Reč ima narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministar, kolege poslanici, danas imamo predloge sporazuma o kojima do sada nije bio slučaj pre 2012. godine da prvo glasamo o kreditima, pa onda gradimo puteve, nego je bilo – prvo gradimo puteve, završimo posao, pa se onda zadužimo. Ovaj princip koji je usvojen radom Vlade od 2012. godine i novom Vladom koja je izglasana 2014. godine je u stvari pravi put sa kojim vas strane banke zaista ozbiljno shvataju kao državu i kao ministarstvo koje treba da radi jedan ozbiljan posao, a jedan od najozbiljnijih poslova su poslovi infrastrukture.
Čuli smo dosta o tome koliki je značaj ovih sporazuma, što se tiče bezbednosti saobraćaja. Biću vrlo kratka i koncizna da kažem koliki je ekonomski značaj početka ovog posla.
Pored toga što će se obezbediti protok roba i usluga i povećati u velikom procentu, kvalitet putne infrastrukture u našoj državi je meren u odnosu na globalne organizacije koje su se bavile, a ima ih 144 zemlje, pa je Srbiju svrstao na neko 122. mesto i pokazao da naša infrastruktura nije na zavidnom nivou, ali samim tim vi pokazujete da niste ni investiciono toliko interesantni, jer svaki investitor koji želi da se bavi određenim poslom, želi da ima obezbeđenu infrastrukturu od strane države.
Donesen je master plan koji se odnosi na transport roba u Srbiji, koji je podrazumevao neki period od 2012. do 2027. godine projekciju koja bi trebalo da uloži na održavanje tih puteva i uopšte izgradnju od 4,6 do pet milijardi evra. Ono što je interesantno, ovim sadašnjim sporazumima, odnosno Predlogom zakona o zaduživanju u vezi ovih projekata, koji će iznositi u ukupnom iznosu i od Evropske investicione banke i od IBRD i od Svetske banke iznosi 273,8 miliona evra.
Zašto je to bitno? Zato što investiranjem kroz određene kreditne linije mi ćemo dobiti konkurentniju privredu, u globalu. To je bio najbolji pokazatelj vam je „Fijat“. „Fijat“ je uslovio svoju proizvodnju i otvaranje svojih proizvodnih kapaciteta izgradnjom određenih puteva, koji se u prošlosti nisu desili jer su svedeni na nivo da su to regionalni putevi, pa će onda oni biti izgrađeni otprilike u nekom doglednom periodu. Država ne sme da bude neozbiljna kada investitorima obećava da će određenu infrastrukturu izgraditi, a to se ne desi. Kad-tad će doći na realizaciju ovakva vrsta ugovora.
Zbog toga je upravo ovo zaduživanje jedna razvojna šansa naše privrede. Znamo svi da je građevinska industrija praktično u prošloj godini 27% u padu od onoga što je bila do 2012. godine, a i onda je bila u jako teškoj situaciji. I danas imamo preduzeća koja su u restrukturiranju, koja su praktično u stečaju, a koja su mahom iz oblasti građevinske industrije.
Putna industrija je u nešto boljoj poziciji nego građevinska, ali kada vi pokrenete građevinske radove u putnoj infrastrukturi, onda one sve prateće kompanije se uključuju u ovakvu vrstu izvođenja radova, tako da će to zaista podstaći određeni ekonomski rast, pa makar i od 1%, ali za nas je vrlo značajno, jer time ćemo očuvati mnoga radna mesta koja su u ovoj branši praktično negde na izdisaju.
Ono što je još važno reći jeste da je naša obaveza prema različitim vrstama sporazuma, a i direktno prema konkretnim investitorima, da određenu putnu infrastrukturu prvo izgradimo, pa onda krenemo u izgradnju proizvodnih kapaciteta.
Pohvalila bih pripremu ovog predloga sporazuma zbog toga što je detaljno dato, ono što neke kolege nisu videle, a to su detalji oko kreditnih zaduživanja, pa i ono kada pričamo o kamatama, zbog čega su povoljne, zbog čega je jako važno kada vi počnete i uđete u izgradnju puteva, a za to vreme ubirate naknadu od istih takvih puteva, da će država imati višestruke koristi. Znači, ono sve što je predviđeno budžetom za 2013/2014. godinu zaista treba da se realizuje, a kasnijom otplatom rata i određenim grejs periodom i proračunom dobijate veći promet u smislu finansijskih kretanja.
