Naravno, samo da obrazložim.
Nije govorio personalno o Borku Stefanoviću, ali masa funkcionera se nije udostojila da se pojavi. Gospodin Stefanović je bio što se tiče Beograda.
Što se tiče amandmana, tačnije izmena i dopuna zakona po amandmanu, želeo bih da naglasim da smo mi u plenumu razgovarali o tome da ove poreske olakšice svakako će smanjiti sivu ekonomiju. Zapravo naš posao jeste borba protiv sive ekonomije i da 700.000 ljudi…
Molim vas da umirite narodne poslanike ako žele da slušaju. Ako ne žele, mogu da se prošetaju, lep je dan.
(Predsedavajući: Nastavite.)
Dakle, 700.000 ljudi je u Srbiji u zoni sive ekonomije i to je strašno. Verujem da i DS i NDS i bilo koja druga stranka imaju zaista pozitivne namere kada govorimo o nezaposlenosti onih koji su ispod 30 godina i iznad 50. Međutim, od tih 700.000 ljudi, analiza pokazuje da je najviše onih koji zaista jesu između 30 i 50 godina.
Gospodine Stefanoviću, zašto nam je važno da te ljude uvedemo u legalne zone? To su, pre svega, mladi roditelji, koji imaju jedno, dvoje, troje dece, koji nemaju ni penziono osiguranje, nemaju zdravstvenu zaštitu i ukoliko se dete razboli, ne daj Bože, nemaju mogućnost kako da ga leče u našem zdravstvenom sistemu.
Ne diskriminišući nikog drugog, ni ove ispod 30, ni one iznad 50 godina, mislim da je važno zbog tih mladih roditelja i tih kategorija stanovništva da pokušamo na sve moguće načine da ih uvedemo u legalne tokove, da oni imaju pravo na sve ono što zakon njima garantuje.
Ono što će Vlada Republike Srbije u narednom periodu uraditi to je da ćemo se zaista boriti da nađemo određene olakšice i za te kategorije o kojima sam i ja i masa mojih vršnjaka i generacija ispod 30 godina.
Smatram da moramo svi zajedno da budemo solidarni u ovom potezu, a to je da nemamo nijedan faktor koji može dovesti do toga da onaj od 35 godina ili 45 godina nema povlastice koje imaju ostali stanovnici i građani naše zemlje.
Kada gledamo koliko je ljudi koji žele da imaju porodicu, koji žele da imaju decu, a da imaju i sva prava koja to garantuju, tačnije, zdravstvenu i penzionu zaštitu, mislim da je važno da ovo usvojimo i mislim da ste vi imali dobre namere, ali dajte da ovo podržimo, da izglasamo, a onda ćemo svi zajedno jednim konsenzusom, jednim dijalogom da nađemo sva moguća rešenja koja smo propustili desetinama godina unazad i vi i mi i optužite koga god hoćete kako bi smo buduće generacije, generacije koje će tek početi da rade u našoj zemlji, dobila prava kao što imaju ostali u zemljama EU i dalje šire u svetu.
Hajde da ovo bude jedan dijalog, da ovo podržimo i hvala vam na tome.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Marko Đurišić.

Poštovani predsedavajući, smatram da je povređen član 108. Poslovnika, koji govori u prvom stavu da o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, u vašem slučaju predsedavajući.
Kolega poslanik je ovde vama govorio šta treba da radite, ućutkivao poslanike i slao ih u šetnju. Mislim da je to apsolutno neprimereno raspravi i temi.
Molim vas da postupite po Poslovniku, jer ne može narodni poslanik vas da upućuje na koji način se održava red i da govori drugim narodnim poslanicima šta treba ili ne treba da rade u ovom parlamentu.
Molim vas da vodite računa o raspravi i o tome šta se govori. Očekujem da ćemo razgovarati još o poplavama u Srbiji i da ta rasprava neće ići u pravcu da će neko pokušavati na tome da povećava svoj političi rejting ili da smanjuje rejting nekom drugom, da ćemo imati poštovanje prema žrtvama poplava i prema šteti koja je naneta Republici Srbiji i da ćemo stvarno kada ta tema bude ovde, a čuli smo obećanje od premijera da će biti na dnevnom redu sednice parlamenta, odnosno da ćemo dobiti izveštaj, da ćemo dostojanstveno raspravljati, ali da ćemo do tog trenutka dostojanstveno raspravljati i nećemo zloupotrebljavati tu temu, što mi se čini da je u prethodnih nekoliko diskusija bio slučaj. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Dužan sam da vam dam objašnjenje.
Svaki govornik narodni poslanik ima pravo da da primedbu predsedavajućem ako smatra da je ometan od strane drugih narodnih poslanika. mislim da je to bilo u slučaju kolege Jovičića. Ja sam procenio da je u pravu i zato sam opomenuo narodne poslanike da se utišaju, da može da nastavi svoje izlaganje.
Pravo na repliku, narodni poslanik Borislav Stefanović.

