Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 27.05.2014.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/79-14

2. dan rada

27.05.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 14:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Za reč se javio narodni poslanik Borislav Stefanović, ali nemate pravo na repliku. Ovim zatvaram krug replika.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku.
...
Stranka slobode i pravde

Borko Stefanović

Samostalni poslanici
Reklamiram član 107, mora da se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
(Predsedavajući: Već ste se javili po tom članu.)
Molim?
(Predsedavajući: Već ste se javili po tom članu.)
Nisam se javio po ovom. Javio sam se po članu 103. i 104. prethodno, ako se sećate, a ovo je član 107.
(Predsedavajući: Izvolite.)
Morate pažljivije da me saslušate.
Dakle, prethodni govornik je ovim, želeći da pokaže snagu svoje stranke i svoje poslaničke grupe, uvredio jednu drugu poslaničku grupu u ovoj Skupštini, tako što je nazvao „stelt“, tj. nevidljivom, da bi građani Srbije razumeli poslaničku grupu. Mislim da je to nešto što niste smeli da dozvolite, jer može neko da iznosi činjenice, kvalifikacije, čak može da govori podatke, ako ih zna, u ovom slučaju ne, ali da da ovakvu ocenu nekoga ko stoji sa suprotne strane i duboko uvredljivo i vređa dostojanstvo. To bi bilo jednako kao kad bi ja rekao da je „stelt“ mala matura, „stelt“ kanal do Soluna, „stelt“ 100 milijardi evra investicija Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, „stelt“ 10.000 milijardi iz Kine koje je ministar Bačević najavio, „stelt“… Razumete? Jedino nisu „stelt“ ministri oko poplava, pošto je svaki imao svoju kameru da ga slika. To nije „stelt“. I oni nas sad da uvrede, kažu – mi smo nevidljiva poslanička grupa. To niste smeli da dozvolite, zaista. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, poslaniče Stefanoviću, ali vi ste tu reč „stelt“ uveli danas u raspravu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Reklamiram član 32. Poslovnika Narodne skupštine.
Zaista mislim, gospodine predsedavajući, da i kada se matematika tumači i osvojeni broj glasova, ali i odnos prema narodnim poslanicima, mora i neophodno je da bude isti. Tumačeći matematiku, nazvao sam je i nazvaću nevidljivom ili „stelt“ poslaničkom grupom, jer po istoj matematici kojom pokušava da se umanji poverenje koje SNS i Aleksandar Vučić imaju kod građana Republike Srbije, istom tom matematikom poslanička grupa DS nije ni zaslužila da uđe u parlament.
S druge strane, kada brecanje, zgražavanje nad rečju „stelt“ ili nevidljivi, poštujući matematiku koju uneo u ovu Narodnu skupštinu, dolazi od čoveka koji je moje poštovane kolege, ali i sve ostale nazvao kozacima, nazivao poletarcima, nazivao ovi, bez ikakve trunke poštovanja i ovog visokog doma i kolegijalnosti i parlamenta i izbornih rezultata i građana Srbije, koji su nas ovde u ovaj dom poslali da ih predstavljamo, predstavlja izvrgavanje ruglu i nepostojanje elementarnog domaćeg vaspitanja, već samo žal za bahatošću vlasti u kojoj je i odrastao i jedino navikao da živi.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Borko Stefanović

Samostalni poslanici
Prethodni govornik je spomenuo član 32, koji nema nikakve veze sa onim što je govorio. Vi ste dozvolili da priča. Ja reklamiram 106. i 107. zato što je izrečena uvreda. Rečeno je da ja ne znam da živim osim u sistemu koji se odnosi i koji je u vlasti. To je zaista, složićete se, vrlo niska kvalifikacija kolege Babića i vi ste to dozvolili, zato što vam prija to što on ima da kaže protiv onih koji su višestruko slabiji u ovoj Skupštini. Ja nisam osporio ni jednog momenta snagu i broj glasova koji ste dobili, već sam, ne mojom matematikom, pošto ne postoji ni moja ni njegova matematika, već samo jedna, rekao koliki je procenat građana koji su izašli na izbore. Da se tako uzvrati uvredama na ono što je rečeno, to je zaista nedopustivo. Ne znam zašto puštate takve stvari?
