Narodni poslanik Janko Veselinović, po Poslovniku. Izvolite.

Član 106. Prethodni govornik je govorio 26 minuta. To nije problem. On ima pravo da koristi vreme svoje poslaničke grupe. Međutim, postoji jedan drugi problem. Od tih 26 minuta, on je dva, tri minuta govorio o temi dnevnog reda, a ostali deo govora je posvetio odnosima Rumuna i Vlaha i otvorio jednu temu o kojoj bi mi svi mogli da kažemo nešto, ali to danas nije bilo na dnevnom redu.
Ja čak vama ne zameram na vašoj fleksibilnosti i razumevanju prema vašem koalicionom partneru iz Socijalističke partije Srbije, ali vas molim da sa predsednicom Narodne skupštine Republike Srbije uskladite neke principe oko vođenja sednica.
Dakle, kolega je pričao preko 20 minuta mimo teme. Ja juče nisam ni 20 sekundi da izustim nekoliko reči da bih napravio uvod za amandman koji sam hteo da obrazložim na Zakon o privatizaciji, a predsedavajuća me je prekinula i nije mi to dozvolila.
Molim vas, kada se budete menjali za tom stolicom, da kažete da ste kolegi dozvolili da priča dvadesetak minuta mimo teme i da ima razumevanje i prema opoziciji kada bude govorila nešto malo šire u odnosu na zadatu temu. Hvala.

Kolega Veselinoviću, ja ne smatram da je došlo do kršenja Poslovnika.
Što se tiče fleksibilnosti, ne postoji, barem kod mene ne, a siguran sam i kod predsednika Narodne skupštine, ko je iz kog poslaničkog kluba.
Kriterijum koji se primenjuje na sve narodne poslanike treba da bude jedinstven i to nemojte sumnjati da će tako biti primenjivano.
Kolega Miletić jednostavno je pričao i o zakonu i vezu ovog predloga zakona doveo je sa problemima koje ima jedan od naših nacionalnih saveta manjina. Ne vidim u kom delu je to kršenje Poslovnika, odnosno izlazak iz teme dnevnog reda.
Da li želite u Danu za glasanje da se Skupština izjasni?
(Janko Veselinović, s mesta: Ne.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a neka se pripremi narodni poslanik Nenad Mitrović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, sama činjenica da su izmene i dopune Zakona o savetima nacionalnih manjina došlo među prvim zakonima koje treba da donesemo, govori sa koliko ozbiljnosti i odgovornosti ova Vlada i ova država prilazi problemu nacionalnih manjina.
Mi smo jedno multietničko i multikulturalno društvo i kao takvo to bogatstvo možemo da iskoristimo u što bržoj i boljoj demokratizaciji našeg društva s jedne strane, ali to isto tako može da bude i problem, teret i uslov određenih političkih pritisaka sukobljavanja ako na njega ne odgovorimo na adekvatan način.
Činjenica o toj odgovornosti i ozbiljnosti je i sam ekspoze premijera, koji je jedan dobar deo ekspozea posvetio upravo pravima nacionalnih manjina i nagovestio da ćemo mi ove izmene i dopune usvajati i da ćemo do kraja godine dopuniti i poboljšati tekst ovog zakona, s obzirom na stav Ustavnog suda o njemu.
Sami nacionalni saveti su i predviđeni da budu jedan poseban vid autonomije nacionalnih manjina, preko kojih će oni imati svoja prava ali i obaveze da za svoje nacionalne manjine obezbede što bolje uslove za razvoj kako u obrazovanju, informisanju, kulturi, tako i u službenoj upotrebi pisma i jezika.
Kakva je praksa dosadašnjih nacionalnih saveta? Bilo je tu i dobrih rezultata, ali bilo je i određenih grešaka, što je shvatljivo s obzirom da je svega desetak godina kako su oni osnovani. Te greške su bile unutar njih u smislu nekih ličnih, personalnih sukobljavanja interesa s jedne strane, a s druge strane želje određenih nacionalnih saveta da stvore paralelnost i postanu neki deo paralelne državne institucije.
Normalno je da će ovim zakonom koji danas donosimo to biti značajno poboljšano i da sam rad na njemu, koji je trajao oko šest meseci i učestvovalo je dvadesetak ljudi, pre svega i predstavnik nacionalnih manjina, i obezbeđuje verovanje u to da je to jedan bolji tekst i da nas čeka i dalje poboljšavanje takvog jednog teksta.
Želimo da budemo društvo ravnopravnih, jednakih šansi. Želimo da budemo društvo na koje će se drugi ugledati. Srbija je kao takva uvek ukazivala visoki stepen svoje osetljivosti po pitanju drugih ljudi i geslo da želimo da drugima bude onako kako bi drugi želeli da bude nama je upravo moto sa kojim ćemo u budućnosti ići.
Srbija mora biti faktor stabilnosti na ovim prostorima i ona će i u odnosu prema svojim nacionalnim manjinama i željama da stvara ravnopravno društvo na tome dosta raditi i sigurno dosta u tome učiniti.
Ove izmene i dopune imaju tehnički deo koji je vrlo značajan, jer RIK će sa svoje strane sigurno imati kapacitet i biti dobar organizator sprovođenja izbora. Ovaj zakon je došao po hitnom postupku, na neki način zbog toga što su izbori ove godine za nacionalne savete i da ne bi ugrozili sam proces njihovog funkcionisanja, mi smo uspeli da im obezbedimo to vreme da oni to mogu da obave.
Čeka nas u narednom periodu usaglašavanje, jer je određeni deo odredbi Ustavni sud proglasio neustavnim. Moraćemo u narednom periodu da učinimo sve, da ispoštujemo odluku Ustavnog suda s jedne strane, ali sa druge strane, da ne ugrozimo ni za malo stepen postignutih prava, kad su u pitanju nacionalne manjine.
Sa željom da Srbija bude zemlja na koju će se drugi ugledati i na stepen poštovanja prava svih, da bude društvo jednakih šansi, mislim da će u narednom periodu samo poboljšati ovaj tekst izmena i dopuna zakona koji danas imamo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović.        

