Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Neka se pripremi narodni poslanik Marijan Rističević.

Čuli smo puno interesantnih priča danas. Malo koja ili skoro nijedna nije imala nikakve veze sa tačkom dnevnom reda ili sa raspravom, tako da se na žalost nastavlja loš početak rada ovog parlamenta.
Završeni su izbori i za vlast i za opoziciju i svako treba da radi svoj posao. Mislim da kampanja posle kampanje neće biti od koristi nikome, ni prisutnim poslanicima, ni građanima Srbije, niti budućoj Vladi koja treba da bude formirana što pre. Oko toga se slažem.
Što se tiče zakona o Vladi i zakona o ministarstvima, nužne su temeljite ustavne promene, između ostalog i u ovoj oblasti. Ova stranka je odavno utemeljila svoj predlog reformi političkog sistema, koji podrazumeva promene i u ovoj oblasti.
Jedan od naših predloga je i kancelarska Vlada, a to znači Vlada koja će biti birana u parlamentu, ali čiji će stalni šef biti predsednik te Vlade, koji će biti u budućnosti da sam između ostalog menja ministre koji su u sastavu njegovog kabineta. Pre toga su promene vezane za izbor narodnih poslanika, koji bi bio drugačiji, izbor predsednika itd. ali imaćemo vremena da o tome pričamo. Deo tih reformi je i to da parlament ne donosi zakon o ministarstvima, nego da to Vlada sama reguliše svojom uredbom i to je praksa u mnogim uspešnim demokratijama na našem kontinentu i mislim da je pravo vreme da kad neko ima tako veliku većinu koja je protiv moje volje, ali ipak osvoji u ovom parlamentu, da pokuša da to iskoristi i za nešto korisno.
Uredba o Vladi je inače običaj kako je organizovan rad ministarstava, odnosno uredba o formiranju ministarstava i u Saveznoj Vladi bivše Jugoslavije, tako da to postoji i kao praksa na našim prostorima.
Mi predlažemo i to ćete videti kroz naše amandmane da nova Vlada Srbije ima deset članova, da ima premijera i devet ministara, devet ministarstava koja ćete videti u amandmanima koji će uslediti kasnije, ali da vam pročitam koja su to ministarstva. To su: ministarstvo finansija i ekonomije, spoljnih poslova i evropskih integracija, ministarstvo pravde, ljudskih prava, državne uprave i lokalne samouprave, ministarstvo unutrašnjih poslova, ministarstvo odbrane, ministarstvo poljoprivrede, životne sredine i prostornog planiranja, ministarstvo infrastrukture i prirodnih resursa, ministarstvo zdravlja, rada i socijalne politike i alternativno ministarstvo ljudskih resursa i ministarstvo prosvete, nauke i kulture.
Ovo nije utrkivanje sa tim čija vlada će biti manja, čiji predlog će biti manji, nego je ovo jedan ozbiljan predlog koji inače postoji u našem okruženju. Recimo, Vlada Mađarske ima samo osam ministarstava. Neki su se pozivali na te primere, tako da bi to bila značajna reforma ili iskorak ka efikasnijem radu Vlade ako bi se to ponudilo u ovom slučaju.
Ovakav predlog zakona, odnosno ova dva zakona ne menja ništa. Jedno ministarstvo više, manje stvarno ne može da se meri ni sa kakvim istorijskim napretkom ili civilizacijskim ili ne znam kakvim drugim. Mislim da smo puno vremena potrošili danas u raspravi o nečemu što nije tako posebno važno.
Nova Vlada mora da bude efikasnija, bolja i brža. Bez obzira ko je formira, SNS ima taj mandat potpuno prirodno posle ovakvih izbora. Diskusije koje sam čuo danas imaju za cilj čini mi se da već stvore opravdanje za neuspeh te Vlade - te nemojte da pitate Vučića u nedelju šta će on da uradi, te nemojte sada od njega da tražite za šest meseci ono što vi niste uradili. Mislim da je to spremanje terena za jedan poraz. Ne bih voleo da se poraz desi ne zbog SNS nego zbog građana Srbije koji će biti prave žrtve vašeg budućeg poraza.