Jeste vi iz iste stranke, ali vi predsedavate Narodnom skupštinom i svi poslanici treba da su jednaki. Ne možete dozvoliti da neko smatra da je uvreda ako kažeš da je kozak. Koliko ja razumem, vi baš volite Ruse i volite kozake. Što je vama to uvreda? I kad sam ja to rekao? Pre koliko meseci? Pa, on je rekao da mi guramo glavu u pesak kao nojevi, pa se niko nije uvredio. To se zove neka metafora, razumete? Ovo je zaista nedopustivo.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Molim vas da se vratimo na raspravu.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Đukanović

Srpska napredna stranka
U nekoliko navrata sam tražio povredu Poslovnika, ne znam zašto mi je niste dali. Reklamiram član 109, jer je malopre bilo jedno direktno obraćanje, konkretno meni. Drago mi je da uvaženi gospodin gleda emisije koje vodim. U životu sam nešto radio, nisam svirao u grupi, koja je očigledno odredila njegovu političku karijeru, a zvala se „generacija bez budućnosti“. Njegova vlast i ono što on predstavlja ostavili su ovde generacije bez budućnosti.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima predstavnik poslaničke grupe SNS dr Aleksandra Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka
Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, nakon svih izlaganja mojih kolega, predstavnika političkih stranaka po pitanju današnje teme dnevnog reda, ono što treba na početku zaključiti jeste, možda niste znali, jer niste imali prilike da učestvujete u političkom životu Srbije, da je promenjen koncept, princip funkcionisanja države. Nekada je bio princip da se prvo zadužuju preduzeća, lokalne samouprave, a onda se posle 6-7 meseci dođe sa tim sa koliko kredita treba država da se zaduži, pa na kraju godine, u decembru mesecu, dolazimo do sednice Skupštine, gde se usvaja kredit od 1,4 milijarde evra po različitim međunarodnim institucijama i različitom vrstom ugovora. To je bila praksa do 2012. godine.
Sada imamo drugačiju praksu. Onu ispravnu, koja finansijski omogućava da Srbija postane interesantna država za ulaganja, za investitore, a to je da se prvo napravi plan, da se donese budžet planiran za 2014. godinu, a da se u 2014. godini sklope ugovori, sporazumi sa zainteresovanim institucijama i državama koje daju zajmove, pa da se na osnovu toga skupe sve vrste projekata iz određenih oblasti, a onda se ide u implementaciju takvih projekata. To je suštinska razlika između prošlosti i sadašnjosti, između nove Vlade i novog koncepta države i pojave SNS od 2012. godine na političkoj sceni, gde je postala vladajuća stranka, gde je postala stožer Vlade Srbije, a sada od 2014. godine ima i svog premijera. To je pokazatelj da ova stranka ima viziju o tome kako treba voditi ekonomiju Srbije, pošto se našla u velikim problemima.
Ne bih da govorim mnogo o tome, ali ostaće mi u sećanju jedan nastup guvernerke NBS, a to je da je donela jedan čaršav na kome se nalazi 232 kreditna zaduženja po različitim osnovama od 2000. godine do danas, gde su bile određene kreditne linije po stopama od 8,3% na godišnjem nivou. To samo govori o neodgovornosti zaduživanja.
Kada pričamo o tome da su bili nekada neki povoljni krediti, onda zaboravljamo deo… Verovatno većina mojih kolega ne zna, da je drugačiji sistem zaduživanja kada vi imate određenu kamatnu stopu, a obavezu da određene tehnologije uvodite u projekte, da određene strane eksperte plaćate po određenim instrukcijama, onda nemate slobodu da ulažete u svoju zemlju, u određeni deo projekata koji su u infrastrukturi, pa dobijamo rezultat koji smo imali, a to je da nam otvaranje infrastrukturnih projekata i gradnja nekih važnih puteva traje i po 10-15 godina. Zbog toga se pokazujete, kao država, nestabilnim, neodgovornim, prvo sami prema sebi, a onda vas niko drugi ne poštuje u okruženju.
Ovim današnjim predlozima sporazuma o zaduživanju, pre svega u odnosu na Arapske Emirate koje iznosi milijardu dolara, je praktično ono počinje i završava sa konceptom smanjivanja budžetska, odnosno i pokrivanja budžetskog deficita za 2014. godinu, ali pokazuje da je Srbija jedna stabilna u političkom okruženju, prihvatljiva i interesantna država, zato što joj drugi i države sa istoka i sa zapada i sa juga i sa severa, zaista veruju u to što radi, da jednostavno zavređuje određenu pažnju, da ima određeni kredibilitet i da zbog toga ljudi mnogi imaju poverenja da ulažu po različitim osnovama u Srbiju.
