Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.
(Poslanici SNS dobacuju – Nema pravo na repliku.)

Kako nema replike? Ima, ima. Dakle, gledali ste u mom pravcu značajno podižući glas, pokušavajući da kroz buku progurate istinu, a istine nema. Pažljivo sam vas slušao.
Niko nije tvrdio, gospodine Babiću, da ovo nije najmanja Vlada. Znate, gledao sam neku utakmicu sinoć i tamo je igrao jedan tim na koji se pozvao vaš predsednik. Taj tim je imao loptu 70% vremena, a izgubio je 1:0. Vidite, to će se desiti i sa najmanjom Vladom u istoriji, koja je manja za jedno ministarstvo, i to za Kosovo i Metohiju.
Nisam čuo odgovor ni na jedno pitanje, sem što ste uveli Guzenbauera u priču, ne znam zašto. Ko vas pita za strane stručnjake? Ko je šta rekao o stranim stručnjacima? Zašto uvek morate da vičete kad pričate sa opozicijom? Lepo vas pitam. Lepo vas pitam šta će vam toliki saveti? Zašto? Nebitno što nisu plaćeni. Mi znamo da svi vaši stručnjaci rade za džabe. Ja znam, gospodine Babiću, da niko od vas ne živi od plate. Ja znam da vaši funkcioneri pričaju o besplatnom radu u zemlji gde je 5.000 dinara ogroman novac. Hoćete da kažete da će vam novi ministar privrede iz Vašingtona, koji će u nedelju biti ovde verovatno izabran, doći sa plate od desetak hiljada dolara na platu od 800 evra, a da Guzenbauer i ostali rade za džabe? Moraćete da otkrijete te ugovore i koliko su ti ljudi stvarno plaćeni.
Druga stvar, još jednu grešku ste napravili, i time završavam. Nije ovo jedina Vlada u istoriji, kako ste rekli, koja ima program i plan pre nego što je napravljena. Svaka je imala program i plan, ali ovo jeste jedina Vlada u istoriji gde budući predsednik Vlade, nakon završenih izbora, u tami svoje sobe i miru i tišini piše program te vlade. E, to je sramota.

Reč ima narodni poslanik Babić. Izvolite.

Biću jako kratak i neću gledati značajno. Ima mnogo lepših ljudi ovde da bih u njih gledao značajnije.
Ono što prethodni govornik opet stavlja tačku tamo gde joj nije mesto, da svaka utakmica Lige šampiona ima i revanš. Ima i drugih 90 minuta. Ova Vlada Republike Srbije, ovako koncipirana, ovako sastavljena na programu, na cilju, na ekonomičnosti, na štedljivosti, na reformama, spremna je da trči svih 180 minuta, da dobije i da pobedi i da uđe u finale i da u tom finalu pobedi i zbog vas i zbog građana Srbije i zbog ljudi koji su glasali i za SNS i za vas. Zbog budućnosti, gospodine. Zbog budućnosti Srbije, ova Vlada i premijer gospodin Aleksandar Vučić su spremni na 180 minuta odricanja, na 180 minuta hrabrih reformi, na 180 minuta politike koja je jedina životna u Srbiji.

Zatvaramo krug replika.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Da neke nedoumice rešimo, jer očigledno da se ovde ne zna zašto postoji DRI i zašto Vlada ima pravo da ima svog revizora.
Državna revizorska institucija je osmišljena da radi za Narodnu skupštinu Republike Srbije, ne za Vladu Republike Srbije. Narodna skupština Republike Srbije ima zakonodavnu i kontrolnu ulogu i nema kapacitet da sama sprovede kontrolnu ulogu. Zato postoji državni revizor. On kontroliše opravdanost i zakonitost trošenja javnih sredstava u ime Narodne skupštine Republike Srbije i zbog toga joj podnosi izveštaj. Da li neko ko raspolaže javnim sredstvima hoće da proverava kako organi kojima on poverava sredstva mogu da imaju svog revizora koji će da radi internu reviziju? Mislim da to ni zakonom nije sporno.
