Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.

Uvaženi gospodine predsedniče vojvođanske skupštine, uvažena gospođo predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, mislim da je notorna činjenica da nikada u Vojvodini nije dobro vreme da se o njoj razgovara. Jednostavno, kada god je pokrenuto pitanje o čemu se tu zaista radi, nešto se pojavilo što je bilo važnije i što je odvlačilo pažnju. Danas su to, nažalost, tragični događaji u našoj zemlji, tragične poplave.
Mislim da je održavanje ove sednice, što smo i predložili predsednici Narodne skupštine, trebalo odložiti na neko vreme, jer ovoga trenutka, dok naši sugrađani i građani Srbije se bore sa poplavnom stihijom, govoriti o jednom ovako osetljivom pitanju, znači govoriti o pitanju o kome se nećemo složiti. Govoriti o pitanju o kome imamo dijametralno suprotna mišljenja, a ovoga trenutka, ako nam je nešto potrebno u ovoj zemlji, potrebno nam je jedinstvo i potrebno nam je da kao što na nasipima niko ne pita ko je iz koje stranke, ili ko je koje vere, ili ko je koje nacije, nego svi brane svoju zemlju koja je podjednako svakoga onoga koji je tamo, tako smo trebali i mi ovde.
Trebali smo da se bavimo time da se ukine porez na donacije humanitarne pomoći, da se ukinu naplate putarine u Sremu, da se porodilište u Rumi stavi u upotrebu, a ne da se trudnice iz Mitrovice, iz celog Srema razvoze do Beograda i Novog Sada. To je ono čime smo trebali da se bavimo.
Na moje veliko žaljenje, to nije slučaj, te sam prinuđen da govorim o nečemu za šta ne mislim da je ovoga trenutka vreme, jer Ustavni sud, a to je, osim konsenzusa, najčešća reč koja se spominje u ovom parlamentu, ne živi van ove zemlje i nije nekakvo bogomdano telo koje ima prava da, dok je sve ostalo u vanrednom stanju, se ponaša kao neki apsolutni vladar naših sudbina, tim pre što taj isti Ustavni sud se u proteklom periodu nebrojeno puta osramotio i nebrojeno puta pokazao svoju duboku nekompetentnost.
Podsetiću vas, u istoj ovoj sali je bila sednica Narodne skupština kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. U istoj ovoj sali se raspravlja šta da se radi. Ja sam jedini poslanik, ako se dobro sećam, ko je izašao da govori sa Ustavom Republike Srbije i rekao – ja ne vidim šta je pitanje, osim možda Ivice Dačića, nemojte mi zameriti ako sam zaboravio. Sve u svemu, tada sam rekao da u Ustavu jasno piše šta treba da se uradi i da u Ustavu jasno piše da su Kosovo i Metohija neodvojivi deo teritorije Srbije i, samim tim, zna se šta treba da se radi. Svi veliki patrioti su rekli da je to otprilike politički avanturizam. Otkuda pravo da se tada procenjuje da je to politički avanturizam ako je to bila ustavna obaveza? Otkuda pravo da se tada gazi Ustav, jer kada se Ustav pogazi na bilo kom svom delu, on prestaje da važi ceo. To je ono što je jako važno.
Upravo zbog toga duboko ne razumem taj veliki doprinos koji je dat da, evo, ne dođemo u ustavnu krizu. Pa, ustavna kriza postoji od kad je ovaj Ustav. Ustavna kriza postoji zato što je on nelegalan, nelegitiman Ustav, koji, recimo, u Vojvodini nije dobio većinu posle dva dana i jedne noći glasanja. Tu noć naročito spominjem. Posle dva dana i jedne noći glasanja nije uspeo da namakne potrebnu većinu da bi prošao. Naravno, to nije važno, on je na teritoriji Srbije prošao i građani Vojvodine ga poštuju, ali ga sama Narodna skupština nije poštovala taj put, sam Ustavni sud se nije oglasio, jer, bože moj, to je važno državno pitanje.
Sve u svemu, mi imamo suštinsko pitanje kada se ovde govori o Statutu Vojvodine – da li ova Skupština, da li građani Srbije i da li uopšte Srbija kao država želi ili ne želi da postoji AP Vojvodina? Da li je uopšte potrebna AP Vojvodina ili je treba samo ukinuti ili treba raditi ono što se radi već četvrt veka, a to je da se postepeno guši svaki put po malo, a tome zdušno doprinose i oni koji u samoj AP Vojvodini devalviraju njene institucije, devalviraju njene organe i svode ih na puke pričaonice koje ne rade ništa, osim što daju materijal medijima za to koliko pokrajinski poslanici imaju ili nemaju plate i koliko košta pokrajinska administracija, obesmišljavajući ideju autonomnosti Vojvodine u celini?
Neko od kolega je spomenuo da je jedan od stubova Evrope srednji nivo vlasti, ali srednji nivo vlasti, po broju stanovnika, zaokružuje, otprilike, dva miliona stanovnika. To je standard evropskog srednjeg nivoa vlasti. Vojvodina se u to uklapa.
Mi imamo veliki nesporazum oko poimanja toga da Vojvodina nije suprotstavljena Srbiji nego je njen deo i da zalaganje za boljitak građana Vojvodine nije zalaganje protiv Republike Srbije, nego za bolju lokalnu odgovornost za jedan deo Republike Srbije. To je ono što se duboko ne razume u svemu ovome.
Ovaj Statut, o kome ovde govorimo, za koji se stalno spominje reč konsenzus, jer je za njega glasalo četiri petine poslanika u Skupštini pokrajine Vojvodine.
Dakle, sve u svemu pošto je u Skupštini AP Vojvodine četiri petine poslanika glasalo, hajde da vidimo ko su ti poslanici. Videćemo da su to od samog predsednika parlamenta pa nadalje ili članovi vladajuće većine u republici ili oni koji se boje zatvora, uz čast izuzecima koje možemo nabrojati na prste jedne ruke.
Dobijamo vrlo jednostavnu situaciju da je taj navodni konsenzus u stvari prihvatanje nečega što izdiktirano, što je i sam predsednik rekao, da je to oktroisana sloboda, a oktroisana sloboda se zove ropstvo. Znači, izdiktirano je kako će biti, prihvatili smo naređenja i to je to. Gde je tu onda jedinstvo? Gde je tu onda slobodnom voljom izraženo ubeđenje da tako treba da bude? Toga nema.
Onda se, pazite, u samoj preambuli, tj. u prvom stavu, govori o tome, što je bilo jedna od takođe konsenzualno usvojenih teza, da je Vojvodina nastala Ustavom iz 2006. godine, nastala, organizovana, formirana Ustavom iz 2006. godine, a u istom tom Statutu piše da treba da ima tradicionalne simbole iz 1848. godine. Sada mi objasnite, ako je formirana 2006. godine, otkud joj tradicionalni simboli? Ako ima tradicionalne simbole, onda mora da je formirana ranije, inače, ne može da ima tradiciju.