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina donesen je 2009. godine i njime se ne definiše jasno konstituisanje Nacionalnog saveta, mandatni period saveta, obavezu izbora saveta posle raspuštanja Nacionalnog saveta pre roka na koji je izabran, prestanak mandata Nacionalnog saveta, trajanje mandata članovima Nacionalnog saveta, sprovođenje izbora za Nacionalni savet, da li su oni posredni ili neposredni, da li su izbori za Nacionalni savet redovni ili vanredni i ko će sprovoditi te izbore.
Ovo su samo neki od problema zbog kojih je moralo da dođe do izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Slobodno možemo da kažemo da je nacionalni savet jedne nacionalne manjine predstavničko telo pripadnika te nacionalne manjine, preko koga nacionalna manjina ostvaruje svoja prava u četiri izuzetno bitne oblasti, a to su: obrazovanje, kultura, obaveštavanje i službena upotreba jezika i pisma.
Ovim predloženim izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima tačno se predviđa koliki procenat birača treba da bude upisan u posebni birački spisak, kako bi se steklo pravo da se sprovedu neposredni izbori za Nacionalni savet, a to je 40% pripadnika nacionalne manjine u odnosu na rezultat poslednjeg popisa stanovništva.
Svi oni koji žele da se upišu u posebni birački spisak to rade isključivo na dobrovoljnoj osnovi i da kada dođe vreme izbora mogu po svom opredeljenju izabrati kandidata koji će biti član Nacionalnog saveta. Uslovi za obrazovanje posebnog biračkog spiska su da zahtevom od 5% punoletnih pripadnika nacionalne manjine u odnosu na rezultat poslednjeg popisa, a da ne bude manje od 300 lica, mogu da pokrenu inicijativu za pokretanje obrazovanja posebnog biračkog spiska.
Novina u ovom predlogu o izmenama i dopunama Zakona o Nacionalnom savetu je što daje mogućnost da mogu da se organizuju vanredni izbori za članove Nacionalnog saveta, što sa prethodnim zakonom nije bio slučaj. Nova odredba je, takođe, odredba koja kaže da je Nacionalni savet konstituisan onda kada se potvrde mandati svih članova Nacionalnog saveta.
Sadašnji zakon nedovoljno garantuje stručnu prirodu organa koji sprovode neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta. Po ovom predlogu, neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta sprovodiće RIK, a za sprovođenje elektorske skupštine odbor od tri člana koje imenuje RIK.
Članom 9. predloženim izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđeno je koliko će članova imati određeni nacionalni savet, a zakonska odredba je najmanje 15, a najviše 35 članova, sve u skladu sa rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.
U slučaju nacionalne manjine čiji je broj prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva manji od 10.000 lica, Nacionalni savet broji 15 članova. Radi se o tome da se na poslednjem popisu stanovništva 2011. godine u Bujanovcu popisalo 244 Albanaca, a u Preševu 416, što je svakako manje od 10.000, a odredba ovog zakona je da ukoliko imamo manje od 10.000 lica pravo na obrazovanje Nacionalnog saveta od 15 članova.
Odluka albanske nacionalne manjine 2011. godine o bojkotu popisa nije dobra, jer ne iskazuje pravi broj pripadnika albanske nacionalne manjine koji žive u opštinama Bujanovac i Preševo. Međutim, moram da kažem da je dobra politička odluka bila albanskih političkih partija sa juga Srbije, kada su 2012. i 2014. godine izašli na parlamentarne izbore u Srbiji. Time su poslali poruku da su za iskrenu integraciju Albanaca u državni sistem Republike Srbije.
Izbori za članove nacionalnih saveta usklađeni sa novim pravilima biće održani krajem 2014. godine, tako da će nacionalne manjine moći slobodnom voljom da izaberu svoje nacionalne savete, preko kojih će ostvarivati svoje potrebe u oblastima obrazovanja, obaveštavanja, kulture i službene upotrebe jezika i pisma.
Pozivam narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže predložene izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Andrijana Anastasov. Neka se pripremi narodni poslanik Vladica Dimitrov.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, dame i gospodo poslanici, dolazim iz Niša, iz opštine Palilula, gde je poslednjim popisom iz 2011. godine ustanovljen veliki broj pripadnika različitih nacionalnih manjina i usled neodgovarajućih i nedovoljno jasnih zakonskih propisa, postoje veliki problemi u funkcionisanju nacionalnih saveta ovih nacionalnih manjina.

