Zahvaliću se gospodinu Pastoru na svemu što je izrekao.
Mi smo spremni da primimo sve vaše predloge i sve ideje koje imate ja bih vas molio da nam i u pisanoj formi dostavite. Dakle, mi znamo nešto o mađarskim iskustvima Vlada Viktora Orbana je nešto slična preduzimala. Nismo dovoljno upoznati. Zato ćemo to učiniti u narednim nedeljama.
Međutim, mi smo u težoj situaciji danas nego što bi on, kao što znate, i ne malo težoj situaciji i politički i ekonomski na svaki drugi način.
Što se tiče cene poljoprivrednog zemljišta, tu ne mogu da se složim sa vama pošto cena poljoprivrednog zemljišta posle najave dolaska investitora, naročito na teritoriji AP Vojvodine je dramatično skočila, te je ona viša nego što je u mnogim zemljama EU.
Nije kao što je u Holandiji, nije kao što je u Nemačkoj, ali je viša nego u Rumuniji, viša nego u Bugarskoj i u još nekim zemljama EU. Viša je čak nego u Poljskoj.
Sada imamo bezbroj problema. Imamo i veće probleme danas. U pravu ste, o ovome treba danas da se razmišlja, a ne 2017. godine, jer smo dočekali 2014. godinu da nemamo mogućnost nikakve zaštite domaćih poljoprivrednika, nikakvu mogućnost da zaštitimo domaćeg seljaka od uvoza svih proizvoda iz EU, zato što mislim da u toj sferi nije na najbolji mogući način pregovarano, a ne mogu da tvrdim da je bilo moguće da to bude mnogo bolje. Znam kako idu ti pregovori i ne mogu nikome da objašnjavam koliko je to teško i naporno i neretko mučno. Svako ko misli da neko ide na putovanje u Brisel, da se tamo provede, pitajte ljude iz Vlade, niko živ neće da ide u Brisel. Niko živ neće da ide u Brisel zato što nas tamo nikada ne čeka ništa lepo, nego nas čekaju muke i problemi, ali to je naš posao. To je posao za svakoga ko hoće… Govorim o sastancima, govorim o našoj budućnosti. Ko hoće da izvrće ruglu svaku reč onda je to neki drugi stav.
Hteo sam da kažem time i za neke druge koji su ranije pregovarali da znam da im nije bilo lako i da nije bilo jednostavno, iako bi mi danas bilo najlakše da kažem da je za to kriv Đelić ili ovaj ili onaj. Znam da nije bilo lako.
Ponavljam, sada imamo veliku šansu, ali moramo ovde da počnemo da menjamo stvari jer konačno imamo plasman i tržište zagarantovano dugoročnim ugovorima koje ćemo da ugovorimo. Samo je pitanje hoćemo li se za to opredeliti ili ne, hoćemo li imati snage da to napravimo ili ne?
Pogledajte šta smo u međuvremenu u proteklih 10 godina uništili od naše prerađivačke industrije, od „Delišesa“ u Hanu, „Džervina“ u Knjaževcu, „Srbijanke“, „Budimke“, „Podgorke“ iz Osečine. Više ne znam šta nam je ostalo sem nekoliko privatnih firmi. Hvala bogu da postoje, da imamo nešto prerađivačke industrije. Ne znam šta ćemo da donesemo pred te Ruse i Kineze da im ponudimo. Nekada smo za američku vojsku izvozili stišljenu šunku. Pomislio sam da to možda imamo. Ponudio sam na razgovorima, a onda su mi rekli da to odavno nemamo i da mora neko da se snađe, a možemo milione tona da izvozimo. Ali, nemamo. Neko to mora da radi.
Da li ćemo uspeti? Još jedanput kažem, proučićemo sve što nam budete doneli, sve načine da zaštitimo i naše državne interese i nacionalne, ali i da zaštitimo pre svega našeg seljaka i poljoprivrednika koliko možemo. Ali, moramo da razumemo da ćemo biti izloženi evropskom tržištu, da se tržišno ponašamo. Imamo neke prednosti koje drugi nemaju.