Jedan od nesporazuma zbog koga nismo glasali za ovaj Statut je taj upravo oko tih tradicionalnih simbola. Za tradicionalne simbole je uzet grb Vojvodine, Vojvodstva srpskog iz 1848. godine. Podsetiću vas, pošto sam lično kao predsednik Skupštine Vojvodine predsedavao tom sednicom da su aktuelni simboli Vojvodine napravljeni posle konsultacija sa poslaničkim grupama, gde aktuelni grb Vojvodine od tri polja predstavlja oznake Srema, Banata i Bačke iz 1699. i 1799. godine. To su: simbol Svetog Pavla je dao Leopold Prvi Bačkoj, a Sremu i Banatu Marija Terezija. To su teritorijalni simboli. Oni nemaju nikakvu nacionalnu odrednicu. Upravo zbog toga, jer su naši prijatelji iz SVM insistirali da je grb Vojvodstva srpskog grb koji podseća na poraz revolucije Lajoša Košuta i Petefi Šandora 1848. godine, gde su Srbi za pomoć austrijskoj kruni dobili pravo da formiraju autonomiju.
Da mi ne budemo u zabludi oko toga, zbog toga smo izbacivali te simbole da bismo napravili teritorijalni grb koji nema nikakvu političku, ni nacionalnu konotaciju i to je bilo ono zbog čega smo to uradili.
Sada se insistira da se uvede tradicionalni grb. U redu, hoćete tradicionalni grb, nema nikakvog problema. Hajde da pitamo kako je taj tradicionalni grb izgledao. On je osmišljen na Majskoj skupštini kao kopija grba Knjaževinstva srpskog i to je vrlo decidirano opisano u trećem stavu Sretenjskog ustava i kako stoje ocila i koliko ih ima i da su to na belom krstu bela ocila na crvenom polju itd. Vojvodstvo srpsko je preuzelo taj grb. Samo je umesto zastave, a podsetiću, srpska zastava je crveno-belo-plavo, a ne crveno-plavo-belo, jer Sretenjski ustav decidirano govori o tome da je crveno-belo-plavo, ali je Sultan Mahmud to zabranio i fermanom poslao Srbima crveno-plavo-belu zastavu da se njome koriste.
Sve u svemu, zbog toga na Sretenjskom grbu ima crveno-belo-plave trake, dok je na grbu Vojvodine, Vojvodstva srpskog, bila samo plava traka.
Sve ovo pričam zbog sledećeg. O tome smo pitali u toku ove rasprave, gde su naši stručni saradnici u samoj Skupštini Vojvodine sve vreme izdvajali mišljenje oko ovog Statuta. Šta kaže muzej Vojvodine? Pročitaću vam šta kaže. Kaže – predloženi grb u nacrtu Statuta opisan je u letku koji se čuva u Biblioteci Matice Srpske iz 1848. godine; zastavu sačinjavaju tri boje, tad je već Sultan Mahmud dizajnirao zastavu Srbije, horizontalno postavljene odozgo crvena, u sredini plava i dole bela; na plavoj kao karakterističnoj boji nalazi se narodni grb; grb sačinjava beo krst na okruglom crvenom polju između čijih krakova stoji po jedno ocilo, svega četiri, čelikaste boje, opasan s desne strane žirovom, a sa leve strane maslinovom grančicom, koje su dole vezane plavom pantljikom; ceo štit leži na vojvodskoj portfiri, viseći ispod vojvodske zatvorene na dva dela razdvojene krune. To je mišljenje Muzeja Vojvodine.
Mi smo tražili - hoćete li tradicionalne simbole, to su tradicionalni simboli, neka to uđe u Statut. Naravno, nismo dobili odgovor zato što je već postignut konsenzus da ocila budu zlatna, a da grba na zastavi nema.
Sada mi objasnite, ako je nešto tradicionalno, onda to treba da bude u skladu sa tradicijom. Tradicija ne služi tome da se menja kako kome padne na pamet, nego služi tome da kao što se ove dve krune nalaze na grbu Republike Srbije, a istovremeno iz dnevno-političkih razloga je iz himne „Bože pravde“ izbačen srpski kralj. U holandskoj himni, koja je najstarija himna u upotrebi na svetu, slobodan prevod prve strofe glasi – ja sam Viljem od Nasaua, narandžasti princ, svakog dana zahvaljujem Bogu na svojoj nemačkoj krvi, španskom kralju uvek ću biti veran. Kažite Holanđanima da su Nemci i nećete se dobro provesti. Španski kralj da dođe u Holandiju može kao turista. Ali, to su reči himne koje se ne menjaju jer je ona oznaka kontinuiteta.
Zato smo mi insistirali, ako ćete tradicionalno, onda to mora biti potpuno identično onome kako je tradicionalno i postojalo. Naravno, nama je rečeno da mi insistiramo na detaljima, da zbog nijansi boja ocila nećemo da podržimo Statut.
Izvinjavam se, koliko bi ovde narodnih poslanika reklo da je zastava Srbije crveno-zeleno-bela? Verujem da ne bi naišlo na veliko oduševljenje, pošto je to zastava Bugarske, a ovo je zastava Srbije, kao što je i sretenjska zastava mogla onda biti i crveno-belo-zelena, a to je zastava Mađarske, nije zastava sretenjske Srbije. Samim tim su boje važne, jer ko ne razlikuje čelik i zlato, taj ima ozbiljan problem. Tu i jeste kompletan nesporazum.
Mi smo u Vojvodini došli u poziciju da se, sa jedne strane, stalno tvrdi da će taj ustavni poredak se urušiti, a niko ne kaže istinu da je ceo Ustav i pogrešno napravljen od samog početka. Svi oni koji su sada glasali za ovaj Statut su ti koji su glasali i za taj Ustav. Nemojte to da zaboravite, uz čast izuzecima.
Nemojte zaboraviti da je taj Ustav problem svih problema i da otvaranje Ustavne krize, ako baš hoćete, je u stvari put da ova zemlja izađe iz kaljuge u kojoj se nalazi, jer taj Ustav napravljen kako je napravljen, sa glavnim obrazloženjem da mu je glavna prednost što će se lakše menjati, na jedanput ispade da je on nepromenljiv, najedanput je ispalo da samo Ustav se ne sme dirati, da samo Ustavni sud o svemu odlučuje, a svi mi koji živimo ovde treba da se oko svega ostalog složimo.