Telo koje će da se bavi analizom efekata propisa. Kamo sreće da smo imali normalno telo u Vladi Republike Srbije koje je donelo Zakon o privatizaciji, odnosno predložilo Narodnoj skupštini, da je izračunalo koliko će ljudi da ostane bez posla, koliki će da nam bude pad bruto proizvoda, koliki će da nam bude pad standarda. Nije, nego se doneo zakon, izvršila privatizacija i izađe stranka i kaže – mi smo živeli bez kredita. Pa jeste, prodavali ste sve živo. Onda dođoše ovi i kažu – zašto toliki porezi? Zato što mora neko da vraća kredite koje ste podizali. Kako reče jedan kolega – živelo se od kredita, a sada mora da se živi od rada i od zarađenog da se krediti vraćaju.
Što se čudite za savete? Srbija kakva je zatečena 2012. godine, zar neko stvarno misli da nam ti ljudi koji imaju ugleda ne trebaju? Ne rade oni to džabe, samo ih mi ne plaćamo. U tome je razlika.
Mi smo u tako lošoj ekonomskoj situaciji, da svako ko nam pomogne da se izvučemo iz ekonomske situacije u koju ste nas vi dok ste bili na vlasti ugurali. Njegove reference rastu u međunarodnim institucijama, zato to radimo. A ako ne uspeju, rizik je bio njihov, naš malo veći, to je to. Mi nismo u obavezi njih da poslušamo. Odluke će biti naše.
Još nešto, ako neko od tih priznatih stručnjaka pomaže Vladi Republike Srbije i u svom profesionalnom okruženju kaže da Republika Srbija je danas sigurna država za vaše investicije, ima uređen pravni i ekonomski sistem, možete tamo nešto da napravite, možete tamo nekog da zaposlite, imate odličnu radnu snagu. Zašto ih ne primiti? Što ih izbegavati?
Ili ćemo da se bavimo političkom demagogijom u smislu koji tim je koliko utakmica igrao i šta je uradio. Srbija zbog katastrofalne vlasti vodi danas utakmicu koja je u produženom trajanju i ovde nema revanša. Ovo mora da dobijemo. Nema više isprobavanja raznih politika. Sada mora da se vodi država na sigurno, ili želite da pričam o 2016. godini kada dolazi najveći deo kredita na naplatu, sa kojima ste nas zaduživali. Spreman sam i o tome da pričamo.
Da izvadim stenograme i da postavim pitanje koje sam postavljao vama, te kredite koje je podizala Vlada Mirka Cvetkovića, dvadeset puta sam iz ove sale pitao – ko će da vrati? Pa izgleda mi da će morati da vrate na prvom mestu građani Srbije, na drugom mestu u njihovo ime Aleksandar Vučić koji treba domaćinski da raspolaže tim sredstvima. Zato smo vas toliko pobedili na izborima. Budite sigurni, ponovo ćemo za četiri godine.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.

Predsedavajući, može se lako desiti do kraja sednice da promenim mišljenje o vašem vođenju sednice. Verovatno znate zbog čega. Zbog člana 105, 106, a to je činjenica da bi poslanici trebali da se pridržavaju teme koja je na dnevnom redu. To večeras nije slučaj.
Molim vas da vratite na dnevni red, odnosno da vratite raspravu na dnevni red, pre svega zbog građana Srbije na koje se poziva i pozicija i opozicija.Mi nećemo da kažemo da smo jedina opoziciona stranka. Nova demokratska stranka sa svojom koalicijom ne kaže to za sebe nikada, međutim, hoćemo da tražimo da se drže date reči oni koji proklamuju efikasnost, štedljivost, ugled parlamenta, itd.
Tako da bi bilo dobro da ovaj parlament ne služi kako često postoji percepcija naroda za uveseljavanje naroda, već da govorimo o temi koja je na dnevnom redu. Kakva će to interpretacija biti pojedinih poslanika možda to nije do kraja važno, međutim kada se rasprava pretvori u ono što nije cilj, a to je da ne znam uopšte o čemu pričamo i razgovaramo, mislim da je onda dužnost predsedavajućeg da tu raspravu vrati na dnevni red. Hvala.

Zahvaljujem.