Naravno, za to je bilo potrebno da se postignu određeni preduslovi. Ti preduslovi su očito konsolidacija javnih finansija koja ne može preko noći, koja je bila potrebna i 2012, 2013. i 2014. godine, da se upravo na jednom mestu skupe sve finansije i vide koliki su realni prihodi, koliki su realni rashodi, koliko zaista u javnom sektoru postoji zaposlenih i to do sada nije bio slučaj.
Sa tim onda dolazite u situaciju da zaista možete da kažete da naša država raspolaže sa ovolikim kapitalom, sa ovoliko zaposlenih i sa ovolikim praktično realnim budžetom.
Treba pohvaliti, pre nego što krenemo uopšte na ovaj deo koji se odnosi na same zakone koji odobravaju zajmove, odnosno koji su došli na ratifikaciju u Skupštinu Srbije, da je ovo međunarodna obaveza Srbije, a to je da parlament odobri određena zaduživanja, ali treba pohvaliti ovaj deo na kojim firme u restrukturiranju pokušavate jednostavno da skinete sa direktnog finansiranja iz budžeta. To se očito pokazalo da je rak rana naše privrede. Tačno je da tu ima veliki broj zaposlenih, tačno je da ćemo imati problema sa određenim brojem ljudi koji će trebati da se prelije iz javnog sektora u privatni sektor i da je to velika muka, ali je isto tako tačno da bi stabilnost budžeta obezbedili, da je potrebna ta milijarda dolara, da jednostavno pokrije određeni budžetski deficit. Tačno je ono što ste rekli da mi moramo da imamo kreditne linije i za pokrivanje budžeta, ali moramo da imamo i kredite za infrastrukturne projekte.
Ono što je pokazala ova današnja sednica je da se nismo zaduživali samo isključivo kod Arapskih Emirata, nego postoje određene kreditne linije koje su u programu sa Evropskom investicionom bankom. Ti krediti pokazuju da razvoj malih i srednjih preduzeća, o kojima toliko pričamo, zaista treba da bude jedan zamajac u ekonomiji Srbije, da oni treba na neki način da probude sve one ljude koji bi se bavili određenim projektima i iz oblasti informatike, iz oblasti energetike, ali sa jednog stanovišta, odnosno privatnog sektora i ono što je interesantno je da postoje kod kredita Evropske investicione banke koji je Narodna banka Srbije sklopila po ovom sporazumu, koji je došao kod nas praktično na usvajanje, pokazuje da postoje dve komponente isključivo podsticaj za mala i srednja preduzeća i drugi deo koji se odnosi na opšte projekte koje su upravo vezane za ove određene oblasti koje su čak i neprofitne, kao što je i zdravstvo i prosveta, i to je ono što negde daje nadu da privreda i broj zaposlenih ljudi treba da se poveća, a naravno u skladu sa jučerašnjom sednicom gde je Vlada obezbedila određene podsticaje kod direktnog zapošljavanja.
Zašto je interesantan i ovaj kredit koji se odnosi na Evropsku investicionu banku? Zato što po toj prvoj komponenti malih i srednjih preduzeća isključivo od kreditiranja ide preko poslovnih banaka, agenti između Evropske investicione banke i NBS i malih i srednjih preduzeća će biti komercijalne banke, što ta prva komponenta daje mogućnost kreditiranja na 12 godina sa četiri godine grejs perioda sa veoma povoljnom kamatom, da minimalna sredstva koja mogu da se obezbede kroz kreditne linije su 5,5 miliona evra. Druga kreditna linija, o kojoj pričamo, opšteg projektovanja i prioritetni projekti iz oblasti energetike i infrastrukture, ali i prosvete i zdravstva kao što sam rekla, će obezbediti na 15 godina sa pet godina grejs perioda.
Zašto je to interesantno? Zato što određene projekte u toj oblasti jednostavno ne možete za manji period da sprovedete i to bi predstavljalo veliko opterećenje za ta mala i srednja preduzeća koja su već negde jako zadužena kroz određene komercijalne kredite koje su imali prilike da podižu. Ovo bi trebao da bude jedan vetar u leđa za otvaranje, odnosno premošćavanje mnogih projekata u kojima su se naša mala i srednja preduzeća našla.