Neću da spominjem da su u međuvremenu institucije Vojvodine ponižene, da smo došli u poziciju da se, recimo, Pokrajinski parlament onemogući da se izjasni o Zakonu o javnoj svojini, jer septembra 2011. godine Skupština Vojvodine treba da raspravlja o amandmanima na Predlog zakona o javnoj svojini nije održana, jer tokom noći je neko obavestio, nepoznato lice je obavestilo, poslanike da se Skupština odlaže. Neću da spominjem da smo 30 puta davali, kao LSV, zahteve da se raspravlja u Skupštini Vojvodine o tome šta da se radi povodom obeštećenja koje Vojvodina treba da dobije zbog prodaje NIS-a. Sve smo to učinili.
Sve u svemu, kako god bilo, to su stvari zbog kojih mi imamo ovu situaciju koja je apsolutno nedostojna važnosti ovoga problema. Naravno, za ovo nećemo glasati, nećemo glasati za ovaj falsifikat, jer to da se menja izgled grba, izgled zastave, kako god to izgledalo, koje se nazivaju tradicionalni, a to nisu, znači pristati na to da sa našom istorijom i sa našom prošlošću može da se igra ko hoće i kako hoće. To je nedopustivo.
Niko nije tvrdio da je vojvođanska zastava sa tri zvezdice tradicionalno. Ne, ona je osmišljena u Skupštini Vojvodine tog vremena i dobila većinu poslanika. Neka je promene. Neka kažu – hoćemo novu zastavu. To je njihovo pravo. Hoće novi grb? Pravo je njihovo, ali nemojte podvaljivati pod tradicionalnim grbom nešto što ste sada smislili, pod tradicionalnom zastavom nešto što ste sada smislili. To je istorijski falsifikat, koji služi samo tome da se, bože moj, kaže da je Vojvodina deo Srbije, neodvojiv, neraskidiv.
Znate li zašto je tako važno insistirati na tome da je Vojvodina neodvojiv i neraskidiv deo Srbije? Zato što ona to jeste, pa je to jedina bitka koja ne može da se izgubi, jer za sve ostalo, gde se udaralo u patriotske grudi, su izgubljene bitke. Mi za ovo nećemo glasati.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine gospodine Pastor, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da ovo vreme za raspravu o Statutu AP Vojvodine nije sjajno i da stanje vanredne situacije nije sjajno vreme za raspravljanje o ovako važnom pitanju. Stav je da život treba da teče dalje. U tom smislu, moja diskusija neće biti ništa manje konkretna zbog toga što imamo vanrednu situaciju.
Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni za Srbiju, poslanička lista Boris Tadić, imala je stav da podrži saglasnost na Statut AP Vojvodine na današnjoj sednici, imala je stav pre početka ove sednice. Međutim, uvodno izlaganje predsednika Skupštine AP Vojvodine, pa i neka izlaganja članova koalicije, koji čine vlast u Republici Srbiji, u neku ruku su nas pokolebali. Naime, čuli smo neke reči za koje članovi NDS nikada ne bi pristali da budu deo većine koja glasa za nešto što je oktroisano. Ljudi u NDS nisu takvog kova, pošto se govorilo o čeliku i zlatu. Dakle, nismo skloni da glasamo za nešto što je oktroisano, i to izrečeno od ljudi koji, na neki način, predlažu ovaj Statut. Međutim, smatramo da ipak te reči nisu sasvim tačne i da su one iskorišćene u političke svrhe, jer primeniti odluku Ustavnog suda ne smatramo oktroisanjem.
Sa druge strane, čuli smo neslaganja članova vladajuće koalicije po ozbiljnim pitanjima, po pitanju ovog Statuta. Čuli smo stavove SPS, koji su za to da se Pokrajinska vlada zove izvršno veće. Imamo stav drugog partnera, koji je deo vladajuće koalicije na republičkom nivou, da to treba da bude Pokrajinska vlada. Dakle, mi na republičkom nivou u ovom parlamentu, imamo dve ili tri političke stranke koje su najavili svoj glas za ovaj Statut, a ne slažu se. To nas dovodi u ozbiljno preispitivanje naše odluke.
Ono zbog čega poslanička grupa Boris Tadić, NDS, ZZS, Zeleni Srbije smatraju da treba danas da podržimo ovaj Statut jeste upravo činjenica da želimo da AP Vojvodina uđe u redovno stanje. Zato što je odluka Ustavnog suda, pa i najava te odluke, stvorila određeni vakum, politički i pravni, koji se ogledao u urušavanju političkog integriteta institucija AP Vojvodine, ako hoćete, i rejtinga AP Vojvodine kao regije Srbije i evropske regije. Smatramo da to treba popraviti. Smatramo da treba autonomiju AP Vojvodine vratiti u legalno stanje, u stanje koje je ukazao Ustavni sud, a o odluci Ustavnog suda ću reći nešto kasnije, pre svega, da bi građani Vojvodine mogli da uživaju u autonomiji, a ne da imaju štete od autonomije.
Ispostavilo se da su građani Republike Srbije, koji žive u Vojvodini, posle odluke Ustavnog suda imali više štete nego koristi od te autonomije. Tu ćemo se verovatno svi složiti.
Mislili smo da ćemo današnju raspravu imati, imajući u vidu vreme i mesto, bez nepotrebnih politizacija, bez prikupljanja političkih poena. Ovo jeste jedna nametnuta situacija. Donet je Ustav, donet je Statut, Statut proglašen neustavnim, treba ga usaglasiti sa Ustavom, i tu bi trebalo da se pitaju pravnici. Naravno, uvek je u pravu prisutna politika, i to dopuštam. Međutim, bez teških ocena koje bi dovele u pitanje odlučivanje o ovako važnoj stvari.
Poslanička grupa Boris Tadić, NDS, kada govori o autonomiji, uvek govori o funkcionalnoj autonomiji, a funkcionalna autonomija je lišena birokratizacije, premeštanja šaltera iz Palate Srbije ili Nemanjine u Banovinu i čekanje u redovima u Banovini umesto u Palati Srbije ili u Nemanjinoj. Po nama, autonomija je lišena i nove centralizacije po kojoj građani umesto u Beogradu opet čekaju u Novom Sadu i ne rešavaju svoja pitanja bitna za njihov život. Po nama, funkcionalna autonomija je lišena ne namenskog trošenja sredstava, odnosno neracionalnog trošenja sredstava koja bi trebalo da služe u svrhu ostvarivanja funkcija autonomija.
Šta za nas podrazumeva funkcionalna autonomija, koja smatram da može da se crpi iz ovog Statuta i iz ovog Ustava? Funkcionalna autonomija trebalo bi da znači mogućnost ekonomskog osnaživanja, jačanja i bolji život građana Vojvodine, građana Srbije koji žive u Vojvodini. Funkcionalna autonomija bi trebala da znači bolju zdravstvenu zaštitu, bolju socijalnu zaštitu, bolji položaj porodilja, bolji zdravstveni sistem u Vojvodini, bolji komunalni sistem. Treba da vidite neke objekte komunalne infrastrukture u Vojvodini. Treba da odete da vidite kako izgledaju autobuske stanice u Vojvodini. Treba da vidite domove kulture u pojedinim mestima u Vojvodini.
