Hvala.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo ne bi bilo prvi put, izmene i dopune Zakona o osiguranju prosto služe kao neka vrsta alibija za nemogućnost da se predlože neki drugi zakoni koji bi možda bili bitniji i koji bi bili značajniji u smislu poboljšanja kvaliteta života u Srbiji, pogotovo što živimo u ovako teškoj ekonomskoj krizi.
Ne bi bilo prvi put ni to da je vlast precenila svoje sposobnosti u smislu početka primena određenih zakonskih rešenja. Setite se samo Zakona o krivičnom postupku i koliko puta se odlagala primena onog člana Zakona koji se odnosio na tužilačku istragu. Setite se Zakona o javnom beležništvu, prosto se stalno prolongiraju ti datumi početka primene neke nove politike u vezi sprovođenja onih obaveza koje je Vlada preuzela na sebe.
Dakle, nije to problem u vezi samo ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, to je generalno problem sa zakonodavstvom u Srbiji. Prosto, očigledno postoji neka vrsta konfuzije oko toga šta ćemo i kako ćemo kada smo napokon stigli do jedne tačke koja je prelomna tačka oko budućnosti ove države.
Država se opredelila, Vlada se opredelila da zaista krene tim putem ka evropskim integracijama, a pri tome ostalo je toliko toga nedorečenog, toliko toga neraščišćenog u samoj politici koja je bila na dnevnom redu kada su se sprovodili izbori, kada je ta politika postala sasvim nešto drugo u hodu. Očigledno postoje neka nerazumevanja i nesnalaženja oko predlaganja zakona, oko sprovođenja zakona.
Zato nas ne treba čuditi da imamo toliko pravnih praznina, da imamo toliko veliku potrebu da se primena zakona tumači, između ostalog, i tako što će se doneti autentično tumačenje u Skupštini.
Dakle, kod tog autentičnog tumačenja određenih odredbi Zakona o javnim preduzećima ključno je nekoliko stvari.
Kao prvo ovo se odnosi na dva člana koja, po prirodi stvari, i nisu tako problematična. Dakle, tu čak i nema takvih nekih nedorečenosti, odnosno nekih praznina koje iziskuju ovakvu vrstu reakcije Vlade, odnosno Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Prosto nije ni bilo potrebno da se na ovaj način reaguje na neke nejasnoće.
To su neke stvari koje se same po sebi podrazumevaju. Normalno je da onaj ko konkuriše za tako jedno ozbiljno mesto, da rukovodi jednim javnim preduzećem i želi da postane direktor, da mora da bude i punoletan i mora da bude poslovno sposoban, pored svih ovih uslova koji su predviđeni članom 29. stav 5.
Dakle, nije to problem. Problem je u tome što tu postoje neke druge stvari na koje se niste osvrnuli, a očigledno da ima problema u sprovođenju Zakona o javnim preduzećima, a to je očigledno svakodnevno. Vidimo da ima problema oko toga da se sprovodi zakon, da se poštuju odredbe zakona, da se zaista odluči o tome da bude pravi menadžment na čelu javnih preduzeća, koji neće proizvoditi samo štetu i koji neće služiti određene partijske interese.
Šta drugo reći kada se ne poštuje onaj član Zakona o javnim preduzećima 66. stav 4, koji opet vezuje Vladu za neki rok u smislu izbora direktora Javnih preduzeća. Pogledajmo samo kako se nakaradno tumači taj član i koliko se ne poštuje neka ideja, koja je očigledno postojala u momentu donošenja zakona, i tu ideju je i LDP podržala kada je predlagala da se veže za 30. jun 2012. godine izbor tih direktora, odnosno 2013. godine, izvinjavam se. Međutim, to se ne dešava. Ukoliko se i desilo, desilo se samo kod nekih javnih preduzeća koja nemaju toliki značaj, kao što je, recimo, „Srbijagas“ ili „Elektroprivreda“ i slično. Dakle, i dalje imamo tu situaciju da se zapošljavaju partijski kadrovi, i dalje imamo tu situaciju da se ništa bitnije ne menja u javnim preduzećima.
