Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

6. dan rada

12.12.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:20 do 00:00

  • TAGOVI

  • Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja (2013)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (12.12.2013)
  • Zakon o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu (pretres u pojedinostima)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Saša Radulović

    Kao i u svim slučajevima, pitanje je, pošto postoji mnogo potrebe za infrastrukturom i velike potrebe za finansiranjem toga, to direktno utiče na javni dug i onda je bilo pitanje, u situaciji u kojoj smo, gde nam je deficit na nivou na kome je i zaista teškoj finansijskoj situaciji, bilo je pitanje prioriteta, uključujući i prioritet ovog projekta. Fokus je bio na onim projektima koje možemo da realizujemo naredne godine i taj set projekata je odabran.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov, replika.
    ...

    Radmila Gerov

    Liberalno demokratska partija
    Meni je potpuno jasno da država ima veliki deficit, kao što mi je jasno i to da ova Vlada nije spremna. Rekli ste da naredne godine ne predviđate velike reforme, bar reforme nisu predviđene ovim budžetom, nego da ćete tek videti na koji način ćete vršiti reforme, a sve one koje nisu vršene unazad u prethodnih 10 godina.
    Ali, ako projektnu dokumentaciju za taj put ne uradimo sada, sredstva koja su opredeljena za 2014. godinu, ta sredstva će uzeti neko drugi. Neće to iskoristiti država Srbija. Sav tranzit, ministre, trenutno ide kroz Rumuniju i Bugarsku, vezan za zemlje zapadne Evrope, jer je most kod Kalafat – Vidin završen. Država već ima 40% umanjen tranzit zbog tog Koridora 4. Na ovaj način bi mi spojili Koridor 10 i Koridor 4. Niko ne traži da država finansira izgradnju tog koridora. Meni je potpuno jasno da država za to nema para. Potpuno mi je jasno i da država može iz tekuće budžetske rezerve da izdvoji sredstva za finansiranje projektne dokumentacije i to nisu velika sredstva, bez obzira na veliki deficit koji ima ova zemlja, velika sredstva za državu. Mislim da je to prioritet svih opština u istočnoj Srbiji. To je prioritet četiri okruga i 13 opština, pa ipak i ti građani koji žive tamo doprinose prihodima budžeta, a i od tih građana, od onoga što oni izdvajaju za budžet Republike Srbije, odvajaju se sredstva za gubitaše, pa npr. „Srbijagas“, a mi tako nešto uopšte ne koristimo u istočnoj Srbiji.
    Ukoliko država zaista toleriše pojedina javna preduzeća, otpisuje im dugove, onda smatram da mi iz istočne Srbije imamo pravo, a samim tim to je od značaja za celu državu, jer ćete tranzit vratiti da ide kroz Srbiju, a na ovaj način tranzit kompletno ide kroz Rumuniju, Bugarsku i mi svakodnevno po tom osnovu gubimo prihod za budžet Republike Srbije.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Da li još neko želi reč? (Ne)
    Na član 1. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Bojana Božanić i Gorica Gajić.
    Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić.
    ...
    Nova Demokratska stranka Srbije

    Gorica Gajić

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Hvala gospođo predsedavajuća.
    Poštovani gospodine ministre, po rečima gospodina Lazara Krstića, ministra finansija, ovaj budžet bi trebalo da bude budžet koji bi trebalo na rashodne strane da ima što manje troškova, ne bismo li imali i što manji budžetski deficit.
    Međutim, mi smo, pokušavajući da nađemo ta mesta ili te stavke koje su prilično smanjene u odnosu na prethodne budžete ili na rebalans budžeta, na rashodnoj strani, mogli da dođemo do jedne stavke koja je nekako najzgodnija, kada pričamo o štednji i o smanjenju troškova, a to je stavka rashoda za korišćenje usluga i za nabavku određenih roba.
    U Predlogu ovog budžeta ta cifra iznosi 96.144.506.000 dinara. To su troškovi telefona, troškovi zakupa imovine i poslovnog prostora, a verujem da i vi znate da mnoge naše agencija i javna preduzeća daju stotine hiljada eura za mesečne, odnosno godišnje zakupe poslovnog prostora, a pored toga imamo državni prostor gde mogu da budu smeštene. To su troškovi putovanja, troškovi reprezentacije, finansiranje raznih komisija, kancelarijski materijal, benzin itd.
    Naravno da je većina ovih troškova povećana srazmerno povećanju broja zaposlenih u javnom sektoru, koji u prethodnim godinama, to smo imali prilike da čujemo ovde već danima, od kad raspravljamo o budžetu, povećana, s obzirom da se povećao i broj zaposlenih u javnom sektoru. Pošto je tu najviše i najrealnije, a svi znamo iz privatnog života da može, a i iz nekih naših mesta gde smo bili u lokalnoj vlasti, tu najviše može i da se uštedi.
    Zato smo mi amandmanom predložili da se ta stavka od 96 milijardi dinara smanji za 20 miliona dinara i da se taj iznos prenese Fondu za razvoj ili za pospešivanje mladih talenata. Ne treba posebno da naglašavamo koliko nam je bitno da mlade ljude, uspešne i one koji žele da završe i koji su jako talentovani, pospešimo novim stipendijama i da im omogućimo da studiraju, ako ne ovde, na stranu, ali da nam se posle toga i vrate ovde, između ostalog, kao što se vratio i ministar Krstić.
    Prema tome, prosto polazimo od pretpostavki da zdrava nacija, a to bi trebalo da nam bude najvažniji zadata, pored toga druga pretpostavka je da obrazovana nacija treba da nam bude drugi važan zadatak i iz tih razloga, gde god smo mogli, mi smo pokušali da, smanjujući troškovi tamo gde smatramo da su neracionalno visoki, premestimo u Fond za razvoj. Hvala najlepše.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Da li još neko želi reč? (Ne)
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mlađan Dinkić.
    Reč ima narodni poslanik Mlađan Dinkić.
    ...

