Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama i vi ste u uvodnom izlaganju, između ostalog, rekli da je reč o zakonu koji je usvojen 1. oktobra 2007. godine i koji je bio jedan od ključnih uslova za viznu liberalizaciju. Takođe, ste pomenuli, i mi se u potpunosti slažemo, da je ovde reč o zakonu koji je omogućio najviši mogući nivo pravne zaštite putnih isprava.
Ono što takođe želim još jednom da podsetim, a i o tome ste govorili u uvodnom izlaganju, ukupno je u periodu od usvajanja zakona do danas izdata negde oko 4.850.000 putnih isprava.
Želim na početku svog izlaganja vrlo jasno da kažem da će poslanički klub SPS u danu za glasanjepodržati predložene izmene i dopune Zakona o putnim ispravama i podržavajući ovaj zakonski predlog mi zapravo želimo da podržimo onu nameru, intenciju predlagača ovog zakona, a to je da se propisi Republike Srbije usklade sa propisima EU u ovoj veoma važnoj i značajnoj oblasti rekao bih i za Srbiju, ali pre svega za građane Srbije.
Predložene izmene i dopune o kojima danas govorimo, ako bi sagledali odredbe i članove koji se menjaju ili dopunjuju, ako bi sagledali delove ovog zakona koji se menjaju, možemo reći da jesu potpuno opravdane, da jesu razumljive, konkretne, jasne i precizne i iz tog razloga će i imati u danu za glasanje podršku poslaničkog kluba SPS-a.
Dakle, ovim izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, kao što ste, takođe, istakli tokom uvodnog izlaganja, prestaju sa važenjem, odnosno neće postojati izlazne vize koje je Republika Srbija izdavala svojim građanima i to na neki način zapravo predstavlja usklađivanje ovog dela zakona, odnosno ovih odredbi i članova sa propisima EU, jer pravo EU ne prepoznaj institut izlaznih viza. Prosto, institut izlaznih viza definišu kao ograničenje slobode kretanja.
Dakle, prestajanjem i nepostojanjem izlaznih viza prestaju da postoje i brodarske i pomorske isprave, tako da će oni koji poseduju ove isprave u narednom vremenskom periodu i ubuduće moći da putuju samo uz pasoš.
Što se tiče usklađivanja postojećeg zakona i pojedinih odredbi i članova zakona sa propisima EU, u tom pravcu i u tom kontekstu treba posmatrati i član 14. O tome je već bilo reč. Mislim na član 14. predloženih izmena i dopuna zakona, a reč je o ostavljanju otisaka prstiju osoba koji iz objektivnih razloga nisu u mogućnosti to da učine, kao i dece mlađe od 12 godina. Dakle, oni ovim izmenama i dopunama neće morati da ostavljaju otisak prsta ili potpis prilikom podnošenja zahteva.
Takođe, ono što želim da istaknem jeste da usvajanjem ovih predloženih izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama otklanjaju se na neki način nedostaci koji su uočeni u praksi i kroz otklanjanje tih nedostataka pojednostavljuje se procedura.
Konkretno, kada je reč o članu 13. predloženih izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama, mislimo da je ovo rešenje veoma dobro, da jeste praktično, da jeste efikasno, da pojednostavljuje proceduru i ono se konkretno odnosi na dobijanje putnog lista kada se utvrde svi neophodni i svi potrebni uslovi.
Takođe, naše mišljenje je da predloženim izmenama i dopunama zakona o putnim ispravama se jasnije, odnosno preciznije definišu određene procedure koje se tiču ovog zakona. Recimo, članovima 15. i 16. predloženih izmena i dopuna propisuje i preciziraju se uslovi kada se poništavaju putne isprave.
Poslanički klub SPS naročito ceni i podržava nameru predlagača ovog zakona koji je posvećen i usmeren pre svega ka zaštiti, korišćenju i dostavljanju podataka koji se nalaze u putnim ispravama. Važno je da je to ovim predlogom jasno određeno i objašnjeno da ne bi došlo do mogućih zloupotreba podataka koji se nalaze u ličnim ispravama, odnosno koje sadrže lične isprave.
