Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministar sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, za Srpsku naprednu stranku strateško opredeljenje je ekonomija, ekonomija i ekonomija. Međutim, da bi došlo do ekonomskog razvoja i napretka moraju da budu ostvareni neki preduslovi kako bi došlo do privlačenja investicija, a samim tim i do ekonomskog razvoja naše zemlje, čemu, naravno, kao Srpska napredna stranka i kao odgovorna stranka i odgovorna Vlada težimo. Jedno od tih preduslova svakako jeste rehabilitacija puteva i povećanje bezbednosti na putevima.
Pred nama su danas tri međunarodna finansijska dokumenta, odnosno Predlog o potvrđivanju zakona na tri međunarodna finansijska dokumenta, a tiču se zajma za poboljšanje, odnosno za rehabilitaciju putne infrastrukture i za povećanje bezbednosti na putevima. Ukupna sredstva su 300 miliona evra i ta sredstva potiču od Evropske investicione banke, od Evropske banke za obnovu i razvoja, od Svetske banke i, naravno, učešće ima i Republika Srbija u iznosu od 116,2 miliona evra.
Ono što bih najpre istakla, a to je da su ove finansijske komponente različite. Naime, sredstva koja dobijamo od Evropske banke za obnovu i razvoj, direktno su opredeljena isključivo i samo za rehabilitaciju putne infrastrukture, a sredstva koja dobijamo od Svetske banke i Evropske banke i Evropske investicione banke sem rehabilitacije puteva i povećanje bezbednosti na njima, dobijamo i za neke druge projektne aktivnosti i koje ću kasnije istaći.
Naravno, da stanje na našim putevima nije da nije dobro i to iz mnogo razloga. Jedan od razloga svakako jeste taj što su najznačajniji putni pravci i najveći deo putne infrastrukture, koje u Republici Srbiji ima 40.845 kilometara, projektovani negde oko 1980. godine kada u stvari nije ni postojao Pravilnik o bezbednosti na javnim putevima, pa što se tiče implementacije bezbednosti na putevima u te projekte svakako da ne možemo govoriti. Naravno da savremeno projektovanje podrazumeva i te kako ugrađivanje, odnosno implementaciju segmenta bezbednosti na putevima, ali sem implementacije bezbednosti na putevima svakako podrazumeva i lako korišćenje, odnosno lako upravljanje putevima.
U pitanju je rekonstrukcija 1.125 kilometara magistralnih puteva i regionalnih. Inače, magistralnih puteva u Republici Srbiji ima 5.525 kilometara, regionalnih puteva ima 11.540 kilometara i lokalnih puteva, to su oni putevi koji su nažalost u najlošijem stanju, ima najviše, a to je 23.780 kilometara. Svakako da se ne može odjednom izvršiti rehabilitacija i povećanje bezbednosti na svim putevima, ali u narednih pet godina implementacijom ovog projekta sigurno će se učiniti ojačanje, presvlačenje kolovoza, ojačavanje i popravka kolovoza i konstrukcije na delu puta od 1.125 kilometara.
Što se tiče Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, ono je za 14 ugovora, a za nekih 300 kilometara puteva uradiće projektno-tehničku dokumentaciju iz ličnih sredstava. To je neko predfinansiranje, a za izradu projektno-tehničke dokumentacije drugih projekata biće utrošena sredstva iz odobrenih međunarodnih zajmova.
Ono što svakako želim da istaknem je da ovim projektom prvi put u Republici Srbiji je prisutan tzv. programski pristup kod uzimanja novca, odnosno da bi se preuzeo novac moraju da budu ispunjeni svi indikatori za preuzimanje tranši. To znači da mora da se podnese izveštaj onima koji nam daju novac, a to su banke, o planiranim i realizovanim ciljevima iz projekta, pa tek nakon toga odobravaju se tranše kredita koje je moguće povlačiti i koje je moguće koristiti za implementaciju projekta.