Smatram da bi autonomija trebala da doprinese rešavanju svih tih problema, a naročito pitanju poboljšanja i ostvarivanja položaja nacionalnih manjina, odnosno nacionalnih zajednica, od kojih većina živi i čak im je sedište nacionalnih saveta u Vojvodini. Naravno da se to odnosi i na druge funkcije autonomije, a to je zaštita životne sredine i brojna druga pitanja.
Za ovaj Statut smatrali smo da treba da glasamo jer je nacionalni interes Srbije da Vojvodina ima autonomiju. Dakle, to nije pitanje samo Vojvodine i žao mi je što je danas, čini mi se, o ovom pitanju govorio samo jedan poslanik koji nije iz Vojvodine. Dakle, ovo nije pitanje samo Vojvodine. Autonomija Vojvodine, ali i decentralizacija jeste pitanje svih građana Srbije. Glasaćemo uprkos onome što smo čuli danas ovde za saglasnost na Statut, jer smatramo da treba uvažiti odluku Ustavnog suda.
Sada da kažem nekoliko reči o odluci Ustavnog suda. Inicijativa za ocenu ustavnosti Statuta AP Vojvodine pokrenuta je 2009. godine. Danas je, draga gospodo, kolege poslanici 2014. godina. Toliko o efikasnosti Ustavnog suda. Toliko o efikasnosti našeg pravnog sistema. Jedan ministar, koji je sada ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije, je pre godinu dana u ovoj Skupštini izgovorio sledeće reči, kada smo razgovarali o Zakonu o planiranju i izgradnji, rekao je – podržite ove odredbe iako su one neustavne. Dok Ustavni sud donese odluku o njima odluka Ustavnog suda biće irelevantna, jer će sve odluke tog zakona biti već realizovane. Tako funkcioniše pravni sistem i tako funkcioniše Ustavni sud RS. Čak i simbolika u datumu kada je objavljena odluka ima u sebi nečega zbog čega smatramo da taj način funkcionisanja Ustavnog suda nije adekvatan.
Nešto o činjenici da smo imali u ovom periodu neustavan Statut. Imali smo Ustav koji je bio stvar konsenzusa naravno, kao što je i svaki Ustav, trebao je doneti Statut AP Vojvodine i onda su krenuli eksperimenti u kojima su učestvovali i neki ljudi koji ovde sede i koji će i danas glasati i za izmenjeni Statut.
Donet je Statut koji je čekao gospodine Pastor godinu i nešto dana na saglasnost. Međutim, po svemu sudeći da je u tom Statutu bilo nešto što nije bilo do kraja jasno, da li je u skladu sa Ustavom i mnogi su optuživali tada Borisa Tadića, ne samo tada nego i kasnije, da je on kočio usvajanje tog Statuta, a sada isti taj Statut prihvatate, glasate za njega. Znači li to da je Boris Tadić bio u pravu tada? Znači li to da ste vi preko noći promenili mišljenje ili je bilo stvar dugoročnijeg razmišljanja da ne treba donositi nešto što je kuso i što vreme ne ispravi i što se danas nalazimo u poziciji koju smo mogli prevazići? I zbog toga još više vrede reči, koje sam na početku rekao, da mi nismo skloni da učestvujemo u nekim stvarima koje nisu sasvim u skladu sa demokratskim vrednostima, a to znači oktroisanjem nečega.
U svakom slučaju, NDS, Poslanička grupa Boris Tadić vidi autonomiju Vojvodine kao autonomiju koja predstavlja srpsku autonomiju, autonomiju u okviru Republike Srbije, ali i autonomiju koja ima evropski karakter, regiju koja je evropska regija. Vidimo Vojvodinu finansijski samostalnu sa izvornim prihodima i bez straha da će oko Nove godine kao svake godine, prošle godine, biti problem donošenja budžeta, odnosno Zakona o budžetskom sistemu kojim se pozicija, finansijska pozicija umanjuje. Ovog puta ne faktički nego i nominalno, dakle formalno u smislu da 7% više nije 7%. Vidimo autonomiju Vojvodine koja se produbljuje, jača i koja služi za primer u svim onim pozicijama o kojima je danas bilo reči, negovanju položaja nacionalnih manjina, negovanju drugačijeg mišljenja, tolerantnosti – jednom rečju.
Ali, ne samo Vojvodinu. Mi i Srbiju vidimo kao Srbiju regija, i kako neko reče Srbiju koja ima neki srednji nivo vlasti, jer, sigurno da ovaj sistem teritorijalne organizacije Srbije nije idealan, odnosno, mogli bi reći da je on loš. Vidimo Srbiju kako je to nekada korišćen termin deetatizovanu. Dakle, Srbiju u kojoj neće biti birokratije i šaltera koji će biti sami sebi svrha, već Srbiju koja će nivo odlučivanja o najvažnijim stvarima spustiti do nivoa mesne zajednice. Zašto da ne pomenemo mesne zajednice koje sada nemaju nikakvu svrhu? Zašto da ne pomenemo kvartove? Kvartovske organizacije možda, kvartovski nivo organizovanja koji bi bio neophodan? Zašto da ne pomenemo neke gradove u Srbiji koji imaju preko 300.000 stanovnika, koji nemaju nijednu opštinu, koji su konglomerati bez mogućnosti bilo kakvog lokalnog odlučivanja? U tom smislu NDS ima veoma jasan stav.
Zbog toga Poslanički klub Boris Tadić - Nova demokratska stranka – Zajedno za Srbiju - Zeleni Srbije će danas podržati ovaj Statut imajući u vidu sve rezerve koje smo danas stavili na način stavljanja u proceduru i način diskusije o tom aktu i poslanici NDS i ovde u Skupštini Srbije kao i poslanici NDS u Skupštini Vojvodine će insistirati na ostvarivanju tih nadležnosti. Kako ćemo se ovde boriti za ostvarivanje budžeta prema Ustavu, tako ćemo se u Pokrajini boriti da se te nadležnosti realizuju na adekvatan način u korist građana Srbije koji žive u Vojvodini. Hvala.

Reč ima Dragan Đilas. Izvolite.

Poštovane narodne poslanice, poštovani narodni poslanici, pre svega želim da kažem da je danas teško raspravljati o ovome o čemu raspravljamo u situaciji kada se u Srbiji dešava šta se dešava, i da je možda bilo bolje da ako smo prethodni Statut čekali godinu, mesec i 15 dana, da smo sačekali još neki dan.
