Moram još jedanput da vas zamolim da ne iznosite neistine, gospodine Gašić nikada nije ušao u Teniski savez.
(Zaharije Trnavčević, s mesta: A što ste ga opozvali?)
Kako da opozovem čoveče nekoga ko nije ni ušao nigde.
(Zaharije Trnavčević, s mesta: Pa, to je pitanje?)
Dakle, ovo je suština onoga o čemu sam malo pre govorio. Dakle, gospodin Trnavčević je rekao pa to i jeste pitanje. Sad ja pitam kako sam mogao da opozovem nekoga ko negde nije ni ušao. I sad vi to morate da objašnjavate građanima Srbije za mnogo ozbiljnije stvar. Ne biste verovali gospodine Trnavčeviću, bavim se mnogo važnijim problemima od Teniskog saveza koji mnogo poštujem, od Fudbalskog saveza, Košarkaškog saveza i svih drugih saveza. Imam mnogo posla, ne mislim da sam lenj čovek, ali u to vreme koje radim sasvim sigurno nemam vremena da o takvim stvarima razmišljam, a kamoli da ih rešavam.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Uvaženi gospodine predsedniče Vlade, poštovani gospodo ministri, želeo bih da postavim pitanje pre svega gospodinu Dačiću mada možda i neki drugi članovi Vlade mogu da daju odgovor. Pitanje vezano za ono što je za nas u Vojvodini verovatno najspornija privatizacija, a koja nije na listi EU, 24 je tamo nabrojano, a ovo je 25 i mislim da je ta daleko najspornija, a tiče se privatizacije NIS-a.
Nijedna, odnosno ne nijedna, ali većina stranaka koje danas čine Vladu nije učestvovala u tom čuvenom aranžmanu i to je tada najavljivano kao posao veka. To na neki način i nije privatizacija, jer firma koja je preuzela NIS nije privatna nego je državna. To je, više da kažem, „gaspromizacija“ NIS-a i to jeste bio posao veka, ali za ruskog partnera ne za državu Srbiju.
Mislim da bi građani Srbije trebalo da dobiju neke odgovore vezano za tu transakciju pogotovo što imamo slučaj da recimo, u susednoj Hrvatskoj se dovelo u pitanje to na koji način je privatizovana naftna industrija i svedoci smo da neke zemlje pokušavaju da se izbore sa tom situacijom u smislu da je transparentnost i sam način na koji je do toga došlo doveo u pitanje i sam pravni posao.
U slučaju NIS, prodato je 51%, kao i skladište nafte, odnosno gasa Banatski Dvor, ali ono što je verovatno pitanje broj jedan u ovom slučaju, ko je tačno izračunao da Naftna industrija Srbije vredi 400 miliona eura, a ne milijardu i sto, ili dve milijarde, koliko su bile neke procene.
U svakom slučaju vaša predanost da se nekim specijalnim interesima stane na put je za poštovanje, ali prodati ne samo naftnu industriju, nego i rezerve nafte i gasa koje su procenjene na devet milijardi dolara, odnosno sedam milijardi eura za cenu od 400 miliona, a znamo da je „Maksi“ diskont prodat za milijardu, odnosno tržišna pozicija, tj. monopol, su ono što se prodavalo zajedno sa tim izvorištima nafte.
Mislim da bi građani Srbije morali da dobiju neke odgovore kako je do toga došlo i na osnovu koje matematike se izračunalo da kompletne rezerve nafte i gasa, uključujući i rafinerije i 200 benzinskih pumpi itd, spisak objekata se i dan danas evidentira, 40 različitih odluka Vlade je doneto da se imovina prebaci na NIS, tj. nije se ni znalo šta se prodaje, na koji način se došlo do cifre od 400 miliona. Eto to bi bilo moje pitanje. Zahvaljujem.

Gospodin Vučić.

Zahvalan na pitanju koje ste postavili, želim da odgovorim na sledeći način.
Mi smo u toku ove godine se bavili mnogim brojnim predmetima, ali pre svega u fokusu su bila 24 sporna predmeta na kojima je insistirala gospođa Verica Barać, zatim je to u svojim zvaničnim zahtevima ponovila i EU, ali mnogo važnije od EU i od svakog od nas pojedinačno jeste činjenica da mi time pokazujemo da smo bili spremni da se uhvatimo u koštac sa velikim i važnim slučajevima koji su imali i ne male političke konotacije nosili sa sobom, dakle, želim da vas obavestim da do nedelje, dakle, će biti završeno u potpunosti rad na ta 24 predmeta.
