Gospodine ministre, ono što sam malo pre rekao, sada ću dodatno pojasniti. Mislim da puna resocijalizacija podrazumeva odgovornost države, ozbiljnost države i pošten odnos prema osuđenicima. Ne možemo se deklarativno pozivati na humanost, kao što je do sada bilo reči često, a u praksi da se dešava nešto drugo. Tako rade sve razvijene zemlje sveta i imaju i oštrije krivične sankcije.
Mi smo kao desničari koji znaju šta je država, često bili za još oštrije krivične sankcije, vi ste svedoci toga, kad smo podnosili niz amandmana, recimo, za višestruke povratnike, silovatelje, itd, itd. Ali, u skladu sa tim ide i ono što treba da uradi država.
Koleginica Olgica Batić je predložila da služba za zdravstvenu zaštitu vrši zdravstvenu prevenciju, leči osuđena i pritvorena lica, nadzire higijenu i kvalitet hrane i vode i učestvuje u utvrđivanju i sprovođenju programa postupanja prema građanima.
Čini mi se da ovde niko nije pomenuo ove dve bitne stavke, možda najbitnije ovde, jer se zakon toga dotiče u nekim drugim članovima, znači, higijene i kvaliteta hrane. Ako izvršite ispitivanje osuđenika, saznaćete da su često nezadovoljni kvalitetom hrane, da nema dovoljno mesa, voća, slatkiša, da nije dovoljno dobar kvalitet vode, a država, ako to ne obezbedi osuđeniku a od njega traži da ispuni određene obaveze i želi da ga istinski na bolje promeni, onda to neće u praksi zaživeti na način na koji svi mi želimo.
Mislim da je Vlada u pravu što se tiče odgovora da dva lekara i četiri medicinska tehničara koja treba da ima svaki zavod, jednog psihijatra, jednog stomatologa, da je to preglomazno. Verovatno se neće ljutiti koleginica Olgica Batić što ja na ovaj način tumačim i odgovor Vlade, ali, čini mi se da postoji rešenje da svi navedeni medicinski stručnjaci budu na raspolaganju za više zavoda. Znači, da bukvalno u jednom zavodu budu smeštene sve te osobe i tamo gde ima manje osuđenika i gde nema potrebe da stalno budu prisutna lica te specijalnosti, da jednostavno stoje na raspolaganju i to je nešto što uzimam sebi za slobodu kao međurešenje.
Koleginica Olgica Batić se takođe bavi problematikom odvajanja posebne prostorije za negu trudnica, porodilja i lečenje žena. Ja sam sličan amandman podneo. Tačno je da drugi član zakona predviđa da deca koja su odvojena od majki imaju uslove koje moraju imati i vrtići, odnosno dečije ustanove, što je sasvim u redu i treba tako da bude, ali čini mi se da je zanemarena pozicija majke. Mi pričamo i o trudnicama, i o porodiljama, a zakon kaže da se one odvajaju u posebnu prostoriju, ali ne ide dalje, šta kad se odvoji u posebnu prostoriju, koja je to posebna prostorija? Posebna prostorija može biti hodnik, može biti ćelija, može biti neka kancelarija, neka treća prostorija, ali čini nam se da u tim posebnim prostorijama treba obezbediti sve one neophodne uslove, specifične, za položaj trudnica, porodilja, kada su u takvim situacijama.
Ovde se priča i o odvajanju osuđenika koji imaju određene specifične bolesti, posebno se misli na zarazne bolesti. Znam da u praksi se to radi. I naravno da mi ne treba lekare da učimo osnovama medicine, međutim, od viška glava ne boli. Možda nije loše to propisati kao striktnu obavezu, jer ako ne propišete, uvek postoji mogućnost da se u praksi kaže da zakon to nije propisao. Naravno, znam ja da se to u praksi vrlo retko dešava, ali, zbog činjenice da u našim zatvorima se javljaju s vremena na vreme takve bolesti, pomenuo bih posebno „hepatitis c“ i „hepatitis b“, da imamo puno narkomana, da je i odnos prema maloletnicima često neprimeren, zato što nema dovoljno psihijatara i psihologa koji rade sa njima nego postoji jedan prevaziđeni model koji je relikt nekih drugih vremena kada se maloletnik žali da ima određenih psihičkih problema, jednostavno mu se da „bensedin“, kako oni kažu, „nakljukaju nas bendsedinima i mi spavamo“. To uopšte nije lečenje, to je samo zataškavanje onoga što zaista postoji.
Mislim da je i Vlada u velikoj meri u pravu u svom odgovoru, ali mislim da je i ovo dodatno pojašnjenje uticalo na to da vi razumete ono što je namera podnosilaca amandmana. Hvala.