Mislim da je ovo bio primer jednog konstruktivnog nastupa, moram da kažem, zato što smo se vratili na ono što je suština. Svi želimo isto. Dakle, svi uviđamo da jeste problem za mlade do 30 godina i svi uviđamo da jeste problem za ljude starije od 50 godina, ali nije tačno da onaj ko je između toga nema nikakav stimulans za zapošljavanje i nema nikakav povraćaj od strane države, samo što se radi u razlici od nekoliko procenata. Nije beznačajna razlika, ali baš zato i postoji, da bi onima koji su u težoj situaciji omogućili poslodavcima da za te ljude imaju motivaciju da ih zaposle i imaju motivaciju da ih zadrže na radnom mestu. Upravo to o čemu ste vi govorili.
Dakle, razlika je procentualna. Mi svi želimo istu stvar. Naš amandman je upravo u tom pravcu. Mi tražimo od države i od Ministarstva finansija i od Vlade da napravi taj iskorak kroz zakon koji to može sada da uradi.
Znam ja da će biti i drugih propisa, znam ja da će biti i drugih reformskih poduhvata u ovoj državi, ali ovo je zakon koji je ovog trenutka pred nama.
Jedna naša susedna država je donela zakon koji na jedinstven način kao kodifikaciju reguliše recimo sve što se tiče stranih ulaganja na vrlo jasan, kratak i sažet način. Sve živo što postoji u vrlo jasnom, kratkom zakonskom propisu.
Ministre, da li ste pomislili da je možda ovaj parcijalan pristup koji negujete, to sam vas već pitao, i ono što radi ministar Selaković u pravosuđu, pristup malih nedovoljnih koraka, često, moram da kažem u velikoj meri kozmetičkih, da li može dovesti do bilo kakvog boljitka? Ako nastavimo ovim tempom, trebaće nam 180 godina.

Zahvaljujem.
Za reč se javio po amandmanu narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala.
Predsedavajući, da budemo konstruktivni. Malopre kada sam govorio, pa kasnije su neki diskutanti rekli da se previše vraćamo u prošlost. Inače sam veliki protivnik da se stalno vraćamo u prošlost, jer uvek će svaka vlast da tvrdi kako ona prethodna nije valjala. Od perioda Broza svi su tvrdili da Stojadinovićeva vlada nije bila dobra, pa kasnije da sve po Titovom periodu nije valjalo itd. Ja nisam pristalica toga.
Zašto ovo govorim? Zato što imate situaciju da, recimo, pita vas narod, sada su poplave, kako vojska nema čamce? Pa nema jer je prodala.

Molim vas da se vratite na amandman.

Vraćam se na amandman.
Zašto? Zato što neko vas danas pita – zašto ne biste uveli ovako nešto ili, recimo, zašto se skida od zdravstvenog fonda? Pa, nemamo para, pošteno da kažemo građanima. Juče ste imali gospodina Vučića kao premijera, koji je pošteno ljudima rekao – čekaju nas nove elementarne nepogode, nemamo sredstva da se obezbedimo. Zašto nemamo sredstva? Neko je to potrošio u nekom ranijem periodu. Nikom nije lepo što ovako nešto donosi danas, ali nemamo izbora. U takvoj smo situaciji.
Onda, ljudima kada pojasnite, jeste postojala ovde neka „Agrobanka“ gde ste na lepe oči, ako ste povlašćeni, mogli da dođete i date ličnu kartu i oni vam daju 10 miliona evra, izađete i nikada ne vratite novac. Tako je sistem funkcionisao.
Imali ste poreske obveznike koji uopšte nisu plaćali porez, naopak sistem potpuno. Morate ljudima da pojasnite o čemu se radi i zašto danas nemamo sredstva da malo bolje živimo. Mi smo zemlja koja se suštinski ponovo gradi iz pepela, diže. Da li ćemo uspeti, to ne znam, a nadam se da hoćemo. Moramo svi zajedno da budemo posvećeni. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.