Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 22.05.2014.

6. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Nema više prijavljenih za reč. Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladeta Kostić, dr Miljan Nikolić, Aleksandar Jablanović, Nevena Stojanović, Olgica Batić, Grozdana Banac, Milorad Stošić i Dragan Jovanović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde, pozvala da sednici prisustvuju i Biljana Pavlović, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Vladimir Davidović, pomoćnik ministra pravde, dr Milan Stevović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Aleksandra Stepanović, načelnik Odeljenja u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Dušanka Garić, načelnik Odeljenja u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Jovan Ćostić, šef Odseka u Ministarstvu pravde, i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 4. tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O IZVRŠENjU KRIVIČNIH SANKCIJA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Živković, Vladimir Pavićević, Mirko Čikiriz, Neđo Jovanović, Meho Omerović, Branka Bošnjak, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać i Olgica Batić.
Narodni poslanik Neđo Jovanović, pisanim putem 13. maja 2014. godine, povukao je amandman na član 39. Predloga zakona.
Narodni poslanik Meho Omerović na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu povukao je amandmane na član 19. i na naslov iznad člana 20. i član 20.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Gospodine ministre, ono što sam rekao u raspravi u načelu ponoviću i sada. U skupštinsku proceduru je stigao jedan savremeni, moderan zakon o izvršenju krivičnih sankcija koji odgovara potrebama našeg vremena i mi ćemo ga podržati.
Ono što sam sa koleginicom Olgicom Batić pre svega želeo je da, prvo rešenje koje sam predložio da se preciziraju vrste krivičnih sankcija nije rešenje koje ne postoji u našem okruženju, postoji u nekim uporednim zakonodavstvima, a naša namera je bila kod svih amandmana jedna te ista. Smatramo da se treba držati onih opštih principa radi sprečavanja stope kriminaliteta, znači prevencija, edukacija, represija.
Želja nam je da u samom tekstu zakona kada osuđenik pogleda taj tekst to ne deluje isuviše rigidno, jer treba raščlaniti koje su sve vrste krivičnih sankcija, a ovo je posebno, s obzirom da imamo zabrinjavajući porast maloletničke delikvencije, da imamo decenije političkog i ekonomskog nasilja koje su ostavile pre svega posledice kod mladih ljudi, da su školstvo, porodica, društvo izgubili preventivnu i kontuelnu funkciju i da postoje ozbiljni socijalni problemi društva u neuspeloj tranziciji.
Tačno je ono što je Vlada napisala u svom odgovoru da ako navedete da su u pitanju krivične sankcije da je to dovoljno precizna odredba, ali čini mi se pre svega dovoljno jasna za ljude iz struke. Ali ako osuđenik kome je izrečena neka mera bezbednosti pogleda sam tekst zakona tu se samo govori o kaznama ili sankcijama i to malo deluje rigidno, malo deluje zaprepašćujuće za onoga kome je izrečena recimo neka zaštitna mera ili mera bezbednosti, a odnos mera bezbednosti i kazni je takav da oni imaju i niz sličnosti, ali imaju i razlika, ali je zajednički cilj da spreče ponašanje koje povređuje ili ugrožava vrednosti zaštićenih krivičnim zakonodavstvom sa ciljem da se krivična dela više ne vrše. I jedna i druga vrsta kazni ograničavaju ili lišavaju izvršioca krivičnih dela određenih sloboda.
Zbog toga kažem, želeo sam ovim amandmanom da dam određenu finoću i mekoću samom tekstu zakona da on ne bi delovao tako rigidno kao u nekim vremenima kada je tortura, i normativna tortura i tortura u izvršenju krivičnih sankcija, bila jedini model kojim su se počinioci krivičnih dela odvraćali od budućeg vršenja krivičnih dela, a praksa duga, ne samo izvršenja zavodskih sankcija kod nas, nego i u svetu, je pokazala da to nije dovoljno i da postiže suprotan efekat od onog koji se želi postići, a to je resocijalizcija, uključenje izvršilaca krivičnih dela u normalan život i davanje novih šansi po izlasku sa izdržavanja kazne zatvora.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 2. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Snežana Malović i Biljana Hasanović Korać.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.
...
Socijaldemokratska stranka

Biljana Hasanović-Korać

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Hvala gospođo predsednice.
Uvaženi ministre i predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, član 2. Predloga zakona propisuje da izvršenjem krivičnih sankcija se ostvaruje opšta i individualna svrha njihovog izricanja u cilju uspešne reintegracije osuđenih u društvu.