Kada imate jednu pravnu prazninu, kada imate neki problem oko toga da će se kreativno tumačiti određene odredbe jednog zakona, u tom smislu vi imate interpretacije koje mogu dovesti i do zaista ozbiljnih situacija u smislu koruptivnog delovanja, jer ukoliko vi možete i na ovaj i na onaj način da odlučujete, vi prosto dolazite u iskušenje da primenjujete odredbu zakona prema sopstvenom interesu, prema interesu svoje stranke, pogotovo kada se radi o menadžmentu, odnosno kada se radi o javnim preduzećima koja su evidentirana kao najveći problem današnje ekonomske politike u Srbije.
Dakle, korupcija nije samo medijski propraćena i medijski obrađena tema u smislu hapšenja nekih tajkuna, dakle borba protiv korupcije ne može samo na taj način da se vodi, nego, između ostalog, i tako što će se otkloniti svi nesporazumi, svaki prostor u drugačije tumačenje određenih odredbi Zakona o javnim preduzećima, koji su osetljivi u smislu sprovođenja jedne valjane, zdrave ekonomske politike u smislu osnaživanja i ozdravljivanja javnih preduzeća.
Malo toga se uradilo, bez obzira što postoje određeno dobra rešenja u Zakonu o javnim preduzećima, ali i ta dobra rešenja su se nekako na jedan veoma pogrešan način tumačila i na pogrešan način su i te odredbe sprovođene. Iz tog razloga je nama jasno da ste imali potrebu da pokrenete ovo pitanje autentičnog tumačenja određenih odredaba Zakona o javnim preduzećima, međutim ne razumemo i ne možemo da imamo razumevanje za tu činjenicu što niste neke druge problematične odredbe, koje ostavljaju jednu slobodnu interpretaciju onima koji zakon sprovode, stavili na dnevni red, u smislu autentičnog tumačenja?
Zakon mora da bude jasan. Zakon mora da ima takve norme koje mogu da se primenjuju u praksi i ne smeju da dozvole takvu vrstu pravnih praznina, koje danas imamo, između ostalog, i u sprovođenju ovog Zakona o javnim preduzećima.
Sve je to otvoreno i sve je to na dnevnom redu i kada govorimo i o 1. i o 2. tački dnevnog reda, ali je bilo potrebno da se možda malo više potrudite oko samog zakonodavstva, oko zakonodavne politike koja ne može biti na ovaj način ad hoc i ne može ovako prosto da popuni prazan hod i izvršne vlasti i zakonodavne vlasti, zato što taj prazan hod je nastao iz tog razloga što ste propustili nešto da radite, što niste bili sigurni kako treba da radite, što ste doneli neka polovična rešenja, što ste želeli možda da idete jedan korak napred, ali vam je bilo zaista teško da napravite taj jedan korak, pa ste se u hodu predomislili, pa ste negde zastali. Ti prazni hodovi su pokazali koliko su pogubni uopšte za politički život u Srbiji, a ne samo za politički život, nego uopšte za funkcionisanje pravne države, za funkcionisanje i opstanak ove privrede i ove ekonomije koja je doterala do onih krajnjih granica svog opstanka.
Ukoliko imate ozbiljnu nameru da promenite taj svoj pristup prema svim gorućim problemima u Srbiji, u tom slučaju, nije vam dovoljno da predlažete ovakve vrste izmene i dopune jednog zakona o osiguranju ili da predlažete autentično tumačenje potpuno benignih odredbi ovog Zakona o javnim preduzećima, nego je potrebno nešto daleko više, a to jeda ta ekonomska politika, da ta politika u smislu modernizacije Srbije, bude daleko sveobuhvatnija, daleko ozbiljnija i da se ne prepusti sve jednom olako prihvaćenom načinu dosadašnjeg rada vlasti, odnosno vlada i prošlih vlada, koje prosto nisu razumele teret realnosti. Realnost je ta da vi morate da radite, da vi morate da radite stručno, da morate da radite pošteno i da morate da imate jasan plan.