Ono što posebno želim da naglasim je da sem ojačavanja i unapređenja kvaliteta puteva po kojima smo inače negde na samom dnu lestvice u Evropi, mada po gustini i rasprostranjenosti putne mreže smo negde na nivou zemlja iz EU, moram da naglasim, sem pojačanja kvaliteta, vrlo su značajne još neke programske aktivnosti koje će se kroz projekat implementirati.
To su projektne aktivnosti koje se odnose na program upravljanja zaštite životnom sredinom, što znači da su korisnici kredita, odnosno mi dužni da podnosimo godišnji izveštaj iz koga će se videti zaštita životne sredine, iz koje će se videti zaštita zdravlja, iz koje će se videti bezbednost zaštite ljudi, koji su uključeni konkretno u radove.
Takođe, sem plana i programa upravljanja životnom sredinom značajno je istaći da je jedan od programskih aktivnosti, jeste plan i program socijalne uključenosti, odnosno jedna od projektnih aktivnosti jeste i praćenje, kako se samo izvođenje tih radova odražava na socijalno okruženje, odnosno na ono stanovništvo koje je u neposrednoj blizini izvođenje radova.
Svakako da se prvi, od početak realizacije projekta planira se zadnji kvartal 2014. godine, svakako da ovo jeste i te kako značajno sa investicionog aspekta, sa ekonomskog aspekta, sa aspekta bezbednosti naših građana na putevima, sa aspekta bezbednosti i sigurnosti samih puteva.
Srpska napredna stranka svakako će podržati i mi se nadamo gospođo ministar, da ćete svi i vi svojim znanjem, svojom odgovornošću i svojom energijom i te kako doprineti kao ministarstvo i kao ministar implementacije svih projektnih aktivnosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre, inače i prošli put kada smo ovde razgovarali o pojedinim kreditima, tu reč inače ne podnosim, znači, reč kredit uopšte ne volim, jer dug nikome nije dobar drug, pa naravno ni fizičkom licu, a bogami ni državi. Međutim, šta je tu je, takva je nam je situacija, moramo prosto da se zadužimo.
Moram da pohvalim Vladu, posebno zbog ovog kredita od Međunarodne banke za obnovu i razvoj zato što je zaista nešto najpovoljnije, ali ne samo zbog toga nego zato što ovde kad se pročita sam sporazum, vidimo da je ovde postignuto apsolutno poverenje, jer oni nama ljudi daju da mi sve kontrolišemo kako ćemo to sprovoditi, što kod ova dva druga kredita nije slučaj, što je i normalno, jer svako želi da se obezbedi da se vidi zašta je dao novac. Ovde je zaista jedno maksimalno poverenje od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i tu se vidi koliko se uvažava kredibilitet i same Vlade i samog predsednika i opšte ove države, što je veliki uspeh.
Međutim ono što moram prosto da vas pitam, mi uzimamo naravno ove kredite, jesu povoljne kamate zaista, od 0,8% do 1,3%, biće čini mi se kamata, kako sam razumeo, što je sa ovim grejs periodima od pet godina zaista nešto što je povoljno. Interesuje me i da nam to kažete koliko će recimo domaća operativa biti uključena u ove rekonstrukcije puteva i ovo njihovo obezbeđivanje. Vidim da je u ovom kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj, da su „Putevi Srbiji“ glavni izvršioci radova, ali kod ova dva druga kredita se to ne vidi, pa me zanima koliko će domaći operativa uopšte uključena u kompletnu tu priču. Mislim da bi bilo dobro da se to prosto kaže javnosti.
Ono što još moram da istaknem, a to je, ono od čega se uvek kreće, a to je ono šta mi se nije dopalo, a to je recimo, kada sam gledao spisak puteva šta se sve rekonstruiše, inače slažem se sa kolegom Mukovićem, ko je prošao putem od Novog Pazara do Tutina zna šta znači katastrofa put. Potpuno je čovek u pravu, u Raškoj oblasti taj deo puta najhitniji je, ili da se zatvori ili da se to rekonstruiše, pošto je ono sve osim puta.
