Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Poštovani narodni poslanici, sada određujem pauzu u radu i sa radom ćemo nastaviti u 16 časova kada će članovi Vlade RS odgovarati na poslanička pitanja u skladu sa članom 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Istovremeno, a saglasno članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika obaveštavam vas da će Narodna skupština danas nastaviti rad i posle 19 časova, imajući u vidu potrebu da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice. Hvala lepo.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslanička pitanja.
Generalni sekretar Vlade Republike Srbije obavestio je Narodnu skupštinu da će sledeći članovi Vlade biti sprečeni da prisustvuju današnjoj sednici na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja: Jovan Krkobabić – potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, Nikola Selaković – ministar pravde i držane uprave, Dragan Glamočić – ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Aleksandar Vulin – ministar bez portfelja i Ivan Mrkić – ministar spoljnih poslova.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti.
Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Predsednik Skupštine upozoriće narodnog poslanika koji postavlja postavljeno pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno pitanje Vlada, odnosno ministar, moraju odmah da odgovore. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno. Ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice, čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti na najviše do 30 dana.
Nadležni ministar se obraća Narodnoj skupštini najduže pet minuta kako bi odgovorio na pitanje.
Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će naizmenično najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje pitanja.
Prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade, a tiče se započetih razgovora predstavnika Albanaca sa predstavnicima Vlade, prvo sa prvim potpredsednikom Vlade u toku jula, zatim i sa samim predsednikom u toku oktobra.
Pitanje postavljam zbog događaja koji su se desili u međuvremenu i zbog diskriminatorne odluke kojom je u Preševu ukinut Opštinski sud, koji je imalo pedesetak godina, kao i javno tužilaštvo, Bujanovac ostao bez Suda za prekršaje i javno tužilaštvo, a Medveđa bez sudske jedinice.
U uslovima kada su Albanci totalno zapostavljeni i od vremena kada je reformom, umesto opštinskih sudova, Preševo, Bujanovac ostali sa sudskim jedinicama, i onako loša zastupljenost je drastično pogoršana. Trenutno u Prvostepenom sudu u Vranju ima svega troje sudija Albanaca od 58 sudija koji tu rade, što je negde oko 5%, a Albanci u tom sudskom području čine 25% stanovništva. U Višem sudu u Vranju nema apsolutno nijednog sudije Albanca, nijednog zaposlenog, pa ni prevodioca, a da ne govorim za druge sudske instance.
Ovakvom degradacijom opštine, sa 90 i kusur posto Albanaca, zatvaraju se sve mogućnosti da se reši ovaj problem, pogotovo što znamo da u poslednje tri godine, kada je sve otišlo u Vranje, nijedan pripravnik Albanac nije primljen, a kada znamo da čitavu godinu Nacionalni savet Albanaca ima 30% manje finansiranje.
Ovde je ministar pravde zvanično rekao da i tokom izrade sudske mreže računalo se, sa zvaničnim podacima, od samo 5.800 Albanaca u Srbiji, da u Preševu ima svega 416 Albanaca, da je ukupno stanovništvo, od onih 35.000 u 2002. godini, sada država tretira u opštini samo sa 3.000 stanovnika.
Sada se tu postavlja pitanje – koji je smisao daljih razgovora, ako računamo sa ovakvim šiframa? Gde je onda ekonomski razvoj, kada se i sredstva smanjuju, ne samo Nacionalnom savetu, nego i opštinama? Gde je integrisanje…
(Predsednik: Vreme.)
… ako smo ovde doneli odluku da nema prijema u državne i javne institucije? Kako ćemo izvršiti integrisanje Albanaca? Kako ćemo rešiti katastrofalnu ekonomsku situaciju sa 80% nezaposlenosti?

Imaćete priliku još tri minuta, imate pravo na dopunsko pitanje, ova tri minuta su vam istekla.
Predsednik Vlade, izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče, pošto ministar pravde danas nije ovde prisutan, ja bih najnačelnije moguće rekao da je Vlada Srbije usvojila i prihvatila plan koji je dogovoren zajedno sa predstavnicima albanskih političkih partija i lokalnih vlasti na jugu Srbije i da ćemo po tom planu raditi dalje. U tom smislu ćemo nastaviti razgovore. Treba tražiti rešenja za integraciju albanske nacionalne manjine u institucije Srbije i to podrazumeva i sve ovo o čemu ste vi govorili i pitanje je policije, pravosuđa, drugih državnih organa itd.
Molim vas da, ukoliko imate konkretnija pitanja, to dostavite pismeno ministarstvu pravde, a ja kao predsednik Vlade i prvi potpredsednik Vlade gospodin Vučić smo razgovarali sa vama i nastavićemo te razgovore, naravno uz koordinaciju šefa tima za tri opštine, uz koordinaciju sa gospodinom Zoranom Stankovićem, tako da će ti razgovori svakako biti nastavljeni.
Problem je nastao prilikom donošenja ovih poslednjih zakona koji su različito ocenjeni. Nadam se da postoji dovoljno prostora da razgovaramo o svim temama koje su postavljene u tačkama koje smo jednoglasno usvojili na sednici Vlade, za koje ste se i vi sami opredelili.

