Pošto mi ne dozvoljavate repliku, mada mislim da sam imao pravo, koristiću vreme poslaničke grupe i ovlašćenog predstavnika.
Draga gospodo, prvo se nismo razumeli. Ili vi ne razumete termine ili namerno skrećete temu. Kada sam rekao dijaspora i Srbi u regionu, uvek sam rekao ove tri ili četiri reči. Vi ste samo pominjali dijasporu.
Dakle, u dijaspori Srba u regionu nisu samo ljudi koji treba da donesu novac, gospodine Kariću. Dakle, nisu to samo neki multimilijarderi koji su otišli iz Srbije, pa su uspeli u Rusiji, Americi i po raznim drugim kontinentima. To je i Srbin u Kninu, u Gračacu, na Kordunu, Baniji, u Drvaru, u Sarajevu, u Trebinju itd, da ne nabrajam. Nikakav oni novac ne mogu da donesu u Srbiji, ali bi bilo zgodno da njihova deca imaju knjige, da uče srpski jezik. Bilo bi zgodno da postoji neka institucija koja će brinuti o njima i neko ko će ih obići. Vi danas gasite posebnu instituciju koja je trebala da brine o njima.
Gospodine Kariću i gospodine Babiću, o čemu vi govorite? Dakle, gasite instituciju i kažete – Srbija će imati snagu da privuče investicije, biće slobodna. Kakve investicije?
Dakle, posebno sam naglasio. Rekao sam, neukusno mi je pričati o tome da pozivamo strane investitore i da neko treba da ih primi. Naravno da to država treba da obezbedi. Rekao sam pre svega da je država dužna da obezbedi brigu o Srbima koji žive van granica Srbije, sticajem raznih okolnosti, najviše ratnih okolnosti.
Naravno, dužna je da brine i o Srbima koji nisu srpske nacionalnosti, koji su otišli u druge zemlje sveta i Srbe koji su otišli i sada su dijaspora, ali su to dve različite kategorije. Dva miliona Srba živi van granica Srbije, koji su sticajem okolnosti sada van granica Srbije. Srbi u Vukovaru nisu u Srbiji, a nisu dijaspora. Zakon ih prepoznaje kao Srbe u regionu, a dijaspora su ljudi koji su otišli da rade, da se školuju i ostali tamo. To su dve različite kategorije, gospodo. Jedni su više ugroženi, ugrožen im je identitet, vera, pismo itd.
O tome ste puno u prethodnom periodu govorili i vi mi. Kako ćemo u narednom periodu da brinemo o njima? Kome će se obratiti poslanik ili zastupnici hrvatskog sabora, predsednik opštine u Plaškom itd? Na koja vrata će oni zakucati, u koju kancelariju? Gde će se pojaviti?
Dakle, ne radi ovde samo o dijaspori. Radi se o činjenici da gasite poslednju instituciju koja je trebala da brine o Srbima van Srbije. Mala su sredstva i do sada ulagana u kulturu, obrazovanje itd. tih ljudi, i u prethodnoj vladi, i onoj tamo vladi i onoj tamo. Slažem se sa tim, ali to ne znači da treba da ugasimo institucije.