Tužilaštvu će ostati da se još o četiri predmeta, inače, što se tiče predistražnog postupka svi će biti u potpunosti završeni, dakle, u nekim slučajevima je podignut optužni akt ili optužnica, u nekim slučajevima nije bilo osnova i sve ćemo potpuno jasno reći.
Želim da direktno odgovorim na ovo vaše pitanje – mi nismo imali nikada osporavanje na bilo koji način, sem političkog osporavanja, pravno osporavanje takve privatizacije radile su ovlašćene kuće uzgred, procene, mere, linč, ali ne želim ni da pravdam niti da osuđujem bilo šta u tom postupku, niti sam učestvovao, sem podataka kojima danas raspolažem, sam više o samom procesu, nastanku ugovora ili u svemu drugom.
Želim da vam ukažem na jednu drugu stvar gde mi Srbi treba, ili građani Srbije, izvinjavam se, da se dobro uhvatimo za glavu i da se zapitamo kakav smo mi to sebi sve problem napravili? Kako je moguće da mi pre nego što smo ušli u privatizaciju NIS, naš NIS je imao godišnje gubitke verovali ili ne, kao apsolutno monopolsko preduzeće?
Da li vi možete da verujete da smo mi prošle godine imali gubitak u „Lutriji Srbije“, što je nemoguće, dakle, ljudi moraju da znaju da se premije izdvajaju iz 50% onoga što ljudi uplate? Da to mora da bude zarada, kolika god, ali mora da bude zarada.
Mi smo uspeli da napravimo gubitak od 1.600.000 evra. Pitajte me kako, ja i dalje ne razumem samo čitam papire, čitam bilanse i odlično znam da pročitam i aktivu i pasivu i završne bilanse.
To je moje pitanje za NIS. Reći ću vam ja tačno, oni su eksploatisali našu naftu. Reći ću vam uradili su ovo i ono. Zato je ovoliko veliki profit, ali ću vas pitati kako je moguće da smo mi pravili minus sa NIS-om i ko je za to odgovarao? Opet nije niko.
Sumnjam da na tome postoji samo politička odgovornost, siguran sam da ima i druge odgovornosti, ali nažalost ne možete da stignete sve da uradite. Bezbroj puta ne želeći ni o kome ništa loše da kažem, mi svi imamo problem i sve naše političke stranke.
Mi smo u nekom žrvnju političkih sukoba stalno, stalno pravljenju loše atmosfere oko svih vlasti i opozicije, oko svih, a nikada se ne zapitamo, hajde da sednemo malo više da radimo.
Hajde da probamo da napravimo nešto i da ocenimo svoje rezultate gorima. Pa nisu nam za to Rusi krivi. Nisu nam Rusi krivi, za to smo mi krivi. Kao što nam i za ove druge stvari nisu krivi Amerikanci, Nemci ili ne znam ko, pa mi smo krivi.
Naša nesposobnost, naš nerad, naša neažurnost, naša nedovoljno marljivost, i ako bude bilo, bilo kakvih pravnih zahteva za preispitivanje te privatizacije, nikakav problem.
Državni organi uvek stoje na raspolaganju svima koji žele proveru bilo kakvih navoda.
Dakle, mislim da mi danas imamo problem, mi danas imamo nesporan problem i to nije pitanje partija SNS, SPS ili ne znam koga.
Imamo nesporan problem sa dugom „Srbijagas“. To imamo, ne samo zbog ovakve ili onakve sposobnosti ljudi u „Srbijagasu“, već to imamo i zbog toga što smo uvek subvencionisali gas, snižavali cenu, uvek se kupovao socijalni mir, to smo radili kroz toplane, kroz telefonske račune i zato vam je danas telefonska pretplata 430 dinara, tri puta jeftinija nego najjeftinija u regionu i tako nam je sve.
Zato što nikada nismo želeli da izgradimo pravu privredu, nego smo uvek kupovali vreme do nekih novih izbora, da bismo čuvali sopstvenu političku moć.
