Gospodine predsedavajući, ne može red u Skupštini da zavisi od vaše lične volje. Znači, postoji Poslovnik i u njemu je vrlo jasno definisano pravo poslanika da traži repliku. Molim vas, nemojte sad od ovoga da pravite kozačku skupštinu. Pomenuo me je predsednik poslaničke grupe URS-a i ja sam se javio za repliku.
Ako vi insistirate, ja ću govoriti o amandmanu, ali onda ovo nije Skupština. Onda je to pitanje mog poštovanja vaših godina i nema veze. Odlučite šta hoćete i ja neću praviti oko toga problem. Nikome ne može da smeta ova rasprava. Ovo je život, ovo ljude interesuje.

Molim vas, jel vi želite da diskutujete po amandmanu ili ne?
Zašto vi branite gospodina Dinkića? Dinkić može da reaguje i po povredi Poslovnika. Nemojte vi njega da branite. On je dovoljno sposoban da sam sebe brani.
Ja sam vama rekao i pre ovoga da smo izašli iz teme dnevnog reda koju tretira amandman.
Prema tome, ako hoćete, možete do sutra da govorite o ovom amandmanu, trošite vreme, ali ne mogu da vam dam repliku zato što ste izašli iz teme dnevnog reda. To je moje pravo, po Poslovniku.
Vi se sad opredelite. Ili ćete govoriti po amandmanu, na račun vremena vaše poslaničke grupe, ili ćete odustati od rasprave? Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, sada se ovde bira između toga da se ja povinujem vašem pravu i Poslovniku. Zašto vi sebi tako puno dopuštate?

Gospodine Jovanoviću, vi morate da se povinujete Poslovniku, ne mome pravu. A ja poštujem Poslovnik. Prema tome, po Poslovniku, moje je izričito pravo da li ću nekome da dam pravo na repliku ili ne. To dobro znate. Ja sam vas pustio da sat vremena govorite mimo dnevnog reda. Vodite načelnu raspravu.
Ovde je sada na dnevnom redu amandman. On je tačka dnevnog reda. Vi ste otišli do Agencije za restrukturiranje i ne znam više šta niste spomenuli.
Prema tome, rekao sam da završavamo sa replikom, ali, ako želite, o amandmanu možete da govorite.

