Pošto mi ne dozvoljavate repliku, mada mislim da sam imao pravo, koristiću vreme poslaničke grupe i ovlašćenog predstavnika.
Draga gospodo, prvo se nismo razumeli. Ili vi ne razumete termine ili namerno skrećete temu. Kada sam rekao dijaspora i Srbi u regionu, uvek sam rekao ove tri ili četiri reči. Vi ste samo pominjali dijasporu.
Dakle, u dijaspori Srba u regionu nisu samo ljudi koji treba da donesu novac, gospodine Kariću. Dakle, nisu to samo neki multimilijarderi koji su otišli iz Srbije, pa su uspeli u Rusiji, Americi i po raznim drugim kontinentima. To je i Srbin u Kninu, u Gračacu, na Kordunu, Baniji, u Drvaru, u Sarajevu, u Trebinju itd, da ne nabrajam. Nikakav oni novac ne mogu da donesu u Srbiji, ali bi bilo zgodno da njihova deca imaju knjige, da uče srpski jezik. Bilo bi zgodno da postoji neka institucija koja će brinuti o njima i neko ko će ih obići. Vi danas gasite posebnu instituciju koja je trebala da brine o njima.
Gospodine Kariću i gospodine Babiću, o čemu vi govorite? Dakle, gasite instituciju i kažete – Srbija će imati snagu da privuče investicije, biće slobodna. Kakve investicije?
Dakle, posebno sam naglasio. Rekao sam, neukusno mi je pričati o tome da pozivamo strane investitore i da neko treba da ih primi. Naravno da to država treba da obezbedi. Rekao sam pre svega da je država dužna da obezbedi brigu o Srbima koji žive van granica Srbije, sticajem raznih okolnosti, najviše ratnih okolnosti.
Naravno, dužna je da brine i o Srbima koji nisu srpske nacionalnosti, koji su otišli u druge zemlje sveta i Srbe koji su otišli i sada su dijaspora, ali su to dve različite kategorije. Dva miliona Srba živi van granica Srbije, koji su sticajem okolnosti sada van granica Srbije. Srbi u Vukovaru nisu u Srbiji, a nisu dijaspora. Zakon ih prepoznaje kao Srbe u regionu, a dijaspora su ljudi koji su otišli da rade, da se školuju i ostali tamo. To su dve različite kategorije, gospodo. Jedni su više ugroženi, ugrožen im je identitet, vera, pismo itd.
O tome ste puno u prethodnom periodu govorili i vi mi. Kako ćemo u narednom periodu da brinemo o njima? Kome će se obratiti poslanik ili zastupnici hrvatskog sabora, predsednik opštine u Plaškom itd? Na koja vrata će oni zakucati, u koju kancelariju? Gde će se pojaviti?
Dakle, ne radi ovde samo o dijaspori. Radi se o činjenici da gasite poslednju instituciju koja je trebala da brine o Srbima van Srbije. Mala su sredstva i do sada ulagana u kulturu, obrazovanje itd. tih ljudi, i u prethodnoj vladi, i onoj tamo vladi i onoj tamo. Slažem se sa tim, ali to ne znači da treba da ugasimo institucije.