Ono što je jako važno to je da je u ovom predlogu zakona dato kako će izgledati tim za realizaciju ovih projekata, da će finansijska sredstva koja povlačimo kroz kreditne linije ići povlačenjem određenih tranši, da će tim za realizaciju, koji je sastavljen od naših domaćih putara, biti taj koji će kontrolisati kava će biti realizacija ovog kredita. Tako da neće moći da se dešava kao u prošlosti da povlačimo određene kreditne linije, a da ne možemo da završimo puteve, tako da nam se putevi neće graditi 12 godina, i to male deonice, nego po ovom planu, koji je definisan, moraće doći do realizacije.
Rekla bih da je značaj višestruk. Uglavnom su svi pričali o bezbednosti saobraćaja, ali ovaj ekonomski deo koji se odnosi na samo otvaranje novih radnih mesta i otvaranje malih i srednjih preduzeća, koji su u ovoj oblasti, a koji predstavljaju onaj deo koji se odnosi na sektor usluga koje pomažu putnoj privredi, odnosno našim putarima, je jako bitan. Danas je svako radno mesto, svako preduzeće da ima posla, suština razvijanja ekonomije.
Ono što treba još reći jeste da je dobro napravljen strateški plan sa ovim sporazumom i pokazuje da je ovaj sektor saobraćaja do sada, u određenim delovima, bio neuređen, ali je počeo da dobija formu uređenosti i počinje da dobija na kvalitetu.
Ovaj sporazum bih još potkrepila nekim detaljima koji do sada nisu bili interesantni za neke moje kolege, a to je da sporazum koji se odnosi na 73.800.000 ima kamatnu stopu šestomesečni euribor plus 0,45%, a da prisutna naknada iznosi 0,25% od iznosa zajma. Udeo određenih rata je svega 5% i odnosi se na deo otplate do 15. juna 2018. godine. To pokazuje suštinski deo da je potpuna kontrola nad ovim finansijama. Znači, kako budu išle određene situacije, tako će se povlačiti određene tranše, tako da ove kamatne stope neće, ukoliko budemo vredni u realizaciji takvih projekata kao država, izazivati velike troškove.
Ono što je još važno, a to je da je u ugovoru koji se odnosi na Evropsku investicionu banku prvi datum otplate tranše 60 dana, znači od datuma povlačenja, i najkasnije nakon isteka četiri godine od povlačenja. Do sada smo imali slučaj da mnoge kreditne linije, za koje je država ugovarala i u određene namene davala, nismo povlačili kao država zbog nedostatka određene projektne dokumentacije, pa nam se dešavalo da plaćamo velike penale zbog toga. Ovakvim sporazumima i ovakvim projektima kao država smanjujemo troškove za koje je budžet opterećen za naš nerad.
Sporazum o zajmu od strane Evropske banke za obnovu i razvoj pokazuje da minimalni iznosi otkazivanja i prevremene otplate je 100.000 evra. Dakle, kamatna stopa je promenjiva, ali može da bude i fiksna po standardnim uslovima banke. Ovaj datum plaćanja kamate je 15. jun i 15 decembar i odnosi se na svaku godinu, a otplata je na 24 jednake polugodišnje rate i prvi datum ide tri godine nakon zaključenja sporazuma o zajmu.
Sve ovo su detalji koji pokazuju ozbiljnost ovakvog sporazuma, ozbiljnost posla koji predstoji Ministarstvu infrastrukture i pokazuje da je SNS, na čelu sa gospodinom Vučićem, pokazala ozbiljnost u ovom delu posla u kojem se država do 2012. godine neodgovorno odnosila. To govore svi izveštaji svetskih organizacija, pa čak i onih investitora koji treba da dođu ovde u Srbiju i da svoje kapacitete otvore. Ono zbog čega danas treba podržati, a i druge poslaničke grupe, koje nisu deo vladajuće koalicije, treba da pokažu svoju odgovornost prema zadacima koji predstoje Srbiji i da podrže ovakve sporazume. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Latković.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka Mihajlović, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu u okviru prvog zajedničkog jedinstvenog pretresa odnose se na projekat rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja, a koji su nastali kao rezultat potpisanih ugovora i sporazuma sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Evropskom investicionom bankom i Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj 27. novembra 2013. godine.