Kolega Veselinoviću, smatram da nisam prekršio član 103, dakle da nisam prekršio Poslovnik, samo sam pustio otvoreno, dakle argumentovan dijalog između narodnih poslanika opozicije i pozicije i kada je došlo vreme za to zatvorio sam krug replika, tako da možete da zahtevate da se o povredi Poslovnika izjasnimo u danu za glasanje. Ne.
Zahvaljujem u svakom slučaju na sugestijama. Zatvaram krug replika i dajem reč narodnoj poslanici Aleksandri Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, Zakon o ministarstvima je tema dnevnog reda današnje sednice koja u stvari ima uzrok pobedu 16. marta 2014. godine, Izborne liste Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo i u stvari tom pobedom su se stvorili svi uslovi da mandatar sledeće Vlade bude gospodin Vučić.
Na osnovu koncepta koji imamo predstavljen kroz Zakon o ministarstvima vidimo da više ništa u Srbiji neće biti isto. Da će se mnoge stvari promeniti, a pogotovo po pitanju rada ministarstava i rada javnog sektora. Do 2012. godine vi ste imali koncept funkcionisanja ministarstava i javnih preduzeća nadležnih u okviru rada ministarstava i praktično kao jednu trku za političkim plenom za svaku oblast posebnom, a pogotovo mesta direktora javnih preduzeća su predstavljala odraz političke moći pojedinih stranaka unutar Vlade. Taj koncept više od 16. marta ne postoji.
Praktično ovim zakonom vidimo da na današnjem dnevnom redu imamo zakon koji pokazuje kako će Vlada izgledati. Da je to jedna nova, moderna, efikasna i mala Vlada baš zbog broja ministarstava. Ono što su neki poslanici stavili kao jednu veliku primedbu, a to je pitanje koncepcije Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, koncepcija Ministarstva energetike i rudarstva, i koncepcija Ministarstva saobraćaja-infrastrukture i građevinarstva, u suštini pokazuje jednu ne informisanost o tome šta su evropske direktive, šta je evropski put i kako izgledaju moderne države, kako izgledaju njihova ministarstva.
Tako na primer ministarstvo Mađarske ima Ministarstvo poljoprivrede, životne sredine i kontrolu kvaliteta hrane. Ministarstvo Austrije ima Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, životne sredine i vodoprivrede, a Velika Britanija ima Ministarstvo životne sredine, ruralnog razvoja i hrane. Prema tome, kao što vidite tako moderna vlada je praktično koncipirala ovaj put na osnovu jednog Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, na jednoj strani, a na drugoj strani probleme energetike i rudarstva, spojila zašta otprilike sve političke stranke podržavaju ovakav koncept.
Ono što je važno reći, a to je da evropske direktive koje su praktično vezane za poglavlja 10, 11 i 12, vezano za poljoprivredu, Vlada u sadašnjem i tehničkom mandatu je započela taj implicitni skrining i već postoje sastanci u okviru pregovora sa EU. Tako da jednostavno uključivanje zaštite životne sredine u poljoprivredu je imperativ i preporuka Evropske komisije kako da suštinski lakše prevazićemo i usvojimo sve direktive i uspostavimo održivost poljoprivrede.
Znači, to su njihove preporuke koje je verovatno neko morao da pročita. Ono što je važno još reći, a to je da sinergijom ova dva sektora mi možemo postići mnogo više.
Ono što je još bitno, a što verovatno građani Srbije ne znaju, a to je da mi kao država moramo da se pripremimo za različite vrste programa u pregovorima sa EU po pitanju poljoprivrede tzv. ipard program po kome će jednostavno tražiti od nas EU da poštovanjem evropskih direktiva i otvaranjem i finansijskih komponenti, odnosno finansijskom pomoću da primenimo nove direktive EU u oblasti životne sredine u poljoprivredi možemo da uzimamo subvencije iz fondova EU, odnosno od građana EU. To je suština tih pregovora u kojima dobijamo pruženu ruku EU od strane njihovih predpristupnih fondova.