Iz onoga što je nama danas predloženo ovde, da raspravljamo, na ovoj plenarnoj sednici, mi ne vidimo da je taj plan u toliko jasan i toliko eksplicitan. Malo se uozbiljite. Zaista je površnost ona koja dominira u političkom životu Srbije, a pogotovu kada se radi o donošenju bitnih zakona za modernizaciju ove države.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, ja ću se ovom prilikom fokusirati na zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju i to iz sledećih razloga.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, članom 1. dopunjuje se član 15. Zakona o osiguranju na taj način što se daje mogućnost da društva za osiguranje mogu celokupnu imovinu u slučaju elementarnih nepogoda, elementarnih katastrofa, kao što su zemljotres, poplave, grad, suše, kao i radi umanjenja finansijske dobiti koje proizilaze iz nepovoljnih elementarnih uslova, mogu reosigurati u inostranstvu.
Članom 2. vrši se brisanje člana 234. Zakona o osiguranju, koji je predvideo rok za razdvajanje društva za osiguranje koja se bave životnim i neživotnim osiguranjem na 31. decembar 2013. godine i on se produžava za godinu dana, odnosno do 31. decembra 2014. godine.
Naime, iz čega je proizašao zakon o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju? Pre svega, proizašao je iz činjenice da se moraju poštovati međunarodni sporazumi i međunarodni dogovori koji su ranije potpisani, a odnosi se na to da je Republika Srbija još od 2009. godine jedna od učesnica regionalnog projekta osiguranja od katastrofalnih i elementarnih nepogoda, učesnica projekta koji je inicirala Svetska banka. Zajedno sa Republikom Srbijom, učesnice ovog projekta su od zemalja jugoistočne Evrope i Albanija i Makedonija, a pozitivno interesovanje za ovaj projekat iskazale su i Republika Crna Gora i Republika BiH.
Osnovni cilj ovog projekta je, svakako, razvijanje lokalnih tržišta osiguranja u slučaju elementarnih nepogoda i katastrofalnih rizika, odnosno osiguranje imovine u tim slučajevima.
U skladu sa projektom koji je inicirala Svetska banka, Svetska banka je Republici Srbiji dala zajam od pet miliona dolara kao učešće da Republika Srbija postane akcionar. Sporazum o akcionarstvu potpisan je januara meseca 2012. godine. Naravno, potpisivanjem sporazuma Republika Srbija je prihvatila i obavezu da stvori regulativni, odnosno pravni okvir za poslovanje osiguravajuće kuće koja je osnovana u Švajcarskoj na području Republike Srbije. Znači, taj preuzeti sporazum i samim tim što smo i potpisali taj sporazum, iz potpisivanja tog sporazuma u stvari proizilazi ova potreba za izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, a u skladu sa približavanjem standardima EU.
Šta će doneti ova izmena i dopuna zakona? Ona će svakako doprineti povećavanju broja stanovništva, povećavanju broja poljoprivrednika, povećavanju broja privrednih subjekata koji će na ovaj način reosigurati svoju imovinu. Kakve to koristi ima za državu? U odnosu na državu to znači rasterećenje budžeta, jer će privredni subjekti i stanovništvo moći u slučaju elementarnih nepogoda naplatu štete izvršiti od osiguravajućih kuća. Takođe, projektom je predviđeno da već tokom 2014. godine osiguravajuća kompanija „Evropa RE“ pojavi se na tržištu Srbije.
Što se tiče brisanja člana 234, odnosno produžavanja roka za razdvajanje osiguravajućih društava koja u okviru svog posla rade i životno i neživotno osiguranje, svakako da je neophodan jedan sistemski zakon koji će na sistemski način urediti oblast životnog i neživotnog osiguranja i kako je to u obrazloženju ovog zakona istaknuto, Ministarstvo finansija zajedno sa NBS i te kako radi na donošenju jednog sistemskog zakona, a u koji će biti uključeni svi oni subjekti koji mogu da doprinesu poboljšanju kvaliteta ovog zakona.