Usvajanjem Predloga zakona omogući ćemo da se ostvari osnovni cilj za koji smatramo da je izuzetno važan, a to je rehabilitacija nacionalne putne mreže, olakšanje drumskog saobraćaja, povećanje bezbednosti, kao i efikasnije i ekonomičnije izvođenje radova i upravljanja putnom mrežom. Zbog toga ću odmah na početku naglasiti da će poslanička grupa SPS podržati predloge zakona u danu za glasanje.
Navedeni sporazumi su nastali kao rezultat potrebe da se unapredi i poboljša saobraćajna infrastruktura koje je Ministarstvo saobraćaja zajedno sa EU razvilo u generalni master plan transporta Srbije po kome je predviđeno da se u održavanje i rehabilitaciju puteva, u periodu od 2009. do 2027. godine, uloži 4,6 do 5 milijardi evra.
Naglasio bih da je značaj ovih sporazuma, pored Ministarstva saobraćaja, prepoznala i Vlada Republike Srbije koja je budžetom za 2014. godinu predvidela investicione kredite neophodne za realizaciju projekta rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja.
U okviru svog obraćanja, želeo bih da kažem nekoliko rečenica o konkretnim projektima koji su predviđeni ugovorom, odnosno sporazumima, a obuhvataju probleme kraja iz koga dolazim. Naime, u okviru deonice puta jedan predviđena je rehabilitacija puta i unapređenje bezbednosti saobraćaja na deonici auto puta Adaševci-Kuzmin, a u okviru deonice puta tri predviđena je rehabilitacija deonica Sremska Mitrovica-Ruma i Ruma-Pećinci.
Pored ovoga, rehabilitacija je predviđena i na deonici regionalnog puta Ruma-Iriški Venac, Irig-Vrdnik, Ruma-Šabac, Ruma-Putinci.
Verujem da je mnogima od nas poznato da je prilikom ulaska u Srbiju iz pravca Hrvatske, upravo na delu auto-puta Adaševci-Kuzmin, stanje na deonici veoma loše, uz prisustvo izraženih ulegnuća i kolotraga, što nakon vožnje po auto-putevima susednih država, priznaćete, ostavlja još jači utisak zaista nebezbedne i nesigurne deonice.
Zbog toga je za mene, a verujem i za druge poslanike koji dolaze iz sremskog kraja, ovo izuzetno važno. Rehabilitacijom i unapređenjem ovog dela, ali i regionalnih puteva, stvoriće se uslovi za brže, bezbednije i sigurnije saobraćanje ovim delom Srbije.
Podsetiću vas da je ova deonica deo Koridora 10, koja osim što povezuje Srbiju sa Hrvatskom, Slovenijom i dalje sa Austrijom i Evropom, sa druge strane povezuje Srbiju sa Mađarskom, auto-putem Beograd-Novi Sad, a ujedno i sa Makedonijom, Bugarskom i Grčkom. Dodao bih da se Srbija ovim delom puta i ovom deonicom povezuje i sa saobraćajnicama Republike Srpske i BiH.
Za nas koji živimo u Sremu, ovo će značiti bolju infrastrukturu, bolje putne veze, veći potencijal za privlačenje investicija, kako domaćih tako i stranih. Omogućiće i razvoj turizma i upoznavanje sa prirodnim lepotama Srema, na primer, rezervatom Bara Zasavica ili nacionalnog parka Fruške Gore, i to ne samo za domaće goste, već i za strane, pa i one u tranzitu.
Ovo je posebno važno i upravo zbog činjenice da drumski prevoz predstavlja dominantan vid prevoza u Republici Srbiji, sa učešćem od oko 80% u prevozu robe i 74% u prevozu putnika. Sada je, nadam se, svima jasno koliko je od velikog značaja da se predloži zakoni usvoje.
Na kraju, želeo bih još jednom da kažem da će poslanička grupa SPS podržati sve napore Vlade da se unapredi i poboljša saobraćajna infrastruktura u Srbiji i u skladu sa tim će u Danu za glasanje podržati predloge zakona. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović, a neka se pripremi narodni poslanik Mujo Muković. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar, koleginice i kolege narodni poslanici, svi smo svesni situacije u kojoj se nalazi naša putna mreža, odnosno putna mreža naše zemlje, kakvi su nam putevi kojima svakog dana putuju milioni naših sugrađana, ali i stranaca kojima naša zemlja služi za tranzit do drugih destinacija.