Borba za očuvanje identiteta, jezika, pisma, kulturnog i istorijskog nasleđa naroda koji u Srbiji žive jeste jedan od prioriteta u našoj državi. Ponosni na etničku raznolikost države, na nebrojana iskušenja u prošlosti, ali i na sačuvanu veru u bolju zajedničku budućnost, našu politiku i politiku rada ove Vlade zasnivamo na aktivnom zalaganju za punu afirmaciju svih, domaćim i međunarodnim standardima utvrđenih, individualnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina.

Srbija za kakvu se zalažemo mora pripadati podjednako svim njenim građanima. Dosadašnja primena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ukazala je na niz problema, pa, između ostalog, važeći zakon nema jasnu i čvrstu logističku strukturu kada govorimo o konstituisanju nacionalnih saveta, mandatnom periodu saveta, razlozima za prestanak mandata nacionalnog saveta, obavezu novih izbora posle prevremenog prestanka mandata saveta i trajanje mandata članova saveta.

Brojni nedostaci i problemi u primeni važećeg zakona, kao i moguće zloupotrebe u nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ovim Predlogom zakona biće rešeni. Navešću nekoliko konkretnih primera problema u važećem zakonu.

Najpre, postoje dva načina na koji se biraju članovi nacionalnih saveta nacionalnih manjina – posrednim izborima, putem elektorske skupštine i neposrednim izborima. Važeći zakon nedovoljno jasno i ponekad protivrečno uređuje izbornu formu u kojoj se biraju članovi nacionalnih saveta i nije dovoljno precizirano kada se održavaju jedni a kada drugi izbori. Takođe, važeći zakon nedovoljno garantuje stručnu prirodu organa koji sprovode neposredne izbore za članove nacionalnog saveta.

Drugi problem je upis u registar nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Naime, ne razlikuje se postupak upisa prvog saziva nacionalnog saveta u registar od postupka kasnijih izmena već upisanih podataka o već postojećem nacionalnom savetu. Takođe, u važećem zakonu protiv akta koje ministarstvo donosi u vođenju registra, nije bila omogućena pravna zaštita kao što to jeste u novom Predlogu zakona.

Ovim Predlogom zakona brojni nedostaci biće uklonjeni i primena ovog zakona dovešće do doslednog i jasnog sprovođenja koncepcije nacionalnih saveta kao instrumenata kulturne autonomije nacionalnih manjina.

Da bismo imali državu na koju će biti ponosni svi narodi koji u njoj žive, moramo stvoriti državu koja će podjednako uvažavati sve svoje građane i starati se sa podjednakom brigom o nacionalnim i verskim pravima svih. Samo takvim odnosom etnička raznolikost Srbije na koju smo toliko ponosni, ali koja još uvek jeste nedovoljno prepoznati iskorišćeni društveni potencijal, može da se u punoj meri iskoristi za stvaranje i snaženje privrednih, kulturnih i političkih veza sa zemljama regiona i Evrope.