Evo jednog primera. Izvinite što na ovaj način o tome govorim, ali mislim da nije loše da čujete. Recimo, po kilogramu trešnje prevoz do Rusije nas je koštao, do Moskve ili Vladimirske, Kaluge, 22 centa po kilogramu. Imali smo prednost jer je 20% morala da plaća Poljska. Poljska više ne mora zbog njihovih bilateralnih sporazuma da plaća tih 20%. Sada smo u problemu. Čime se sada bavimo? Bavimo se time da nađemo taj transportni voz koji putuje tri i po dana ili četiri dana do prestonice Ruske Federacije i to nam spušta cenu na sedam evro-centi, što je dramatično poboljšanje za nas i to je naša nova šansa. Ali, moraju ljudi da to proizvedu. Po prvi put ćemo imati dugoročne ugovore na pet godina, da mogu da naprave računicu, da ulaže u nešto i kako i koliko će moći da vrate i po prvi put će imati nešto što se zove okvirna cena. Minimalnu cenu će u svakom slučaju imati. Da li im se to isplati li ne isplati, sami će donositi odluku.
To su stvari koje su dobre vesti, ali od tih dobrih vesti nema ništa ako ne budemo radili više, ako ne budemo bili posvećeni i ako ne budemo računali na sebe mnogo više nego na bilo koju državu, pa čak i na sopstvenu državu. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Ako mogu samo da dodam, pretpostavljam da i vi znate, pošto sam imao priliku da prilikom parlamentarne posete Mađarskoj u direktnom dogovoru sa najvišim predstavnicima mađarske vlasti, a kasnije i sa našim pregovaračkim timom dogovorim učešće mađarskih eksperata za poljoprivredu koje su već pregovarali u toj oblasti, oni će biti sastavni deo našeg tima za poljoprivredu.
Gospodine Pastor izvolite.

Meni je najbitnije što smo dobili odgovor u smislu da će Vlada učiniti sve da iznađe rešenje za ovaj problem. Spremni smo kao opoziciona stranka da damo doprinos rešavanju i ovog problema i svih drugih. Znam da poljoprivredni proizvođači imaju i drugih problema koji su danas možda veći ili se čini da su veći nego što je ovaj koji će nastati tek za tri ili četiri godine, ali mislio sam da ne bi bilo korektno pokretati ta pitanja vezana za poljoprivredu pošto ministar poljoprivrede trenutno nije prisutan, a imamo dobru saradnju, komunikaciju sa njim, tako da ćemo u dogovoru sa njim pokretati i ostala pitanja vezana za poljoprivredu, a njemu ćemo prezentovati neka rešenja, odnosno naše predloge u vezi ovih pitanja koje sam pokretao.
Trenutno analiziramo uporednu praksu svih država članica EU, a ne samo Mađarske. Slažem se da mađarski zakon o poljoprivrednom zemljištu može da služi kao primer, odnosno neka rešenja iz tog zakona i Republici Srbiji. Želimo na sveobuhvatniji način da sagledamo tu problematiku i da vidimo kako su ostale zemlje uredile ovu oblast.
Sada možemo razgovarati o tome i polemisati kakva je cena hektara u Srbiji. Slažem se da je cena malo skočila poslednjih meseci, poslednjih godinu dana, ali treba uzeti u obzir činjenicu da, kao što znate, na pojedinim područjima RS, pre svega AP Vojvodini, kvalitet poljoprivrednog zemljišta je mnogo bolji nego u većini država članica EU i zbog toga mislim da je taj skok cene u neku ruku i opravdan.
Ali, još uvek smatram da, ukoliko ne bismo uspeli da rešimo ovo pitanje, da pod znacima nelojalna konkurencija bi uništila naše poljoprivredne proizvođače. Ni ja nisam krivio ni jednu prethodnu vlast, ni jednu političku stranku za ovakvo rešenje iz Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, samo sam ukazao na problem i nadam se da sve političke stranke, sve parlamentarne stranke smatraju da treba zaštiti domaćeg poljoprivrednog proizvođača i naravno, da ne dovodimo u pitanje važnost, prioritet, pristupanja…
(Predsednik: Vreme.)