S druge strane, postoje argumenti da život mora da se nastavi i da Skupština treba da radi.
Sada kada smo već danas ovde treba da završimo posao zbog koga smo tu, a to je davanje saglasnosti na Statut Vojvodine.
Ono što mi je malo zasmetalo jeste pominjanje termina „oktroisana sloboda“ pošto slobodu imate ili nemate, ako je oktroisana onda je nemate. Složiću se da je odluka Ustavnog suda vrlo rigidna i to većina ljudi u ovoj zemlji koja se bavi tom tematikom i stručno govori, jer je za posledicu imala i da građani Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine nemaju više neka prava koja su imali do te odluke. Zaista ne postoji ni jedan razlog da Pokrajinska Vlada nema mogućnosti da pomaže porodiljama, trudnicama, da gradi stanove za mlade naučnike ili bilo šta od toga što mislim da je i smisao postojanja vlasti na bilo kom delu sveta.
Ovaj Statut je napravljen uglavnom konsenzusom u AP Vojvodine pošto ima i neslaganja oko toga, a većina stranaka koja čini današnji parlament Republike Srbije ga podržava. Ali, ovaj Statut Vojvodine ima i neke rečenice koje da je neki drugi dan i druga neka situacija verovatno bi o njima raspravljali, poput rečenice – rad Pokrajinske Vlade usmerava Skupština. Nije mi jasno šta znači baš usmerava, to je jedan izraz koji je malo specifičan. Zna se šta je nadležnost Vlade, šta je nadležnost Skupštine. Ovde smo se dosta bavili i nekim simboličkim stvarima, a mislim da je ključ u stvari kako mi zamišljamo Srbiju, kako vidimo našu državu, njenu teritorijalnu organizaciju i sve ostalo.
Siguran sam da strah koji se s vremena na vreme potpiruje o ideji da neko odvoji Vojvodinu od Srbije je potpuno besmislen, i da jednostavno ne vidim ni jednog ozbiljnog čoveka koji se bavi ili politikom ili nekim ozbiljnim poslom koji o tome može da priča na ozbiljan način. Zato jednostavno ne mislim da na taj način treba pristupati ovde. Slažem se sa nekim govornicima koji kažu da treba da se izjasnimo šta je naša ideja, da li mi građani Srbije zaista verujemo u potrebu i verujemo u autonomiju Vojvodine ili je to nešto što samo tako stoji, pa onda smo svi negde deklarativno, ali baš neki jesu neki nisu.
Nemam strah od autonomije Vojvodine niti od decentralizacije Srbije. Verujem da je takav način teritorijalne organizacije i takav način organizacije Srbije nešto što omogućava građanima da budu bliže vlasti i da na bolji način zaštite svoja prava. To treba da bude suština svega. Zato bih ovo iskoristio da govorim i o tome. Mislim da se već u javnosti pojavljuje dosta ljudi, dosta mišljenja koja govore o potrebi i novog Ustava Republike Srbije koji bi bio donet u jednoj malo drugačijoj atmosferi, na drugačiji način nego 2006. godine, kada je bio prepun kompromisa i imao neka rešenja za koja se danas pokazuje da nisu dovoljno dobra i da možda čak i otežavaju razvoj naše države. Kroz taj Ustav treba da definišemo i kakvu Srbiju želimo, da li želimo centralizovanu državu ili želimo državu koja je decentralizovana, koji stepen prava, prenesenih ili direktnih nadležnosti smo spremni da poverimo onima koji su na nivoima vlasti ispod nas.
Stav DS je nepromenjen već više godina. Iskreno se zalažemo za decentralizaciju Srbije, iskreno se zalažemo za decentralizaciju ne samo u nadležnostima nego i u novcu, jer ako ne prenesete mogućnost svima onima koji su na vlasti negde raspolažu što većim delom sredstava koja se ostvaruju i koja se prave, oni neće moći ni da vrše pravilnu vlast. Ne postoji nikakav strah koji se stalno pojavljuje od toga da nema dovoljno kvalitetnih ljudi na nižim nivoima vlasti koji će znati na pravi način tim sredstvima da raspolažu. Većina nas koji sedimo ovde je prvo prošla te neke nivoe vlasti, pa onda došla u politički parlament, pa smatramo da imamo kvalitet da upravljamo državom ili da obavljamo neki drugi posao koji su nam građani poverili.
Jednostavno, prenesemo sredstva na lokalne nivoe vlasti. Ako dobro rade svoj posao građani će ih ponovo birati, ako loše rade svoje posao i loše raspolažu tim sredstvima građani ih više neće birati. Ako postoji strah da će zloupotrebljavati sredstva onda će ih nadležni organi privesti pravdi i za to kazniti. To mora da bude sistem po kome ova država treba da funkcioniše. Na svakom koraku i na svakom mestu.
Vojvodina je naravno specifična u odnosu na ostatak Srbije i zbog predstavnika drugih naroda, nevećinskog srpskog naroda koji tamo živi. Tu specifičnost moramo uvažavati i truditi se da međusobno živimo što bolje. U teškim vremenima koja su iza nas, a koja su počela pre 20 i nešto godina mnogo država koje su se zaklinjale u multinacionalnost i u tu vrstu sloboda je danas postalo maltene jednonacionalna država. Mislim da svi zajedno treba da budemo ponosni na to što Srbija danas zaista multinacionalna država, što imamo takve zakone o savetima manjinskih naroda za koje većina kažu da su najvišem mogućem stepenu. Naravno, uvek možemo tražiti novo i bolje rešenje, ali mi jesmo takva država i to je nešto našta treba da budemo ponosni u svakom delu ove države
Očekujem da ćemo u mesecima koji su ispred nas otvoriti raspravu o nekim drugim temama za koje Statut Vojvodine može da bude osnov da nas navede na razmišljanja o svemu tome, da ćemo decentralizovati Srbiju, da ćemo donositi što manje mera koja uzimaju sredstva lokalnim samoupravama, poštujući potrebu da se i republička kasa napuni s obzirom na troškove koji postoje, ali da ćemo napokon odrediti pravila, zakone iza kojih može stati što veća većina, bez obzira koja vlast, koja opozicija, i pokušati da svima u Srbiji damo mogućnost da planiraju nešto na duži period od godinu, dve dana, koliko je obično potrebno kod nas da se nešto menja kada su u pitanju finansije.
