Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 113 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 150 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nameće se kao veoma važno pitanje ovih dana pitanje spornih doktorata i pitanje koje se tiče akreditacije pojedinih visokoškolskih ustanova koje su te doktorate izdale, odnosno na kojima su stečena ta zvanja.
Naime, pre nekoliko dana smo imali priliku da u Narodnoj skupštini Republike Srbije razgovaramo o ovoj temi na Odboru za obrazovanje i nauku. Međutim, nismo tada dobili sva pitanja, nažalost, iz nekoliko razloga. Jedan od razloga je u činjenici da je tada ispred Udruženja univerziteta na toj sednici odbora bio gospodin Mića Jovanović, koji je ujedno i čovek koji je bio na neki način i predmet rasprave na tom odboru.
Ona pitanja koja se tiču Vlade i koja ću uputiti ministru za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, kao i predsedniku Vlade, tiču se činjenice da je ozbiljno ugrožen kredibilitet jednog univerziteta, a to je Megatrend univerzitet, i da je na taj način dovedena u pitanje sudbina studenata koji tamo studiraju, a da je na taj način ozbiljno ugrožen kredibilitet visokoškolskog obrazovanja u Srbiji.
Zbog toga pitamo ministra Verbića da li će iskoristiti priliku, koju mu pruža Zakon o visokom obrazovanju, da podnese zahtev za vanredno preispitivanje akreditacije ove visokoškolske institucije, odnosno Megatrend univerziteta, prema članu 16. stav 7. Zakona o visokoškolskom obrazovanju, po kome se postupak akreditacije sprovodi redovno u roku od pet godina, a vanredno na zahtev ministarstva osnivača, odnosno same visokoškolske ustanove? Dakle, da li će ministar Verbić iskoristiti to pravo da podnese zahtev i da pokrene postupak za vanredno preispitivanje akreditacije ovog univerziteta?
Ukazujem na nekoliko činjenica koje idu tome u prilog. Prva je da je osporeno i zvanje rektora tog univerziteta, doskorašnjeg rektora univerziteta i njegovo sticanje zvanja doktorata. Pitanje je da li je njegov doktorat validan, jedan doktorat koji je navodno stečen u Engleskoj, kao i da li je njegov drugi doktorat, koji navodno ima, nostrifikovan, odnosno potvrđen u Srbiji, pošto je, koliko imamo saznanja, on stečen posle raspada SFRJ.
U prilog tome, za potrebu posebne vanredne akreditacije, odnosno preispitivanja akreditacije, ide i činjenica da su u sastavu komisija koje su bile za odbranu nekih doktorskih teza bili i ljudi iz inostranstva koji ne znaju srpski jezik i koji nisu mogli da utvrde da li su ti radovi napisani u skladu sa onim pravilima koja zaslužuje jedan doktorski rad. Čak se postavlja pitanje da li su u tim komisijama učestvovali ljudi poput Miće Jovanovića, koji nisu ispunjavali uslove za takav rad. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Olena Papuga. Izvolite.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, svoje pitanje postavljam ministru finansija Lazaru Krstiću i premijeru Aleksandru Vučiću, a odnosi se na protest koji je ovih dana, odnosno juče bio u opštini Kula.
Nezadovoljni zemljoradnici iz Sivca, Kule, Kruščića, Lipara i Crvenke okupili su se juče sa svojim traktorima ispred zgrade opštine Kula nezadovoljni što država planira da državnu zemlju da na korišćenje Arapima po minimalnoj ceni. Poljoprivrednici traže odgovor na pitanje - zašto je nadležno ministarstvo odlučilo da 3.334 hektara državnih oranica u ovoj opštini izuzme iz licitacije prema prečem pravu zakupa za stočare i vlasnike zalivnih sistema? Država planira da državno zemljište da Arapima u zakup na 20 godina po minimalnoj ceni.
Ministarstvo finansija će izdati u dugoročan zakup više od 3.000 hektara partnerima iz Arapskih Emirata, arenda će biti 100 evra po hektaru. Naši paori su plaćali mnogo više taj zakup. Kažu da je to bilo i preko 300 evra. Emirati su dobili mogućnost da biraju zemlju koju žele da koriste na 20 godina. Lokalni zemljoradnici na svake tri godine moraju da licitiraju ovo zemljište. Ukoliko se njihove sumnje ostvare, neće imati te mogućnosti nadalje, pa mole nadležne da ne dozvole da se zemlja uskrati domaćim poljoprivrednicima, jer neće imati egzistenciju.
