predlog ili da nam kažete da vas to ne interesuje i da hoćete da podržite banke u ovoj zemlji, protiv građana koji će bankrotirati pored države, a i privreda.
Nastavljate da kažnjavate građane na lokalnom nivou, iako su prekomponovali vlast u većini opština. Dakle, oni lepo prekomponuju vlast, a vi ih opet kaznite. Nikako ljudima da objasnite kako da se ponašaju. Znam da je kod vas dosta neuralgično poslednjih dana. Dajte bar poštujte ljude koji su se potrudili da poizbacuju one koji su dobili najviše da skrpe nekakvu vlast, a vi im oduzimate novac.
Dakle, smanjili ste prihode lokalnih samouprava za 300 miliona evra. Budžetom se smanjuju transferi za dodatnih 30 miliona, a budžet Ministarstva za lokalnu samoupravu je prepolovljen. Nije da mi je žao ministra Mirovića, ali žao mi je građana. Građani Vojvodine se dodatno kažnjavaju praktičnim ukidanjem transfera za kapitalne investicije, koji su garantovani Ustavom Srbije. Dakle, i Ustav vam nije bitan.
Vlada uz predloženi budžet sprovodi treću poresku reformu za samo godinu dana. Reforma nije smanjenje plata profesora i lekara ili povećanje PDV-a na osnovne životne namirnice. To se u našem narodu, vi to znate ministre Krstiću, zove harač. To je jedna turska reč koja, nažalost, može da se primeni u sadašnjosti, na žalost građana Srbije, a ta reč je vama i te kako dobro poznata.
Današnji, inače lažni, evro-reformisti nisu glasali ni za jedan evropski zakon u svoje vreme. Zalagali su se, a i dan danas se zalažu za čistu demagogiju, lažne optužbe, pravljenju od Srbije gubernije, gladovanje na stiroporu, lažne džakove sa lažnim listićima i ostale prečice pomoću kojih su nekako ugrabili vlast u ovoj zemlji. Ali, nije korektno da toliko dugo neko vređa inteligenciju i poštenje naših građana. Možete građane lagati neko vreme, ali ne možete sve građane lagati svo vreme. Kad tad, taj vaš balon će da pukne, na naše veliko zadovoljstvo.
Mislimo, na kraju, očigledno je da vlast nema kapacitet da sprovede neophodne reforme, jer nema ljude koji mogu da ih iznesu i nema političku volju, kako vi to često koristite. Ono što je sigurno, ovaj budžet nema ni pokušaj da reformiše bilo koji segment našeg društva, nema nikakvog napretka u obrazovanju, zdravstvu, medijima, penzijskom sistemu ili bezbednosnom sistemu. Država troši sve više para, a građani ne vide bilo kakvu korist od svega toga. Prema tome, još jedan promašaj, još jedan ćorak preko leđa građana Srbije. Hvala.

Reč ima ministar.