Očekujem da ovaj Statut Vojvodine koji će danas, siguran, sam dobiti saglasnost i za koji će glasati i poslanička grupa DS, koji je čekan manje od godinu dana, jedan mesec i 15 dana brže je stigao u parlament, potraje što duže, želeći da kažem da očekujem i da kroz sve ono što nas čeka u jednoj otvorenoj raspravi i organizaciji države Srbije dođemo do rešenja koje će biti najbolje za građane. Verujte mi, građanima Vojvodine, siguran sam, nije toliko važno da li se Pokrajinska Vlada zove Pokrajinska Vlada i Izvršno veće. To je važnije za nas političare koji bi želeli možda da budemo u tim nekim vladama, za njih je važno verovatno, što je pomenuo i gospodin Čanak, i kako izgledaju simboli, ali velika većina i ne zna kako izgledaju simboli, a zastave i grbove ima i AP, imaju i gradovi u Srbiji, pa nikome to ne treba da smeta. Najvažnije svim tim građanima da nađemo takva rešenja da oni od svoje vlasti mogu da očekuju da brine o njima i da radi što više za njihovo dobro. Zato treba da donosimo rešenja kojima ne ograničavamo mogućnost tim vlastima da što više brinu o njima. Ako na taj način budemo radili, siguran sam da će postojati mnogo veći stepen saglasnosti u svemu o čemu raspravljamo i u ovom domu i u nekim drugim domovima i da neće samo ogromne elementarne katastrofe i nepogode biti ono što će nas spajati i činiti jedinstvenijim. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Aleksandar Martinović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska napredna stranka, kao državotvorna, kao nacionalno odgovorna stranka, kao stranka koja je dobila mandat od građana Republike Srbije da vodi ovu državu, na kraju krajeva i ovu Narodnu skupštinu u naredne četiri godine, podržaće, tj. glasaće za Predlog odluke o davanju prethodne saglasnosti na Predlog Statuta AP Vojvodine, da se izrazim potpuno precizno, zato što mi danas u stvari ne raspravljamo o sadržini Statuta, o tome je raspravljala Skupština AP Vojvodine, a na nama je danas samo da glasamo za ili protiv odluke o davanju prethodne saglasnosti na Predlog Statuta AP Vojvodine. Ako glasamo za, poslednji čin u donošenju novog, sa Ustavom usklađenog Statuta AP Vojvodine, biće njegovo proglašenje u Skupštini AP Vojvodine.
O Vojvodini i o Statutu Vojvodine, bolje rečeno o statutima Vojvodine koji su donošeni u periodu od 1991. godine do danas moglo bi mnogo toga da se kaže. Imajući u vidu izuzetno tešku situaciju u kojoj se, nažalost, većina građana Srbija danas nalazi zbog jedne kataklizmične elementarne nepogode koja nas je pogodila, imajući u vidu činjenicu da je već postignut taj toliko pominjani konsenzus u Skupštini AP Vojvodine, SNS je odlučila da diskusija o Predlogu odluke o davanju prethodne saglasnosti na Statut AP Vojvodine bude lišena bilo kakvih dnevnopolitičkih elemenata. Ne želimo ni na koji način, zbog mnogo razloga o kojima smo danas govorili, da usijavamo političku atmosferu u Srbiji.
Ono što želimo da naglasimo je sledeće. Srpska napredna stranka se dosledno zalaže za princip vladavine prava. Jedan od osnovnih principa vladavine prava je da svi državni organi moraju da poštuju odluke Ustavnog suda, bez obzira na to šta o tim odlukama mi kao pojedinci, bili pravnici ili ne bili, mislimo, da li ih intimno podržavamo ili ne. Dakle, ovde se ne radi o našim subjektivnim osećanjima, o našim subjektivnim emocijama, o tome šta mi mislimo šta bi Ustavni sud trebao da radi i kakve bi odluke trebao da donosi.
Danas se pričalo mnogo o potrebama da se menja Ustav, da važeći Ustav nije dobar, da odluka Ustavnog suda nije dobra. Ono što SNS ističe, to je da mi smatramo da je naša ustavna obaveza da poštujemo odluku Ustavnog suda. Ustavni sud je procenio da Statut koji je donela Skupština AP Vojvodine, a na koji je prethodno saglasnost dala Narodna skupština Republike Srbije, nije bio u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da je nastala potreba da se u roku od šest meseci Statut AP Vojvodine uskladi sa važećim Ustavom Republike Srbije, ma šta mi o tom Ustavu mislili, bez obzira na to da li smatramo da je taj Ustav dobar ili loš i bez obzira na to šta mi mislimo o tome kakva je bila politička atmosfera u kojoj je donet važeći Ustav od 2006. godine.
Mi ćemo podržati, odnosno glasaćemo za odluku o davanju prethodne saglasnosti na Predlog Statuta AP Vojvodine, zato što smatramo da ovakav predlog Statuta koji se danas nalazi pred nama s jedne strane jeste posledica političkog dogovora koji je postignut u Skupštini AP Vojvodine, a sa druge strane da se položaj AP Vojvodine ovim predlogom Statuta vraća u ustavne okvire.
Ono što SNS zamera strankama koje su učestvovale u donošenju prethodnog Statuta, a da vas podsetim, Nacrt tog statuta je usvojen, tj. napisan 2008. godine, pa je onda izglasan Predlog Statuta u Skupštini AP Vojvodine, pa je, kao što je rekao i gospodin Pastor, dugo čekao da dođe u proceduru Narodne skupštine Republike Srbije, da bi ga Narodna skupština konačno potvrdila, odnosno dala prethodnu saglasnost na njegovu sadržinu. Dakle, ono što SNS zamera strankama koje su tada učestvovale u pisanju i u donošenju tog i takvog Statuta AP Vojvodine je - zašto te stranke nisu pokušale, kao što smo mi danas uspeli da postignemo konsenzus oko sadržine tog statuta? Zašto je Statut morao, da upotrebim jedan starinski izraz, na silu Boga da bude baš onakav kakvog su ga zamislili pojedinci u Novom Sadu, ne uvažavajući apsolutno argumente ni stručne javnosti koja ga je već tada osporavala, akademske javnosti, eksperata za ustavno pravo koji nisu bili članovi nijedne političke stranke, koja nije imala sluha ni za veoma ozbiljne primedbe na taj statut koje su dolazile od strane tada opozicionih stranaka?
Tadašnja vlast se, čini mi se, ponašala suviše bahato, smatrala je da je nedodirljiva, da je njena vlast večita, da joj niko ništa ne može, da ih Ustav ne obavezuje, pa i ako se postavi pitanje ustavnosti Statuta, da će Ustavni sud morati da ga proglasi ustavnim, zato što će neko nekome da naredi da tako postupi. Dakle, da je bilo više mudrosti, da je bilo više političkog takta za donošenje Statuta AP Vojvodine te 2008, odnosno 2009. godine, mi se u ovoj situaciji sada u maju 2014. godine ne bi ni našli, ali našli smo se, ne krivicom SNS.
Ono što želim da istaknem, to je da bez dobre političke volje SNS ne bi bilo ni ovakvog statuta, tj. Predloga Statuta koji je danas pred nama. Da nema dobre političke volje na ovakav predlog Statuta AP Vojvodine, ne bi bilo moguće da se da prethodna saglasnost.
