Hvala.
Poštovani predsedniče, članovi Vlade, kolege i koleginice, ja imam nekoliko pitanja za gospođu Mihajlović.
Naime, umesto da kupuje direktno od proizvođača, ruskog „Gasproma“, Srbija naravno sav svoj gas uvozi preko dva posrednička preduzeća, prvog dobro poznatog „Jugorosgasa“ i drugog kasnijeg posrednika tzv. „RST“, odnosno „Rusko-srpske trejding“ korporacije.
Naime, vi ste bili ti koji ste govorili o tome upravo da postojanje te posredničke firme „Rusko-srpske trejding“ korporacije prilikom transporta gasa, donosi, odnosno doprinosi lošim poslovnim rezultatima „Srbijagasa“.
Moje pitanje jeste, ukoliko je to zaista tako, zbog čega se onda ne bi raskinuo ugovor sa takvom posredničkom firmom, a tim pre ukoliko se ima u obzir činjenica da je upravno-fiskalni savet bio taj koji je ukazivao i koji je upozoravao na to da uspeh fiskalne konsolidacije upravo zavisi od toga šta će biti sa „Srbijagasom“.
Rusija je Ukrajini, to sigurno vi već znate bolje od mene, snizila cenu gasa za trećinu, sa 400 na 268 dolara za 1000 kubika gasa. Ukoliko smo već dali „NIS“ ispod onako svake tržišne cene, a činjenica je da to jeste urađeno, a ono što je realnost, realnost je takođe sa energetski sporazum kada je zaključen sa Rusijom, najmanje imao veze sa energijom, a mnogo više veze je imao sa nečim drugim. I kada se kasni sporazum zaključuje onako u gasovitom stanju, drugačije ne može ni da nam bude, a po mom ličnom ubeđenju time je izvršeno jedno teško krivično delo a ne može se okvalifikovati kao zloupotreba službenog položaja najviših državnih funkcionera, već nešto što se nekada nazivalo, a neki poslanici vole to da ovde u Skupštini u poslednje vreme pominju – veleizdaja; i time smo zapravo zemlja u regionu koja ima manjinski udeo u kompaniji koja gradi Južni tok, dakle u „Saut strim Srbija“, pa mene zanima zbog čega onda recimo kao i Ukrajina, Srbija ne bi dobila nižu cenu gasa?
Umesto toga, takođe imali smo prilike da čujemo od direktora „Srbijagasa“ da je zapravo Srbiji oprošten iznos penala za gas koji Srbija eto nije povukla i da li to znači da mi zapravo zavisimo samo od dobre volje Ruskog „Gasproma“.
Takođe, moje sledeće pitanje je isto upućeno vama jeste, mediji su celo leto pisali o tome da građanima, kao što smo svi svedoci, mogli smo pratiti i čitati, stižu po nekoliko računa za struju, vi ste lično bili ti koji ste odlazili na šaltere EPS, koji ste apelovali na to da EPS reši taj problem i moje sledeće pitanje jeste, zašto upravo EPS, zašto je njoj zapravo bilo potrebno toliko vremena, gotovo pola godine da izmeni te potpuno nerazumljive račune za utrošenu struju?
Sada vi kažete da je stigao nov predlog. Pa, ako je stigao, vi kažete da taj isti mora i da se doradi.
Moje pitanje jeste na šta ste tačno konkretno mislili kada ste rekli da taj predlog mora da se doradi? Hvala.

Ministar Zorana Mihajlović.