…naše države EU, ali u sledećim godinama pregovaranja taj cilj treba postići na način da to u što većoj meri bude u interesu tzv. običnih ljudi, građana Republike Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospodine prvi potpredsedniče, dame i gospodo ministri, u ime poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije želim da postavim par pitanja, prvenstveno ministru sporta, gospodinu Vanji Udovičiću, a posredno i gospodinu Jovanoviću, ministru prosvete.
Naime, pre izvesnog vremena pročitali smo jednu izjavu koja nas je pomalo i obradovala, ne pomalo, nego nas je dosta obradovala, gospodina ministra sporta, koji kaže da će pokrenuti inicijativu da se u osnovne i srednje škole časovi fizičkog obrazovanja ili fizičke kulture, već kako se to naziva, vrate na neki stari nivo.
Naime, danas, prema mojim saznanjima, u osnovnim školama časovi fizičke kulture su dva časa nedeljno, plus jedan fakultativno, to znači izborno, može a ne mora, a u srednjim školama su dva časa nedeljno. Nekada, u moje vreme, i dosta ljudi to pamti, bilo je tri časa fizičkog vaspitanja i u osnovnim i u srednjim školama obavezno.
Kada ovo kažem, da nas je obradovala ova izjava gospodina Udovičića, to iz razloga što prema statističkim podacima koji su neumoljivi, na osnovu određenih sistematskih lekarskih pregleda, dolazimo do određenih saznanja da mnogo mladih ljudi danas u osnovno-školskom uzrastu i srednje-školskom uzrastu, imaju problema sa ravnim tabanima, sa krivom kičmom, sa kardio-vaskularnim problemima i sa nekim drugim zdravstvenim problemima koji su upravo rezultat fizičke neaktivnosti, jer ti mladi ljudi danas, sa određenim tehničkim dostignućima kao što su kompjuteri i slično, mnogo vremena provode na stolici sedeći, pa i ono malo vremena što bi trebali da provedu na časovima fizičkog vaspitanja ili fizičke kulture, ili se izbegava, ili se na neki drugi način i na ovako malom broj časova ne učestvuje.
Da bi nacija, naročito mlada populacija, bila zdravija, da bi mogli da zadovolje određene svoje potrebe, ne samo u pogledu fizičkog, nego i u pogledu drugih aktivnosti, potrebno je da podržimo ovu inicijativu i ja zato postavljam pitanje gospodinu ministru sporta, Udovičiću – kada misli i na koji način, a posebno mora da bude i saradnja sa Ministarstvom prosvete, da se krene u ovu inicijativu i da li je moguće da se u narednom polugodištu, do početka nove školske 2014/2015. godine, izmene propisi, ukoliko treba da se izmene? Ja mogu unapred da obećam da će vam poslanički klub i poslanici JS u tome dati punu podršku. Molim vas da mi odgovorite na to pitanje.

Reč ima ministar Udovičić.

Hvala na pitanju, hvala na podršci.
Mi se suočavamo sa ozbiljnim problemom i prvi put javno kazujemo da imamo problem i prvi put izlaze u javnost svi rezultati istraživanja i problemi sa kojima se deca suočavaju. Naravno da znamo koji je procenat deformiteta i koliko taj procenat iz godine u godinu raste. Razgovarali smo o tome da ćemo zajedno sa Ministarstvom prosvete pokrenuti akciju ne samo vraćanja u nastavne aktivnosti, već i jačanja vannastavne aktivnosti, gde ćemo želeti da inficiramo decu da se bave sportom, a samim tim i edukovati roditelje da decu vode na sport.
Mislim da je izuzetno bitno ovo drugo, da edukujemo starije građane i roditelje da, kako svojim primerom, tako i pričom sa decom podstaknu decu da se bave sportom.
