Gospodine Enise, ja vas prekidam. Molim vas, evo, vi ste optužili jednog kolegu da je samo 2% ili 3% govorio o temi dnevnog reda, a evo od kad ste započeli vaše izlaganje, vi niste ni tih 2% ili 3%.
Ja vas molim da ne zastupate ovde stavove saveta, nego da zastupate svoje političke stavove i ne smatram da su nacionalne manjine ugrožene od strane države. Sam dokaz da nisu ugrožene leži u tome da ste vi ovde predstavnik koji je legitimno izabran u skladu sa zakonima ove države i ove skupštine koja je donosila. Ovo vreme koje sam ja upotrebio biće vam odbijeno. Izvolite.

Znači, rekli ste da ja imam pravo kao izabrani predstavnik da govorim i da iznosim svoje političke stavove i ovo je moj politički stav koji se tiče ovog zakona. Upravo ukazujem na praktičan dokaz manjkavosti ovihzakona koji se tiču nacionalnih zajednica. Upravo vaša reakcija, govorim kao ovlašćeni predstavnik manjinskog poslaničkog kluba, gde mi vi ne dozvoljavate da ukažem na praktične primere, jeste dokaz svega ovoga što govorim.

Gospodine Imamoviću, ovako, u skladu sa članom 76. Ustava Republike Srbije, evo, možete da izađete iz teme dnevnog reda. To vam u ovom slučaju Ustav dozvoljava. Toliko o tome koliko smo mi kao država nedemokratski.

Hvala.
Svakako neću izaći iz teme, već ću upravo govoriti o nacionalnim savetima. Postavljam pitanje zašto je Bošnjačko nacionalno vijeće konstantno predmet i zašto se uporno Bošnjacima pokušavaju nametnuti rešenja i predstavnici koje narod ne želi, koje je pokazao da ne želi.
U diskusiji smo nekoliko puta podvukli da su Zakonu o nacionalnim savetima potrebne suštinske, a ne tehničke promene. Posebno je bitan deo o nadležnostima nacionalnih saveta.
Upravo su te političke optužbe koje su dolazile na račun Bošnjačkog nacionalnog vijeća dolazile od stranke koja je bila u svim mogućim vladama od 2000. godine pa do danas. Bošnjačko nacionalno vijeće je optuživano da nije uradilo ništa za Bošnjake. Šta je ta stranka uradila za 14 godina u vlasti da deblokira procese primene individualnih, kolektivnih i manjinskih prava Bošnjaka, zagarantovanih Ustavom i zakonom ove zemlje? Postavljam pitanje – šta je ta stranka uradila za službenu upotrebu bosanskog jezika i pisma? Šta je uradila za pravo na informisanje na bosanskom jeziku? Šta je urađeno na usaglašavanju nacionalne strukture zaposlenih u državnim organima sa javnim ovlašćenjima u gradovima u Sandžaku u kojima Bošnjaci žive kao manjina? To je još jedna od grešaka većinskih partija kada manjinama nameću rešenja koja manjine ne žele.
Govorili smo o ovim izmenama i dopunama zakona i rekli smo da u njima nisu dati odgovori na brojna pitanja koja su od suštinskog značaja za ostvarivanje prava manjina, odnosno da ovim izmenama i dopunama nisu uspostavljeni novi mehanizmi za jačanje pozicije, statusa i uloge nacionalnih saveta u procesu ostvarivanja tih manjinskih prava.
Rekli smo da je država odustala, preko niza zakona upućuje pripadnike nacionalnih manjina upravo na nacionalne savete, da preko nacionalnih saveta ostvaruju svoja individualna i kolektivna prava, dok sa druge strane vidimo da država ne čini ništa da status tih nacionalnih saveta podigne na odgovarajući nivo.
Smatramo da se ovim predlogom ide korak dalje, gde država pravi sebi okvir da briše i ukida nacionalne savete. Postavili smo pitanje – na koji način ova država želi da vodi računa o manjinama ako se ovim zakonskim rešenjima umanjuju prava zagarantovana Ustavom?
Naša namera je da amandmanima na ovaj zakon na što bolji i efikasniji način pitanje manjina uvedemo u institucionalne okvire, a jedan od predloga jeste da se afirmiše postojanje onog Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine. Rekli smo da je on već oformljen 2009. godine u julu, ali do sada nije zaživeo. Sastav tog saveta dovoljno govori. U sastavu tog saveta treba da sede premijer, nadležni ministri, predsednici nacionalnih saveta i narodni poslanici izabrani sa manjinskih lista. Ovaj savet bi trebalo da se stara o očuvanju, unapređenju i zaštiti nacionalnih, etničkih, verskih i kulturnih posebnosti pripadnika nacionalnih manjina, ali rekli smo da bi preduzimao preventivne mere na otklanjanju prepreka ka ostvarivanju tih prava.
Pitanje položaja nacionalnih manjina u Republici Srbiji i ostvarivanje njihovih individualnih i kolektivnih prava regulisano je kroz set zakona. Spomenuli smo, želim opet da skrenem pažnju na njih. To je Savezni zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, set zakona iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma, Zakona o upotrebi ličnih dokumenata, Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Skrećem pažnju i na ratifikaciju međunarodnih dokumenata. Kako bi se pitanje položaja manjina adekvatno tretiralo i rešilo, smatramo da je neophodno doneti jedan opšti, krovni zakon koji bi nastao spajanjem ovih spomenutih zakona, posebno spajanjem Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine i Zakona o nacionalnim savetima iz 2009. godine, a on bi upravo trebao, podvlačim ovo nekoliko puta, da se temelji na Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1985 usvojene 04. aprila ove godine. Takvim zakonom bi se sistemski i sveobuhvatno rešilo pitanje ostvarivanja prava manjinskih naroda. Kao legitimni predstavnik Bošnjaka u ovom parlamentu, upozoravam vas da ova postojeća i buduća zakonska rešenja krše ljudska i manjinska prava i vode u asimilaciju Bošnjaka.
Jedan je od najsvežijih dokaza je i onaj o sastavu RIK, gde smo mi tražili da predstavnici manjinskih poslaničkih klubova dobiju mesto člana RIK, a zamenici RIK da dolaze iz manjinskih parlamentarnih stranaka koje nisu u sastavu poslaničkih klubova. Videli smo da taj sastav nije uvažen i kako očekujemo da RIK, koja treba da sprovodi izbore za nacionalne savete, nema u svom sastavu predstavnike parlamentarnih stranaka manjinskih naroda koji sede u ovom parlamentu. Znači, tražimo da uvažite naše sugestije, jer u suprotnom ovakvi predlozi su za nas neprihvatljivi i mi ćemo u danu za glasanje glasati protiv. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović, po Poslovniku.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Prekršili ste član 106, objasniću i zašto, koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.
Međutim, vi ste se pozvali na član 76. Ustava Republike Srbije dozvolivši prethodnom govorniku da iznese masu neistina i optužbi na račun vladajuće stranke i na institucije Republike Srbije, jer član 76. Ustava na koji ste se vi pozvali kaže da se pripadnicima nacionalnih manjina jamči ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita, zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini itd.
Mislim da nikakvo pravo niste imali da dozvolite gospodinu, odnosno govorniku pre toga da iznese svoj politički stav, koji se ne može nazvati političkim stavom, nego masom neistina koje je izneo u svom govoru. Mislim da ste prekršili Poslovnik, odnosno član 106. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.

