Gospodine Babiću, jel po amandmanu? Replika? Ne, po amandmanu, izvinjavam se. Prvo reč ima Radoslav Komlenović, pošto se javlja prvi put, pa onda vi.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dosta se ovde iznose neke stvari koje nisu baš toliko tačne, a prošlog puta kada smo diskutovali, isto se odnosi na to.
Ja ću samo u vezi osiguranja i životnih i neživotnih, ovaj deo što treba da se odvoji, kao malopre što reče gospodin Babić, kompozitna i nekompozitna društva, još 2007. godine je jedna kompanija iz Austrije „Uniko osiguranje“, koje posluje od 2006. godine na prostorima Srbije, odvojila život od neživota i ljudi su uložili dupli kapital i dupli depozit.
Ne znam da li je još neka kompanija to uradila na prostoru Srbije, ali postavlja se pitanje da li su ta društva koja su odvojila život od neživota, da li posluju pod istim uslovima i da li imaju iste troškove. Kažem vam da nemaju iste troškove, jer interkompanijski troškovi su mnogo veći za ove firme koje su razdvojile ova dva vida osiguranja i tu je problem sa zaposlenima, jer se neki vode 80% u životu, a 20% u neživotu, veći su porezi i ova kompanija mora da ima dva revizora.
Jednog revizora za neživotna osiguranja, a jednog za životna osiguranja, pa bi to trebalo da se što pre odradi i da sve te kuće posluju pod istim uslovima.
Samo bih rekao još jednu stvar da svi ti fondovi, život, neživot, auto odgovornost, nezgoda, ne mogu da se prelivaju, jer to su još po zakonima Narodne banke, ne mogu da se prelivaju iz jednog fonda u drugi fond, nego je svaki fond za sebe i svaki fond posluje za sebe.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta reći, a da ne izgleda kao replika. Neki stručnjaci su pisali ovaj predlog zakona koji punu primenu nije doživeo, zato što nije dobar zakon.
Sada se spočitava ovoj Vladi što brže ne radi i što brže ne menja neke stvari, nudeći se ponovo da ti isti ljudi koji su napisali nešto loše, da pišu sada i novi zakon, ako mi nemamo stručnjake, odnosno ova Vlada da napiše. Neka, hvala.
Nama nije potrebno nešto što će ponovo biti neupotrebljivo. Nama nije potrebno nešto što neće imati primenu. Ako se misli na takve stručnjake, mislim da nisu potrebni.
Ponoviću onoliko puta koliko bude trebalo, godinu dana je rok koji je potreban, ne za pisanje zakona, novog zakona o osiguranju, ne za njegovo izglasavanje u Narodnoj skupštini, pa ćemo se sada dovesti u pamet i raditi subotom i nedeljom. Radićemo. Potrebno je da bi se 27 osiguravajućih kompanija pripremilo za primenu tog zakona. Ne može preko noći, veliki su sistemi, mnogo osiguravača, delikatan posao, ne možemo od tih ljudi, kakvu sliku dajemo u svet, tražeći da se ti ljudi pripreme i počnu sutra. Ne može.
Zbog toga je potreban rok od godinu dana. Jedna mala digresija, da li je ovaj amandman koji je Vlada Republike Srbije usvojila, poslednji u ovoj godini ili u ovom sazivu, mislim da neke ljude ne treba da raduje. Ne treba da raduje.
Ova Vlada je uradila mnogo više za godinu i po dana, nego što su prethodne za pune sazive. Hvala.

Prvo ima reč Marijan Rističević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu. Koliko sam shvatio, ovde se samo radi o vremenskom roku i mislim da osiguravajućim kompanijama treba dati na vremenu, a takođe i zakonodavac treba dobro da razmisli šta će u novom zakonu o osiguranju stajati, odnosno da se Skupština aktivno uključi u planiranje i donošenje nekog novog zakona o osiguranju.
Ono što mene interesuje kao predsednika Narodne seljačke stranke je da se spisak obaveznih osiguranja proširi i da obuhvati poljoprivredu.
Svi se mi zaklinjemo u poljoprivredu i da je to naša velika šansa, a kada se domognemo Skupštine i Vlade, ta šansa ode u nepovrat.
S tim u vezi, ja mislim da u obavezi osiguranja treba da uđu i osiguranja poljoprivrednih useva od mraza, poplava, grada, suša, od elementarnih nepogoda. Tu tražim da trošak ide na teret budžeta Republike Srbije, da makar 90%, a do sada je Vlada učestvovala u nekim osiguranjima, odnosno Ministarstvo poljoprivrede, u osiguranju od poplave i grada, od suše još značajnije.
Želeo bih da učešće države u osiguranju useva i poljoprivredne proizvodnje bude daleko veći i da to spada u obavezno osiguranje i da u budućem zakonu to bude ugrađeno, da se ne svađamo ovde oko nekih datuma u amandmanima, već da kroz ovu raspravu tražimo da u budućem zakonu bude ugrađena zaštita onih koji posluju pod vedrim nebom, da budu zaštićeni od elementarnih nepogoda i da država u tome učestvuje, tim pre što nikada nema dovoljno raketa za odbranu od grada, niko ne može da nas zaštiti od suše, nikada ministar kao jedan što je rekao, ne može da telefonira Isusu da pošalje kišu ili da ne pošalje poplavu ili kišu.
Stoga treba voditi računa da se naša država zaštiti, odnosno da onu granu privrede za koju veruje da razvojna šansa, da je zaštiti od tih elementarnih nepogoda, da im stvori uslove, da u godinama kada budu ekstremne suše, neke poplave, područja koja su ugrožena gradom, da se kroz osiguranje, a naravno kroz osiguravajuće kuće koje će reosigurati tu vrstu rizika, da se na takav način potpomogne poljoprivreda i ja pozdravljam napore opozicije koja polako u svom programu ugrađuje da je poljoprivreda, prehrambena industrija i energetika, ono što je značajno u mom programu, da je to velika šansa za razvoj same Srbije. Mi ovde raspravljamo o tom datumu, ali niko ne vodi računa šta ćemo mi sutra jesti, šta ćemo prerađivati.
Stoga mislim da je značajnije da ubuduće vodimo računa da u spisak obaveznih osiguranja, a tu ima kolega koje to znaju, se nađe i osiguranje useva od elementarne nepogode, s obzirom da su nam godine sve sušnije i sušnije i zato mislim da osiguravajuće kuće kroz reosiguranje to mogu relativno, za daleko manji novac šteta, rešiti u nekom budućem periodu.
Stoga, od budućeg predlagača zakona zahtevam da ovo što mi govorimo i ovo što ja govorim da se fabrika pod vedrim nebom u kome mi treba da gradimo sve neke druge fabrike, da se to zaštiti makar u nivou da bude zaštićeno od elementarnih nepogoda. Toliko. Hvala.