Saveti premijera su potpuno besmislena stvar. Kancelarija za brze odgovore je inače, to vidim da ne zanate, osnovana pre godinu dana uredbom Vlade Srbije maja prošle godine, samo što nije počela da radi i to je nešto što govori o tome šta on radi.
Drugo, vidim da su u Zakonu o Vladi ponovo ministri bez portfelja. To je potpuna besmislica. To narod zove „ministri nizašta“ i to i jeste to. To je samo mesto za potkusurivanje međukoalicionih dogovora.
(Predsedavajući: Vreme.)
Konačno, veliko učešće mnogih ljudi iz SNS u današnjoj raspravi, posebno ljudi koji sede u prvom redu preko puta mene, su dokaz, naslućujem to, ne mogu da tvrdim, ali čini mi se, pa imam pravo da to kažem, da je to u stvari nastavak izbora, da se vidi ko će biti šef poslanika SNS u ovom parlamentu. Meni je to interesantno kao nekome ko je jako dugo u parlamentu, ali mislim da to ne doprinosi diskusiji i ne doprinosi donošenju ozbiljnih odluka. Hvala.

Hvala.
Ako niste obavešteni, SNS ima predsednika poslaničke grupe. To je gospodin Zoran Babić.

Po Poslovniku, član 103, ako mi date reč.
S kojim pravom vi možete da komentarišete moj govor? Možete da se javite za repliku, da sednete tamo u klupu i da onda govorite sa mnom. Niste vi nikome tu postavljeni da docirate i da uterujete pamet, nego da poštujete Poslovnik.

Vi ste izneli neistinu. Dao sam vam samo potrebno obaveštenje.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, moram na početku da kažem da, gospodine predsedavajući, vi niste u pravu. Nema ova poslanička grupa jednog šefa. Ona ima 135 ili 158 šefova. Toliko je na izborima narod izabrao. Neko ko ima dva člana, njemu je lako da ustanovi šefa, ako se ne posvađaju. Kada nam predlože Vladu od deset članova, slažem se sa tim, to će biti Vlada od dva političara i osam eksperata ili Vlada od premijera političara, njegovog potpredsednika analitičara i osam eksperata.
Da se vratimo na temu koja je veoma ozbiljna. Voleo bih da tih ministarstava bude manje, ali mi smo juče birali predsednika Skupštine, prekjuče, poslaničke grupe su predložile odbore itd, konstituisali smo Skupštinu.
Ova država nije tuđa. Ovde se neki ponašaju kao da država ne pripada nama. Ova država je zajednica ljudi. To je sedam miliona akcionara koji su birali na izborima one koje su želeli, birali su ko će da ih predstavlja i tako građani treba da dožive, da je država zajednica ljudi i njihovo vlasništvo. Svaki od njih je vlasnik sedam milionitog dela. Oni su svoj suverenitet na izborima preneli na svoje predstavnike, kao u akcionarskom društvu. Tako je formirana Skupština. Mi u njihovo ime moramo da izaberemo Vladu ili se negde bira upravni odbor. Ovog puta se bira Vlada, na koju ćemo preneti taj suverenitet, da bi ta Vlada bila suverena, jer je narod izvor svakog suvereniteta. Međukorak da bi Vlada vladala po pravilima je da donesemo Zakon o ministarstvima. Zato ga predlažu oni koji su izabrani, da bi utvrdili pravila onima koje će oni izabrati da budu suvereni u ime naroda koji je sve nas birao. U njihovo ime mi ćemo izabrati tu Vladu, a da bi je izabrali moraju da budu definisana pravila po kojima će ta Vlada raditi.
