Suština mog amandmana je da se izbriše deo kojim se briše Uprava za rodnu ravnopravnost. Slušali smo dosta, čini mi se najkvalitetniji deo današnje rasprave bio je između koleginica, kako opozicije, tako i pozicije oko potrebe da li treba da postoji Uprava ili da se na neki drugi način nastavi borba za veću rodnu ravnopravnost u našem društvu. Mislim da je upravo ta diskusija pokazala kakav kvalitet dobijamo u politici, u Skupštini kada ima više žena i kada se žene aktivno uključe u politiku.
Ne bih hteo da kvarim taj utisak, ali bih vas pozvao da glasate za moj amandman, jer koliko sam shvatio postoje ideje na koji način treba da se nastavi borba za veću rodnu ravnopravnost, ali danas nemamo konkretan predlog. Moj predlog jeste da zadržimo ovu upravu dok se ne nađe neko bolje rešenje u budućem vremenu. Hvala.

Hvala.
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i dr Vladimir Pavićević.
Predlagač i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li želi reč neko? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, ovo je takođe veoma važan amandman. Ne postoji ekvikvalentni član u Predlogu zakona o ministarstvima gospodina Arsića, o onome što piše u ovom amandmanu na član 37. i zato ću pročitati tekst.
Dakle, u članu 37. prema našem predlogu treba da piše: „Ministarstva utvrđena ovim zakonom, zaposlena i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu preuzimaju od ministarstava koja prestaju sa radom, a u skladu sa utvrđenim nadležnostima“.
To je bilo neophodno da stavimo kako bi naš predlog tog zakona o ministarstvima, odnosno predlog gospodina Arsića, ali izmenjen našim amandmanima bio u celosti zaokružen. Hvala.

Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podneo je amandman na član 37.
Predlagač je, na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 37. amandman je podnela grupa od 132 narodna poslanika poslaničke grupe SNS.
Predlagač i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Predlagač i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima dr Janko Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, bliži se vreme glasanja, odnosno približava se vreme završetka rasprave o Zakonu o ministarstvima i vidim da se poslanici polako prikupljaju u salu.
Moj amandman se odnosi na činjenicu da je ovim zakonom o ministarstvima, i to u prelaznim i završnim odredbama, ukinuta Kancelarija za dijasporu i Srbe i regionu.
Kako smo se danas ceo dan bavili pitanjem položaja građana Srbije i kako će u narednom periodu živeti, odnosno kako će se država o njima brinuti, mislim da pažnju zaslužuje i odnos države prema Srbima koji ne žive u Srbiji, koji su sticajem okolnosti ostali van granica Republike Srbije. Nažalost, najveći deo njih, negde oko dva miliona, usled ratnih događanja ostali su da žive u Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Sloveniji i nekim drugim zemljama koje graniče sa Republikom Srbijom. Srbija prema Ustavu i prema Zakonu o dijaspori sa Srbima u regionu je dužna da brine o njima.
Svaka ozbiljna država koja ima ozbiljnu dijasporu, odnosno deo svog entiteta koji živi van granica to i radi. To radi Izrael, to radi Italija, Mađarska i sve druge zemlje, a čak neke od njih imaju i predstavnike u najvišem zakonodavnom telu, a neke imaju posebna ministarstva, ali imaju mehanizam za njihovu zaštitu.
Poslanička grupa Boris Tadić – NDS, ZZS i ZS, podneli su više kvalitetnih amandmana vezano za ostale oblasti.
Mi molimo poslanike najveće pozicione stranke, SNS, ali i SPS da još jednom razmisle i da danas kada budu glasali podrže te amandmane.
Međutim, smatram za veliku odgovornost ove dve stranke činjenicu da će oni danas pritiskom na dugme ugasiti i poslednju instituciju koja je trebalo da brine o Srbima van Srbije. Pre dve godine ukinuli ste Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu i rekli kako stvarate jednu novu instituciju, Kancelariju za dijasporu i Srbe u regionu koja će brinuti o njima. Danas ukidate i Kancelariju za dijasporu i Srbe u regionu. Mnogi od vas to i ne znaju. Zašto? Zato što se to ne nalazi u prelaznim i završnim odredbama. Posebno sam se iznenadio kada sam, čitajući ovaj zakon, to našao u prelaznim i završnim odredbama. Šta će se desiti sa ovom Kancelarijom, ljudstvo, stolovi, tepisima, preuzeće uprava, odnosno neka uprava u Ministarstvu za spoljne poslove.