Gospodine Veselinoviću, samo da dam informaciju da ste potrošili vreme.
Narodni poslanik Dragomir Karić, pravo na repliku. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, normalno, ja ne bih želeo da kroz ovu repliku i kroz ovaj amandman, kroz ovu temu koja je bitna za mnoge građane u dijaspori, za nas u Srbiji, da ide diskusija ovim tokom. Niko iz Srbije, niko bar da ja znam, nije otišao kao milijarder i u svakom slučaju činjenica je, ide u obrnutom smeru. Ovde ljudi dolaze, investiraju i mnogo puta su bili, pa dobrih zadnjih 30 godina, obmanuti. Činjenica je sledeća - zašto ne treba ta kancelarija da postoji? Jednostavno, obrazložiću.
Imamo Ministarstvo za obrazovanje, imamo Ministarstvo za kulturu, imamo Ministarstvo za omladinu i sport, imamo Ministarstvo za privredu, imamo Ministarstvo za finansije, imamo 16 ministarstava. Svako, onaj koji hoće da reši svoj problem, obratiće se nadležnom ministarstvu. S obzirom da su ljudi u dijaspori većinom pismeni i sposobni, jer tamo opstaju isključivo sposobni, nije to uopšte smešno, verujte mi, nije, niste taj hleb jeli i ne znate šta je to.
Prema tome, ništa se ovde ne narušava, ničije pravo, niti se ukida nešto. Da je to nešto moglo da donese boljitak i da učini dobro za tu dijasporu, pa to bi bilo i za vreme vladavine kada su i pre dve godine bile na vlasti vaše kolege. Znači, to ne bi bilo sporno.
Ovde se radi jednostavno o tome, nakupilo se tih agencija, tih kancelarija dovoljno mnogo, a imamo nadležna ministarstva i ne vidim koji je razlog zašto moraju da se prave surogati.

Gospodine Kariću, isteklo je vreme. Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić. Izvolite.

Država Srbija je pokazala želju da gradi najbolje odnose sa državama u regionu. To je dokazano i posetama koje su se desile i u Beogradu, ali i po prestonicama u okruženju. Odnosi Srbije i Crne Gore, po mišljenju predsednika dve države, nikada nisu bili na boljim odnosima i na boljem nivou u zadnjih 20 godina, sa Makedonijom takođe, sa Hrvatskom takođe. Sa zadovoljstvom sam slušao izlaganje predsednika Josipovića u ovom parlamentu.
Pored ambasadora naših država u tim zemljama, koji imaju i obavezu i pravo i zadatak i dužnost da se brinu o našim zajednicama u tim državama, pored Ministarstva inostranih poslova, najvažnija instanca i najvažnija institucija koja se brine o Srbima u regionu je cela Vlada Republike Srbije, gradeći najbolje međususedske odnose i odnose ne samo u regionu, već sa svim zemljama na svetu.
Cenim to što neko brine o Srbima u regionu, ali smo u prošlosti, nažalost, imali vlade koje ne samo da se nisu brinule o Srbima u regionu, nažalost, nisu se brinule ni o Srbima u Srbiji i da se ta briga odražava na način što nećemo formirati urede, kancelarije, agencije, zapošljavati, kupovati skupe automobile, praviti projekte kao što je objasnila koleginica Obradović, već se zaista suštinski boriti za što bolje odnose, za ekonomsko uvezivanje sa svim zemljama u regionu, a na taj način i pripadnici srpske zajednice u svim zemljama i u okruženju biće daleko bolje tretirani.
Jasno sam govorio o politici prema dijaspori za koju niko ne može da me ubedi, zato što ne postoji nijedan argument, da nije bila u smislu pružene ruke i traženja i očekivanja i prošenja. Srpska napredna stranka želi da promeni taj kurs i da to bude na način što ćemo u državi Srbiji stvoriti dovoljno dobru klimu za ulaganje, za zapošljavanje, ali da ti ljudi mogu u svojoj zemlji i da zarade, a ne da daju milostinju.
To su dva pravca koja nijedna kancelarija, nijedna agencija, nijedna forma ne može da promeni, jer suština je u dobrim međususedskim odnosima sa svim zemljama u okruženju Srbije i stvaranju dobre klime da ljudi koji žele da ulože, ne moraju oni da se vrate, ali mogu da vrate njihov novac, da ga oplemene ovde i da zaposle ljude u Srbiji da takvu klimu i napravimo.

Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić, po amandmanu.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, mislim da povodom ovog amandmana poslanici opozicije nisu shvatili suštinsku promenu politike prema dijaspori i Srbima u regionu.
Biću vrlo kratak i konkretan, da kažem u čemu će nova Vlada, koja će biti izabrana, suštinski voditi brigu o tim ljudima.
Prvo, da kažem da se slažem sa predlogom Vlade da to rešava Ministarstvo za inostrane poslove. Drugo, što se regiona tiče, mi imamo već jednu kancelariju, to je za migraciju i za izbegla i raseljena lica. Bilo bi dobro, pored ostalog, videti šta je Kancelarija za dijasporu, ne sada, nego ranijeg ministarstva, učinila za Srbe u dijaspori, pa ako hoćete čak i po pitanju nacionalnih prava. Mi težimo ka EU, a temelj članica EU jesu nacionalna prava. Vidite kako Srbi u Rumuniji imaju izuzetno dobra nacionalna prava zato što je Rumunija u EU. I mi tome težimo. U onom momentu kada smo imali Ministarstvo za dijasporu, najgora su prava nacionalna bila Srba u dijaspori i u regionu.
Prema tome, smatram da su kroz pojedina tela, agencije i urede oticala sredstva u neke druge ruke. Setite se samo Svetske organizacije Srba, a bio je centar ovde u Beogradu, koja su sredstva otišla i gde su otišla, najmanje Srbima, a najviše onima koji su zastupali te organizacije.
Znači, ovde se radi o suštinskoj promeni. Kada su u pitanju nacionalno pismo i jezik, to je članicama EU temelj. Najbolje ćemo se izboriti preko naših predstavnika i naših političkih, da tako uslovno kažem, stranaka u matičnim državama i vezano sa našim inostranim poslovima.
Ovde se suštinski odnos menja. Ovo što je gospodin Babić rekao, menja se u smislu politike EU, a jedan od temelja jesu i nacionalna prava EU. Dakle, veća ćemo dobiti.
Što se tiče izbeglih i raseljenih lica, tu imamo Komesarijat. Bilo bi interesantno zaviriti malo i tužilaštvo u taj Komesarijat, da se vidi gde su sredstva oticala, curila zadnjih desetak godina i onih koji su zastupali te interese. Ovde se radi o suštinskoj promeni politike. Mislim da je to izuzetno dobro Vlada shvatila i najgori uspeh smo upravo imali na tom polju kada smo imali Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu i kancelarije itd, a najveća prava Srba u regionu ćemo dobiti kada i naša matična država i region postanu članice EU, jer su nacionalna prava jedna od temeljnih prava EU.

Hvala.
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Predlagač i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Recite mi od vremena poslaničke grupe ili ovlašćenog predstavnika da li je ostalo vremena?
(Predsedavajući: Potrošeno je vreme.)
I poslaničke grupe i ovlašćenog predstavnika?
(Predsedavajući: Jeste.)
Svakako smatram, pošto su ova dva amandmana vezana, da je ovo nepromišljena odluka Vlade. Dobri odnosi sa susedima ne znače da će susedi uvek do kraja brinuti o pripadnicima srpskog naroda. Mi imamo dobre odnose sada sa Republikom Hrvatskom, a nisam siguran da su Srbi zadovoljni sa svojim položajem u Hrvatskoj.
Mi imamo odlične odnose sa Slovenijom, pa tamo još uvek se neki nazivaju bezimeni i nemaju lične dokumente. Mi imamo odlične odnose sa Mađarskom, pa nisu sjajni odnosi Srba u Mađarskoj. Recimo, BiH nije u Evropskoj uniji, pošto se pozivamo na to da ćemo u Evropskoj uniji jednog dana štititi naše sunarodnike.
Kakve veze ima Komesarijat za migracije i izbeglice sa Srbima u regionu? Komesarijat za migracije brine o izbeglicama, dakle o ljudima koji žive ovde i o emigrantima koji su obično iz Azije, Afrike. Dakle, oni nemaju nikakve veze sa Srbima u regionu.
U tom smislu očekujem da će sutra premijer u svom izlaganju, nadam se da će posvetiti koju minutu ovoj temi, moći da kaže kako će brinuti o Srbima u dijaspori i Srbima u regionu, jer to nije mali nacionalni interes. Mislim da bi svaka vlada morala da ga stavi, Vlada zemlje kao što je Srbija, koja ima veliku dijasporu i reseljeništvo, u agendu među prioritete i da ćemo sutra od premijera dobiti odgovor kakav će odnos imati prema Srbima u regionu i dijaspori. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.