Čuli smo veoma zabrinjavajuće statističke podatke, da se 70% naših puteva nalazi u relativno lošem stanju, a svega 8% lokalnih puteva da zadovoljava propisane standarde.

Takođe, svesni smo da se zbog nedovoljne opremljenosti i adekvatnog održavanja putne mreže, često dešavaju teške saobraćajne nezgode i tragedije sa smrtnim ishodom, a svaki izgubljeni život je nenadoknadiv, kako za porodice stradalih, tako i za društvo u celini.

Nažalost, zbog ekonomske krize koja nije mimoišla ni našu zemlju, poslednjih godina je evidentan trend smanjenja ulaganja u održavanje postojeće putne mreže, čije posledice već osećamo i verovatno ćemo osećati još neki niz godina.

Da stvar bude još gora, poslednje katastrofalne poplave koje su nas zadesile, ionako su našu ruiniranu putnu mrežu dodatno razorile, a odroni su na pojedinim mestima uništili svaki dokaz i znak da je tu nekada bio magistralni ili regionalni put.

Na drugoj strani, promet dobara i usluga, transport roba i materijala, kao i prevoz putnika su od presudnog značaja za našu zemlju, kako za razvoj domaće privrede, ekonomije, trgovine, turizma, ali tako i za usaglašavanje sa svetskim standardima i integraciju sa zemljama u okruženju i zemljama kojima težimo, a to su zemlje EU.

S tim u vezi, želim da istaknem da je održavanje putne infrastrukture u našoj zemlji od ogromnog značaja za Republiku Srbiju, kako po pitanju bezbednosti i zdravlja ljudi, kao učesnika u saobraćaju, tako i za razvoj naše privrede u celini.

Istovremeno, moram da istaknem da održavanje putne mreže, posebno održavanje glavnih saobraćajnica, auto-puteva, ne može i ne sme biti krajnji cilj, već ako su auto-putevi glavne arterije koje vuku najveći promet i transport, nikako ne smemo zanemariti ni periferne delove, dakle, kapilarnu infrastrukturu, jer, kao što i sami znamo, veoma lako može doći do izumiranja tih perifernih delova.

Znači, ne samo održavanje postojećih puteva, već permanentna nadogradnja i izgradnja putne infrastrukture je jedan od najozbiljnijih uslova za razvoj zemlje, ali, sigurni putevi su i garant smanjenja nesreća na putevima o kojima nas svakodnevno mediji informišu.

Što se tiče Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, ovaj aranžman koji je pred nama upravo ima za cilj da podrži revitalizaciju putne mreže na četiri poteza i pravca koji su svi i te kako bitni. Novčana sredstva neće biti problem, čak će se deo sredstava prihvatiti i kroz doniranje, sa ciljem obaveštavanja i informisanja javnosti o unapređenju bezbednosti saobraćaja.

Na drugoj strani, naše obaveze kao korisnika zajma su jasne, precizne, koncizne, neumoljive i vremenski oročene, a svi znamo da je ova Vlada mnogo puta bolja od svih prethodnih Vlada, veoma je ažurna i neće doći u situaciju da se plaćaju penali zbog neblagovremenog povlačenja sredstava iz zajma.

