Poštovani predsedavajući i predstavnici nezavisnih tela, kolege narodni poslanici, kada pročitamo izveštaje Zaštitnika građana, kao i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2013. godinu preovlađujući utisak koji se nameće jesu negativne pretežno ocene koje nam nameću jedan pesimizam koji ostaje kao utisak kada pročitamo.
Sa druge strane, kada sumiram šta smo sve radili u toku 2013. godine u Narodnoj skupštini, brojne zakone koje smo usvojili, brojne konvencije koje smo potvrdili, mislim da smo učinili dosta pozitivnih stvari upravo na poštovanju ljudskih prava. Kada to govorim ne govorim samo iz ugla poslanika Narodne skupštine RS, već takođe govorim iz ugla poslanika Skupštine Saveta Evrope, s obzirom da sam u prethodnom mandatu, kao i ovom na poziciji šefa delegacije.
Dakle, pretpostavljam da to svi vi dobro znate, ali nije zgoreg pomenuti još jednom, posebno zbog građana Srbije, da je Savet Evrope međunarodna organizacija koja okuplja evropske zemlje i stara se o poštovanju vladavine prava, demokratije, ljudskih i manjinskih prava, a najvažniji akt je upravo Evropska konvencija o ljudskim pravima.
U prethodnih godinu i po dana ja sam u Strazburu najviše slušala pohvale za mnoge stvari koje je Srbija uradila. Baš juče sam se vratila sa Komiteta za jednakost i nediskriminaciju Saveta Evrope, gde sam učestvovala u radu, a i inače aktivno učestvujem i u prethodnom sazivu. Dakle, i tada je Srbija pomenuta u pozitivnom kontekstu, a kasnije ću da pomenem i konkretno povodom čega. Onda sam došla ovde, čitam ove izveštaje i slušam današnju raspravu gde se najviše čuju kritike, tako da hoću danas u stvari da pričam o nečem drugom, da pričam o pozitivnim stvarima koje smo uradili, a koje su nekako ostale u drugom planu.
Pomenuli ste povećanje broja zahteva u odnosu na prošlu godinu. Gospođa Petrušić je pomenula 25% više, a gospodin Janković 3.000 više zahteva u odnosu na prethodnu godinu. Ako pogledamo i vaše prethodne izveštaje koje ste radili, videćemo da svaka godina koja dolazi pokazuje povećanje broja zahteva, što ne znači da se ljudska prava u Srbiji sve manje poštuju. Mislim da je stvar u tome, s jedne strane, kakvo poverenje građani imaju u vas kao institucije i takođe, sa druge strane, u informacijama koje su dostupne građanima putem elektronskih medija i putem interneta. Građani se sve više opredeljuju da koriste sva svoja prava.
Pohvalili ste ratifikaciju u Istanbulske konvencije Saveta Evrope, odnosno Konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Ta konvencija je potekla upravo iz pomenutog Komiteta za jednakost i nediskriminaciju Saveta Evrope. Hoću da naglasim da je Srbija osma zemlja od 47 zemalja članica koja je završila proces ratifikacije. Da bi konvencija stupila na snagu, neophodno je da je 10 zemalja članica Saveta Evrope ratifikuje. Do sada su to učinile, pored Srbije, Španija, Turska, Albanija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Italija i Portugal. Na sastanku su nas obavestili da su ratifikaciju završile i Andora i Danska, čime je obezbeđen neophodan broj od 10 zemalja članica.
Ovom prilikom želim da vas obavestim da će 1. avgusta ove godine konvencija da stupi na snagu. Baš smo mi, kao jedna od zemalja koje su učestvovale u tome da može da stupi na snagu, pohvaljeni na tom pomenutom komitetu. Ovim putem želim da apelujem na nadležno ministarstvo da pripremi strategiju za implementaciju konvencije, a mi ćemo kao delegacija u Skupštini Saveta Evrope upravo da iniciramo da 1. avgust obeležimo nekim adekvatnim događajem, nekom konferencijom, gde možemo da razgovaramo o svemu tome šta treba da radimo dalje kako bi na najbolji mogući način implementirali sve one smernice koje su nam date samom Istanbulskom konvencijom, a posebno u pogledu zaštite žrtava nasilja.
Mislim da je implementacija svakako najvažnija, jer nije dovoljno zakone doneti. To je jedan, rekla bih, dugoročan proces, s obzirom da moramo da radimo i na promeni svesti kod ljudi. Moramo u školama da uvedemo neophodno obrazovanje o tome koliko je nasilje neprihvatljivo i, inače, o tome što ste pomenuli vezano za to šta je diskriminacija uopšte i šta je neprihvatljivo.