Da ne govorimo o mojoj zemlji, bilo bi mi stvarno smešno da vas slušam. Ali, pošto nažalost govorimo o Srbiji, meni je ovo depresivno da slušam na ovaj način. To je ekonomija u zemlji čuda. To je ovo o čemu ste vi pričali, a o Luisu Kerolu znate dovoljno, tako da ćete shvatiti šta sam mislio.
Ne mogu da odgovorim na jedan koherentan način na sve ovo. Malo je uznemirujuće. Ali, mogu da taksativno prođem po neistinama koje ste izneli. Prosečna plata i penzija da se smanjuju u evrima, pa koja je to računica? Prosečna plata i penzija imaju nominalni rast. Kurs je stabilan, koliko već za razliku od kada? O čemu pričamo? Koja je to računica?
Kažete – 20 do 25% se smanjuju plate lekarima, nastavnicima. Prvo, nastavnicima se ne smanjuje. Plate se smanjuju 20% iznad iznosa od 60.000 dinara. To znači da neko ko ima 70.000 dinara, smanjuje mu se 2.000 dinara, a 2.000 dinara od 70.000 dinara je koliko?
Žičare se ne grade. To ćete s ministrom privrede. Takođe, to je, ja mislim, izbacio. Dalje, štedi se na građanima samo. To isto nije tačno. Zašto nije tačno? Nije tačno zato što govorimo o jednom drastičnom prekidu subvencionisanja javnih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju. To je najveći strukturni problem koji imamo. Ako rešavamo taj problem, to je problem koji od nas zahteva da u ovom trenutku moramo da preduzmemo mere koje smo preduzeli sa strane stanovništva, odnosno građana, a tom problemu se obraćamo. Obraćamo se problemu javne potrošnje tako što hoćemo da reformišemo javni sektor, počev od toga što sam pričao, javnih preduzeća i svega ostalog, ali i preko svih ostalih grana.
Moratorijum na zaduživanje za javnu potrošnju sa budžetom u kome su 2/3 rashoda plate i penzije. Vi predlažete bankrot, da prevedem. Da se ne zadužujemo, budući gde se nalazimo, znači da nemamo da isplatimo plate i penzije. Ne znam da li vi to stvarno predlažete ili to pokušavate da prenesete kao nešto da dobro zvuči ili da loše zvuči, pretpostavljam?
Rast 5% do 6% koji zaslužujemo. Samo ću pročitati neke finansijske podatke od 2008. do 2012. godine koje imam.
Dakle, realni rast BDP 2008. godine je 3,8% posto, 2009. godine je minus 3,5%, 2010. godine je 1,0%, 2011. godine je 1,6%, 2012. godine minus 2,0%. Za ovu godinu je očekivano 2,0%.
Dalje, broj zaposlenih u hiljadama: 2008. godina – 1.999, to je 1.999.000 ljudi, 2009. godina – 1.889 hiljada, 2010. godina – 1.796, 2011. godina – 1.746, 2012. godina – 1.725.
Inflacija; 2008. godina – 8,6%, 2009. godina – 6,6%, 2010. godina – 10,6%, 2011. godina – 7,0%, 2012. godina – 13,8%. U 2013, kao što znate, u oktobru je 2,2%.
Tekući račun, nemam sve podatke, neću čitati, ali to je ono što se zove dvostruki deficit.
Znači, nemojte da pričamo o 5,6%. Mi to nismo imali. Da bismo imali 5,6%, nama treba zdrav privredni ambijent. Zdrav privredni ambijent se postiže tako što ćemo imati makrofiskalnu stabilnost, znači, odgovoran budžet koji se postiže strukturnim reformama, tako što ćemo imati okruženje u kome će moći da se poštuje Zakon o radu, Zakon o planiranju i izgradnji, tako što ćemo imati fer konkurenciju koja će moći da izvozi na tržišta, kako na Zapad, tako i na Istok, a to se postiže time što ćemo rešiti pitanje javnih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju. Svime time se bavimo.
Ko je štednjom postigao rast? Pa, niko. Nećemo štednjom postići rast, ali da bismo mogli da trošimo kao država, tj. da bismo mogli da investiramo na pravi način, mi moramo da se dovedemo u red. Mi smo tu mogućnost, taj izbor o kome vi pričate, koji je legitiman izbor u ekonomskoj teoriji, imali 2008, 2009, 2010. godine. Nemamo ga onog trenutka kada imamo zaduženja, odnosno nivo javnog duga kao udeo u BDP od preko 60% sada. Mi taj izbor više nemamo. Mi sada moramo prvo da se konsolidujemo. Prvo moramo da dovedemo svoju kuću u red kako bismo mogli da onda krenemo unapred, nažalost.
Tri i po milijarde evra, pa ti zajmovi stoje po pet-šest godina, svaki od njih. Mislim da je u ovoj vladi prethodni ministar finansija bio zapravo prvi, ali ispravite me, Branko, ako grešim, koji je zapravo izašao sa takvom informacijom javno. Do tada se o tome nije vodilo računa. Uveden je kriterijum da oni koji nisu povukli više od 70%, zapravo više ne mogu da uzimaju nove kredite, a mi smo to sad još zaoštrili time što smo zapravo seli, o čemu je pričao premijer, i prioritizovali zaduživanja, što u prethodnoj koalicionoj vladi nije funkcionisalo.
Ova računica je sramna, ovo sa 60 hiljada ljudi. Svetska banka daje kredit koji je direktna budžetska pomoć, uslovljena strukturnim reformama. Strukturne reforme podrazumevaju donošenje zakona, postavljanje nadzornih odbora u javna preduzeća i seriju drugih stvari koje su dobre i pozitivne. To ide direktno u budžet. Troši se za plate i penzije. Svaka dva od tih 500 miliona dolara koja ulaze se troše za plate i penzije, a u skladu sa ovim budžetom koji se usvaja. Ne idu za otpuštanja. Naročito ne idu preko onoga što je već u budžetu.
Izvinjavam se ako nisam odgovorio na koherentan način, ali prosto smo prošli kroz čitav niz stvari ovde koje faktički ne stoje, nažalost, tako da ne smatram da je ovo bila naročito konstruktivna kritika budžeta kao takvog, a svakako nije alternativa. Hvala vam.

