Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što Odbor nije prihvatio ovaj amandman, jer je predlagač mnogo pogrešio kada je ovakav amandman predložio, s obzirom da neki akademski građani, imam utisak, narodni poslanici se mnogo ne razumeju u budžet. Verovatno njihov kućni budžet nije iz nerealnih izvora stigao, pa mogu da raspolažu kako hoće. Dakle, budžet je takav kakav jeste zbog urušene i totalno uništene privrede u Srbiji, gde ne možemo iz realnih izvora puniti budžet, a svako zna, čak i običan građanin ili gazda kuće da ako planira nešto da uradi, a nema sredstava, onda iz drugih sredstava koje je opredelio prenosi u taj fond koji bi trebalo da plati neke račune.
Dobro je što Odbor ovo nije prihvatio. Ne mogu da se ponavljam, ali ne mogu da shvatim ljude koji nikada nisu pravili budžet. Svako od nas bi mogao da pravi budžet na svoj način, ali je za to zadužen ministar za finansije koji preraspoređuje sredstva tamo gde je suficit, sigurno da treba prebaciti ta sredstva tamo gde je deficit kako bi se održao sistem. Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Branka Karavidić i Biljana Hasanović Korać.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Gospodine ministre, mi smo kod izmena i dopuna Zakona o povlasticama na dohodak građana imali sličan amandman. Naime, mi smo u prvom delu amandmana pokušali da tehnički malo pojasnimo neke odredbe ovoga člana. Međutim, akcenat ću staviti na povlastice koje smo dodatno predvideli za one koji su mlađi od 30 godina i za one koji su stariji od 55 godina. U ovom našem amandmanu smo predvideli da te povlastice budu veće za 15%.
Podsećam da bi ovom povlasticom bilo obuhvaćeno preko 322.000 nezaposlenih, što je preko 40% nezaposlenih u Srbiji. Takođe, podsetiću na ekspoze premijera koji u stvari akcenat svih olakšica za zapošljavanje stavlja upravo na mlade, koji su na početku karijere, i na one koji su na kraju karijere.
Drugi deo ovog našeg amandmana odnosi se na mehanizme zaštite. Oni su neophodni zbog mogućih zloupotrebe. Prosto ne mogu da razumem zašto drugi deo amandmana, koji se odnosi na mehanizme zaštite, niste usvojili, ako kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što procenti povećaja doprinosa opredeljeni predloženim rešenjem garantuju ravnopravni tretman svih nezaposlenih, bez obzira na godine starosti. Prihvatanjem amandmana smanjio bi se očekivani pozitivni efekat predložene mere u budžetu Republike.
Ovaj drugi deo našeg amandmana nema veze sa budžetom.
(Predsednik: Da li koristite vreme poslaničke grupe? Da. Hvala.)
Nema veze sa budžetom mislim da bi država trebalo da se zaštiti od svih mogućih zloupotreba. Ja ću se dalje ponovo vratiti na to da ovi predlozi zakona, koji su na dnevnom redu, nisu u skladu sa ekspozeom premijera, te vas ponovo pitam da li će i u buduće predloženi zakoni biti jedno, a reči premijera drugo? Zahvaljujem.

Reč ima ministar Krstić. Izvolite.

Hvala vam. Izvinjavam se najpre što sam kasnio desetak minuta zbog ove gužve u Beogradu zbog ove nesreće.
Što se tiče komentara već smo raspravljali o njima vezano za druge izmene i dopune ovog drugog zakona identična tri na sličnim članom, odnosno na povezan član i tu smo pričali o tome na ova tri vaša pitanja tada su bila tj. tri argumenta sada. Dakle, da je namera sa jedne strane ovde da se na ravnopravan način nezavisno od toga od godišta nekoga ko se zapošljava prosto pruža olakšica jer isto tako što bismo povlastili 40% nezaposlenih stavili bismo u lošiji položaj ovih 60% ostalih kao što ste sami rekli.