Nažalost, problem nasilja u porodici nije problem sa kojim se susreće samo Srbija. Brojne zemlje koje čak zadaju standarde u pogledu prava žena i, recimo, imaju velike primere dobrog poštovanja prava žena, kao što su neke skandinavske zemlje, konkretno Finska, imaju visok procenat nasilja u porodici.
Što se tiče Saveta Evrope, pored toga što postoje brojni komiteti, postoje i dve mreže. Jedna mreža se tiče zaštite prava žena, nasilja nad ženama. S druge strane, postoji i mreža koja se bavi zaštitom prava dece, što pokazuje da su te dve kategorije još uvek nezaštićene svuda u svetu, a ne samo u Srbiji.
Na dnevnom redu Narodne skupštine 2013. godine bila je još jedna konvencija Saveta Evrope, a to je Lanzarote konvencija, konvencija o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja. Tada je Srbija ukinula dotadašnju zastarelost od šest godina za zastarevanje poslednjeg seksualnog delikta. Time je Srbija, pored Velike Britanije, postala druga zemlja u Evropi u kojoj se prepoznaje da seksualna trauma kod deteta nema rok trajanja, da ostavlja trajne posledice i da zahteva zakonsku mogućnost krivičnog postupka u trenutku kada se osoba koja je preživela seksualnu traumu oseća sposobnom da učestvuje u postupku.
Zbog ovoga smo takođe pohvaljeni u Savetu Evrope i mislim da smo dobar primer i za druge zemlje, posle Velike Britanije i Srbije, šta treba da urade i da ukinu seksualnu zastarelost nad tim deliktom.
Kada već govorimo o zaštiti prava žena i dece, moram da pomenem i dve zakonske inicijative od strane Nebojše Stefanovića u prošloj godini, a koje je usvojila Narodna skupština. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti dece, trudnica i porodilja omogućena im je zdravstvena zaštita bez obzira na to da li su im overene zdravstvene knjižice.
Takođe, izmenama i dopunama Zakona o radu onemogućili smo poslodavce da trudnicama i porodiljama daju otkaz po isteku ugovora o radu. Izmenama je utvrđeno da se zaposlenoj ženi, kojoj ugovor na određeno vreme ističe u periodu korišćenja prava na porodiljsko odsustvo, rok za koji je ugovorom o radu zasnovala radni odnos na određeno vreme produžava najmanje do isteka korišćenja prava na porodiljsko odsustvo.
Ovo su sve zakoni i konvencije koji su doneti u 2013. godini, a upravo su ovi izveštaji vezani za 2013. godinu.
Što se tiče manjinskih prava, želim da pomenem izveštaj koji je usvojen na plenarnom zasedanju Skupštine Saveta Evrope u aprilu, a na temu položaja nacionalnih manjina u Evropi. Izvestilac je bio gospodin Kalmar iz Mađarske. On je u svom izveštaju pomenuo Srbiju kao dobar primer poštovanja manjinskih prava i kao najbolji primer poštovanja kolektivnih prava nacionalnih manjina. Zaista mislim da je to jedna dobra stvar koju mi treba da pomenemo ovde danas. Ja sam se taj dan osećala ponosnom u Strazburu što je Srbija pomenuta u jednom tako pozitivnom kontekstu.
Nedavno smo usvojili izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali svakako pretpostavljam da će to biti tema narednog izveštaja.
Visok stepen ljudskih prava je ideal svakog demokratskog društva. Ta prava se garantuju raznim međunarodnim konvencijama. Takođe, ta prava garantuje Ustav Republike Srbije i garantuju brojni zakoni koji se bave ovom problematikom. Mislim da smo kao zemlja uradili mnogo na pomenutim segmentima, ali takođe možemo da uradimo mnogo više. Vi ste tu kao nezavisna tela da nam sugerišete šta treba dalje da radimo. Volela bih kada bi neki naredni vaš izveštaj bio malo više sa nekim pozitivnim primerima šta smo do sada uradili, jer prosto mislim da nekada pohvala može da bude veći motiv nego stalne kritike. Mi smo tu svakako kao vaši saveznici, svi poslanici SNS, jer verujem da imamo isti cilj, a to je vladavina prava i poštovanje ljudskih prava u Srbiji.