Hvala na pitanjima.
Da krenemo od početka, vezano za posredničke kompanije. Kada govorimo o „Jugoros-gas“ kompaniji, da vas podsetim, prošle godine Srbija je potpisala ugovor o dugoročnoj nabavci gasa, odnosno „Srbijagas“ to radi preko „Jugoros-gas“ a „Jugoros-gas“ to nabavlja od „Gasprom eksporta“. Dugoročni ugovor koji je bio već dogovoren u prethodnoj vladi, nije bilo moguće napraviti bilo kakve izmene u tom smislu, kada govorimo o „Jugoros-gas“.
Ako govorimo o drugoj posredničkoj kompaniji, Vlada je donela odluku, to su ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji, da nijedan takav ugovor ne može više da se potpiše između „Srbijagasa“ i RST ukoliko Vlada nije upoznata sa takvim ugovorom. Vlada je napravila jedan korak u tom smislu, zato što smo mi došli do tog zaključka, koji ste vi sada izneli, da to može da bude problem za poslovanje samog preduzeća.
Da se vratim na priču oko „Srbijagasa“, postoji ozbiljan finansijski problem u tom preduzeću. Ministarstva privrede, finansija, a i energetike, seli smo i razgovaramo kako da rešimo pitanje „Srbijagasa“, upravo zbog toga da nam to ne bi napravilo problem u budžetu. Sada više ne govorimo o „Srbijagasu“, nego govorimo o budžetu cele zemlje. To je nešto što će se rešavati u narednom periodu i mnogo brže nego što to mislimo.
Kada pominjete Ukrajinu, ne zaboravite gde se nalazi Ukrajina, na kakvom mestu se nalazi i koliko je trenutno značajna za Rusiju i EU. Naše mesto nije takvo da možemo da vršimo neku vrstu „ucene“ da bismo sada govorili o tome da li će ovde da se snizi cena gasa i da li će nama da se to omogući. Potpuno su nam različite pozicije, ako posmatramo Ukrajinu, sa jedne strane, i ako posmatramo Srbiju, sa druge strane. To nisu ekonomske, nego govorimo o političkim i drugim pozicijama.
Što se tiče oproštenih penala, ti penali su prvi put stavljeni u ugovor za 2013. godinu. Ne znam o kojim drugim penalima se govori. Ministarstvo energetike je izdalo saopštenje tim povodom. Drugih penala pre 2013. godine nije bilo. Prvi put su stavljeni u ugovor za 2013. godinu.
Što se tiče „EPS snabdevanja“ i računa koje je „EPS snabdevanje“, nova kompanija EPS-a, izdalo, odnosno dala predlog. Da, zašto im je trebalo, da ne komentarišemo zašto je EPS-u trebalo toliko vremena i zašto nije razmišljao ranije da se okrene više potrošačima, budući da mi otvaramo tržište na srednjem naponu od 1. januara ove godine, a sledeće godine otvaramo tržište za sve potrošače, 2015. godine, verujem da će uz pomoć Ministarstva biti mnogo agilniji. Ono na čemu mi insistiramo, sada u računu, jeste da se tačno zna svaka stavka fiksnih troškova koje potrošač, kupac, svako od nas treba da plati, mora da zna šta znači obračunska snaga i gde taj novac ide, šta znači naknada za „EPS snabdevanje“ i šta znači procenat koji se daje za povlašćene cene za obnovljive izvore energije. To su stvari na kojima smo insistirali da budu lepo objašnjene.
Mi po zakonu moramo da imamo određene stvari koje stoje na računu. Dakle, po metodologiji Regulatorne agencije za energetiku itd. Znači, smatram da ovaj račun koji će Ministarstvo predstaviti, koliko u ponedeljak sledeće nedelje, može se reći, je prvi korak u onom računu koji treba da bude potpuno pregledan. Da, građani će moći na jednoj strani da vide koliko su potrošili kilovat časova, koliko ih to košta, koliki je eventualni dug, a sa druge strane računa će imati sva objašnjenja za svaku stavku unutar računa. Promenom tarifnog sistema u toku 2014. godine možemo očekivati da taj račun bude još pregledniji. Koliko se moglo trenutno, mislim da ćemo uspeti da uradimo. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala na ovim odgovorima.
Naime, imam još jedno dodatno pitanje za, takođe, gospođu Mihajlović. Budući da je završen prvi javni poziv za izgradnju hidroelektrana, vi ste bili ti koji ste u poslednjih nekoliko nedelja najavljivali drugi. Mene zanima da li će tog drugog javnog poziva za izgradnju biti i ukoliko već sada znate, ukoliko je već sada izvesno da će ga biti, moje potpitanje je – kada će to biti? Hvala.

Reč ima ministarka Mihajlović.

Jedna od retkih stvari koja se desila dolaskom, odnosno formiranjem nove Vlade, po prvi put u energetici je napravljen jedan pregledan javni poziv za izbor potencijalnih investitora za izgradnju malih hidroelektrana. Prvi je bio u toku godine i završio se sa 212 memoranduma koji su potpisani na liniji potencijalni investitor, lokalna samouprava i Ministarstvo. Ministarstvo zbog toga da kontroliše ili da pomogne investitoru da lakše dođe do svojih dozvola.
Ono što je novitet jeste da 30. decembra se raspisuje novi javni poziv u stranim i našim medijima za 142 lokacije za izgradnju malih hidroelektrana. To je nešto što mislim da može biti dobro. Prvi javni poziv treba da donese Srbiji investicije, kada se sve skupi, između 350 i 400 miliona evra. Ovaj drugi javni poziv bi trebao da bude oko 200 miliona evra. Kada sve to budemo skupili trajaće 60 dana. Sve što se tiče iskorišćenja naših izvora, verujem da će ići na ovaj transparentan i pregledan način. Hvala vam što ste pitali, jer je ovo značajno za obnovljive izvore.

Reč ima predsednik Vlade.