Molim narodne poslanike da svoje diskusije podobe dnevnom redu.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, kao šef poslaničke grupe.

Otvorena je rasprava o ovom amandmanu i rečeno je u toj raspravi da će se odlaganjem za godinu dana nečega ići napred. Nažalost, većina zakona koji stižu sada ili su stigla već u proceduru bave se odlaganjem.
Ne znam na koji način odlaganje vodi napred, da li u bilo kojoj oblasti života kada nešto odložite rešavate problem, ili idete po onoj narodnoj – pola problema će se rešiti odlaganjem. Jedino tako, pošto ova vlada nema drugih instrumenata.
Kada ste rekli da je Vlada, ova Vlada, to vam je bila poslednja rečenica verovatno plašeći da će vas predsedavajući opomenuti, rekli ste da je ova vlada za godinu i po dana uradila kao prethodna za ceo mandat.
(Zoran Babić, s mesta: Više.)
Jeste, više, više zadužila se za godinu dana više nego prethodna Vlada za ceo mandat i zadužiće se naredne godine kada se to sabere više nego što su se zadužile sve vlade do sada. Sada vam to ne odgovara. Devedesetsedam eura u sekundi se zadužujete. U tom smislu ste zaista svetski šampioni, ne evropski, svetski šampioni. Kada je u pitanju generalno primena zakona svetski ste šampioni.
Kako ovaj zakon ne može odlaganje koje bi bilo na šest meseci, kako je nemoguće da se realizuje to za šest meseci? Vi ste uspeli da Vladu rekonstruišete za šest meseci, da dovedete sve silne stručnjake da nas usreće, da poboljšaju standard građana kojih više nema u redovima u narodnim kuhinjama, nema potrebe za to pošto svi žive u blagostanju, narodne kuhinje su ukinute kao institucija, Srbi su zaposleni, nije svaki dan 600 novih nezaposlenih.
(Zoran Babić, s mesta: Tema.)
Evo, gospodine Babiću, pošto kažete – tema, ja ću sa ovim završiti. Hvala.

Zoran Babić, replika. Izvolite.

Vidim da su kolege ovu mantru oko zaduživanja, oko katastrofe toliko ponavljali u Odžacima, u Kostolcu, na Voždovcu. Koliko su ponavljali, tako su na izborima prošli. Koliko im ljudi veruju pokazali su na izborima, ali nastavljaju sa istom mantrom. Mantra iz Krunske, papirić svakome, ponavljajte ovo do besmisla, ponavljajte to, iako nema nikakve veze sa istinom, ali ponavljajte iako vam sve dalje, i dalje je dubioza, ali vi ćete ponavljati to i dalje.
U svakom slučaju verovatno da ste tu u ove tri opštine radili uz ovakvu kafu kakva je deljena. Verovatno, popije se ovakva kafa, ne znam da li je bila prazna ili puna, verovatno puna, jer kolega se osmehuje, tako da verovatno uz ovakvu kafu sa građanima, ali građani vam nisu verovali.
Odgovoriću na pitanje koje je postavljeno – kako to da odlaganje vodi napred? Vodi napred, jer primena loših zakona koje je prethodna Vlada usvojila u svakom slučaju vodi unazad. Pa bolje neprimenjivati, nego primenjivati loše i ići unazad. U tome je razlika. Zbog toga ovo odlaganje i odlaganje do donošenja novog zakona koji će u najboljem interesu i građana, i osiguravajućih kompanija, i države se doneti novi zakon o osiguranju. Kakav je zakon sada na snazi, to će najbolje reći stručna javnost.