Hvala, predsedniče.
Pre svega, želim da kažem da ćemo mi, kao Zajedno za Srbiju, pokušati da i ovu sednicu parlamenta, kao i svaku drugu priliku, iskoristimo da razvoj dođe u što veću žižu interesovanja.
Zbog toga, pre svega gospođi Mihajlović, zatim gospodinu Bačeviću, ministru finansija Krstiću, gospodinu Raduloviću, koji nije ovde, a šteta što i premijer nije tu, ali je odlično što je gospodin Vučić ovde, hoću da postavim jedno pitanje koje se odnosi ili kao temu ima naše odnose sa Naftnom industrijom Srbije, na nešto drugačiji način nego što smo malopre mogli da čujemo.
Mislim da se u ovom trenutku donosi najvažnija privredna odluka u Srbiji, upravo u Naftnoj industriji Srbije. Radi se o odluci o modernizaciji Rafinerije u Pančevu, o tome da li će ta modernizacija biti izvršena i, ako hoće, na koji način. Da li će to biti, kako se to kaže, duboki hidrokreking koji košta negde oko 650 miliona dolara, ili tzv. odloženo koksovanje koje košta 300 miliona dolara?
Da bi svi razumeli o čemu se radi, prošle godine je NIS preradio 2.100.000 tona nafte, a od toga je nešto više od polovine te nafte domaćeg porekla. Da je Naftna industrija Srbije imala samo stranu uvoznu naftu kao svoju sirovinu, umesto dobiti od 650 miliona dolara, imala bi gubitak od 200 miliona dolara.
Niko u Srbiji ne zna, bez obzira na objavljene rezerve, da li će za šest godina od danas u Srbiji biti nafte ili ne. Za šest godina možemo da se suočimo sa jednom jako lošom činjenicom, da Republika Srbija mora da se bavi NIS, kao što se sada bavi Železarom u Smederevu.
Dana 19. novembra postavio sam tu temu na Odboru za privredu, energetiku i regionalni razvoj ovde u Skupštini Srbije. Nažalost, od 19. novembra do danas, a znam da se gospođa Aleksandra Tomić, koja je predsednica tog odbora, jako trudi, ne uspevamo da ove ministre o kojima sam sada pričao i gospodina Kravčenka nekako dovedemo ovde u Skupštinu Srbije da pričamo o tome. Inače, imamo pravo to da radimo.
Bilo bi veoma loše da bude doneta neadekvatna odluka. Od toga kakva će metoda u tehnologiji biti primenjena zavisi da li ćemo bez domaće nafte imati gubitak u NIS-u ili će sadašnja zarada biti povećana za 100 miliona dolara godišnje ili za 200 miliona dolara godišnje.
Zato mislim da je dobro, gospodine Vučiću, što ste tu. U ovom momentu ne vidim, bez obzira na sve pregovore sa najrazličitijim partnerima, koji su neki bliže, neki dalje od ostvarenja, ali u ovom trenutku u Srbiji se donosi jedna kapitalna privredna odluka. Naftna industrija Srbije ima 2.350.000 malih akcionara, to su građani Srbije, a država je vlasnik oko 30% akcija, odnosno nešto malo manje od toga. Mislim da je ovo suštinsko pitanje.
Dakle, moje je pitanje da li je Vlada Republike Srbije dala instrukciju članovima Upravnog odbora NIS i Nadzornog odbora kako da se drže u pogledu ove odluke?