Da ponovim još jedanput, SNS polazi od činjenice da u Srbiji važi princip vladavine prava, da u Srbiji važi Ustav. Neko je rekao da nije tačno da je AP Vojvodina tvorevina Ustava. Formalno-pravno jeste, jer je Ustav Republike Srbije od 2006. godine predvideo i propisao da se u sastavu Republike Srbije nalaze dve autonomne pokrajine, AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija. Dakle, formalno-pravno AP Vojvodina jeste tvorevina važećeg Ustava Republike Srbije. Naravno, to je sa pravne tačke gledišta.
Sa istorijske tačke gledišta, sa tradicionalne tačke gledišta u pravu je kolega koji je malo čas izašao, mislim da nema razloga da se ljuti, zaista nemam nameru o bilo kome danas, bilo šta loše da kažem. Dakle, sa te tradicionalne i sa istorijske tačke gledišta naravno da je ideja o autonomiji Vojvodine nastala mnogo pre Ustava i od 2006. godine i od Ustava od 1990. godine, i od Ustava od 1974. godine
Bilo je reči i o tim tzv. tradicionalnim simbolima AP Vojvodine i kada je već bilo reči o istoriji i o tradiciji, evo i da SNS kaže nekoliko rečenica na tu temu. Dakle, ideja o autonomiji Srba u južnoj Ugarskoj nastala je u vreme kada je srpski narod živeo u okvirima Austrijske carevine, te 1848. godine, prosto zbog istorijskih činjenica, da ne bi bilo nikakvih zabuna, ako već želimo da se dosledno držimo istorije, dakle, te 1848. godine nije postojala Austrougarska monarhija. Mi volimo vrlo često da upotrebljavamo taj termin Austrougarska monarhija i za period kada nje nije bilo. Dakle, formalno-pravno postojala Austrijska carevina u čijem sastavu je bila i Ugarska. Neke kolege se smeju, ali ovo je zaista tačno, gospodin Pastor može da potvrdi.
Dakle, Austrougarska je nastala 1867. godine čuvenom austrougarskom nagodbom, odnosno nagodbom između dvora u Beču i Ugarske aristrokratije u Pešti, do tada je postojala samo Austrijska carevina. Ta ideja o autonomiji Srba nastala je u vreme kada su Srbi živeli na teritoriji ondašnje južne Ugarske i ta ideja je nastala da bi srpski narod koji je došao na te prostore najvećim delom u onoj velikoj seobi posle velikog austrijsko-turskog rata sačuvao svoj nacionalni, verski i duhovni identitet na tim prostorima. Crkvenu, prosvetnu, kulturnu autonomiju Srbima u južnoj Ugarskoj i pre 1848. godine garantovao je najpre austrijski car o kome je danas bilo reči, Leopold I. Kasnije su te povlastice malo davane, malo ukidane i 1848. godine, te burne 1848. godine kada je cela Evropa bila u plamenu različitih političkih i socijalnih revolucija. Proglašeno je srpsko vojvodstvo uz jednu prećutnu podršku, moram da kažem, austrijskog dvora.
Neko se čudio zašto se pominju tradicionalni simboli AP Vojvodine. Zašto se kao tradicionalni simboli AP Vojvodine pominju simboli koji su u stvari bili simboli ondašnje Kneževine Srbije koja je još uvek nije bila formalno nezavisna država, nego se formalno nalazila u sastavu Otomanske imperije, ali je uživala visok stepen političke autonomije. Vrlo jednostavno, dakle, prvi vojvoda tog srpskog vojvodstva bio je jedna Srbin iz Srbije, a ne Srbin iz južne Ugarske, Stevan Šupljikac koga je knez Miloš, odnosno knez Aleksandar Karađorđević poslao u južnu Ugarsku da pomogne srpskim dobrovoljcima, odnosno srpskim dobrovoljačkim četama koje su tada formirane, a bečki dvor je zvanično priznao autonomiju koja je proglašena 1848. godine u novembru 1849. godine pod nazivom Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat. Ali, da bi nekako otupio tu nacionalnu oštricu u južnoj Ugarskoj on je doneo odluku da sedište tog srpskog vojvodstva bude u Temišvaru, a da vojvoda više ne bude Stevan Šupljikac, nego sam, ne znam da li to znate drage kolege narodni poslanici, dakle, vojvoda tog srpskog vojvodstva je bio sam austrijski car.
Što se tiče zastave, tradicionalne zastave AP Vojvodine i tradicionalne zastave Kneževine Srbije, nije tačno ono što je rekao jedan od mojih kolega, knez Miloš je poslao jednu delegaciju na turski dvor i turski car je pitao srpsku delegaciju s obzirom da već imate političku autonomiju kakvu zastavu hoćete da imate. Vođa srpske delegacije, ako se ne varam, Avram Petronijević rekao je – hoćemo zastavu ista kakva je ruska. Turski car je rekao – ne može, ruska zastava, morate nešto da promenite. Oni su na licu mesta promenili raspored boja na zastavi i mi sada imamo ovu zastavu koja je državna i narodna zastava Republike Srbije. Dakle, crvena, plava i bela. Ta zastava je nastala igrom slučaja nije nastala kabinetski, nije je niko osmišljavao, nisu heraldičari mnogo upuštali u to kako da izgleda zastava, nego je prosto nastala na licu mesta.
To je istorija i to je za neke akademske rasprave. Imao sam prosto ovu potrebu da kažem zato da ne bi bilo nedoumica oko toga da li SNS poznaje ili ne poznaje istoriju Vojvodine, istoriju Srba u Vojvodini i istoriju drugih naroda koji žive na teritoriji AP Vojvodine.
Ono što je mnogo važnije od ovih istorijskih činjenica jesu sledeće stvari. Prvo, mi ne vidimo ništa sporno u tome što je postignut politički konsenzus u Skupštini AP Vojvodine, kamo lepe sreće da je taj konsenzus postignut mnogo ranije i kamo lepe sreće da mi kao građani smo malo skloni postizanju tih političkih konsenzusa i po nekim drugim pitanjima. Kao narod, kao država, mi ne možemo da krenemo napred ako budemo neprestano u rovovima prošlosti, ako stalno budemo podsećali jedni druge na neke davne epizode iz naše prošlosti. Ako stalno jedni drugima budemo prebacivali krivicu za nešto što se desilo pre 50, 100, 200 ili više godina. Dakle, mi iz tih rovova moramo da izađemo. Iz tih rovova pre svega moraju da izađu sami Srbi.