Pomenuo sam takođe da postoje drugi važeći zakoni, kao i druga regulativa koja je u postupku donošenja koja će se dalje obratiti i mladima i onima koji su pred kraj karijere te s tim u vezi se obratiti takođe onome što je izneto u ekspozeu premijera. Zakon ni na koji način individualno se ne može posmatrati bez ostatka politika koje ovaj zakon počinje da kreira i nije u suprotnosti sa onim što se nalazi u ekspozeu premijera.
Što se tiče mehanizama zaštite, tu smo detaljno prošli put razgovarali o tome, a želim da kažem dve stvari. Jedna je da smo upravo time što smo opredelili da je nezaposlenost strukturna i da lice mora da se vodi u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje minimum šest meseci stvorili preduslov da se izbegnu one zloupotrebe, koje mislim da su očekivali, a znam da su tražili određeni poslodavci, što bi bilo na štetu države. Sa druge strane, pričao sam i do detalja čini mi se zašto smo se odlučili za povratak poreza i doprinosa, a ne za neki drugi mehanizam, isto objašnjavajući da na taj način želimo da predupredimo bilo kakvu zloupotrebu. Detaljno sam objasnio prošli put i kako to funkcioniše sa sistemom objedinjene naplate u Poreskoj upravi, odnosno sistemu evidencije koja se već godinama vodi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje po jedinstvenom matičnom broju građana. Tako da ćemo tako definitivno to i moći da znamo i da pratimo.
Rekao sam u odgovoru na jedan drugi vaš amandman da ćemo to objavljivati, broj korisnika ove olakšice te ćemo moći da pratimo da li je bila ili nije bila uspešna i efektna u dokumentima bilo Ministarstva finansija ili Vlade Srbije u biltenu, na primer. Hvala.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac i prof. Dušan Milisavljević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrole trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Borislav Stefanović.

Gospođo predsednice parlamenta, uvaženi ministre, govorim kao ovlašćeni predstavnik i to vreme koristim.
Ovo je jedan od dva amandmana koji su potpuno istovetni, kao što znate, i oni su u stvari usmereni na to da se daju podsticaji i povraćaj sredstava za zapošljavanje lica mlađih od 30 i starijih od 50 godina. Pokušali smo da utičemo na Vladu kroz ove amandmane u istovetnom tekstu za oba zakona koja vi predstavljate u Skupštini Srbije i branite sa nadom da možemo imati viši stepen razumevanja u situaciji kada zaista postoji u velikoj meri neregulisani odnosi na tržištu.
Vašim zakonskim predlozima se dalje uvodi nejednakost među činiocima u tržišnoj utakmici samim tim što oni poslodavci koji su zapošljavali radnike i plaćali sve doprinose regularno i nikoga nisu zapošljavali na crno, kao što znate, ovim merama će definitivno biti dovedeni u neravnopravan položaj. Kada bi to bio prvi zakon, ni po jada, već ko zna koji je po redu.
Smatramo da kroz ovaj amandman imamo mogućnost da damo određenu olakšicu i da taj teret poslodavca bude oslobođen za jasno ciljane grupe poslanika koji imaju ispod 30 godina i iznad 50 godina znajući da su ovo najugroženije grupe u našem društvu. Ljudi koji najteže dolaze do posla su ljudi iznad 50 godina i mladi koji imaju najviši procenat nezaposlenosti danas u Srbiji.
Žao nam je što nadležni odbor nije prihvatio ni ovaj amandman, kao ni one pre toga. žao nam je što je vaše obrazloženje istovetno kao i za prethodni koji je odbijen, a on kaže otprilike da se amandman ne prihvata zato što procenti povraćaja doprinosa opredeljeni predloženim rešenjem garantuju ravnopravan tretman svih nezaposlenih bez obzira na godine starosti. Nisam siguran kako je to moguće i kako je izvodljivo kada znamo da u svetu, a i kod nas bi trebalo da postoji nešto što se zove pozitivna diskriminacija i koja treba da se odnosi upravo na ljude koji su ugroženi.