Stoga sam ja ovaj zakon razumeo kao taj međukorak. Ova Vlada ima jedan problem. Ova Vlada, koja bude trebala da vlada po ovim zakonima, po Zakonu o Vladi i Zakonu o ministarstvima, neće da vlada. Ova Vlada gotovo nema s čim da vlada. Ovoj Vladi je pripala istorijska uloga da počne da gradi državu. Države gotovo da nema, država je nestala. Ona je istrgnuta iz ruku građana, otišla u neke druge centre moći. Došlo je do preraspodele društvenog bogatstva. Oni koji su uzeli bogatstvo, uzeli su političku moć, kontrolisali su svoje poslanike, svoje miljenike, svoje političare itd. Time su oduzeli narodu suverenitet, uzeli izbornu volju. Sve je bilo oduzeto od građana, na kraju oduzeta i država.
Zakonom o ovim ministarstvima mi ovoj Vladi ne propisujemo kako će da vlada. Ovo je prva Vlada kojoj je propisano da počne da gradi državu, da utemelji jednu državu, pa da na temelju te države sve sledeće vlade nastave da grade tu državu na nekim normalnim temeljima. Sve do sada je renovirano od odžaka prema dole. Zato sad svi zajedno živimo u nekoj trošnoj kolibi koju neko zove država.
Koliko će imati ministarstava, citiraću, mislim da to nije rekao on, ali je on to u političku praksu Srbije uveo, rekao je – nije bitno kakva je mačka, da li je šarena ili crna, već da li lovi miševe. Tako da, po meni nije bitno ministarstvo šta je s čim spojeno, da li je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, da li su zajedno, da li to treba da bude posebno, da li to treba da bude u energetici. Najbitnije je u svemu da li mi imamo nameru da se staramo o zaštiti životne sredine. Ukoliko je ona pripala poljoprivredi, ja i tu vidim neki rezon. To je sada u Evropi moderno. Treba se boriti za bezbednost hrane. Da bi hrana bila bezbedna, moramo da imamo čist vazduh, zemlju, vodu. Da bi se to desilo, normalno je da ministarstvo, ako nije posebno, za zaštitu životne sredine mora da pripadne nekom, po meni je najnormalnije da bude spojeno sa poljoprivredom.
Dakle, ukoliko neko treba da kontroliše ispravnost zemljišta, vazduha, vode, pošto se tamo već kontroliše poljoprivredno zemljište, pošto je tamo vodoprivreda, sasvim je normalno da to bude zaštita životne sredine.
Voleo bih, takođe, da Ministarstvo finansija, pravde, državne uprave i lokalne samouprave, jednom za svagda svim činovnicima za isti posao odredi istu platu i da po ovom zakonu Vlada upravo to učini, da svi oni koji rade, da nam se ne desi da 3.000 činovnika u agencijama ima veću platu od predsednika države, da oni koji rade isti posao imaju istu platu, bez obzira na kom nivou su državni službenici.
Voleo bih da oni suzbiju mito i korupciju, jer nam se državni službenici, a to je zatečeno stanje, možda su ga zatekli oni iz 2000. godine do 2012. godine, da nam se državni službenici ponašaju kao mali bogovi, da čovek nigde nije manji nego ispred šaltera, a nigde nije veći nego iza šaltera, da su se javna ovlašćenja i javne funkcije koristile za privatne biznise, kao polazna tačka da se osili što više novca i što više koverata.
Voleo bih da Ministarstvo privrede napravi temelje privrede koje će praviti novac, koje će praviti višak, a ne manjak. Sve vlade od 2000. godine su se bavile preraspodelom društvenog bogatstva, preraspodelom manjka.
Voleo bih da se jednom napravi višak, da ova Vlada po ovim ministarstvima, i zato smo trebali da raspravljamo o tome, Ministarstvo privrede, napravi takvu atmosferu, takav ambijet da privreda konačno počne da isporučuje novac i da imamo šta da delimo. Ovde se jedino živelo od manjka, zaduživanja, sve deficite smo nadoknadili tako što smo se zadužili u inostranstvu 17 do 20 milijardi. Jedni su dužni 17, mi smo morali da se zadužimo da bi razdužili deo koji je dospeo za naplatu. Samo u poslednje dve godine je dospelo devet milijardi evra kamate i glavnice. Gospodine Arsiću, ispravite me ako grešim. Ta se rupa krpila drugom rupom. Ne slažem se sa tim.