Hvala.
Narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pretpostavljam da gospodin Stefanović kada je govorio o batinama i o načinu dolaska na vlast, da je mislio na svoju stranku i kako to u proteklih godinu i po dana gde god izgube izbore oni su kao dobili batine, od Vrbasa pa nadalje. To je možda u Staroj Grčkoj prolazilo, u modernoj Srbiji koju trebamo i želimo da izgradimo takve stvari i takve vrednosti mislim da ne trebaju da se promovišu.
Ne razumem šta znači reč bojovnik, ali bojovnik kod jednog velikog dela građana Srbije budi veoma loša sećanja na neki period iz devedesetih godina. Tražim izvinjenje u ime tih građana i u ime svih onih koji ne vole takav rečnik i misle da je Narodna skupština neprimerena za takav rečnik uvreda.
Selektivna primena ekonomskih mera koja se spočitava SNS kao najdominantnijoj stranci u Vladi Republike Srbije, da li to, gospodine Stefanoviću, znači da selektivno da vam smeta što su oporezivane i smanjene plate preko 60 i 100 hiljada dinara? Da li je trebalo smanjiti sve? Da li to znači neselektivna primena mera? Izađite i recite spremačicama, kuvarima, medicinskim sestrama, svim onim ljudima kojima je u Srbiji možda i misaona imenica da zarade 60 hiljada dinara, da je trebalo oporezivati i te plate, da bi one plate vaših nameštenika, vaših 740 hiljada ljudi koje ste zaposlili u državnom sektoru mogli da primaju preko sto i kusur hiljada dinara? Možda je to neselektivna primena?
Rečeno je da planiramo otpuštanje radnika koje nam se spočitava. Velika je razlika između te vaše šarene staklene kugle u kojoj vam se priviđa otpuštanje radnika, pa čak i sa otpremninama, kako ste rekli, da smo im spremili. Velika je razlika između toga i u najcrnjem scenario i onoga što ste vi uradili u periodu između 2008. i 2012. godine, kada ste, ne pitajući ih kako će i šta će i kakav će meni dobiti na kontejnerima, otpustili 400 hiljada ljudi u Srbiji, plansko i sistematski.

Hvala.
Narodni poslanik Borislav Stefanović, replika. Izvolite.

Ministre, ne možete koherentno da odgovorite na nekoherentni budžet. Tu ne mogu da vam pomognem. Prosto, ovaj budžet nije donet u interesu građana Srbije i ne možete nikako da im pomognete ovim budžetom. Znam da ste možda mislili.
Inače, svaki budžet za vreme prethodne vlasti i svaka ekonomska politika bila je urađena uz odobrenje i uz podršku i uz saradnju MMF-a i vi to znate.
Iznenađen sam da ste vi sad malopre faktički rekli da će kurs u Srbiji u naredne tri godine biti fiksni. Da li ste to rekli, ministre, i da će biti stabilan do te mere da sve ovo što smo mi vama rekli, a za šta smo apsolutno na relevantan način, kroz podatke koji su proverljivi, dokazali da ste ljude oštetili za preko 20%?
Zašto se najavljuje kurs dinara i zašto se najavljuje pad i zašto sve to što se dešava u poslednje vreme niko od vas tu ne može da objasni?
Meni ne pada na pamet da ovim vašim pomagačima odgovaram. Želim sa vama da raspravljam zato što pokušavamo da proniknemo, pošto je 10% razlika između rasta inflacije, plus PDV, plus 2% smanjenja koje ste uveli. Koliko je to, ministre? Hajde vi to saberite, pošto vi to bolje znate.
Šta u ovom budžetu ima u razvojnom smislu? Kako nema otpuštanja kada su to vaši ministri govorili, javno na televiziji. Kako kad postoje sredstva za to. Kako kad postoji i pozicija u budžetu. Znači mi izmišljamo, kao što izmišljamo da naše ljude mi sami tučemo po Vrbasu. Treba da ih sram bude za to što su rekli. Sramota. Inače vi ne odustajete. Znate šta je vaš problem? Vi ne odustajete od politike koju ste do sada imali.
To je problem. Vi nemate nikakav diskontinuitet. Bez obzira što imate 100 dana rekonstruisane Vlade. Ovo je vaš poklon za novu rekonstrukciju građanima Srbije. Svi projekti koji su do sada rađeni koji su gubitaški se nastavljaju. Sve subvencije se nastavljaju. Pedeset hiljada novo nezaposlenih. Pet milijardi ste se zadužili, još 5,5 ćete se zadužiti. To je 11 milijardi evra, ministre. Je li vi znate da izračunate to.
Ne treba da koristite takve izraze kada pričate sa poslanicima i treba da slušate argumente koje pričamo, pa ćemo onda koherentno moći da se osvrnemo na stvarno.