Samo vas molim da razumete poziciju u kojoj se nalazimo, a ja sam spremio, ako ste vi zainteresovani za svaki predmet, ovde pojedinačno od ova 24 da vam izložim sve do čega smo došli, a to će policajci i tužioci u subotu, sve potanko moći da objasne, iako odmah želim da kažem da Savet za borbu protiv korupcije od kojih smo to dobili, u dva predmeta je izrazio nezadovoljstvo i u pravu su, jer su neki drugi aspekti istraživani i izučavani, a ne oni na koje su oni ukazivali i to će biti, dat je PO policiji, i očekuje se da i to bude završeno u kratkom periodu.

Reč ima gospodin Đorđe Stojšić.
Izvolite.

Zahvaljujem na odgovoru.
Vaš odgovor nas dovodi do drugog pitanja, a to je visina rudne rente, jer mi smo najviše isticali u više navrata da je to jedan od načina da se budžet dopuni, s obzirom da smo u ozbiljnoj finansijskoj krizi i stvarno ne postoji ni jedan razlog, zbog čega je ona najniža u Evropi, u Albaniji je 12%, 10% je u Sloveniji, a u toj istoj Rusiji je daleko više i u većini zemalja je progresivno.
Brzina kojom se eksploatišu domaće rezerve nafte, NIS sada jeste profitabilan, ali najveća je sramota da, dok je bio u rukama naše države, radio sa gubitkom, ali jedan od razloga je upravo količina nafte iz domaćih izvorišta koje je sada količinski duplo u odnosu na ono što se eksploatisalo nekada.
Mislim da je matematika ruskog partnera jasna i dokle god je rudna renta 3% ili 10, ili 15, razlika je oko 30 miliona evra godišnje, da će nastojati da crpe domaće rezerve što brže mogu i to je ekonomska logika, što je njima omogućeno sporazumom.
Ono što bi bilo dobro, mislim da energetska bezbednost i stabilnost, trebala bi biti jedan od prioriteta, ne ove vlade, bilo koje vlade i dobro je da se krenulo u pravcu stvaranja robnih rezervi i da makar na neki način imamo domaće rezerve nafte.
Ne znam da li je, odnosno nije do sada nikakav formalni zahtev otišao prema ruskom partneru da se sporazum revidira ili da se makar pokuša nekakva izmena, ali možda je to jedan od pravaca u kome treba razmišljati. Svedoci smo toga da ruska država koristi taj svoj energetski uticaj na mnoge zemlje, da sprovode nekakvu svoju političku agendu, ali se nadam da Srbija nikada neće doći u tu situaciju.
Mislim da smo mi naš evropski put zacrtali i da smo daleko poodmakli iako po izjavama nekih ruskih zvaničnika shvatamo da i njima nije mnogo drago što idemo tim putem.
U svakom slučaju to je možda razmišljanje za celu Vladu, ali nekakva koherentna aktivnost više ministarstava nadam se da će dovesti do toga da imamo jedinstven cilj, a to je da nema potrebe da stranim državama plaćamo za nešto što se nalazi u domaćim izvorištima nafte i gasa i da neko drugi stvara ekstra profit gde je zbog jednih izbora neko prodao budućnost generacija dece koja bi mogla od tolikih sredstava da žive i da se školuju. Trideset miliona evra godišnje, kažem vam za do 2038. godine mislim da je sporazum, to je skoro milijardu evra za narednih 25 godina. Zahvaljujem.

Reč ima Aleksandar Vučić.

Računica vam je prilično tačna. Između 30 i 40 miliona. Bliže 40 nego 30 miliona. Kao što vidite, niko ništa ne krije od nas. Sada ću pokušati da dam i politički odgovor i šta se stvarno zbivalo.
Bilo je naših pokušaja bezbroj, bezbroj pokušaja da razgovaramo, ali, su se naši ruski partneri uvek pozivali na ako se ne varam na član 12, član 13. izvinjavam se Međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije. U sastavljanju Međudržavnog sporazuma nisam učestvovao. Jasno su nam stavili do znanja da ukoliko bismo menjali visinu rudne rente, a to je moglo i ranije da se uradi, da to ne bi bilo dobro za naše bilateralne odnose.
Ja vam sam postavljam pitanje – mislite li da nam je drugačije u odnosu sa drugim silama? Reći ću vam – nije. Hoćete da vam kažem da je malo ljudi, a dobro je uvek da procenjujete i normalni ljudi i ozbiljni političari procenjuju uvek snagu zemalja i međunarodne okolnosti i sve drugo, ali razumno je da uvek rade za svoju zemlju, za svoju Srbiju.