Dozvolite mi, pošto ste sami rekli…
Zamolio bih poslanike, zbog vas smo došli, saslušajte nas.
Pošto ste govorili o vrlo ozbiljnoj temi, a to je politički deo sporazuma, da je to u stvari politički sporazum sa mnogo više političkih, nego ekonomskih parametara između Ruske Federacije i Srbije, a vezano za Energetski sporazum. Mislim da je zaista krajnje vreme da oni koji su potpisali taj sporazum kažu nešto o tome. Dokle će više da brani ova koalicija taj sporazum, koji nije uopšte ni videla, ni potpisala? To je potpisano u vreme vlade Vojislava Koštunice, kada je predsednik Republike bio Boris Tadić. To je bila koalicija koju je vodila DS i DSS. Otvorite usta, kažite nešto o tome. Što ste potpisali to? Što ste potpisali? Čuo sam da je Borko Stefanović, u „Insajderu“ sam video da je vodio neke pregovore oko toga. Objasnite zašto ste to dali tako. Objasnite kako je sada to ispalo da smo pod tim i tim uslovima to radili.
Vas gospođo Batić molim da njima postavite to pitanje. Rado ću vam odgovoriti. Znam da oni sada nisu u poziciji da budu u Vladi da biste im postavljali pitanja i mislim da neće ni biti u bližoj budućnosti, ali u svakom slučaju možete preko medija da im uputite to pitanje. Predsednik Tadić je bio na potpisivanju toga. To je iskorišćeno u predizbornoj kampanji, ako se sećate, bili su neki izbori tada. Da li je tako? Trebalo je slikati se sa Putinom pred izbore. To je u stvari urađeno da bi se naškodilo Tomislavu Nikoliću. Nemojte sada da mi odgovaramo na ta pitanja šta tu piše. Vi ste se dogovarali. Vi ste potpisali to. Zašto ste se potpisali? Hoćete li da odgovorite Srbiji na to pitanje?
Mi smo bili u opoziciji, gospođo Kolundžija, nemojte da pričate tako. Da li je tako? Prema tome, isprsite se i kažite – jesmo, to smo uradili. Mi sledimo ono što ste vi potpisali. Nemojte nama da prebacujete to ko je šta potpisao, ko ima koliko procenata, za koliko para je to prodato. To ste uradili zbog političkog marketinga u izborima i slikanja sa Putinom.
U svakom slučaju, da li je to bilo dobro ili ne, moram da vam kažem… Velja je bio tu. Zamolio bih ministra Velimira Ilića, kada smo već kod ove teme, da on malo pojasni kako su išli ti pregovori, ko je u svemu tome imao ulogu, kako je to išlo. Ako dozvolite gospođo Batić, zamolio bih vas da se dopuni malo ova informacija. Dosta mi je više da odgovaram na pitanja o nečemu što je neko potpisao pre ko zna koliko godina. Pitajte me nešto za ovo što sada radimo i za to smo spremni da odgovaramo.
(Borislav Stefanović, sa mesta: Samo da dobijemo reč, pošto sada nemamo pravo.)
Gospodine Stefanoviću, koliko ja vidim, gde god da otvorim neki mediji više ste prisutni od nekih drugih koji se nalaze u vlasti. U svakom slučaju, ne sporim vam pravo da, niti imam protiv da bilo šta kažete sada, ali nisam ja kriv što vam pozicija nije sada takva da možete da odgovarate na poslanička pitanja.
Zamolio bih da neko konačno odgovori na ta politička pitanja - zašto smo to uradili u tom trenutku? Na ta pitanja ne može da odgovori Ivica Dačić, ne može da odgovori Aleksandar Vučić, ne može da odgovori Tomislav Nikolić. Može da odgovori Vojislav Koštunica, Velimir Ilić, Boris Tadić i drugi koji su u tome učestvovali.
Ne znam da li je Rasim o tome pregovarao, možda jeste, ali Borko verovatno zna ko je bio u toj grupi za pregovore. Tako sam video u „Insajderu“. Ne znam da li je to tačno?
Vi ste za mene politička partija i zaista ne vidim ništa loše u tome da polemišemo. Nismo mi ovde došli da imamo uspavanku. Nije mi bilo baš po volji ovo što je do sada bilo. Bilo je previše mirno. Ne odgovara trenutnom stanju na političkoj sceni Srbije. Ako ste toliko za te izbore, ako ste toliko za tu političku borbu, dajte da se rasplamsa. Možemo deset dana da dolazimo ovde u parlament. Šta vi mislite, da se neko plaši rasprave sa vama? Jedva čekam da dođem ovde u Narodnu skupštinu zato što nemam od čega da se plašim. Hvala.

Reč ima ministar Ilić.