    Mlađan Dinkić

    Ujedinjeni regioni Srbije
    Uvažena predsedavajuća, ministre, ovaj amandman je ključan za popravku budžeta i obrnuto, odbijanje ovog amandmana pokazuje zapravo da Vlada nema ozbiljan plan za zaustavljanje budžetskog deficita. O čemu se radi?
    Predložili smo da Vlada uđe u agresivnu prevremenu otplatu skupih kredita, jer bez toga sve mere smanjivanja rashoda su potpuno uzaludne. Ako su troškovi za kamatu u budžetu bili 14 milijardi dinara 2008. godine, a slediće godine će biti čak 114 milijardi dinara, što je tri puta veće od kompletnog agrarnog budžeta i 20 puta više od kompletnog uvećanog budžeta za kulturu, a one tamo, 2015. godine će dostići 135 milijardi dinara, onda se postavlja pitanje – čemu sve ove male, sitne mere na povećanju PDV, na smanjivanju plata, na ograničavanju penzija, kada sve te uštede odjednom pojedu eksponencijalni troškovi otplata kamata?
    Dakle, nijedna Vlada, ni ova, ni neka buduća, nema šanse da stabilizuje budžet, ukoliko se ne odluči na jedan zaista hrabar potez, a to je da otplati makar 2,5 milijardi evra prevremeno skupih kredita.
    Mi smo dali takav amandman. Vi ste ovde planirali nulte privatizacione prihode. Ako pogledate strukturu budžeta, privatizacioni prihodi su nula. Dakle, ne planirate nikakve prihode od privatizacije, što ukazuje da ne postoji ta reformska orijentacija Vlade o kojoj neki pričaju.
    S druge strane, čak ne postoji strategija kako će se dalje ići, jer 2015. godina neće doneti ništa bolje, kada će samo po osnovu kamata za 21 milijardu porasti troškovi u onoj tamo godini. Znači, već za šest, sedam, osam meseci ponovo će neko tražiti dodatno stezanje kaiša, dodatno smanjivanje plata i penzija i dodatno povećanje poreza. Jedan jedini način da se to zaustavi je da se napadne treća po vrednosti budžetska stavka u ovoj godini, a to su kamate na skupe kredite.
    Šta mi predlažemo da se otplati? Treba kompletno završiti sa otplatom Londonskog kluba poverilaca. Dok sam bio ministar finansija, mi smo pola, oko 400 miliona dolara otplatili ovog proleća. Trebalo bi sledećeg proleća otplati i preostalih 400 miliona dolara.
    Međutim, najveći troškovi kamata dolaze na domaće kredite, oni su najskuplji, jer se prethodna Vlada zaduživala od banaka koje posluju na tržištu Srbije po izuzetno visokim kamatama. Trebalo bi otplatiti oko 216 milijardi dinara glavnice takvih domaćih kredita i hartija od vrednosti. Takođe treba prevremeno otplatiti evroobveznice Srbija 2021, jer one nose kamatu od 7,25% godišnje. Osim toga, treba prevremeno vratiti i deo skupih dugova „Srbijagasa“, JAT i „Galenike“, jer oni nose marginu, odnosno kamatu preko 60%. Ako se to ne učini, cela ova višednevna rasprava nema nikakvog smisla, jer troškovi kamata i ulazak u tzv. dužničko ropstvo poništiće sve ove rezultate.
    Imajući u vidu da je Vlada odbila ovaj, rekao bih ključni amandman Ujedinjenih regiona Srbije na budžet, mi zapravo shvatamo da Vlada nema koncept kako da se smanji budžetski deficit. Jer, ne bi možda bilo strašno što je deficit 7,1 najveći na svetu u sledećoj godini ako postoji plan za njegovo smanjivanje, ali ne može se plan bazirati svake godine na ograničavanje plata i penzija, povećanju poreza, a ne napada se stavka otplate kredita.
    Zašto se krediti ne otplaćuju? Zato što Vlada ne sme da ide u hrabru meru da proda imovinu koju neproduktivno koristi i da to upotrebi za otplatu kredita, zato što političari smatraju da, ako se to učini, narod to neće videti. Ako se da 2,5 milijardi evra za otplatu kredita, političari razmišljaju - to narod ne vidi. Ali, bez toga nema kraja smanjivanju plata i penzija i nema kraja stezanju rupa na kaišu.
    Još jednom apelujem na Vladu da razmisli i da sledeće godine uđe u prevremenu otplatu skupih kredita. Dve i po milijardi evra nam štedi 500 miliona evra godišnje trajno. Jer, umesto da budu 2015. godine troškovi za kamate 136 milijardi, bili bi 85 milijardi i onda taj prostor može da se iskoristi za veće ulaganje u poljoprivredu, industriju, infrastrukturu i sve ostalo. Ovako, eksponencijalni rast kamata poješće sve napore, ne samo ove Vlade, nego bilo koje druge koja to ne bi učinila.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marijan Rističević