Što se SNS tiče, nema sumnje da ćemo u danu za glasanje podržati zakon koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o osiguranju. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 37 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Marko Milutinović nije tu, pa reč ima narodni poslanik Željko Sušec.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju ima za cilj unapređenje postojećeg Zakona o osiguranju, čime se postiže poštovanje regulative EU, regulative zemalja u okruženju i povećanje i razvoj stepena tržišta osiguranja u Republici Srbiji.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju daje mogućnost da celokupan rizik osiguranja imovine od elementarnih nepogoda, kao i osiguranje finansijskih gubitaka zbog lošeg vremena neposredno se osigurava u inostranstvu. Republika Srbija je učesnica projekta regionalnog osiguranja od prirodnih katastrofa za jugoistočnu Evropu i Kavkaz, sa programom reosiguranja od elementarnih nepogoda i drugih rizika, koji je inicirala Svetska banka.
U cilju realizacije projekta, u novembru 2009. godine u Švajcarskoj je osnovana osiguravajuća organizacija „Evropa RE“, gde je Svetska banka odobrila zajam Republici Srbiji od pet miliona dolara za uplatu učešća Republike Srbije kao akcionara u „Evropa RE“.
Januara 2012. godine na osnovu potpisivanja sporazuma Republika Srbija je postala punopravni akcionar „Evrope RE“, što daje mogućnost direktnog osiguravanja kod stranog reosiguravača. Dopunom Zakona o osiguranju propisano je razdvajanje životnog i neživotnog osiguranja. Rok za razdvajanje poslova životnog i neživotnog osiguranja Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju zamenjuje se sa postojećeg 31. decembar 2013. na 31. decembar 2014. godine, gde se takođe organizacija, odnosno društvo obavezuje da NBS podnese dokaz o razgraničenju životnog i neživotnog osiguranja.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju predstavlja dopunu postojećeg zakona zarad obaveze poštovanja regulative EU i poštovanja zahteva Svetske banke, kao i pripremu za izradu novog Zakona o osiguranju, koji priprema Ministarstvo finansija i NBS. Očekujemo ga već polovinom sledeće godine.
Na osnovu ispunjavanja preuzetih međunarodnih obaveza Republike Srbije, u danu za glasanje poslanička grupa SNS podržaće izmene i dopune Zakona o osiguranju. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi pred sobom imamo Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju, Predlog autentičnog tumačenja odredbi člana 22. stav 1. tačka 1) i člana 29. stav 5. Zakona o javnim preduzećima.
U pogledu Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju, u pogledu člana 1. neću se mnogo osvrtati, jer tu se radi praktično o reosiguranju. Mislim da je svakome ko je ozbiljno čitao Predlog zakona to jasno.
Šta nam nije jasno? Da li odredba člana 234. Zakona o osiguranju treba da se prolongira iz godine u godinu, dalje i dalje?
U tom smislu moje kolege i ja iz poslaničke grupe DS sačinili smo tri amandmana. Danas smo dobili uveravanje gospodina ministra da će NBS kao ovlašćeni predlagač zakona u ovoj oblasti završiti posao i da ćemo imati mogućnost da u Narodnoj skupštini izglasamo nov zakon o osiguranju do polovine naredne godine.
Ako je to istina, nemam razloga da sumnjam da gospodin ministar je to iskreno rekao, onda isto tako nema razloga da se ne prihvati amandman narodnog poslanika Srđana Mikovića, koji je predložio da rok koji se produžava bude šest meseci, a ne godinu dana ili amandman gospodina Srđana Milivojevića, koji je predložio da se produži rok na osam meseci ili amandman narodne poslanice Nataše Vučković, koja je predložila da taj rok produženja bude devet meseci.
Gospodine ministre, uveravate nas da će za šest meseci biti završen posao i ne vidim zašto ne biste prihvatili amandman i rekli – u redu, razdvajanje životnog i neživotnog osiguranja biće za tih šest meseci, usvajamo amandman?
Ukoliko sam previše bio optimistički određen prema tome ili ukoliko sam previše verovao gospodinu ministru, dajte da produžimo rok dva ili tri meseca ili da prihvatimo predlog gospodina Srđana Milivojevića ili gospođe Nataše Vučković.