Ono što je interesantno još videti je da je Evropska investiciona banka ograničila mogućnosti plasiranja ovih sredstava za preduzeća. To je na sledeći način – do 12,5 miliona evra mala preduzeća mogu povući ta sredstva za određene projekte do vrednosti 100%. Ali, između 12,5 miliona i 25 miliona evra svega do 50% banke će učestvovati u kreditiranju, odnosno projektima sa malim i srednjim preduzećima. Kakvu nam sliku to daje? Daje nam sliku da se zaista mislilo na ovo, mikropreduzeća koja imaju do 10 zaposlenih, mala preduzeća od 50 do 100 zaposlenih i velika preduzeća koja će ići pod posebnim programima, a da se onda na neki način pomaže tom javnom sektoru, o kome toliko govorimo, da realizuje određene ideje i da zaposli puno ljudi.
Namerno sam ostavila za kraj ovaj Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade RS i Fonda za razvoj Abu Dabija koji će biti namenski potrošen za navodnjavanje. Ono što je važno reći je da takvi namenski krediti treba da nam daju šansu da mnoge stvari popravimo koje do sada nismo imali uopšte šanse da radimo. To je jedna državna obaveza, o kojoj do sada nijedna Vlada nije ovako sistemski razmišljala, a ni radila.
Do 2010. godine smo imali 2006. godine ulaganje primera radi u vodoprivredu, pa čak i u sisteme odbrane od poplava u vrednosti od dve milijarde dinara iz budžeta direktno i plus još toliko sredstava koja su povučena iz kredita Svetske banke. Tada smo imali maksimalne vrednosti poplava koje su se 2006. godine na određeni način branile.
Od 2010. godine kada je tadašnje Ministarstvo za ekonomiju i finansije predložilo novi zakon o vodama u određenom delu se reklo da svi prihodi koji idu od vodoprivrednih taksi se slivaju u budžet direktno i troše se zavisno od programa na koji će način to biti prezentovano. Dešavalo se da programi koji za određenu godinu služe za odbranu od poplava, izgradnju nasipa više ne služe za to, nego budu u vrednosti, nekada su bile dve do pet milijardi dinara, od 300 do 400 miliona dinara, a druge kreditne linije prenamenovane za uređenje skijališta i adaptaciju tog terena. To su bili nonsensi koji su se dešavali svake godine pojedinačno. Da ne pričam o tome da su nadležnosti primera radi „Srbija voda“ podeljene u „Vojvodina vode“, „Beograd vode“ i da ste dobili otprilike javna preduzeća koja su počela da grcaju u dugovima.
Još jedna informacija koju možda znate, a možda i ne, a to je da postoji oko 1.000 vodoprivrednih preduzeća koja su ostala u duhu društvenih preduzeća. Mnoga od njih su u velikom problemu što se tiče stečaja, sigurno jedna četvrtina. Jedna četvrtina su u velikim dugovima po različitim vrstama kredita, a nisu blokirana. Jedna četvrtina su po projektima urađena određena sredstva koja su prebačena iz budžeta, ali nedovoljno da bi ona uopšte mogla da rade i opstaju.
Privatizacija je izvršena kod jedne četvrtine tih preduzeća, ali se pokazalo da na sektoru voda nisu imali šta da rade zbog nedostatka sredstava.
Mislim da je ta neodgovornost tadašnjih vlastodržaca bila, jer nisu hteli da čuju šta struka kaže, a struka je upravo rekla da je potrebno urediti sistem vodoprivrede. Tu spada i sistem navodnjavanja i sistem odbrane od poplava, ali i sistem koji se odnosi na rešavanje pitanja otpadnih voda.
Imala sam prilike da branim zakon koji se odnosio na zakone o ministarstvima i zaista sam bila zastupnik toga da Ministarstvo poljoprivrede, zaštite životne sredine na neki način je sasvim prirodan sled ukoliko želite kao država da podignete određene sisteme. I eto vraga, nije prošlo ni par dana, a pokazalo se da taj koncept je ispravan i sada u ovom trenutku kada se Srbija nalazi u jako teškom stanju što se tiče uopšte vodoprivrede i sistema za odbranu od poplava. Jednostavno ovaj način funkcionisanja i preusmeravanja namenskih kredita za određene projekte se pokazuje da je to nama bilo neophodno.