Na kraju ono što je vrlo važno i zbog čega životna sredina mora da bude sa poljoprivredom je pitanje klimatskih promena. Klimatske promene osećamo, ali onaj ko najviše oseća je poljoprivreda i poljoprivrednici. Oni se najviše ogledaju kada je u pitanju suša, kada su u pitanju poplave, kada imamo zagađenje određenim vrstama koje uništavaju poljoprivredne useve, tako da jednom sinergijom ova dva sektora mi suštinski možemo da otvorimo veliku vrstu investicionih projekata u oblasti poljoprivrede, a i zaštite životne sredine.
Onaj deo koji se odnosi na energetiku i rudarstvo pokazuje da ova dva sektora jedan bez drugog ne mogu da funkcionišu, a u nekim prošlim vladama koji sada zameraju ovakav koncept mi smo imali i zaštitu životne sredine i prostorno planiranje i urbanizam pa u jednom trenutku i rudarstvo. Znači, energetiku smo imali potpuno zapostavljenu u vidu jednog savetnika premijera.
Prema tome ovaj koncept Vlade pokazuje da je to jedna moderna efikasna Vlada da ona treba da liči na vlade koje su članice zemalja EU čime mi dajemo jednu snažnu poruku EU i da smo zaista na tom putu. Osim toga mi možemo određena naša predizborna obećanja da na neki način uklopimo u sav taj evropski put.
Onaj deo koji se odnosi na smanjivanje administracije po pitanju određenih dobijanja građevinskih dozvola, po pitanju stvaranja uslova za otvaranje investicionog ambijenta negde smo uključili kroz tzv. Upravu za brzi odgovor koja se nalazi u samom Ministarstvu privrede.
Time se u stvari pokazuje jedna velika volja i želja da se investitorima zaista otvore sva vrata i da na najbolji i najefikasniji mogući način mogu da svoje mogućnosti u saradnji sa Republikom Srbijom zaista implementiraju na najkraći i najefikasniji mogući način.
Ono što treba takođe pohvaliti to je da sa ovakvim konceptom izdvajanja javnih preduzeća, uopšte i sektora rada ministarstava na neki način treba uspostaviti racionalizaciju i korporizaciju javnih preduzeća da treba smanjiti na taj način gubitke i pustiti ministarstvima da se bave finansijama i javnim preduzećima, nego zaista kreiranjem novog privrednog, organizacionog ambijenta u kome će kreirati nove zakone sa kojima će doći ovde u parlament, gde će parlament zaista te zakone usvojiti i vratiti ponovo na sprovođenje samo zarad uštede, u stvari javnog sektora, zarad otvaranja malih i srednjih preduzeća, zarad otvaranja novih radnih mesta koja se odnose na to prelivanje iz javnog sektora u privatni i na kraju krajeva zarad ušteda svih mogućih koji se odnose na javni sektor da bi danas, sutra bili u mogućnosti i da vratimo one kredite koji su neki drugi nas zadužili, ne samo nas nego i našu budućnost.
Kroz sav ovaj koncept ovakvog zakona mi vidimo da oni stubovi politike koji se baziraju na borbi protiv korupcije neće se zaustaviti, naprotiv oni će samo jačati iz prostog razloga što ćete imati jasniju sliku koliko zaista para u javni sektor ulazi, a koliko odlazi.
To nekada nije bio slučaj i mi nismo imali uopšte pojma kao država, ni kao parlament, ni kao ministarstva, gde se sve troše državne pare, imaćete veću kontrolu i samim tim ćete postići određenu racionalnost.
Mi nismo znali ni koliki su krediti, ni kolika je zaduženost stvarna kada govorimo o budžetu Republike Srbije, nismo ni znali do 2012, 2013. godine ni koliki je broj zaposlenih u javnom sektoru.
Kada smo shvatili da je to 780.000 ljudi onda smo se svi uhvatili za glavu i rekli – pa, da li je moguće da ova Srbija zaista izdržava ovoliki javni sektor?
Prema tome, ovaj Zakon o ministarstvima treba podržati i svi oni koji se nalaze i u sastavu opozicionih poslaničkih klubova treba dobro da razmisle o tome da podršku za ovakav koncept nove Vlade i nove politike zaista treba dati, jer to je budućnost u koju ne samo mi verujemo, nego ćete verovati i vi, jer ćete ubrzo videti rezultate ovakve politike. Zahvaljujem vam se.