Danas od poslanika SNS smo čuli kako će Uprava za rodnu ravnopravnost prerasti u Kancelariju kao veću formu, a ovde imamo jedan obrnuti slučaj, Kancelarija će se pretvoriti u Upravu. Neće biti formirana posebna, nego će se utopiti u neku upravu i ona treba da brine o četiri miliona Srba koji žive van granica Srbije. Mnogi od njih imaju svoju rodbinu i u Srbiji i jako ih se tiče ovo pitanje.
Mislim da je neukusno govoriti o činjenici koliko dijaspora daje deviznog priliva Srbiji i da je to praktično najveći potencijal kada je u pitanju devizni priliv Srbije. Nažalost, to nije izvoz. Međutim, moram da kažem da država Srbija i prema Ustavu i prema zakonu koje sam pomenuo je dužna da brine o Srbima u Hrvatskoj, BiH i drugim zemljama u susedstvu, dužna je da vodi brigu o činjenici da li će se u Vukovaru ili Kninu moći koristiti ćirilica kao pismo, da li će moći deca da se školuju na srpskom jeziku, da li će živeti srpske institucije itd?
Savet za Srbe u regionu u protekle dve godine, prema obavezama iz Zakona o dijaspori, dužan je da se sastaje svaka tri meseca. Sastao se samo jednom. Dakle, umesto osam puta, sastao se jednom. Drugi put se sastao kada je bila konstitutivna sednica, odnosno prvi put. To pokazuje brigu o ovim ljudima.
Poštovani poslanici vladajuće koalicije, posebno poslanici koji su članovi Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, neću ih navoditi, njihova imena, jer vi znate dobro ko su i znate da bi trebalo da vode računa o tim ljudima, jer imaju posebnu odgovornost. Ali, stoji činjenica da smo svi bili nezadovoljni kako je vođena Kancelarija za dijasporu i Srbe u regionu, ali to ne znači da je treba ukinuti i na taj način, neko je rekao, možemo tako da ukinemo mnoga ministarstva, možda ni Skupština nije najbolje radila, pa je nećemo ukinuti, ali radila je dobro.
Dakle, nije način da se Kancelarija za dijasporu i Srbe u regionu ukine zbog toga što je direktorka te kancelarije loše radila, sa čime se mogu i ja složiti, što je malo vodila računa o tim ljudima o kojima sam govorio, nego je način da se postaramo da se o Srbima koji žive van Srbije, brinemo kao Mađarska koja pri Vladi ima posebno telo koje je direktno podređeno predsedniku Vlade i koja ulaže značajna sredstva i u obrazovanje Mađara, odnosno mađarske dece koja žive van granice Mađarske, a slično je i sa drugim državama. Tu mislim na Sloveniju, Italiju.
Mislim da je ovaj čin veoma ozbiljan i molim vas da razmislite o tome da glasate za ovaj amandman i da ostavite mogućnost da ostane jedna institucija koja će brinuti o ovim ljudima. To ne mogu da poprave ljudi koji žive van granica Srbije, a da glasaju, nažalost, u ovoj Skupštini mogu samo građani Srbije, jer oni građani van Srbije nemaju svog predstavnika u Skupštini Srbije, pa vas molim još jednom, jer najveća je odgovornost nad strankom vladajuće koalicije da podrži ovaj amandman. Hvala.

Za reč se javio šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.

Decenijama država Srbija vodi pogrešnu politiku prema dijaspori. Decenijama je ta pogrešna politika prikazana kroz pruženu ruku, udelite, dajte, poklonite, pomozite. Decenijama na dijasporu se gledalo kao na kravu muzaru. Od zajma za privredni preporod Srbije pa naovamo i to jeste novac koji godinama ulazi u državu Srbiju, ali bih ja bio mnogo srećniji, da je taj novac uložen u proizvodnju, u fabrike, da je zaposlio ljude u Srbiji, a ne kao do sada svake godine taj novac koji dolazi iz dijaspore je dat da bi ljudi u Srbiji preživeli, da bi njihovi rođaci, deca, ostareli roditelji imali od čega da žive i da se prehrane.