Naravno da moramo da omogućimo deci gde da se bave sportom i da radimo na sportskoj infrastrukturi, da bi deca mogla da se bave sportom i da se inficiraju i da povećamo i procenat broja sala fizičke kulture u samim školama, ali da bih vam konkretno rekao da li može od nove nastavne godine, mislim da je nezahvalno da ja pričam o tome, a mislim i da je teško da bilo ko sada trenutno kaže. Ono što je bitno je da smo uveli akciju „Sport u škole“ i kroz Sportski savez Srbije akciju „Šta treniraš“, gde pokušavamo da i edukujemo i da vaspitamo roditelje da bi se upoznali sa svim roditeljima, a kroz akciju „Sport u škole“ da inficiramo samu decu da se bave sportom. Radi se o vannastavnoj aktivnosti, gde deca mogu da biraju.
Ono što je pozitivno je da je odziv za tu akciju izuzetno veliki i da deca žele da se bave samim sportom, gde se razvijaju osnovne motoričke sposobnosti kod same dece i to je ono što želimo da podstaknemo mlade, da vode računa o sebi, da vode računa o svom fizičkom sazrevanju, jer svi znamo da je ulaganje u to, pored ulaganja u obrazovanje, najisplativije ulaganje.
Već sam pričao sa ministrom Jovanovićem o tome, mislim da imamo obojica istu želju, ne samo ova dva ministarstva, već celokupna Vlada, jer želimo da se suočimo i da rešavamo objektivni problem.
Ove dve akcije ćemo pojačati, to je sa moje strane, što mogu sada kao ministar omladine i sporta da učinim, a i kroz edukaciju i kroz saradnju sa Ministarstvom prosvete, da utičemo na ovo što ste rekli, izmenu u nastavnim aktivnostima i na sam zakon.

Hvala. 
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Hvala gospodine ministre.
Drugo pitanje koje bih želeo da postavim se takođe odnosi na vas i vaše ministarstvo, a to je – da li će i koliko će Ministarstvo omladine i sporta, uz sadejstvo i drugih ministarstava, prvenstveno Ministarstva za lokalnu samoupravu, da učini da se sportska infrastruktura, da je tako nazovem, u manje razvijenim i nerazvijenim opštinama poboljša, da bi građani koji žive na tim teritorijama, u tim opštinama, mogli više da se bave rekreativnim, pa i amaterskim sportom. Jer, kakva je sada situacija, imamo vrlo loše pokazatelje, da u ovim manjim, nerazvijenim opštinama, gde nema dovoljno sredstava da se izgrade sportski tereni, tereni za bavljenje rekreativnim sportom, oni nisu u mogućnosti da se bave time.
Ja dolazim iz Jagodine i mogu da se pohvalim da smo mi, na nivou lokalne samouprave, ranijih godina dosta uložili u sportske terene, sportsku infrastrukturu i rezultat tog našeg ulaganja je sigurno i u nekim drugim sportovima, jer iz tog bavljenja sportom rekreativno, pa zatim i amaterski, dolazi iz kvantiteta do kvaliteta, ljudi prepoznaju sebe, da mogu da daju više u nekom sportu i zato imamo situaciju da je Jagodina bukvalno postala, u svojoj veličini, jedan od najsportskijih gradova u Srbiji.
Zato vam ja postavljam pitanje, vama i ostalima iz Vlade – da li ćete odvojiti više sredstava da se pomogne lokalnim samoupravama koje nisu u mogućnosti da u svojim budžetima odvoje dovoljno sredstava da izgrade terene, prvenstveno za rekreativno bavljenje sportom, a zatim i za amatersko bavljenje sportom, da se pomaže malim amaterskim klubovima, da bi mogli što više mlade ljude da privuku da se bave sportom, da ih odvojimo od ovih pogubnih stvari, sedenja po kafićima, da ne pominjem drogu, alkohol i slično? Jer, bavljenjem sportom i fizičkom aktivnošću sigurno da doprinose zdravom telu, zdravom duhu, a to će dati i rezultate. Zato vas molim da odgovorite na ovo pitanje.

Reč ima ministar Udovičić.