Konačno, činjenica je da predloge zakona sačinjavamo kada je cajtnot. Znali smo prošle godine kada nam ističe ovaj 31. decembar, a onda brže bolje 18. decembra, dan uoči Svetog Nikole se da Predlog zakona i očekuje se da se to odmah izglasa.
Redovna procedura je, za one koji ne znaju naš Poslovnik, da 15 dana predlog zakona treba da stoji u skupštinskoj proceduri, da svaki narodni poslanik i članovi i matičnog odbora i drugih odbora koji se izjašnjavaju po pitanju predloga zakona imaju dovoljno vremena da se izjasne. Zato je tih 15 dana, da bi se pročitalo i da nam se ne bi desilo kao u predlogu zakona da se predvidi stupanje na snagu osam dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“. Danas je 23. decembar. Osam dana od danas kada je? To je 31. decembar 2013. godine, a 31. decembar 2013. godine je rok kada su organizacije za osiguranje trebale da razdvoje životno i neživotno osiguranje.
Polazi se od pretpostavke verovatno da neće biti amandmana, da će danas moći da se izglasa zakon, da će danas predsednik Republike potpisati ukaz o proglašenju i da će danas biti objavljen zakon. Jedino tada ima smisla odredba da će zakon stupiti na snagu osam dana od dana objavljivanja.
U protivnom, ukoliko budemo raspravljali o amandmanima 25. decembra, što očekujem da neće biti jer je 25. veliki praznik Božić za veliki broj građana Srbije i jedan broj narodnih poslanika, očekujem da će se u četvrtak raspravljati o amandmanima. Ako se to desi, objavljivanje ne može da bude pre četvrtka ili pre petka, naročito ako glasanje bude u 19,00 časova, kako je potpredsednik Konstantin Arsenović najavio.
Šta to znači? Ako ne usvojimo amandman, džabe nam uopšte Predlog zakona. Džabe smo krečili, jer 1. januara svi koji do 31. decembra nisu uradili svoj posao ulaze u docnju. Bespredmetno raspravljate. Da ste nas pitali ranije, objasnili bismo vam.
Druga stvar, što je posebno interesantno, dobili smo predlog autentičnog tumačenja odredbi člana 22. stav 1. tačka 1) i člana 29. stav 5. Zakona o javnim preduzećima.
Sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine je od strane predsednika Odbora zakazana upravo za 19. decembar, za Svetog Nikolu sa ciljem da je ovo jako važno. Ne znam šta će se desiti ukoliko se to ne uradi upravo tada za Svetog Nikolu?
Činjenica je da predsednik Odbora gospodin Cvijan tada nije bio u prilici i uglavnom nije predsedavao tim odborom. Opet ovde pred svima vama moram da se izvinim što tada nisam bio u prilici da predsedavam Odborom za ustavna pitanja i zakonodavstvo zato što nisam na stalnom radu u Narodnoj skupštini i zato što sam tada bio u obavezi da u isto vreme budem na drugom mestu upravo braneći čoveka koji je dan danas u pritvoru samo zbog uznemirenja javnosti koji je u tri, četiri mandata dobio poverenje svojih sugrađana i to 75%. Upravo zbog toga nisam mogao da stignem na sednicu Odbora, a postavlja se pitanje i tumačenja tog člana 211. Zakonika o krivičnom postupku – da li uznemirenje javnosti, koji ugrožava nesmetano vođenje krivičnog postupka treba da bude razlog za pritvor?
No, da neko protumači da otvaram političku temu, a to jeste par ekselans politička tema, ja ću se vratiti na ovo samo tumačenje.
Činjenica je da smo mi kao narodni poslanici dobili predlog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo kojim je predsedavao predsednik Narodne skupštine, gospodin Stefanović u takvom tekstu gde se kaže: da bi kandidat bio imenovan za direktora javnog preduzeća potrebno je da ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o javnim preduzećima, Uredbom o merilima za imenovanje direktora javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija koja je objavljena 2013. godine, kao i aktima Komisije za imenovanje Vlade.