Kolega Mijatoviću, kada ste već citirali član 76. Ustava Republike Srbije, onda se trebali da citirate stav 3. Smatram da nema povrede Poslovnika zato što je već u početku izlaganja kolega, koji je predstavnik jednog dela bošnjačkog naroda, izneo primedbe na rad njihovog saveta i mogu da smatram da su to bile njihove međusobne optužbe, bez želje da u to upetlja državne organe. Bio sam malo tolerantniji prilikom primene Poslovnika i zato smatram da nema povrede.
Da li želite u danu za glasanje da se izjasnimo o povredi Poslovnika? (Ne)
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi poslanici, zaista sam se trudio da, iako nisam pravnik, budem profesionalan i da ukažem na zaista ozbiljne nedostatke koje je imao prethodni zakon. Zahvaljujem se svima koji su ozbiljno učestvovali u debati, držeći se ovog reda. Zahvalio bih se ozbiljnoj opoziciji. Čuli smo da je jedan deo opozicije, koji predstavlja gospodin Vladimir Pavićević, ozbiljno pohvalio proceduru i način nastanka ovog zakona, kvalitet njegovog vokabulara i iznošenja svih onih manjkavosti koje je taj zakon imao.
Pokušao sam da ukažem na kakve lomove nekvalitetan zakon može da donese i to se videlo. Uzeo sam taj primer kroz instituciju osnivanja Bošnjačkog nacionalnog vijeća.
U svakom slučaju, želim da se zahvalim Vladi što je ovaj zakon, koji je za nas, mogu reći da sam autohtoni Bošnjak i tako sam ovde delegiran i izabran na listi, izuzetno i krucijalno važan. O njegovom kvalitetu smo čuli toliko toga. Moja poslanička grupa će ga podržati.
Želim da svim Bošnjacima čestitam praznik 10. maj Dan zastave i da se zahvalim gospodinu Vučiću što je počeo da realizuje svoje obećanje. Mi ćemo ga tvrdo podržati u borbi protiv korupcije i svakakvih zloupotreba i ja ću to, kao predstavnik građana ove države, podržati i na tome insistirati. U tom pravcu bila je moja kritika zloupotrebe finansija na koju sam ukazao, a to su sve dostupni podaci revizora koga je angažovalo to Vijeće.
U svakom slučaju, želim da kažem da ćemo ovaj predlog podržati i da je zaista kvalitetan. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović, povreda Poslovnika.

Samo želim da iskoristim priliku da ukažem na povredu Poslovnika. Ne znam da li ste vi bili u obavezi, verovatno smatrate da niste, da upoznate prethodnog govornika da Dan bošnjačke zastave nije 10. maja, nego 11. maja. Dakle, Dan bošnjačke zastave u Republici Srbiji se slavi 11. maja. Hvala.