Pre dve nedelje ovi paori su bili u Ministarstvu poljoprivrede i nisu dobili nikakve informacije, jer su im u Ministarstvu poljoprivrede izričito rekli da sa time upravlja Ministarstvo finansija, odnosno ministar Krstić. Zato i postavljam pitanje ministru Krstiću - šta dalje misli, da li će primiti paore iz opštine Kula i da li će ih posavetovati šta da rade, pošto su poneki poljoprivrednici uzeli kredite znajući da će možda dobiti to poljoprivredno zemljište dalje na korišćenje, a jednostavno u septembru i oktobru ti ugovori im se raskidaju?
Prema njegovim rečima, zemljoradnici imaju saznanja da stranci preko svojih firmi mogu da kupe i drugo zemljište, odnosno Emirati žele da kupe i deo zemljišta koji je u posedu AD Bačka, i to preko 2000 hektara, čime bi ta firma otišla u stečaj, a oko 120 ljudi bi ostalo bez posla, čime je, naravno, ugrožena egzistencija stanovnika opštine Kula. Zato u svom poslaničkom pitanju molim ministra Krstića i premijera Vučića da mi odgovore šta će se desiti sa tim državnim zemljištem, da li će stvarno naši paori biti uskraćeni za 3.300 hektara svoje zemlje, kakvi su ugovori napravljeni sa Emiratima na teritoriji opštine Kula i šta će biti sa poljoprivrednim imanjem preduzeća AD Bačka u Sivcu?

Reč ima Dubravka Filipovski.

Kolege i koleginice narodni poslanici imam pitanje za ministarku poljoprivrede Snežanu Bogosavljević Bošković.
Moje pitanje se odnosi na to kada će biti izmene i dopune zakona iz vodoprivrede, s obzirom da smo 5. maja 2010. godine u ovom parlamentu doneli Zakon o vodama. Po mom mišljenju i po mišljenju struke ovaj zakon nije dobar i velikim delom je odgovoran za posledice katastrofalnih poplave koje su nas zadesile. Nije dobar zbog toga što je odgovornost za odbranu od poplava prebacio na opštine, a opštine u Srbiji nemaju ni kapacitet, niti stručnu, niti tehničku, a najmanje finansijski kapacitet da rade posao koji im je dodelio zakon iz 2010. godine. Drugi problem ovog zakona je što je on na neprirodan način podelio reke po opštinskim granicama, a ne po slivovima.
Treći nedostatak, veoma važan, je što nedostaju sankcije koje moraju biti jasno definisane i pooštrene. Hitnost, izmena i dopuna Zakona o vodama je neophodna i paralelno sa saniranjem posledica od poplava, po mom mišljenju treba ubrzati rad na donošenju novog zakona.
Drugo pitanje, takođe za ministarku poljoprivrede je kada se sprema zakon o protivgradnoj zaštiti? Poljoprivrednici u selima širom Srbije strahuju za svoje voćnjake, za svoje useve zbog toga što nema ovog zakona, a i nemamo dovoljno protivgradnih raketa.
Treće pitanje bih imala takođe za ministarku Bogosavljević Bošković, ali mislim ovo pitanje može biti istovremeno upućeno i ministru rudarstva i energetike gospodinu Antiću. Naime, u Srbiji postoji vodoprivredni informacioni sistem u kojem ne postoje podaci o bujičnim tokovima. To je jedna informacija. S druge strane, stručnjaci iz geologije kažu da redovno obilaze teren i da u Srbiji, po njihovoj evidenciji ima nekih 30.000 klizišta. Potpuno je jasno posle mesec dana od poplava da su ljudi gradili u koritima bujica koje su im sada prošli direktno kroz kuću.
Moje pitanje glasi – ako imamo podatke kako tvrde geolozi, kako je moguće da nam se ovako nešto desilo? Da li će nadležno ministarstvo i poljoprivrede i energetike i rudarstva preduzeti mere protiv nadležnih koji su odgovorno za ovakvo stanje? Šta će konkretno Ministarstvo rudarstva i energetike učiniti kako bi imali u vodoprivrednom informacionom sistemu kompletne podatke o bujičnim tokovima.
Ovo sve govorim zbog toga što su ove katastrofalne poplave prošle. Posledice ćemo osećati još dugi niz godina, ali niko od nas ne može predvideti da li će se ponovo one desiti i zato moramo biti spremni i sa zakonskim rešenjima i sa drugim konkretnim potezima, kako bi im na pravi način izašli u susret. Hvala.

Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dva pitanja, od koji je prvo za ministra unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije, a drugo u vezi s njim za generalnog sekretara Vlade Republike Srbije.
