U pravu ste gospodine Martinoviću, tačno je, predsednik daje pomilovanje.
Danas sam hteo da poštedim malo ministra i da ne svalim ceo teret na njega, vezano za zakon o amnestiji …

Vreme za repliku je isteklo.

Tačno je da je Zakon o amnestiji donela Vlada, a da pomilovanja izriče predsednik. Hvala.

Zahvaljujem.
Za reč se javio narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo nisam se, bar ja tako mislim, podsmešljivo i sa podsmehom odnosio prema bilo kome i prema bilo kom podnosiocu amandmana i trudio sam se, koliko ja umem i znam, da na ozbiljan način pristupim ovoj temi.
Što se tiče resocijalizacije, o kojoj je govorio moj uvaženi kolega Veselinović, ja sam na Pravnom fakultetu u Novom Sadu polagao ispit koji se zvao „Politika suzbijanja kriminaliteta“. Učeći i spremajući ispit iz tog predmeta saznao sam da resocijalizacija ličnosti koja je izvršila krivično delo nije samo problem Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, da to nije samo problem upravnika zatvora, da to nije samo problem, na kraju krajeva, države. U suzbijanju kriminaliteta s jedne strane, a sa druge strane u resocijalizaciji ličnosti svoju ulogu imaju i mnogi drugi društveni činioci. Pre svega, porodica, škola, crkve i verske zajednice, mediji, sve te institucije, svi ti subjekti društvenog života imaju svoju ulogu u resocijalizaciji.
Ne slažem se sa vašim generalnim stavom da resocijalizacija osuđenih ličnosti u Srbiji je apsolutno neuspešna. To ne može da se kaže uopšte. Možemo da govorimo o pojedinačnim situacijama. U nekim slučajevima do resocijalizacije zaista nije došlo, ali u mnogim slučajevima jeste. Ako bismo rekli da apsolutno ni u jednom slučaju nije došlo do resocijalizacije lica koja su izvršila neko krivično delo, to bi onda značilo da naš ne samo sistem izvršenja krivičnih sankcija, ceo krivično-pravni sistem, da ne kažem ceo društveni sistem, apsolutno ne funkcioniše, što je jedna ocena, koja uz svo uvažavanje vašeg prava da budete opoziciono nastrojeni prema Vladi Republike Srbije, naprosto ne može da se da.
Ono što hoću da kažem to je da problemu suzbijanja kriminaliteta, a sa druge strane sprečavanja, odnosno sprečavanja ponavljanja izvršenja krivičnih dela, a to znači u stvari resocijalizacija lica koja su izvršila krivična dela, da toj problematici mora da se pristupi dubinski, sistemski…
(Predsedavajući: Molim vas, isteklo je vreme za repliku.)
… i da to nije samo predmet ovog zakona. Problem je mnogo složeniji nego što sad na prvi pogled izgleda.

Zahvaljujem.
Molim vas, narodni poslaniče Janko Veselinoviću, neću vam dati pravo na repliku. Zatvaram krug replika.
Imaćete mogućnost po ovom članu da kažete šta ste hteli.
Na član 132. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Snežana Malović i Biljana Hasanović-Korać.
Vlada i odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović-Korać.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Ovo je jedan od šest amandmana koje smo koleginica i ja podnele na ovaj predlog zakona, na ovako obiman predlog zakona samo šest amandmana mislim da nije mnogo. To je ono što smo na osnovu svog znanja i prakse u oblasti prava smatrale da treba da se dopuni ili izmeni da bi se poboljšao tekst zakona. Nisam rekla da Predlog zakona ne valja, nego pokušavamo ovim amandmanima da utičemo na poboljšanje teksta onako kako mi smatramo i kako mi vidimo. Da smo hteli destruktivno da delujemo onda bi radili kao što radi opozicija u nekim slučajevima, pa podnese amandmane koji glase – član taj i taj briše se, član taj i taj briše se.
Pokušali smo da damo konstruktivne predloge. Ovaj amandman je vrlo sličan prethodnom i predlažemo da se u članu 132. posle stava 2. doda stav 3. koji glasi – žalba na odluku direktora uprave ne odlaže izvršenje rešenja, zato što član 132. govori o prekidu izvršenja kazne odlukom direktora uprave i kaže – na molbu osuđenog ili predlog upravnika zavoda direktor uprave može odobriti prekid izvršenja kazne zatvora ako nastupe razlozi iz člana 59. stav 1. ovog zakona zbog kojih bi se njeno izvršenje moglo odložiti.
Radi boljeg upoznavanja onih koji se ne bave pravom moram da kažem da taj član 59. stav 1. kaže: „Izvršenje kazne zatvora može se odložiti ako je osuđeni oboleo od teške akutne bolesti dok bolest traje ili zbog teške hronične bolesti ako se stanje osuđenog znatno pogorša, a nema uslova za lečenje u zavodu ili u specijalnoj zavodskoj bolnci“.
Ovo je takođe hitan slučaj i zato smo smatrali da zbog hitnosti i ovde treba naglasiti da žalba ne odlaže izvršenje odluke. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović, po amandmanu. Izvolite.

Nadam se da mi dajete reč po dogovoru koji smo imali malopre.
Kada je u pitanju izlaganje mog uvaženog kolege Martinovića, taj predmet smo učili na istom fakultetu, pa i predajemo pravo na istom univerzitetu, istina različite oblasti, ali naravno, između dva pravnika obično postoje i dva različita mišljenja. U ovom smislu to ću i potvrditi, određeno stanovište.
Prvo, nisam rekao da postoji apsolutna neuspešnost u resocijalizaciji. Dakle, nisam upotrebio reč apsolutna, ali upotrebio sam reč neuspešna resocijalizacija. Drugo, resocijalizacija je uspešna iz određenih razloga. U pojedinim slučajevima zahvaljujući porodici, zahvaljujući školi, crkvi ili verskoj zajednici. Gospodin Martinović je rekao da resocijalizaciju sprovodi, pored države treba da bude uključena i porodica, škola, crkva, verska zajednica, društvena zajednica, itd. Slažem se, ali gde je tu država? Govorim o odgovornosti države za resocijalizaciju. U ovim zakonima, i generalno u politici države prema resocijalizaciji govorimo o ulozi države u resocijalizaciji, naravno i u podsticanju svih činilaca resocijalizacije da pomognu tu resocijalizaciju.
Ovde bi mogli da postavimo pitanje koliko je od 100 slučajeva uspešne resocijalizacije učešće države, a koliko je učešće ostalih činioca i da li se neko uspešno resocijalizovao zato što mu je njegova porodica pritekla u pomoć, pa su mu obezbedili eventualno posao, izdržavanje do ostvarivanja prava na posao? Da li mu je pomogla društvena zajednica i koliko je slučajeva dobre resocijalizacije u kojima je ključnu ulogu imala država? Voleo bih da čujem tu analizu i baš bih se obradovao onim slučajevima u kojima je država bila jedan od glavnih činioca da se neki učinilac krivičnog dela posle povratka na slobodu, posle izlaska na ulicu resocijalizovao i postao, da tako kažemo, koristan član ovog društva.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Biljana Pantić Pilja, po Poslovniku.