Koleginica i ja smo amandmanom predložile da se ovo dopuni rečima „kao i suzbijanja dela kojima se povređuju i ugrožavaju čovek i druge osnovne društvene vrednosti“.
Kao što nam je svima koji se bavimo pravom poznato da je svrha izvršenja krivičnih sankcija višestruka, i represivna i preventivna i reintegrativna, međutim treba imati u vidu razloge zbog kojih dolazi do izvršenja krivičnih sankcija, kao i razloge zbog kojih uopšte dolazi do krivične osude. Jedna od osnovnih svrha krivičnog zakonodavstva je osujećenje i odvraćanje potencijalnih učinilaca krivičnih dela. Stoga zaštita čoveka i osnovnih društvenih vrednosti je svrha krivičnih sankcija koja ko takva treba da bude naglašena ovim zakonom.
U obrazloženju Vlade kojim se obrazlaže zašto je odbijen amandman kaže – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je dopuna člana 2. Predloga zakona koja se predlaže amandmanom već obuhvaćena pojmom opšte svrhe izricanja krivične sankcije, pa dodatno preciziranje nije potrebno.
Mi smo predložili amandman zato što smatramo upravo da je potrebno, jer porast nasilja i krivičnih dela protiv porodice, nasilja nad ženama i uopšte svih drugih krivičnih dela u društvu pokazuje da je neophodno precizirati i pojasniti svrhu sankcije kako bi došlo do njenog cilja, do ostvarenja cilja.
Imali smo slučaj u poslednje vreme da je bilo više povratnika krivičnih dela koji su u povratu učinili i teža krivična dela. To je bilo i posle poslednje amnestije koju je predsednik Republike učinio, pa smo imali povratnike koji su bili osuđeni za lakša krivična dela, a posle učinili i krivično delo ubistva. Da bi sve to sprečili, smatramo da treba dopuniti ovaj član. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Janko Veselinović. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Samostalni poslanici
Koristim vreme ovlašćenog predstavnika.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno sa Srbiju i Zeleni Srbije u načelnoj raspravi je istakla da ćemo na bazi odnosa ministra i Vlade dati konačnu ocenu da li ćemo podržati ovaj set zakona. Dakle, i set o kome danas raspravljamo i set o kome ćemo verovatno u nastavku današnje ili sutrašnje rasprave raspravljati. Uglavnom se radi o setu pravosudnih zakona.
Odmah da kažem da mi nismo zadovoljni sa brojem prihvaćenih amandmana, ali da je ministar ipak uvažio neke naše predloge i zbog toga postoji mogućnost da u danu za glasanje podržimo ove zakone. Nismo, nažalost, u mandatu ove Vlade imali takve mogu mogućnosti, jer su nam uglavnom stizali loši zakoni, po nama, neadekvatno pripremljeni i ministri koji nisu imali razumevanje za naše amandmane, kao što je to juče bio slučaj sa Zakonom o nacionalnim savetima, odnosno sa izmenama Zakona o nacionalnim savetima.
Kada je u pitanju ovaj konkretan amandman, naravno da mi smatramo da ste trebali da prihvatite ovu razradu našeg predloga koji se tiče resocijalizacije. To je reč koju smo vrlo često i u prethodnim raspravama izgovarali, jer svaki izlazak osuđenog lica iz zatvora znači da on treba da otpočne neki novi život, da se vrati poslu koji je ranije radio ili da nađe neki drugi posao. Neki od njih u zatvorskim jedinicama izuče neki zanat, prekvalifikuju se, dokvalifikuju se. Međutim, njih čeka ulica, odnosno kod nas je proces resocijalizacije, mogli bismo reći, ne znam, ministre, da li se vi slažete sa mnom, u dobroj meri mrtav ili nije zaživeo. U tom smislu, svakako u narednom periodu moramo svi više da radimo na tom planu.
S druge strane, moramo da budemo oprezni koga puštamo na ulicu i da nam date odgovor na pitanje koje postavljamo po ko zna koji put – kako se lica sa 50 krivičnih prijava nalaze na ulici? Šta je sa procesuiranjem tih lica? Jedno od tih lica ovih dana je i smrtno stradalo, uz napomenu da je to lice jedno od lica koje je predsednik Republike amnestirao, koje je izašlo na slobodu pre vremena. Ne treba da predviđam i ne treba da budem prorok, ali moguće je, da smo imali kvalitetniji postupak resocijalizacije, da bi to lice bilo živo i moguće je da bi to lice bilo živo da je možda ostalo u zatvoru. Koja čudna igra sudbine.