Kada nam je Vlada davala predlog autentičnog tumačenja, mislim da jedino što je Vladi bilo bitno je bilo da u postupku imenovanja direktora javnog preduzeća ne primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Te rečenice nema u tekstu autentičnog tumačenja, ali ima ovo drugo. Sada ću da vam objasnim šta je tu apsolutno nelogično.
Mi dajemo tumačenje kako treba da se tumači odredba Zakona o javnim preduzećima koja je 2012. godine izglasana. Te 2012. godine nije bilo uredbe Vlade iz 2013. godine, a mi dajemo tumačenje da ta odredba iz 2012. godine važi na taj način da su potrebni uslovi iz Zakona o javnim preduzećima, Uredbe iz 2013. godine i uslovi iz akata Komisije za imenovanje Vlade. Nonsens. Godine 2012. nije postojala uredba, a mi tvrdimo da Zakon iz 2012. godine važi. Drugo, Zakon je stariji od uredbe. Šta mi tumačimo, da su potrebni uslovi iz određene uredbe koja će biti doneta u budućnosti u odnosu na izglasavanje zakona?
Konačno, samo bih vam ukazao na još jednu stvar. Na apsurd, pre svega tumačenja člana 22. stav 1. tačka 1). Imate u materijalu. Znači, tumači se da za direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina, imenuje se lice koje ispunjava sledeće uslove – da je punoletno i poslovno sposobno, a ne nabrajam da je stručnjak u jednoj ili više oblasti iz koje je delatnost od opšteg interesa za čije obavljanje je osnovano javno preduzeće, da ima visoko obrazovanje stečeno na studijama III stepena, doktor nauka, II stepena master itd, da ima najmanje pet godina radog iskustva, da nije član organa političke stranke, da nije osuđivan za krivično delo protiv privrede, pravnog saobraćaja, službene dužnosti, da licu nije izrečena mera bezbednosti i zabrane obavljanja delatnosti. Znači, izvlačimo samo jednu rečenicu, ovo drugo ne važi. Puj pike ne važi. Za tumačenje to nije važno. Molim vas da na ovo posebno obratite pažnju.
Mi dajemo tumačenje da bi kandidat bio imenovan za direktora javnog preduzeća, potrebno je da ispunjava sve uslove koji su propisani Uredbom o merilima za imenovanje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija i aktima Komisije za imenovanje Vlade, a ti uslovi se odnose ne samo za Republičko javno preduzeće, nego se odnosi i na ona javna preduzeća čiji je osnivač organ uprave AP i jedinica lokalne samouprave. Znači, oglas o javnom konkursu priprema s jedne strane nadležno ministarstvo, odnosno organ uprave AP ili jedinice lokalne samouprave.
Sada mi objasnite, da li je to normalno da za preduzeće u bilo kojoj lokalnoj samoupravi se propisuju uslovi iz Republičke uredbe i uslovi iz akata komisije za imenovanje Vlade, a radi se o javnom preduzeću u bilo kojoj lokalnoj samoupravi? Da li su se tu malo pomešale nadležnosti i pomešalo ono šta se htelo?
Ukoliko se htelo da se protumači da Zakon o javnim preduzećima ima primat u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku, to je moglo mnogo jednostavnije da se uradi. Mi sada imamo autentično tumačenje, koje ničem ne služi gde ne dobijamo odgovor onaj koji je očigledno bio bitan Vladi, a autentično tumačenje pošto se donosi u postupku istog, kao i kako se donose zakoni. Autentično tumačenje će da nam padne pred Ustavnim sudom. Da li mi to hoćemo?
Ovog trenutka još jednom postavljam pitanje – da li nam treba ovakvo jedno zaletanje u autentičnom tumačenju gde se dira u nadležnosti i lokalne samouprave, gde se dira u nešto što je Zakonom o javnim preduzećima definisano kao nadležnost organa lokalne samouprave, samo zato da bi stigli do nekog tumačenja koje treba da olakša Vladi u pogledu postavljanja direktora javnih preduzeća, ukoliko se neko do sada pozvao i rekao – ej, treba da važi ZUP, odnosno Zakon o opštem upravnom postupku da može da mu se odgovori – nisu u pravu, nego treba da važi Zakon o javnim preduzećima? To je drugačije trebalo da se uradi. Ako tehnički hoćemo da napravimo autentično tumačenje, pitajte one koji znaju to da naprave i nemojte danas za sutra da predlažete autentično tumačenje.