Voleo bih da ova Vlada novac kad se zaduži prvo uloži u privredu, poljoprivredu, prehrambenu industriju, pa da neki novac proizvedemo, deo duga vratimo, a da narodu obezbedimo egzistenciju, da svako ima pravo na pošten posao, čestit dom, pristojnu platu itd, dostupno školstvo i zdravstvo, ali pre svega moramo da vodimo računa da se razdužimo, jer ovako zaduženi nećemo daleko doći.
Voleo bih da Ministarstvo privrede u budućoj Vladi omogući da se taj višak napravi, da možemo stvarno da podelimo više, a i da imamo neka sredstva... Dug je loš drug. Ukoliko se podhitno ne razdužimo, ukoliko novac ne uložimo jer nemamo izvor za vraćanje duga, ne možemo otići daleko.
Za 20 milijardi je javni dug uvećan, 22 milijarde je zadužena privreda, to svi zaboravljaju, i stanovništvo šest, mi smo dužni gotovo 50 milijardi. Naš unutrašnji dug je kao i strani, zbog stranih banaka. Naša struktura duga je loša, kratkoročna. Da smo taj novac samo od javnog duga uložili prvo kroz poljoprivredu i prehrambenu industriju, tih 20 milijardi, da smo pola pukli, da smo izgubili 10 milijardi sada bi dugovali manje od 10 milijardi. Ali se novac trošio tako što je direktno iz zaduženja išao u javnu potrošnju, išao za nabavku strane robe i to je uništilo domaću proizvodnju. Sada smo tu gde jesmo. Najglasniji su oni koji su po meni najzaslužniji za sadašnje stanje.
Što se tiče ministarstva poljoprivrede i zalivnih sistema, ja bih tu podržao kolegu iz opozicije, podržao bi ga još više da je u vreme njegove vladavine nešto urađeno po pitanju tih zalivnih sistema. Kada bih o tome pričao voleo bih da koristim one zalivne sisteme koji su izgrađeni dok je javni dug ove države rastao, rastao, rastao, uprkos činjenici da nam je oprošteno od Pariskog, Londonsko kluba pet, šest milijardi, da smo se zadužili 17. Ipak nismo napravili takve zalivne sisteme i Bog nas kažnjava. Sada nam je poplava postala sistem za zalivanje. Nismo uredili vodotokove. Ništa nismo uradili. Jedino smo se zadužili. Gledali po principu kako da budem Bog kako da pomognem sebi i bližnjega svoga. To ponašanje nas je dovelo dovde.
Verujem da će Ministarstvo poljoprivrede ovog puta posvetiti pažnju zajedničkoj evropskoj poljoprivrednoj politici koja je doživela zaokret, da ćemo ovog puta podržati male poljoprivrednike, mala poljoprivredna gazdinstva, da ćemo time omogućiti i ruralni razvoj, da ćemo poboljšati demografsku strukturu. Da ono što seljaci proizvedu što bliže mestu proizvodnje se preradi. Da u toj preradi nađemo šansu i za seljaka na njivi i za radnika u fabrici. Da ruku pod ruku žive što bliže selu, što bliže mestu proizvodnje. Sada je prosečna starost u selu 59 godina. Ako ovako nastavimo za 10 godina ćemo u potpunosti isprazniti teritoriju u ruralnim delovima Srbije. Možete da pogledate koji narodi imaju priraštaj u okolini i onda ćete znati čije će biti stado i livada u budućnosti, ukoliko se poljoprivredna politika ne promeni i ne okrene malom poljoprivrednom gazdinstvu i ne poboljša prerađivačka industrija, koja treba da bude takođe njihova. Vlada treba da podrži njihove zadruge, njihova udruženja, da sve što proizvedu mogu da prerade.