Dakle, veoma, veoma ozbiljna pitanja postavljamo, ne želeći na bilo koji način, čak imamo dobru nameru da podržimo ove zakone i smatramo da oni nisu u najmanju ruku loši, ali je primena zakona, ono na čega vas mi upozoravamo, veoma na niskom nivou.
Još jednom podsećam na naš poziv da razgovaramo o primeni zakona i da pokušate da dobijete od organa koji su dužni da sprovode zakon, pa i od sudija koje smo juče, odnosno predsednika sudova koje smo juče po hitnom postupku imenovali, na veliko iznenađenje u našem poslaničkom klubu NDS, jer smo imali dva sata da pročitamo biografije preko stotinu lica koje smo juče trebali da vidimo i da vidimo da li su ta lica zaista adekvatna i da li ih postavljamo na mesta koja zahtevaju visok stepen odgovornosti.
Zbog toga smatram, ministre, da još uvek imate vremena da prihvatite ovaj amandman koleginice Malović i koleginice Biljane Hasanović. Naravno, uključićemo se u raspravu po ostalim amandmanima. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 19. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Snežana Malović i Biljana Hasanović Korać.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Biljana Hasanović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Biljana Hasanović-Korać

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Članom 19. Predloga zakona propisuju se službe u zavodima, odnosno vrste službi i kaže se da u zavodima mogu postojati sledeće služe: služba za tretman, služba za obezbeđenje, služba za obuku i upošljavanje, služba za zdravstvenu zaštitu i služba za opšte poslove. U stavu 2. se kaže – za dva ili više zavoda mogu se obrazovati zajedničke službe.
Mi smo amandmanom predvideli da se posle stava 2. dodaju st. 3. i 4. koji glase – zavod mora raspolagati posebnom prostorijom za izdvajanje obolelih osuđenika i zavod za žene mora raspolagati posebnom opremom za lečenje trudnica, porodilja i bolesnih žena. Trenutno važeći Zakon o izvršenju krivičnih sankcija je predviđao ove odredbe i neophodno je predvideti i ovim Predlogom zakona za izvršenje krivičnih sankcija na način kojim se jemči poštovanje dostojanstva lica prema kome se izvršavaju krivične sankcije. Takođe, predviđeno je da osuđeno lice ima pravo na zdravstvenu zaštitu prema opštim propisima o zdravstvenoj zaštiti.
U obrazloženju Vlade kojim se odbija amandman poziva se na to da je u članu 24. st. 4. i 5. predviđeno postojanje posebnih odeljenja za ove namene, ali mi smatramo da je trebalo to predvideti i u ovom članu gde se nabrajaju službe, da ne bude dileme da li su to posebna odeljenja ili ne. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Janko Veselinović. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Samostalni poslanici
Vezano za amandman koji su podnele moje koleginice, smatram, ako je u prethodnom zakonu bila predviđena ovakva, odnosno slična odredba, da nije bilo razloga da ona ne bude predviđena i u novom zakonu, naročito ako se ide ka tome da se uslovi u zatvoru, odnosno u jedinicama u kojima se izvršavaju krivične sankcije naprave humanijima.
Jer ne bi trebao biti strah lica koja strepe od sankcija, od krivičnih sankcija, od uslova u jedinicama za izvršenje sankcija, već od toga da će biti lišena slobode. Nadam se da se oko toga slažemo.
Smatram da sada postoji veći strah od uslova koji vladaju u tim jedinicama nego od činjenice da će biti lišeni slobode. U tim jedinicama ne tako često završavaju lica koja nisu činila krivična dela iz namere. Tamo ima lica koja su činila krivična dela iz nehata, krivična dela koja su činjena po nagovoru, podstrekivanje drugog i s druge strane krivična dela u oblasti saobraćaja gde je između nehata i namere veoma teško napraviti ozbiljnu razliku.
Naročito kada je u pitanju izdržavanje kazne žena, odnosno u ovom slučaju trudnica ili žena koje imaju određenu potrebu za lekarskom pomoći. Bilo bi potrebno da propišemo uslove, da propišemo mere koje bi omogućile da se u tim jedinicama možda u nekom narednom periodu stvaraju i ti uslovi, odnosno da oni koji treba da sprovedu ovaj zakon imaju to kao obavezu. Da li će ta obaveza biti posle šest meseci, odnosno od početka primene ovog zakona do kraja ispoštovana, to nisam siguran.
U svakom slučaju bi trebali da idemo tom humanijem načinu izdržavanja sankcija u čemu je zapadna Evropa daleko odmakla i činjenici da bi na tim mestima žene mogle da zaštite svoje zdravlje i da iz tih jedinica kući dođu u stanju u kome neće biti narušeno njihovo zdravlje. Hvala.