Narodni poslanik Riza Halimi.

Ministru pravde sam ja u novembru prošle godine u dopisu objasnio celokupnu situaciju. Zatim, par puta u Skupštini sam ukazivao na teško stanje u ovoj oblasti u pravosuđu, kada su u pitanju Preševo, Bujanovac i Medveđa, i u razgovorima koje smo imali 10. oktobra pokrenuli smo i sa vama to pitanje. Koji je bio rezultat? Da samo dva dana pre glasanja ovde u Skupštini formalno je angažovan državni sekretar da razgovara sa predstavnicima Albanaca, da ih ubeđuje da to što im Vlada pruža je dovoljno i da treba da budu zadovoljni što im se ukidaju sudske institucije koje su imali decenijama, pri tako katastrofalnom stanju koje postoji na terenu, sa ogromnim problemom nedostatka uključivanja Albanaca u sudske institucije.
Ako je ovo logika u narednim temama, da samo na tim sastancima pokušavate da ubedite Albance da imaju sva prava po Ustavu, po zakonima, po međunarodnim konvencijama, jedini je problem da Albanci nisu do sada hteli da ostvare ta prava, što je notorna neistina, i da je u tome samo veština ubeđivanja, kako Albanci da se uklope u ovaj državni sistem. Ja vam govorim, Albanci su bili uklopljeni, bili su uključeni. U opštinskom sudu, od pet sudija je bilo četiri Albanca, pre 20 i nešto godina. To je u međuvremenu, 20 godina unazad, tri godine u ovo vreme se stvara ova diskriminatorna situacija.
Sada postavljam pitanje. Razgovori su počeli i to je bila važna stvar, ali ako se oni svode u veštinu Vlade da ubede Albance da to što imaju više ne mogu u ovoj državi da ostvaruju, a da im je situacija katastrofalna, gde je problem sa azilantima?
Lako je reći da su to lažni azilanti. Šta država radi da ne bude tih azilanata? Zašto oni moraju da traže rešenja po Evropi, čak i na Kosovu? Tamo je jedan broj mladih ljudi uspeo da se zaposli, a ne mogu u svojoj državi. Umesto da rešimo problem sa njima, država sada stvara od njih pravno nevidljiva lica. Oni ostaju bez dokumenata. Ne dobijam ovde nikakav odgovor na pitanje - zašto naši građani, kojima je trebalo obezbediti uslove za povratak, sada postaju pravno nevidljivi, ostaju bez ličnih dokumenata?
Ovo su ozbiljne stvari oko kojih moramo ozbiljno da razgovaramo, a ne na način kako ste uradili povodom pravosuđa - pošaljete državnog sekretara. Šta je on mogao? Da čovek bude mađioničar, da ubedi albanske predstavnike da je to što im pruža država dovoljno i da oni nemaju šanse da u ovoj državi nešto drugo postignu i realizuju.

Hvala vam.
Da li neko od članova Vlade želi da da odgovor?
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević. Izvolite.

Gospodine predsedniče, prošlo je 16 meseci kako ste potpisali Ukaz o osnivanju Nacionalnog agrarnog saveta. Za to vreme niste uopšte pokazali interes da čujete šta taj savet radi, da li je uradio onaj posao zbog kojeg je osnovan i da se obavestite da su dva člana, jedan od njih iz naprednjačke stranke, Danilo Golubović i drugi Živanko Radovančev, sabotirali rad ovog saveta i bojkotovali, jer nisu došli ni na jednu jedinu sednicu.
Mi smo završili ovaj posao – strategiju. Ja sam pokušavao, gospodine Dačiću, od novembra meseca da regularnim putem dođem do vas i da sa predstavnicima, deputacijom Nacionalnog agrarnog saveta uručim ovaj nacrt strategije do 2037. godine, ali nikakav odgovor nisam dobio.
Mene zanima, gospodine Dačiću, da li ste vi zainteresovani uopšte za strategiju razvoja poljoprivrede? Iz onoga što smo svi svedoci ovih poslednjih meseci, vidi se da Vlada na svojim sednicama još nije imala pitanje agrara, koje se nalazi u jednom očajnom stanju, a nalazimo se pred stupanjem u Svetsku trgovinsku organizaciju, bez zadružnog pokreta i sa smanjenim investicijama u ovu privrednu oblast.
Za gospodina Aleksandra Vučića imam sledeće pitanje. Početkom septembra meseca vi ste dali nalog Bratislavu Gašiću, poznatom teniseru iz Rasinskog okruga, da preuzme Teniski savez Srbije, sa obećanjem da će on rešiti pitanje njihovih loših finansija. Potom je takođe dobio nalog da u Vaterpolo savez uđe gospodin Zvonko Babić, poznati vaterpolista …

Gospodine Trnavčeviću, izvinjavam se, imaćete priliku da završite, ali znate da pitanja možete postaviti samo iz delokruga rada člana Vlade. Tako kaže Poslovnik.