Dajte da ga uradimo kako treba, jer svaki akt koji izađe iz ove sale, ukoliko ne valja bruka je za sve nas. Bez obzira da li smo glasali ili nismo glasali. Da li smo bili protiv i da li smo ukazivali da nešto ne štima. U tom smislu, molim vas nemojte više po hitnom postupku. Pustite nas da pročitamo, da vam najdobronamernije damo sugestiju i da odavde akti, bilo da su zakoni, bilo da su autentična tumačenja ili nešto drugo, da bude kako treba.
Gospodine ministre, vama se desilo kod izmena Zakona o javnoj svojini ili Zakon o restituciji i povraćaj imovine, vama su gurali da potpišete nacrt zakona koji je išao na Vladu, a niste bili nadležni za to. Bilo je nadležno Ministarstvo pravde i državne uprave. Nesporno, možete to da branite, može da brani bilo ko taj zakon, ali dajte da poštujemo proceduru i ono što stoji.
U avgustu smo izglasali Zakon o ministarstvima pa nismo poštovali. Molim vas dobronamernu prihvatite moju diskusiju, jer nijedna diskusija ni ide prema tome da se bilo kome nešto natrlja na nos, nego pre svega da ako pravimo nešto da pravimo da se ne stidimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo nas u drugoj godini mandata ovog saziva Narodne skupštine, u drugoj godini mandata ove Vlade i nažalost, ono što je bila osobenost rada u prethodne dve godine svoju kulminaciju doživljava na ovoj sednici.
Sa jedne strane je neshvatljiva opstrukcija parlamentarnog rada od strane parlamentarne većine, a sa druge strane, mesec dana pre početka pregovora sa EU tehnički datum, tehnički zakon koji za cilj ima odlaganje jednog zakonskog rešenja, zbog nekompetentnosti Vlade i onih koji donose zakone.
Danas ponovo po ko zna koji put u ovom sazivu donosimo samo tehničke zakone, koji za posledicu imaju odlaganje produženja roka i tehničke izmene. Nema toliko neophodnih suštinskih reformskih zakona, nema obećanih reformi i ima samo igrarije, šege, neozbiljnosti i dilatentizma, koji je pre svega očigledan u Predlogu zakona o osiguranju.
Sada postavljam pitanja zarad građana Republike Srbije koje je postavio prethodno gospodin Miković. Šta će se desiti ako za ovaj predlog zakona glasamo u četvrtak i kaže se da on stupa na snagu u roku od osam dana, a ovaj prethodni zakon predviđa obavezujući rok 31. decembar 2013. godine? Ko će popuniti tu prazninu i ko je iz vladajuće većine odgovoran zbog ovakve neozbiljnosti?
Naravno, pre svega SNS, koja je javno rekla da nema kadrove koji mogu da vode ovu zemlju, više puta. Nakon toga oni koji dobacuju, koji neće da slušaju. Kada govori gospodin Miković, vi koji dobacujete otvorite sveske i hvatajte beleške. Kao već niste naučili nešto kroz svoj prethodni život, ako niste profesionalno ostvareni, ako niste dovoljno obrazovani, edukovani da vodite ovu zemlju, makar slušajte one koji to jesu.
Imam pitanje, koga ćemo sledeće godine u Srbiji da osiguravamo po tom novom zakonu o osiguranju? Moram da pročitam današnji naslov u „Politici“. Veliki naslov „Svakog dana posao za mandata ove Vlade izgubi 200.000 ljudi za godinu dana, svakog dana 600 ljudi“. Na nas ste bacali drvlje i kamenje, što je po vašim rečima – za našeg mandata bez posla ostalo za četiri godine 200.000 ljudi, vi ste taj rezultat nadmašili za samo godinu dana. Bez posla je ostalo 200.000 ljudi i pri tome, to što nama imputirate nije tačno.