Naš amandman upravo pokušava da jedan deo tih nepravdi otkloni i žao mi je što opet nailazimo na zid nerazumevanja i pokušaja da se predstavi da će olakšice, koje se daju poslodavcima, biti takve da garantuju jednakost svih građana. Neki građani prosto danas u Srbiji nisu jednaki ili ako hoćete, ponukani sinoćnom sednicom, neki građani su jednakiji od drugih. Imali smo priliku da to gledamo to sinoć, a imamo priliku da to gledamo svaki dan u Srbiji gde građanin koji je mlad i koji završi fakultet i srednju školu ili zanat, što je sve ređe u našoj državi, i građanin koji ima preko 50 godina koji ostane bez posla jako teško mogu doći do bilo kakvog zaposlenja.
U današnjoj srpskoj privredi, koja je na ivici potpunog kolapsa i propasti i zastoja u fiskalnom sistemu sa endemskim deficitom koji nikako ne možete da popunite, sa stalnim žalosnim rastom nezaposlenosti u Srbiji, sa situacijom ogromne prezaduženosti imamo jasno targetirane ili, kako to premijer kaže, jasno opredeljene ciljne grupe u društvu koje u ovoj situaciji su u mnogo težoj situaciji.
Nije mi jasno kako je moguće da Ministarstvo finansija i Vlada Srbije kažu da povraćaj sredstava koji je jasan linearni procentualno izražen za sve poslodavce, i procenat se razlikuje od 65 do 75% daje potpunu jednakost građana kada znamo i vi i ja da nijedan poslodavac pre će se opredeliti za nekoga ko u suštini ili već radi tamo na crno, kako ste sami predvideli, ili će se opredeliti za nekoga ko nije u ovim godinama i neće ga na bilo koji pozitivan način diskriminisati.
Naš amandman to pokušava da otkloni. Nije nam jasno i dalje zašto je problem za ljude koji imaju preko 50 godina, a koji su žrtve tranzicije u Srbiji i koji su masovno ostajali bez posla i za vreme naše vlasti, a i za vreme ove vlasti, u značajnom broju, zašto tim ljudima ne omogućiti da se izvrši povraćaj svih plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u potpunosti? Zašto kada ista i slična pravila primenjujemo kod subvencionisanja i davanja sredstava za strane direktne investicije, kada dajemo značajne povoljnosti za strani kapital u Srbiji? Zašto ne napravimo jedan iskorak u Srbiji koji će potvrditi solidarnost srpskog društva, potvrdiće razumevanje za probleme ugroženih socijalnih grupa i potvrdiće da je država svesna ko je najugroženiji u našem društvu?
Nisam zadovoljan obrazloženjem, nisam zadovoljan jednim očiglednim neshvatanjem šta ovo u suštini znači i drago mi je da su i mnogo kolege i iz NDS takođe uvidele da ovo jeste značajan problem.
Ovaj zakon nije sveobuhvatan reformski zakon, ali on ima kapacitet da ovu konkretnu oblast bliže uredi. Žao nam je što ovu priliku propuštamo od strane Vlade koja nikada ne propusti priliku da propusti priliku. Imamo zaista veliki problem, armiju nezaposlenih koja je svakim danom sve veća, imamo više penzinera nego zaposlenih. U ovom trenutku zaista ako napravite ovakvu linearnu situaciju koja je, ponavljam, to sam vam rekao i ranije, podložna zloupotrebama od strane poslodavca, koja je takođe mera ili deo mera koje dovode u neravnopravan položaj ljude koji postoje na tržištu i funkcionišu na tržištu.
Nismo dobili nikakav konkretan odgovor koji bi mogao na bilo koji način to da otkloni, osim što je vaša tvrdnja da će mere koje ste predložili izbeći te situacije i dovesti do agresivnog zapošljavanja. Molim vas da pojasnite šta je agresivno zapošljavanje. Znam da nije vaš resor direktno, ali vidim da se vokabular zapatio, pa sada i u komunalnim službama i lokalnim samoupravama kojima vladate imate agresivno odnošenje smeća i agresivno iseljavanje Obrenovčana. Zanima me da malo taj pojam preciziramo ako je moguće.