Svi znamo da je važnost ovog projekta svima jasna i razumljiva, tako da ćemo u budućnosti sigurno mnogo više pažnje posvetiti ovoj problematici za dobrobit svih nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mujo Muković. Neka se pripremi narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojčić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih na početku pozdravio i gospodina Miodraga Poledicu, državnog sekretara, jer na početku sednice nisu pročitali da je prisutan danas u sali. Što se tiče gospođe Mihajlović, iz dosadašnje diskusije smo videli koji su problemi u ovoj oblasti i zaista želim da joj čestitam na hrabrosti što je prihvatila da vodi ovaj resor, jer je stanje u ovom resoru zaista veoma teško.
Pred nama su danas ratifikacije tri zakonska predloga. Radi se o kreditima sa Evropskom investicionom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, odnosno Svetskom bankom. Projekat sva tri ova kredita je rehabilitacija puteva i unapređenje bezbednosti saobraćaja.
Dva su ključna razloga zbog čega ću i lično glasati za sva tri predloga zakona, a nadam se i siguran sam i poslanička grupa kojoj pripadam. Prvi je unapređenje bezbednosti saobraćaja i smanjivanje broja nesreća, čiji je broj daleko iznad evropskog proseka, jer je on kod nas na nekih 100.000 stanovnika broj poginulih devet, a u EU se on kreće između tri i šest. Drugi razlog je razvoj putne privrede koji je glavni zamajac za ekonomski razvoj zemlje i to je drugi razlog zbog čega obavezno treba podržati ove predloge zakona.
Kao što smo čuli u obrazloženju potpredsednice Vlade, a i iz drugih diskusija ovde, izdvajanje sredstava za održavanje puteva u našoj zemlji je daleko iznad potreba, tako da je neophodno ovakvim kreditima intervenisati i pokušati da podignemo nivo putne privrede, koliko je to moguće, makar da se približimo nekim evropskim standardima.
Ako uzmemo u obzir podatak da smo od 144 zemlje na 122 mestu, a da smo, ne tako davno, 2008. i 2009. godine bili na 83 mestu, vidimo da u ovoj oblasti stvari ne idu dobro i da je krajnje vreme i nadam se da će ova Vlada i ova ministarka učiniti velike napore i da nećemo više ići silaznom putanjom, već ćemo krenuti da poboljšavamo stvari u ovoj oblasti.
Kao poslanik Bošnjačke narodne stranke i član poslaničke grupe SNS, osvrnuću se na stanje putne privrede u sandžačkim opštinama. Čuli smo iz izlaganja ministarke da je stanje u našoj zemlji daleko lošije u odnosu na okolne zemlje. Ako vam kažem da je onda u sandžačkim opštinama stanje daleko lošije od proseka stanja u našoj zemlji, onda ćete shvatiti u kakvom stanju se nalazi putna privreda u sandžačkim opštinama. Daću samo primer dva putna pravca.
Naime, u ovoj specifikaciji, koja je sastavni deo ovog finansijskog ugovora, nisam uspeo da nađem putne pravce Novi Pazar –Sjenica, a pogotovo Novi Pazar-Tutin. Mogu vam reći da je putni pravac Novi Pazar- Tutin, kojim sam i jutros prošao, u takvom stanju da bi ga trebalo zatvoriti, da bi, naravno, taj putni pravac sasvim sigurno trebalo izbaciti iz upotrebe, jer se radi o dužini manjoj od 30 kilometara, a potrebno je automobilom da se putuje oko sat i po. Radi se o državnom putu drugog reda. Ovde ne želim da ministarki Mihajlović spočitavam zašto nema njega u ovoj specifikaciji, ne znam ni ko je pravio specifikaciju, da vam pravo kažem, da li su to “Putevi Srbije“ ili neko drugi, ali sam siguran da kako smo iz Sandžaka povećavali broj ministara, tako nam je putna privreda u Sandžaku bila sve gora.
Kada su ova dva putna pravca u pitanju, tu je bilo i međunarodnih aktivnosti. Tu je bila uključena i Turska. Tu je prilikom posete, prvo turskog predsednika, pa zatim premijera, bilo priče o izgradnji, kao da Srbija ne može da izgradi ta dva putna pravca. To za Srbiju nije neka investicija, moram odmah da kažem. To smo digli na najviši nivo, da su predsednik Tadić, predsednik Gul i pomenuti ministri iz Sandžaka obećavali sve i svašta, autoputeve, i do dan danas je na tim putevima stanje sve gore.
Zato vas ja molim, gospođo Mihajlović, ako je ikako moguće, pogotovo ovaj putni pravac Novi Pazar - Tutin, jer je zaista u katastrofalnom stanju, da imate to u vidu. Pošto ste i vi rekli da ova specifikacija nije baš konačna, da pokušate da se naknadno potrudite da ipak nešto uradimo na tom putnom pravcu, makar delimičnu rekonstrukciju, kako bi mogao da bude i dalje korišćen, a veoma je važan jer povezuje Tutin sa Novim Pazarom, zapravo sa čitavim svetom. Stanje na ovom drugom putnom pravcu Novi Pazar - Sjenica je nešto bolje, ali i tu su potrebni radovi, tako da je tu moguće verovatno to ostaviti za neku kasniju fazu.
Da ne dužim više, želim da vam kažem da ćete imati mnogo posla u ovoj oblasti. Sticajem okolnosti, osim politikom, bavim se i tom putnom privredom, to mi je struka, tako da poznajem stanje u toj oblasti. Nadam se da ćete uspeti da zaustavite ove negativne tendencije i kada su u pitanju naša putarska preduzeća koja se bave ovom delatnošću i „Putevi Srbije“ i „Koridori“ i da ćete jednostavno uvesti red u tu oblasti, da ćemo konačno i u ovoj oblasti krenuti uzlaznom putanjom. To građani Srbije iz svakog dela Srbije od nas s pravom očekuju i nadam se da ćemo im to i omogućiti. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica predlagača, potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović. Izvolite.

Još jedanputa da kažem, u ovom planu rehabilitacije, kada govorimo o Raškoj i celoj toj oblasti, 199 kilometara će biti obuhvaćeno i sve su putevi prvog reda. Ovo što ste vi pomenuli jesu putevi drugog reda, a mogu da budu deo.
Ono što ćemo mi sigurno uraditi, budući da smo zaista rekli da će možda biti potreba da neke stvari promenimo, pregledaće se još jednom, pogledaće se još jednom kriterijumi, ali hajde da to ostavimo za sada. Ne mogu da vam kažem da li ćemo eventualno i to promeniti, ali u svakom slučaju ovo sve drugo su putevi prvog reda i nije malo. Slažem, nije ni dovoljno, ali da krenemo. Proverićemo još jednom.