    Srpska napredna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih podržao ovaj amandman. Ali, kao farmer, kako kažu, a ja se time ponosim, imam dilemu s obzirom da je Vlada odgovorila da će eventualnim prihodima iz privatizacije pokušati prevremeno da otplati neki dug, ukoliko sam dobro razumeo obrazloženje zašto je amandman odbijen, pa sam pristalica toga da se Vladi da šansa, a prihvati amandman da je predlagač ovih 2,6 milijardi, koliko sam ja podelio, namenio da pre nego što ode za prevremenu otplatu duga, da ih pustimo kroz poljoprivredu, prehrambenu industriju i energetiku. Onda bih za to glasao sa dve ruke.
    Ideja nije loša, ali je veliko pitanje za nas farmere da li se isplati jednu rupu krpiti drugom rupom? Za nas je to poprilično uzaludan posao, ali, s obzirom na niže troškove kamate, to je svakako poduhvat koji vredi razmotriti i Vlada je, koliko vidim, razmotrila da će prevremeno da vraća dugove iz prihoda privatizacije, ukoliko oni uopšte budu mogući, jer ne znam šta je ostalo da se privatizuje.
    Bio bih pristalica, a nisam podneo amandman, da je amandman podnet tako da se, pre nego što se razdužimo, taj novac pusti kroz poljoprivredu, proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, biomase, zelene mase itd, da se pusti u stočarstvo, navodnjavanje, da se pusti u prehrambenu industriju i da se pusti u izgradnju dve velike firme koje bi servisirale i poljoprivredu i prehrambenu industriju, tako da imamo u jednoj firmi i IMT i „Zmaj“ i Knjaževac i svu opremu koja se proizvodi za sitnija poljoprivredna gazdinstva, s obzirom da ova veća u Vojvodini koriste mehanizaciju koja je uvozna i koja je daleko većih konjskih snaga i namenjena velikim posedima.
    Na takav način bi kroz finansiranje poljoprivrede rasteretili sebe duga, a da bi to bilo iz proizvodnje i ljudi bi za taj novac kupovali nove mašine, stoku, obnavljali gazdinstva, dizali plastenike, staklenike, sušare, hladnjače. Na takav način bi država iz realnih izvora servisirala dug, a mislim da bi svakako ostalo i da se u nekom budućem budžetu na realan način taj dug umanji i kamate otplate.
    U svakom slučaju, ja sam u dilemi da li poverovati Vladi ili ministri finansija koji je bio do nedavno i tu ideju je i ranije zastupao, ali bi najviše voleo da se zadužimo i da taj novac gurnemo u poljoprivredu. Ukoliko se ne možemo zadužiti, ja sam pristalica toga da državno zemljište, odnosno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini prodamo zemljoradnicima koji imaju manje od 20 hektara na kredit na 20 godina i da tako obezbedimo to zaduženje od tri do četiri milijarde.
    Po meni, ne treba ga odmah gurnuti u razduživanje, nego ga treba pre gurnuti u privredu, da se na takav način napravi izvor za vraćanje duga i deo privrede koji može da garantuje malo veće prihode stanovništvu, odnosno veću kupovnu moć i da se tako dođe zajedno i do domaće proizvodnje i do veće potrošnje. Hvala.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima Mlađan Dinkić, replika. Izvolite.