Ovakav Predlog zakona jeste jedan bitan korak u poboljšanju rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Obzirom da je važećim Zakonom, a i ovim Predlogom zakona, utvrđena obaveza sprovođenja izbora u 2014. godini, pozivam poslanike da glasaju za ovaj Predlog zakona, kako bi se omogućilo nesmetano sprovođenje izbora za članove nacionalnog saveta nacionalnih manjina i konstituisanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladica Dimitrov, a neka se pripremi narodni poslanik Mujo Muković.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, obzirom da je danas na dnevnom redu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ja ću parafrazirati reči premijera iz ekspozea kada je govorio o nacionalnim manjinama i tako početi ovo moje, nadam se kratko, izlaganje.
Naime, Srbija je bogata zemlja kada je reč o pripadnicima nacionalnih manjina koji u njoj žive i ostvaruju zakonom zagarantovana prava. Upravo su nacionalne manjine svojevrstan most između Srbije i matičnih država pripadnika nacionalnih manjina i upravo u suživotu i postojanju ovih različitosti često se iznedre najmudrije i najispravnije vrednosti društva uopšte.
Srpska napredna stranka zajedno sa svojim koalicionim partnerima čvrsto je stala da reši probleme nacionalnih manjina i da se pobrine za očuvanje i unapređenje njihovih prava.
Čuli smo od prethodnih govornika da su nacionalne manjine počele da se organizuju još 2002. i 2003. godine, na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, ali zbog nedovoljne zakonske regulative, tek je 2009. godine donošenjem Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina precizno definisana nadležnost nacionalnih saveta iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja, službene upotrebe jezika i pisama, način izbora članova nacionalnih saveta, finansijska sredstva neophodna za njihov rad i druga pitanja koja su bila od značaja za rad nacionalnih saveta. Ali, nakon nekoliko godina primene u praksi ovog zakona, uočeni su određeni nedostaci, odnosno, uočena su pitanja koja su ostala nedorečena.
Upravo ovim izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima koji su manje suštinske a više tehničke prirode, ali za ljude koji dobro znaju probleme sa kojim su se susretali nacionalni saveti, ove izmene su logičan sled i unapređenje Zakona o nacionalnim savetima i precizno definišu upravo ona pitanja koja su ostala nedorečena.
Naime, sam zakon nije imao čvrstu logičku strukturu, pogotovo u tom izbornom procesu članova nacionalnog saveta u mandatnom periodu, vrlo bitnu obavezu novih izbora posle prestanka mandata, tako da zakon nije u suštini imao svoj logični početak i kraj. Takođe, nije jasno definisana forma izbora, a ovim izmenama i dopunama se precizno definiše kada će izbori biti neposredni a kada će biti posredni, putem elektorske skupštine.
Osim toga, ovim izmenama je predviđeno da vrhovni organ za sprovođenje izbora bude RIK, čime je dato na značaju nacionalnih saveta, odnosno izbora nacionalnih saveta i garantuje se pravilnost i zakonitost samog izbornog procesa.