Ovo su vaši pokazatelji i pitam koga ćemo danas u Srbiji sledeće godine da osiguravamo po ovom zakonu? Ko je taj ko će moći da plaća troškove bilo kakvog osiguranja, kada u godini koju građani sa mrzovoljom ispraćaju i sa velikom neizvesnošću čekaju tu novu 2014. godinu u kojoj ćete doneti zakon o osiguranju, koga ćemo od ovih 700.000 nezaposlenih da osiguramo? Po kom zakonu i kojim parama će da plate to osiguranje?
Da li ste vi svesni šta radite ovoj zemlji i gde vodite ovaj brod? To je naravno zasluga nesposobne Vlade. I pre svega vodeće stranke u toj Vladi, SNS.
Naravno, kažem nas čeka veoma odgovoran posao 21. januara. Trebalo je da ovde imamo na dnevnom redu izuzetno značajne zakone o stečaju, trebalo je da imamo zakone o privatizaciji, zakon o radu, ali vi niste sposobni da te zakone napišete na kvalitetan način, a sa druge strane, nemate ni parlamentarnu većinu koja te zakone može da izglasa.
(Predsedavajući: Molim vas da se ipak vratite temi.)
…Zahvaljujem.
Evo kada je reč o temi, opet postavljam pitanje. Ko će biti odgovoran što ovaj zakon po vama prestaje da važi 31. decembra 2013. godine? U četvrtak su amandmani na ovaj zakon i predviđa se da se on usvoji tek za osam dana. Ko će popuniti tu pravnu prazninu? Ko će od osiguravajućih kuća kazati – blago nama sa ovakvom Vladom, kako su nam lepo uredili poslovanje? Mislim da to vlasnici osiguravajućih kuća u Srbiji ne podržavaju, da to građani ne podržavaju. Da je zalud zaklinjanje i zaklanjanje iza velikog rejtinga, kada veliki rejting vodi ovu zemlju u sunovrat i propast.
S druge strane, ja sam apsolutno uveren da naši nekadašnji koalicioni partneri, i iz SPS, i iz JS, i PUPS, imaju snage da donesu ekonomske zakone. Ali, nemaju potrebnu većinu, jer ih vi gurate u izbore, u krizu Vlade. Sada shvatam zašto je na pomolu kriza Vlade i zašto vi srljate u nove izbore. Obuzela vas je nezajažljiva čežnja za još većom vlašću. Popustile su vam ionako krhke moralne kočnice kada je reč o privilegijama koje proizlaze iz vršenja vlasti na vaš način i sa druge strane, nemate više šta da pružite. Sve što je moglo da odložite…
(Predsedavajući: Molim vas, Milivojeviću.)
Završavam. Sve što ste mogli da odložite, vi ste odložili. Sve zakonske rokove koje ste mogli da nađete da bi se stvorio privid da Skupština nešto radi, vi ste ovde stavili na dnevni red. Svaka treća tačka dnevnog reda je odlaganje primene zakona, odlaganje efekata zakona, odlaganje za godinu dana, za dve godine.
Predao sam amandman na ovaj zakon. Smatram da Srbiji predstoje vanredni parlamentarni izbori i predložio sam amandmanom da ovaj zakon počne da važi 31. avgusta 2014. godine. Do tada će građani Srbije imati mogućnost da se na izborima izjasne da li žele ovakvu Vladu ili ne, da li žele neku drugu vladajuću većinu i toj vladajućoj većini ostavlja mogućnost da u roku od šest meseci po izboru te nove Vlade donese jedan nov zakon o osiguranju sa obavezujućim rokom važenja, od 31. avgusta.
Sutradan, posle 31. avgusta je prvi septembar, dan kada mnogi kreću u školu. Preporučujem onima koji ne znaju da pišu zakone da se tog prvog septembra upišu u školu i da više nemamo ovakvu bruku i sramotu. Hvala.