Naravno nemam iluzije da vi u suštini nemate problem protiv ovoga. Vi razumete i političku motivaciju, ako hoćete, humanu motivaciju ovakvih amandmana. Samo ne razumem zbog čega je problem usvojiti ovu meru, ali da ne bude odgovor ovog tipa koji smo dobili, nego ako možete zaista da nam pokažete. Znam da imate mogućnosti i znanja za to, zašto bi ovakva mera na bilo koji način bila nepovoljna po funkcionisanje i budžetskog sistema i naših fondova i svega onoga što imamo, ako hoćete i deficita i svega ostalog. Voleo bih to da čujem, a mislim da građanima Srbije je jako značajno, ne demagoški osvrt na to zbog čega struktura stanovništva koje želi da radi i da se zaposli do 30-e godine i od 50-e godine ne može biti u pozitivnom smislu zaštićena kroz prihvatanje amandmana DS.
Mislim da je važno da građani razumeju da ova mera koja se sada ovako predlaže, ona nažalost omogućava situaciju da neko ko je, to je možda teorijski tačno, možda neće biti u praksi, slažem se sa vama, to ste rekli i prošli put, ali da neko ko zaista jeste imao radnike koje je zapošljavao i plaćao za njih sve doprinose sada te ljude prosto može da pusti niz vodu zato što će dobiti potpuno plaćen aranžman za recimo 10 plaćenih radnika. Nije mi jasno na koji način ste to omogućili. Mi kroz naš amandman to onemogućavamo.
U svakom slučaju, zadržavam pravo da se javim još po osnovu ovlašćenog predstavnika. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Dragoje Bradić.
Izvinjavam se poslaniku Bradiću, ministar ima prednost.
Reč ima ministar Lazar Krstić. Izvolite.

Hvala puno.
Samo da budemo vrlo jasni, ovim zakonom želimo da uredimo dve stvari, sa jedne strane želimo da podstaknemo zapošljavanje, sa druge strane da stvorimo preduslov da u ovom periodu važenja zakona, što je dve godine, pružimo stimulaciju privredi, dok strukturne mere koje sprovodimo, koje uključuju sa jedne strane radno zakonodavstvo kao strukturnu meru, sa druge strane sivu ekonomiju, odnosno borbu protiv sive ekonomije. Ova mera ima to za cilj. Nema za cilj da vodi socijalnu politiku.
Sa druge strane, to bih iskoristio da kažem, mi u zakonu, u članu 21d, ispravićete me ako grešim, ostaju olakšice koje su agresivnije od ove i za invalide. Već sam pomenuo da što se tiče mladih i starih i u odgovoru na jedan od prethodnih amandmana koji je u svojoj suštini bio sličan ovom.
Ovo nije jedini zakon koji reguliše i ne treba sve da se reguliše kroz poreski zakon. Ako bih ja smeo da iznesem svoj sud, prečesto bismo vodili socijalnu politiku sa prihodne strane. Čuli smo i sinoć neke predloge za to.
Što se tiče zloupotreba, još jedna stvar koju ste i pre par dana kada smo diskutovali o onom drugom zakonu razgovarali o otpuštanju ljudi, da bi novi bili zaposleni. To naravno ne može tako zato što je limit za ostvarivanje prava poslodavaca na korist, odnosno benefit iz ovog zakona postavljen tako da broj zaposlenih kod poslodavca mora da bude u trenutku ostvarivanja prava veći od broja zaposlenih koje je imao evidentiran na belo 31.03.2014. godine, a mi tu evidenciju imamo po PIB-u, po vlasniku i svemu ostalom upravo iz ovog sistema o kome sam ranije govorio, objedinjena naplata, i tačno znamo za koliko ljudi je u tom momentu plaćan porez. Ta zamena radnika ne bi dovela do ostvarenja prava na olakšice, te kao takva nema smisla. To je naravno još nešto o čemu smo razmišljali.
Što se tiče efekata zakona i kvantifikacije, šta to znači, ne znam da li sam se ja tako izrazio ili nisam. Bio sam vrlo jasan u smislu da je ovaj zakon sam po sebi…

Poslanici traže da zvonim drugim kolegama, ja sam tu da ispunim. Izvolite.)