Pripadnik sam bugarske nacionalne manjine i iskoristiću samo par reči, kada sam se već javio po ovom zakonu, da kažem kako je zbog nedorečenosti nekih odredbi u zakonu imao problem i Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine. Naime, u 2012. godini i nekoliko meseci 2013. godine Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine nije prosto funkcionisao, iz razloga što je jedan član, odnosno članica rešila da bojkotuje rad Nacionalnog saveta. Kako je tada broj članova opozicije i pozicije bio nerešen, nastala je tzv. pat pozicija i mi smo imali jednu situaciju da Nacionalni savet godinu i nešto dana nije uopšte zasedao, nije donosio nikakve odluke, niti davao mišljenja iz oblasti svoje nadležnosti.
Podsetiću narodne poslanike, mada mislim da dobar deo njih to i ne zna, da su mišljenja nacionalnog saveta iz oblasti svoje nadležnosti za matične lokalne samouprave obavezujuća, recimo, prilikom izbora direktora tih institucija, iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, tako da su lokalne samouprave ostale bez tih obavezujućih mišljenja, a da život ne bi stao, došlo je do dovijanja na raznorazne načine koji su, bojim se, tada bili i u koliziji sa određenim zakonima.
Takođe, Bugarska nacionalna manjina je imala jedan peh u tom periodu da ostane bez svog jedinog štampanog glasila, lista „Bratstvo“. Iako, ne tvrdim da je Nacionalni savet bio glavni krivac što je list „Bratstvo“ prestao da izlazi. Naravno, znači da su glavni krivac finansije kojih je bilo nedovoljno. Činjenica da kao osnivač ovog lista svojim nezasedanjem nije učinio ništa da se to stanje na neki način popravi. Nije moglo da smeni direktora dotadašnjeg koji je, naravno, bio dobrim delom i zaslužan za sve ovo što se desilo „Bratstvu“. Nije moglo da izabere novog direktora i problem nacionalne manjine je i dan danas prisutan.
Probaću u narednom periodu da upoznam upravo nadležno Ministarstvo i sve vas sa tim problemom koji ćemo, naravno, zajednički probati da rešimo, jer ne samo da je bitan zbog određenog broja radnika koji su praktično ostali bez posla, nego što je i sama nacionalna manjina ostala, napominjem opet, bez jedinog štampanog glasila, a to je list „Bratstvo“:
Na kraju ću samo reći ovim izmenama i dopunama neće Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina postati idealan, niti će postati savršen. Prethodni govornici, pogotovu ovlašćeni predstavnici su jasno rekli da će biti novih dopuna i izmena Zakona o nacionalnim savetima, ali je to krak bliže u pokušaju da zakon bude bolji.
Kako je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina za pripadnike nacionalnih manjina garant ostvarivanja Ustavom zagarantovanih prava, molim i pripadnike opozicije, bez obzira na određene različitosti, da glasaju za ovaj zakon, a mi ćemo dalje u nekom zajedničkom radu probati da ga još više unapredimo i poboljšamo. To je naravno u opštem interesu i interesu pripadnika nacionalnih manjina ali i u interesu većinskog stanovništva koje živi na teritoriji Republike Srbije. Hvala.