Od 650 hiljada gazdinstava nestalo nam je 150 hiljada od 2000. godine. Verujem da možemo sa 500 hiljada gazdinstava da obnovimo Srbiju, da svako gazdinstvo može da proizvede u primarnoj proizvodnji i preradi 30 hiljada evra, a za to je dovoljno da svako prosečno imanje ima samo dva ara plastenika i da podigne pola hektara voćnjaka i da to sve preradimo. To je dovoljno da napravimo 15 milijardi društvenog proizvoda, da ofanzivno izvozimo, da se razdužimo i da nama više ostane.
Ovde je Sretenjski ustav, ovde vam je primer kako se pravi država i nova vlada, kada dođe takođe ću da je podsetim. Ovu državu su počeli da prave seljaci, oni su je napravili. Napravili su državu, napravili su najmoderniji Ustav i verujem da je Srbija u velikim teškoćama i iz teškoća se izlazi teško, da je u velikim nevoljama, ali ova vlada ima jednu priliku, jedinstvenu priliku, to je prilika za hrabrost, da se predstavi u najboljem svetlu, da krene i da izgradi temelje te države u ime predaka, da pokaže da smo dostojni svojih predaka i svojih potomaka. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, moje je mišljenje da Predlog zakona o ministarstvima koji je podneo gospodin Arsić nije nepopravljiv. Budući da postoji šansa da se popravi taj predlog zakona, nas dvojica iz Nove stranke smo podneli 38 amandmana na ovaj predlog zakona i mi smo spremni da na kraju i glasamo za ovaj predlog zakona ukoliko skupštinska većina prihvati svih 38 amandmana.
Da biste bili načisto sa time da li treba da prihvatite amandmane ili ne, red bi bio da saslušate naš sud ili ocenu ovoga predloga zakona.
Tri su merila na osnovu kojih mi sudimo ovom predlogu zakona. Jedno merilo se tiče stalnosti strukture Vlade. Od uvođenja višestranačkog sistema, pred svako konstituisanje Vlade uvek je usvajan novi zakon o ministarstvima, tako da smo imali različite vlade koje su brojale različiti broj ministarstava, od 17 do 24, na primer.
Verujem da svi ovde znamo da u savremenim pravnim državama ministarstva jesu osnovni organi državne uprave. Mislim da je ovde bila šansa za ovu skupštinsku većinu da pokaže jedan ozbiljniji pristup, da nam obezbedi malo više vremena, da predloži drugačiju strukturu vlade za koju bismo možda mogli da obezbedimo konsenzus, pa da onda dogovorimo da to bude neka struktura Vlade koja će da važi nakon narednih izbora. Nova stranka je predložila takvu strukturu. Zoran Živković je to ovde pomenuo. Mi nudimo jednu Vladu od devet ministarstava i predsednika Vlade. Dakle, Vladu sa 10 članova.
Ovde je pomenuto, mislim da je gospodin Babić to uradio, da ovaj predlog zakona počiva na efikasnosti i na štedljivosti. Tačno je da Vlada, koja bi bila sastavljena od 16 ministarstava, da ta Vlada bi bila ona Vlada koja bi bila najmanja u ovom periodu od 24 godine, od 1990. godine.
Gospodin Arsić je rekao da bi ta Vlada brojala samo 16 ministarstava. Budući da ima među poslanicima i poslanicama SNS, vidim da je gospodin Rističević najzainteresovaniji za ovaj naš predlog, oni koji budno prate, možda ih interesuje jedno mesto u našoj budućoj Vladi, verovatno ekspertsko, samo bih hteo da vas podsetim koja su to ministarstva kojim bi trebalo da zamenimo ovaj predlog ministarstava, koji je došao od skupštinske većine. To su sledeća ministarstva: 1) finansije i ekonomija, 2) spoljni poslovi i evropske integracije, 3) pravda, ljudska prava, državna uprava i lokalna samouprava, 4) unutrašnji poslovi, 5) odbrana, 6) poljoprivreda, životna sredina, prostorno planiranje, 7) infrastruktura i prirodni resursi, 8) zdravlje, rad i socijalna politika i 9) prosveta, nauka i kultura.