Naime, pitam ministra unutrašnjih poslova - kako će i da li će reagovati na činjenicu da je jedan od službenika ministarstva Rodoljub Milović optužen i da su te optužbe o karakteru njegovog rada već ispunile medije? Dakle, šta će uraditi Uprava da bi dala pravu informaciju o čemu se radi?
Ne bih volela da vidim da i ovaj slučaj još jednom ide kroz medije i da se komentariše izjavama političara ili onih koji predstavljaju institucije, jer mislim da se kao i u dosta prethodnih slučajeva radi o ozbiljnoj stvari, da je jedan čovek optužen vrlo jasno za dela za koje se takođe vrlo jasno podižu krivične prijave.
Ako nije kriv, onda bi trebalo da građani Srbije budu obavešteni šta se radi, da bi se dala jasna poruka da se ne smatra da ima njegove krivice. Ako je kriv, takođe nam treba jasna poruka o tome ko je nadležan za podizanje krivične prijave.
Pitam ovo ministra unutrašnjih poslova zato što jedna kratka i jasna informacija o tome šta zakon ministru nalaže da uradi bi pomogla, da ako je čovek nevine ne prolazi kroz blato, katran i perje, a ako je kriv da znamo da je nekakva istraga u postupku. Nije dobro da se kroz medije vode istrage. Dobro je da svi imamo informacije, ali ovakav slučaj mislim da šteti pre svega ministru unutrašnjih poslova i Vladi Republike Srbije, a onda i svima nama u celini.
Pitanje u vezi sa tim, jeste generalnom sekretaru Vlade Republike Srbije i tražim odgovor o sastavu Biroa za koordinaciju službi bezbednosti? Znamo i kako je Savet za nacionalnu bezbednost i Biro osnovan, kako je menjan i znamo da je trenutni predsednik Vlade to vodio. Nemamo zvaničnu informaciju o sastavu sada, niti imamo informaciju o tome ko sada vodi ovaj Biro, a važno je da znamo pošto postoje pitanja na koja nisam dobila odgovor, a pitala sam šta je sa istragama protiv lica na osnovu čijih postupaka, na osnovu čijih obećanja pod znacima navoda su recimo napravljene bezbednosne procene o otkazivanju nekih manifestacija i javnih skupova, poput okupljanja kao što je parada ponosa. Kada napravite bezbednosnu procenu onda to pravite kao ozbiljna zemlja na osnovu ozbiljnih podataka. Nije logično da nema istrage, da posle o tome šta se dogodilo sa ljudima oko kojih imate podatke i koji ugrožavaju okupljanje, Ustavom garantovano slobodno okupljanje ljudi.
Dakle, kratko i ponovo, ministar unutrašnjih poslova da mi dostavi informaciju šta će i kako na osnovu Zakona o ministarstvu postupati u slučaju da se pojave optužbe kojih smo svedoci ovih dana kada okrivljeni za teška krivična dela optužuje nekog iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Drugo, sastav Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. To je javni podatak i ne bi trebalo da bude dostavljen samo meni kao narodnoj poslanici koja postavlja pitanje, nego svima nama. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice, jedan od najvećih problema u poslednje dve decenije u Srbiji jeste neravnomerni regionalni razvoj. U prošlom periodu pokušavano je, recimo, Zakonom o transferu budžetskih sredstava lokalnih samouprava, smanjenje radnika u razvijenosti opština na teritoriji Srbije. Ispostavilo se da je to bilo pogrešno.
U našoj državi se u poslednje dve decenije prazne čitavi regioni, recimo, Veljkova Krajina, nestaju čitava naselja, a Beograd nam biva sve naseljeniji. Pitam ministarku lokalne samouprave Kori Udovički, da li će ministarstvo doneti strategiju koja može imati rezultate. To pitanje je bilo potpuno zapostavljeno i 90-tih, a i posle 5. oktobra 2000. godine. Evropa insistira na ravnomernom regionalnom razvoju u okviru svoje unije. Tako će i insistirati da se i unutar članica poštuje isti princip.
Prethodne nedelje moj kolega iz poslaničkog kluba SPO DHSS postavio je pitanje u vezi i upravo sa tim najbitnijim pitanjem kako ćemo zaustaviti odumiranje biološko Srbije.
Nadam se da će ovo dobronamerno pitanje još više podstaći ministra Vujovića koji ima sektor u Ministarstvu privrede za ravnomerni regionalni razvoj, kao i ministarku Kori Udovički, da se odlučno upuste u rešavanje ovog problema. Hvala.