Kada pričamo o navodnjavanju ovaj kredit takođe ima neke dve komponente, a to je da se prva komponenta odnosi na poljoprivredne proizvode, a jedna komponenta se odnosi na navodnjavanje. Ta komponenta koja sada, govorimo o toj prvoj fazi i oblasti 275 miliona evra, pokazuje da ovih 97 miliona je samo praktično prva pozicija za koje postoje projekti. Shvatila sam, a verovatno sam i u pravu, da mi imamo šanse da kroz realizaciju ovih projekata povlačimo i sledeće linije za projekte ukoliko pripremimo adekvatnu projektnu dokumentaciju.
Smatram da je Srbiji jako potrebno, i jako važno što ovim sporazumom i ovim praktično kreditom mora da postoji implementaciona jedinica za realizaciju ovih projekata, iz prostog razloga što tu treba da sede ljudi koji će se ponašati prema međunarodnim standardima u smislu finansija, ali ova tehničko-tehnološka primena novih tehnologija, znači, ljudi koji će od struke sedeti i jednostavno pratiti realizaciju tog projekta. Zašto je to važno? Zato što onda zaista ta sredstva koja dolaze idu po određenim tranšama, idu po određenim situacijama, po građevinskim objektima, prati se njihova realizacija i samo tako jedino vi možete od početka do kraja da izvedete radove, ali onda nećete imati dopunske radove u vrednosti od 100% kao što se dešavalo da most, jedan koji gradimo u Srbiji u Beogradu, za te pare možemo da izgradimo dva, ili tri mosta, onda toga nema. Jednostavno, ovde imamo veliku finansijsku kontrolu i potpuno je opravdano da oni koji su zajmodavci žele da kontrolišu sredstva u koja ulažu.
Ono što bih na kraju rekla još to je da ne možemo da pričamo o navodnjavanju u današnjem trenutku, u situaciji kada smo imali ovakvu štetu od poplava, da kažemo da je jednostavno došlo na naplatu sve ono što do sada uopšte nije rađeno i što je na pogrešan način prezentovano narodu, tako da se negde narod i uljuljkao i jednostavno nije ni pretpostavio da mogu da se dese klimatske promene koje bi dovele do praktično ugrožavanja životom.
Postoje institucije koje su usmeravale da su svi na kraju krajeva ugroženi određenim klimatskim promenama, neko više neko manje, da u regionu postoje države koje će imati veće ili manje štete, da smo mi u državi imali ranija iskustva po tom pitanju, ali negde smo izgubili odgovornost o tome da se nikada ne postavlja pitanje – a gde su sredstva od ukidanja vojske Jugoslavije, kada se prelazilo na profesionalnu vojsku – šta se dešavalo sa imovinom vojske Jugoslavije, zbog čega se posle toga nije prešlo na princip civilne zaštite? Sve države imaju taj razvijen sistem, a verovali ili ne, oni se vode modelima bivše SFRJ i tvrde da su ti modeli civilne zaštite bili najbolji. Mi smo nekako to stavili u paket sa komunističkim nasleđem i nekako smo se distancirali od svih tih modela civilne zaštite, a verujte mi da i Norvežani koji imaju modele kao što su Inserag i dan danas vrše određene probe i modele i uključuju kompletan civilni sektor, sve nevladine organizacije u ovaj deo odbrane od suša, poplava, klizišta, zemljotresa.
Prema tome, treba razmišljati široko o ovoj temi. Ovaj kredit koji se odnosi na navodnjavanje praktično je i početak sanacije šteta koje su nastale. Sada je trenutak kada Srbija i građani Srbije su shvatili odgovornost uopšte određenih tema u društvu kao što su klimatske promene i razvoj poljoprivrede na jedan moderan način, zbog čega treba zaista biti uključen u sve ono što nam društvo prezentuje, a Vlada Srbije i trenutno Ministarstvo finansija nam daje sada mogućnost kroz određene kreditne linije, kroz rasterećenje finansijsko koje je do sada trajalo zbog ranijih kredita da pokušamo jednostavno da pokrenemo našu ekonomiju na adekvatan način.
Ono oko čega sigurno ni SNS ni ova Vlada neće odstupiti to su ona četiri stuba ekonomski reformi, to je onaj stub koji govori o suzbijanju sive ekonomije gde će taj inspekcijski nadzor morati da bude pojačan, gde će morati ovaj deo koji se odnosi na infrastrukturu i podsticaju u građevinskoj industriji da poraste.