Plašim se da biste se začudili kada biste primetili koliki broj političara misli da će neke da dovedu na vlast, a neke da skinu sa vlasti, ove ili one sile, a na kraju zaboravljaju da građani Srbije su ti koji o tome donose odluku. Mi nismo imali tu snagu da promenimo visinu rudne rente.
Pitate li me da li bi bilo dobro da je viša rudna renta? Kažem vam bilo bi dobro. Sad vam kažem nešto što je jeres, bilo bi dobro, nismo uspeli. Nismo imali tu snagu, kao što su oni pre nas imali još manju snagu kada su to ugovarali. Nadam se da će neke sledeće generacije kada Srbija bude jača, ekonomski jača, politički jača imati tu vrstu snage, i da će imati tu vrstu snage da zadrži odlične odnose sa Rusijom, a da Srbija bude član EU. Dakle, ja se nadam da ćemo tu vrstu snage imati.
Sada da vam kažem o drugim političkim stvarima. Hoćete da vam kažem da sam 10 puta uputio zahtev pojedinim zapadnim ambasadama – dajte nam snimke na osnovu kojih ćemo mi da pohvatamo sve krivce za nešto što tražite. Znate li da te snimke nismo dobili. Nema snimaka. Pa šta da radimo sad? Da idemo da lovimo političke protivnike zato što neko misli da bi to bilo dobro bez dokaza? Ja u tome neću da učestvujem, zato što nas posao nije i nikada nećemo zadovoljiti strane zemlje, nikada, jer smo mi mali, oni su veliki. Naš posao je koliko možemo da uvek zaštitimo interese Srbije, uvek da štitimo i da zaštitimo interese Srbije.
Mislim da je Sporazum sa Rusima doneo više koristi, nego štete svakako Srbiji. Da li je moglo da bude bolje? Moglo je, kao i mnogi drugi sporazumi koje smo pravili, ali stvari nikada nisu crno bele i ne možemo ih posmatrati za i protiv, i najlakše bi mi bilo da kritikujem one koji su učestvovali u pravljenju tog sporazuma koji sede ispred mene, i sa moje leve strane. Ja to ne mogu da uradim zato što onaj koji se bavi državnim poslom i državnom politikom zna koliko teških i nekada, ne odluka koje su popularne i koje lako narod može da prepozna kao dobre morate da donesete. Na dnevnom nivou morate 10 da ih donesete.
Da li mislite da je neko popularan danas što su svi sindikati odbili ili što ceo „Telekom“ danas bruji kako je kriv ovaj ili onaj ministar ili potpredsednik Vlade što oni nisu dobili 30% trinaeste plate? Izračunajte koliko je u parama - pet miliona evra. Govorili smo 30 miliona evra samo na tome je država uštedela pet miliona evra, da ne pričamo o nekim drugim stvarima. Je li popularno? Pa nije popularno. Zato što će ti ljudi vas da smatraju krivim za tako nešto, ali takve odluke morate da donosite na dnevnom nivou. Tako su i ti ljudi morali tada da donose takvu odluku, i nisu razgovarali sa jednakim i taj ko vam kaže da se razgovara sa jednakim kad se razgovara sa velikim svetskim silama taj vam ne govori istinu. Da mi razgovaramo, trudimo se uvek da čuvamo i da držimo do digniteta Srbije, do ponosa naših građana, do suvereniteta naše zemlje, ali to nije jednostavno razgovor jednakih.
Mi kad razgovaramo o ulasku Srbije u EU, ne kažete ljudi da se pitaju samo oni koji su nam najveći prijatelji i koji nisu priznali Kosovo, već se pitaju pre svih Nemačka, Engleska, Francuska, Italija, Španija. Španiju sam dodao kao petu, dakle ove su zemlje sve priznale nezavisnost Kosova. Morate da razgovarate, morate da vodite računa o svojoj zemlji i interesima svoje zemlje.
Samo hoću da vam kažem da ne želim da osudim bilo koga zbog toga iako bi to možda bilo lako i ako bi se na tome gradili politički poeni, ljudi moraju da razumeju da je realnost u političkom životu Srbije i u odnosu prema pojedinim silama mnogo drugačija neo što to nama izgleda kada čitamo naše novine i kada gledamo naše televizijske kanale. Izvinite i hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.