Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, mislim da sam razumeo ovo što je bila poruka gospodina ministra i mislim da sam dobro razumeo i nastup uvažene narodne poslanice gospođe Đoković. Ipak, imam jedan dodatak u odnosu na to što sam sada čuo.
Koliko sam ja razumeo, na osnovu svega o čemu smo do sada razgovarali povodom ovog Predloga zakona, ideja je da se poveća broj zaposlenih ljudi u Srbiji. Dakle, ideja je da se zaposle neki ljudi. Da bi se to ostvarilo, procenjeno je ovde, i u Vladi Srbije, da poslodavci treba u ovom trenutku da dobiju neku vrstu podsticaja. Zašto? Da bi se povećao procenat zaposlenih ljudi u Srbiji.
Ja zaključujem sledeće – ideja je dugoročna, hoćemo da povećamo zaposlenost, mera je privremena. Ali, da biste došli do ovoga što je dugoročni cilj, vi morate da idete posredstvom podsticajnih mera poslodavcu. Takav je zaključak. Taj poslodavac, koji je jedan od važnih aktera u tom ciklusu, on mora na osnovu ovog Predloga zakona zaista da zaključi da je Vlada ozbiljna oko ideje zapošljavanja.
Ovaj rok do 2016. godine, po mom sudu, uvažavajući sve argumente koje sam čuo ovde, i dalje nije dovoljan da bi se obezbedilo ono što je cilj Predloga zakona, a to je da se zaposle neki ljudi.
Imam samo još jednu stvar koju bih dodao. Često sam bio u prilici, tokom rasprava u ovoj Skupštini, povodom raznih predloga zakona pa i ovog, da čujem najavu nekog predloga zakona. Kažu – biće, uskoro će, samo što nismo. Ja smatram, gospodine ministre, da konačno ne treba više da živimo u nekom izmeštanju u futur. Hajde da dođu ti predlozi zakona konačno u ovu Skupštinu, pa da dogovorimo i da usvojimo ono što je najbolje za sve građane u Srbiji. Hvala vam.