Svakako ja mislim da je gubljenje vremena uopšte nastojanje da vam objasnim da ovde ne možemo da radimo onako kako vi želite, nego onako kako je propisano Poslovnikom.
Ovo je pristojna rasprava. Razgovaramo normalno sa ministrom. Nijedna ružna reč, neprijatan ton, ništa što bi bilo kome moglo da smeta. Ovo su životno važna pitanja. I naravno da je jedan amandman LDP, poslanika Bojana Đurića, u kojem je traženo rezanje troškova za neka javna preduzeća proizveo ovu raspravu. Ali, ja mislim da je ona korisna i ministru i nama. Znači, nekoliko tema ovde, gospodine Raduloviću, ostaje otvoreno.
Prvo, slažem se da je važno da vi znate da je to neko vaše interesovanje. Ali, zašto se taj posao radi na takav način? Vi ste doneli odluku o tome da konvertujete dugove u vlasništvu države. A kako ćete kad su dugovi tih preduzeća 750 miliona evra veći od njihovog trajnog kapitala? To je nemoguće uraditi. Kako ćete to uraditi?
Ta preduzeća u restrukturiranju, mi smo imali dva ministra privrede za ovih 12 godina, Aleksandra Vlahovića i Mlađana Dinkića. Dinkića smo kritikovali, da o tome ne pričam previše. Neke stvari smo podržali, bilo je previše stranačke politike i stranačkih interesa, i to ne samo njegovih, po pojedinim inicijativama, ali, neka on nosi taj svoj teret. I vi ste sada došli tu. Sve ostalo su bili eksperimenti.
Ne možemo sebi da dozvolimo to što vi kažete – hajde da vidimo da li će funkcionisati, pa ako ne funkcioniše, onda šta da radimo? Došli smo do kraja. Mora da funkcioniše. Shvatite ovo krajnje dobronamerno. Vi nemate pravo da propadnete. A kako ćemo mi onda u taj „14. oktobar“, u onu uljaru pored „14. oktobra“ u Kruševcu? Kako ćemo da odemo u „Želvoz“? Kako ćemo da odemo u „Minel“? Kako ćemo u Priboj da odemo u martu mesecu? Kako? Jel znate kako im je rešeno pitanje zdravstvene zaštite? Ne tako što su im overene knjižice, nego je stiglo pismo iz Vlade u dom zdravlja i zdravstveni centar u Priboju – primite ove iz Priboja iako im nisu overene zdravstvene knjižice. A ako treba da ode na pregled u Užice, onda ne može da ode na pregled u Užice. To nije rešenje, to je nužda neka. Hajde, nemate prava da propadnete.
Znači, vaše lične karte – vaše pravo. Rešavajte to kako hoćete. Znate gde grešite? Grešite kad kažete da je Fond za razvoj bio jedna loša institucija koja je stvarala štetu i da tamo ne znam koliko stotina ljudi operiše sa ne znam koliko stotina ili hiljada kredita. Zaposlite još ljudi ako mislite da će raditi efikasnije.
Ali, kad govorimo o NPL, oni postoje i u bankarskom sektoru. Koliki su tamo? Sami ste rekli u Londonu koliki su. Ne mnogo manji od ovog. Znači, to nije problem Fonda za razvoj. Fond za razvoj je vaš instrument da pomognete onima koji rade u ovako nenormalnim uslovima. Isključite politiku. Osigurajte sredstva koja dajete, ali nemojte sebi da sečete jedini instrument koji imate. Agencija za osiguranje izvoza – jedini instrument koji u ovom trenutku imate kako bi pomogli izvoz i rast izvoza u Srbiji.
Ako je neko loše promovisao, nemojte da uništavate agenciju. Nađite neku koja će to bolje raditi. Ako je Agencija za privatizaciju, po vašem mišljenju, imala političku vezu sa Vladom, pa onda morate da shvatite nemoguće, vi u svom poslu nećete biti uspešni bez te političke veze. To su sve pitanja.
Privatni sektor? Pa, on zavisi od vas, od vaših poteza. Ovo što mi tražimo da se briše iz budžeta, to privatni sektor daje.
Mogu da govorim o mnogo tema. Mogu da govorim o agraru i o energetici. To su razvojni potencijali Srbije, da li je tako? U ovoj zemlji niko ne misli o propasti naše uljarske industrije. Niko se ne bavi činjenicom da je posejano 30.000 hektara pšenice manje nego prošle godine, da je sada pšenica 22-23 dinara, da se masovno izvozi iz zemlje, jer je to jedini način da se brzo naplate oni koji su je proizveli i kupili je i na takav način pokrili novac koji su investirali i smanje štetu. To su sve problemi koje vi treba da rešavate.
Nigde nećemo stići sa stavovima i ocenama – to je bila pljačka, privatizacija. Došli do zemlje? Znate šta, i vi sami kada idete da kupite nešto, pa gledate da kupite bolje i jeftinije. Šta da radimo? Da imamo fabrike na 500 metara od centra Beograda? Da pravimo liftove? Pa, ko to još radi? To je bila šansa za razvoj Beograda.
Ako želite da menjate zakon o privatizaciji zbog toga što mislite da treba sprečiti nekoga…

Gospodine Jovanoviću, vi ste vreme vaše poslaničke grupe potrošili.

Nisam, tri minuta ste mi vi potrošili.

Produžio sam vam vreme. Imali ste šest minuta, a sada ste u osmom minutu. Još jedan minut ću vam dati.

Ovo je naša jedina prilika da razgovaramo sa vama. Kada smo raspravljali u načelu, vi ste bili na nekom drugom mestu. Kratko ste ovde govorili i otišli. Zbog toga sada razgovaramo tako široko u pojedinim trenucima.
Mislim da vam je koncept, gospodine Raduloviću, pogrešan i morate ga korigovati.
Toliko smo kritikovali Dinkića, ali mi smo druga stranka. Mi tražimo glasove. Mi bi i njegove sa prošlih izbora i dobićemo neke, ali vi u fokus morate da stavite ono što je dobro. Sve je mračno u Srbiji. Ako su propala ta preduzeća, da li ima neko koje radi? Pokažite nam, izvedite tog čoveka.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, po Poslovniku. Izvolite.