Smatramo da bismo u predlogu zakona, koji bi počivao na ovoj strukturi vlade, mogli da kažemo da hoćemo da unesemo princip efikasnosti i štedljivosti, tako bismo mogli da tvrdimo da je to Vlada sa samo devet ministarstava. Za Vladu sa 16 ministarstava to ne možemo da tvrdimo.
Treće merilo na osnovu kojeg cenim, ja lično, ovaj predlog, tiče se nekih kriterijuma koji se moraju uvažavati kada se formira neka vlada ili pravi struktura vlade. Četiri su uobičajena kriterijuma. Jedan je istorijski, drugi je teorijski, treći je životni, četvrti je projektni.
Sada sam spreman da ovde svaki od tih kriterijuma razradim do u detalj, a od skupštinske većine ovde, ni od gospodina Babića, ni od gospodina Arsića, ni od bilo koga iz SNS, nisam čuo ni nagoveštaj o kriterijumima na osnovu kojih je formiran predlog ovakve strukture Vlade. Budući da smatramo da su ova tri merila veoma važna ukoliko hoćemo srpsku državu da učinimo savremenom u pogledu formiranja Vlade, ukoliko ne pokažete spremnost da korigujete u ogromnoj meri ovaj predlog, mi nećemo glasati za ovaj predlog zakona o ministarstvima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, kao ovlašćeni predlagač.

Dame i gospodo narodni poslanici, saslušao sam pažljivo prethodnog kolegu. Mogu da kažem da je sigurno uloženo puno truda da se napravi jedan novi koncept Zakona o ministarstvima. Ako ste podneli 38 amandmana, vaš predlog bi verovatno bio ostvarljiv i prihvatljiv da Srbija, prilikom reforme državne uprave, nije izgubila 12 godina.
Prva intencija je bila da se određene nadležnosti koje su imala ministarstva ili razni organi državne uprave prebace na državne agencije. Da li je to bilo primereno našem ekonomskom trenutku? Mi smatramo da nije. Ali, da zlo bude još veće, osnivane su državne agencije, prenošene su im razne nadležnosti i da stvar bude još gora, u tim agencijama nisu postavljani za rukovodioce stručnjaci, bez obzira na političku pripadnost, nego isključivo i u najvećem broju slučajeva samo politički podobni rukovodioci. Ne sposobni, nego politički podobni. Onda smo došli do toga da su te državne agencije jednostavno služile same sebi i ničemu više. U jednom trenutku smo čak imali državnu agenciju koja se bavila osnivanjem državnih agencija, da to više ne bude osnivano zakonom. Dotle smo došli.
Potrošili smo 12 godina. Potrošili smo puno para na te agencije, a rezultata nije bilo. U razvijenim pravnim sistemima to bi bilo moguće. Imate državnu agenciju u kojoj rade isključivo profesionalci, ministarstvo i ministar je taj koji određuje strategiju, spušta ka državnoj agenciji a državna agencija je sprovodi. Ili, ako je dugoročna strategija, ministarstvo se bavi isključivo načinom sprovođenja te strategije i davanjem uputstava državnim agencijama.
Ovako, izgubljeno je puno vremena za nove eksperimente. Srbija nema vremena. Po meni, ako ćemo da dovedemo stanje i stvari na svoje mesto, pošto je ministar taj koji pred građanima odgovara za rad svog ministarstva, pred Narodnom skupštinom takođe, kao i pred narodnim poslanicima koji su nosioci suvereniteta građana, onda mu treba dati i određena ovlašćenja da one programske ciljeve koje je zacrtalo njegovo ministarstvo ili predsednik Vlade svoje ciljeve preneo na određeno ministarstvo, i stvarno ostvari. Oslanjanje više na državne agencije koje su kod nas pokazane kao jedan jako skup i jako neuspešan projekat, možemo da ostavimo za neka druga vremena. Tada bi vaš predlog zakona i vaši amandmani za nas bili prihvatljivi.