U Srbiji mora da prestane taj, možda je malo teška reč, ali taj u političkom smislu građanski rat između Srba i Srba, to je jedna stvar. Druga stvar, definitivno mora da prestane, a ja mislim da je prestao, mora da prestane stvaranje tenzija oko toga da su Srbima koji žive u Vojvodini neprijatelji pripadnici nacionalnih manjina, a da su pripadnicima nacionalnih manjina koji žive u Vojvodini neprijatelji Srbi. To nije tačno i SNS želi sa ovoga mesta da poruči da dok mi budemo snosili odgovornost za vođenje države da to tako neće biti.
Mi naravno čisto pravnički posmatramo mogli bismo na pravnički i jezički i politički, na ovakav predlog statuta da iznesemo više kritičkih primedbi i opaski. Znate, kada postignete konsenzus, mada ovo nije konsenzus u bukvalnom smislu te reči, jer konsenzus znači jednoglasno. Predlog statuta AP Vojvodine nije baš jednoglasno izglasan u Skupštini AP Vojvodine ali jeste jednom ubedljivom većinom. Ono što je bitno to je da su u tom konsenzusu učestvovale SNS koja je trenutno opozicija u Skupštini AP Vojvodine, da je u tome učestvovala DS, da je u tome učestvovao SVM i naravno pozdravljamo i činjenicu da je u tom postizanju političkog sporazuma, da kažem, da su svoj doprinos dale i druge političke stranke. Znate, kada donosite tako važne akte kao što je Statut AP Vojvodine nemoguće ga je doneti bez političkog dogovora. U tom smislu što je postignut politički dogovor ne vidim ništa sporno i SNS želi da mi u Srbiji postignemo političke dogovore i oko nekih drugih stvari oko kojih se još uvek nismo dogovorili.
Što se tiče ekonomskog razvoja Vojvodine, o kome je bilo mnogo reči na današnjoj sednici…
(Predsednik. Vreme.)
… Evo, završavam.
Ekonomskog razvoja Vojvodine nema bez ekonomskog razvoja Srbije. Ekonomskog razvoja Srbije nema ako se u naredne četiri godine dosledno ne sprovede ekonomski program Vlade Republike Srbije i ekonomski program koga nam je detaljno obrazložio premijer Aleksandar Vučić. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani predsedniče, drage koleginice i kolege, Nova stranka ne može da glasa protiv odluke koja je posledica odluke Ustavnog suda, ali ne može ni da glasa za tu odluku, jer se ona bavi potpuno efemernim stvarima. Problem i u Vojvodini i u Srbiji, nije neusklađenost Statuta Vojvodine sa lošim Ustavom Srbije, nego loš Ustav Srbije, oko čega se svi slažemo.
U ovom parlamentu, ako sedi nekog dana 250 poslanika, svi su oni iz stranaka i misle da je aktuelni Ustav Srbije loš i da ga treba menjati.
To je trebalo da proizvede odluku da se donese akt o promeni Ustava, i u prethodnom sazivu, gde je bio sličan odnos za i protiv aktuelnog Ustava da se uđe u rešavanje i donošenje novog Ustava, a da se nakon toga donese i novi Statut Vojvodine, koji bi bio pravni odraz onoga što je potrebno i Srbiji i Vojvodini, i njenoj autonomiji.
Za Novu stranku, je suštinska i sprovodiva autonomija Vojvodine i nešto što mora da bude ostvareno i ta autonomija treba da bude ograničena samo državnošću Srbije.
Vrlo je jasno kako to može jasno da se definiše.
Statut Vojvodine, u kojem piše 7 posto, i neki drugi atributi, kojima apsolutno nije mesto, u Statutu ni mesne zajednice, ni nekog udruženja građana, a kamoli AP Vojvodine, mislim da nije na čast ni ovom domu, koji će ga usvojiti, a to je Skuština Vojvodine.
Generalno, suština je u tome da je Ustav Srbije iz 2009. godine, donet u sumnjivoj proceduri, sa sumnjivom većinom na referendumu, da ima puno stvari koje ne idu u Ustav, koje su loše rešenje, bilo u procesnom smislu, bilo u drugom smislu, gde imamo preambulu, koja je po raznim tumačenjima i jeste normativni deo tog Ustava i nije, a to se tumači od dana do dana, kada aktuelnoj vlasti u ovih 8 godina, to odgovara.
Ako se to tumači kao normativni deo Ustava, onda je i ova Skupština nekoliko puta, prekršila Ustav Srbije, glasajući, recimo o ratifikaciji ili usvajanju Briselskog sporazuma, jer je to Sporazum koji je Srbija potpisala sa delom svoje teritorije, kao međunarodni sporazum, što je naravno nemoguće.
U Ustavu Srbije aktuelnom je Pokrajinska autonomija, vezana za procenat i to je posle Tita u Ustavu SFRJ, imamo procenat u Ustavu jedne države, što je svetski izuzetak.
Imamo odrednicu gde se kaže da je državna granica, nedeljiva, jedinstvena i nepromenljiva, a menja se već u sledećem članu, odlukom parlamenta, ta ista državna granica sa nedefinisanom većinom koja je potrebna da bi se promenile granice Srbije.
Prema tome, ono što je započeto na dobar način, u jačanju i postavljanju na pravo mesto autonomije Vojvodine, kroz Omnibus zakon iz 2002. godine, koji je trebalo da preraste u jedno ozbiljno ustavno rešenje, Ustav iz 2006. godine, nije unapredio i mi sada imamo jedan proces koji je započet dobrim Omnibus zakonom, a koji je prekinut kalambur ustavom, o kojem danas govorimo.
Današnja rasprava, plod konsenzusa, plod nužde, nakon odluke Ustavnog suda, je generalno degradacija rada ovog parlamenta. Mi se bavimo tehničkim stvarima, a suštinska stvar, loš Ustav i loš Statut Vojvodine, stoje i nadalje i zato ja apelujem da, mi ćemo naravno biti uzdržani, zato što ne možemo da glasamo protiv odluke Ustavnog suda, a rekao sam zašto ne možemo da glasamo za, ali apelujem na skupštinsku većinu, koja je vrlo dominantna, da što pre, a to znači do kraja ovog zasedanja, se donese akt o promeni Ustava, da se drugi deo ove godine potroši u ozbiljnoj, stručnoj, političkoj i javnoj raspravi, o novom Ustavu i da ovaj sastav parlamenta, da ovaj saziv već na početku sledeće godine bude spreman da usvoji jedan ozbiljan Ustav Srbije, koji će biti dobra osnova za dobar statut Vojvodine, za sve ono što je neophodno Srbiji i Vojvodini u narednom periodu i da to podarimo kao plod rada ovog parlamenta.
Ako to uradimo, izbori koji su održani pre 2 meseca, imaće smisla, a ako to ne uradimo, bićemo još jedan parlament koji se bavio tricama dok je selo gorelo.
Hvala vam.