Ono što takođe želim da istaknem i smatram da je veoma važno jeste da predložene izmene i dopune Zakona o putnim ispravama na jedan način stvaraju pravnu mogućnost, odnosno pravni osnov za realizaciju jedne, rekao bih, potpuno opravdane inicijative koju je pokrenuo potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova gospodin Ivica Dačić, a tiče se upravo onoga o čemu je bilo reči tokom današnjeg izlaganja, a to je oduzimanje diplomatskih pasoša kod pojedinaca kod kojih je prosto prestao postojanje pravnog osnova za posedovanje diplomatskog pasoša.
Maločas je bilo reči i o tome ko može dobiti diplomatski pasoš. Gospodine ministre, mislim da postoji Uredba Vlade koja vrlo jasno definiše ko može dobiti diplomatski pasoš. Moraću da pročitam, da ne bih prepričavao. Diplomatski pasoš se izdaje: predsedniku Republike, predsedniku Narodne skupštine, premijeru, vice premijeru, ministrima, predsednicima Ustavnog i Vrhovnog suda, guverneru Narodne banke Republike Srbije, načelniku Generalštaba, zaposlenima u Ministarstvu spoljnih poslova na valjano obrazloženje i nama, predstavnicima Narodne skupštine Republike Srbije, ali i tužiocu za ratne zločine, predsednicima skupštine, izvršnih veća AP i rukovodiocu civilne i vojne službe bezbednosti. Može se izdati uz valjano, adekvatno obrazloženje i predstavnicima međunarodnih organizacija, odnosno ambasadorima dobre volje.
Dakle, postoji Uredba Vlade Republike Srbije po kojoj je vrlo jasno i precizno definisano kome se može izdati pasoš, ali postoji i onaj drugi deo Uredbe koji kaže da pasoš prestaje da važi onog trenutka kada prestane funkcija. Mislim da se ovaj deo ne odnosi na predsednika Republike, premijera Vlade Republike Srbije, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i ministra spoljnih poslova.
I pored ovih činjenica, veliki je broj onih koji danas nemaju osnovano pravo da zadrže diplomatski pasoš, a nisu vratili diplomatski pasoš. Mislim da je u vremenskom periodu od juna meseca 2009. godine do aprila 2013. godine izdato oko 3.218 diplomatskih pasoša sa petogodišnjim trajanjem.
Kao poslanički klub, obzirom da je danas o tome uglavnom govoreno, podržavamo inicijativu da se preispitaju odluke koje su dugi niz unazad donete i tiču se upravo dodeljivanja diplomatskih pasoša, da se napravi jedna revizija donošenja ovih odluka dugi niz godina unazad i, ukoliko se utvrdi da određeni pojedinci nemaju valjano obrazloženje za dodelu diplomatskog pasoša, onda ga svakako treba oduzeti.
Izmenama i dopunama člana ovog zakona o kojem danas govorimo stvara se jedan pravni osnov i ove izmene i dopune predstavljaju jednu pravnu podršku za realizaciju ove važne inicijative. Dakle, ako se putna isprava ne vrati, nadležni organ će po službenoj dužnosti proglasiti nevažećom putnu ispravu u roku od 60 dana.
Takođe, tokom rasprave bilo je reči o tome kako je gospodin Dačić, kao ministar unutrašnjih poslova, dodeljivao pasoše, nije rečeno kome. Zarad javnosti, u svom izlaganju moram reći da je gospodin Dačić, kao ministar unutrašnjih poslova, dodeljivao pasoše ali da državljanstvo, o izdavanju državljanstva, o dodeli pasoša, naravno, postojao je jedan konsenzus, jedna saglasnost kompletne Vlade Republike Srbije. Dakle, nije postojala nikakva samoinicijativa, postojao je jedan zakonski osnov i dogovor unutar Vlade Republike Srbije.
Ono što takođe želim da kažem, tačno je da ove izmene i dopune Zakona o putnim ispravama unose jednu dodatnu pravnu sigurnost i da usaglašavaju, odnosno jesu jedna vrsta usaglašavanja ovog zakona sa novim zakonima koji su doneti u proteklom vremenskom periodu.
Definitivno, u jednoj rečenici, na samom kraju, ove izmene i dopune hoće usavršiti postojeći zakon koji je usvojen 2007. godine, hoće uneti pravnu sigurnost, hoće uskladiti delove i odredbe ovog zakona, što je važno, sa propisima EU.
Još jednom, u Danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.