Srpska napredna stranka želi da promeni tu politiku, želi da pošalje snažnu i jasnu poruku dijaspori da ćemo stvoriti atmosferu i poslovnu klimu u našoj takvu da imućni ljudi, naši ljudi koji su životni vek, sada već i generacije koje rade po raznim zemljama u inostranstvu, da taj novac koji su stekli, da donesu u Srbiju, da ulože, da zaposle ljude i da zarade u Srbiji.
Ne želimo da Srbija ni prema kome stavlja ruku. Ne želimo da Srbija prosi. Srpska napredna stranka želi da zaposli Srbiju.
Ova vlada želi da zaposli ljude u Srbiji, jer mi smo dostojanstven narod, narod koji je željan posla, željan rada i zbog toga nijedna uredba, nijedna agencija, nijedna uprava, nijedna kancelarija, nijedna forma neće pomoći ako se ne promeni politika, ako se ne promeni odnos prema dijaspori, ako se ne promeni odnos prema poslu, ako se ne odredi promena kursa naše države.
Videli smo gde su nas odvele agencije. Videli smo gde su nas odvele uprave, kancelarije. Čemu su služile? Za zapošljavanje partijskih kadrova, kumova, prijatelja, čega sve ne, a onda je zabolelo kada je koleginica Obradović vrlo kvalitetno pitala – a koji su efekti? I pitaće sada za prošlo vreme i pitaće i za buduće vreme. Nas interesuju rezultati. Srbiju interesuju pobede.
Srpsku naprednu stranku, buduću Vladu Republike Srbije interesuje da ljude u Srbiji zaposlimo, da stvorimo atmosferu da ljudi iz dijaspore ne dolaze u kancelariju, nego da dolaze u svoju zemlju, u svoje fabrike, u svoja preduzeća, tamo gde ljudi u Srbiji rade, tamo gde ljudi u Srbiji zarađuju. E, to je promena kursa i to neće promeniti glasanje za jedan ili drugi amandman. To će opredeliti promena kursa i to će promeniti nova politika i nova Vlada Republike Srbije.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragomir Karić. Izvolite.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
Izvinjavam se, niste pomenuti. Nemate pravo na repliku.
Po amandmanu se javio narodni poslanik Dragomir Karić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, poštovani gledaoci, bilo je nekoliko pokušaja za poslednjih 25 godina da se pomogne našim građanima u rasejanju ili, kako to sad popularno zovemo, u dijaspori.
Međutim, imali smo i ministarstva za dijasporu i kancelariju. To nije dalo rezultate, ali ne zato što su ljudi ovde nesposobni u Srbiji da organizuju to ministarstvo ili kancelariju za dijasporu. Pre svega, u samoj dijaspori postoje stotine organizacija naših građana u vidu udruženja, kongresa, svesrpskih kongresa, sveslavljanskih kongresa i drugih. Činjenica je jedna prosta i jednostavna.
Kada ste, dragi kolega, spomenuli Mađarsku i druge zemlje, tačno je, sve je to uređeno. Šta je nedostajalo Srbiji i šta nedostaje i dan danas Srbiji? Nedostaju odlični uslovi za investicije, investicioni uslovi. Nedostaje jednostavno klima za ulaganje i oplođivanje onoga što bi oni doneli.
Vi ste svesni. Svi smo mi svesni, građani, da su naši ljudi iz dijaspore prevareni bezbroj puta. Setite se samo štednje valutne 10 milijardi maraka, koja se kasnije godinama vraćala normalno u bescenje itd.
Znači, šta treba? Nije tu bitna uopšte ta kancelarija za dijasporu, ni ministarstvo. Verujem da uvek Srbija ima sredstava za to ako bi to bilo neophodno. Međutim, ovde se radi o nečem drugom. Trebaju programi i verujem da će nova Vlada doneti takve programe i da će imati takvu jednu investicionu klimu da ti građani koji dolaze iz inostranstva mogu da sigurno ulažu svoj novac u nove proizvodne pogone i da zapošljavaju sebe i svoje porodice. To je ono što njima treba. Njima treba garancija za uložena sredstva i verujem da će im to ova vlada obezbediti i smatram da vaš amandman je u ovom trenutku nepotreban, suvišan, da nema potrebe da glasamo i da o tome raspravljamo. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.