Recimo putevi u istočnoj Srbiji, konkretno, govorim o Negotinskoj krajini, ti ljudi su me tamo zamolili, pošto i majka mi je odande, a između ostalog dosta sam i obilazio taj kraj i tokom izbora. Znate, tamo su zaista putevi otprilike negde u rangu onog perioda Hajduk Veljka i Čučuk Stane. Mislim da nisu uopšte od tada ni malo rekonstruisani. Kad prilazite gradu Negotinu, vi imate jezivu situaciju, možete iz tri pravca. Možete iz Doljeg Milanovca, možete iz Majdanpeka, možete iz Zaječara. Ovaj put iz Zaječara do Negotina je i bože pomozi, ali ova dva su zaista katastrofalna puta. Ako dolazite iz Beograda, a grad inače je veoma važan zato što nam se tamo nalazi i Đerdap, zato što nam se tamo nalazi industrija hemijskog IHP „Prahovo“. Naravno, to je vinogradarski kraj i ko god želi da popije dobro vino tamo može uvek da dođe. Prosto, ne može nijedna investitor tamo da dođe, jer nemate nijedan normalna put. Lično, kada sam bio i tokom same kampanje, moram da priznam da sam imao dva defekta na automobilu. Vozim da kažem, Fijat Stilo automobil, koji je koliko toliko može da izdrži, ali zaista ima stravičnih rupa na putu, imao sam i sam dva defekta i putevi se puni krajputaša.
Nažalost, mnogo je omladine poginulo, voze dobre automobile i dolazi često do udesa što mi nije jasno, zbog čega se nije opredelilo da se tamo kakav-takav put napravi. Vidim da su samo uzeti od Kladova do Brze Palanke i od Negotina ka bugarskoj granici, što je zaista malo. Tamo su apsolutno potrebni svi putevi, da se poprave, jer nije nijedan apsolutno ne valja. Znači, potpuna je katastrofa što se tiče putne infrastrukture.
Samim tim, nadam se da će se ova sredstva na neki način malo preusmeriti ka tom kraju, jer čini mi se kao da je zaboravljen, kao da je slepo crevo. Imamo ogroman odliv stanovništva odande što je dodatno veliki problem i grad naprosto umire. Preti mu da izgubi status opštine zato što broj stanovnika očigledno neće zadovoljavati kriterijum da bude opština. Tako da bih vas zamolio da se o tome razmisli i da se tamo koliko-toliko pomogne.
Mene samo interesuje, sredstva koja je Republika Srbija dužna da obezbedi uz ovaj novac koji ćemo obezbediti iz inostranstva, interesuje me kako ćemo mi obezbediti ova sredstva koja smo mi dužni da obezbedimo, pošto smo u situaciji u kakvoj jesmo? Ono što je meni zasmetalo, mi stalno uzimamo neke kredite ili smo dobijali razne donacije za puteve, a putevi su nam sve gori i gori.
Interesuje me, ako možete kao ministarka saobraćaja da nam kažete, koliko je to para do sada od 2000. godine, na ovamo ušlo u Srbiju da bi se naši putevi rekonstruisali, da bi se oni napravili i zbog čega mi danas imamo putnu infrastrukturu ovakvu kakvu imamo, gde nas zaista svi zaobilaze u širokom luku, idu preko nekih drugih zemalja, neće da idu preko Srbije, zato što su nam putevi zaista ravni potpunoj katastrofi? Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica u Vladi, potpredsednik Vlade, Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vam na i konstatacijama, a i ovim pitanjima i, vi ste jedan od retkih koji ste primetili da, uslove samog i jednog i drugog i trećeg, u stvari kredita, odnosno, ovog sporazuma, koji zaista, i ja isto tako mislim potvrđuju kredibilitet ove Vlade.
Ono što je značajno, vezano je za domaću operativu za koju ste pitali. Domaća operativa treba da bude angažovana 100%. Dakle, „Putevi Srbije“ nisu samo „Putevi Srbije“, oni su ti koji će organizovati jedan deo posla odnosno imaćemo javne pozive, kao što sam rekla, i za izvođače i za nadzor i to gledano geografski, uvek ćemo pozvati najmanje pet putarskih firmi iz tog dela gde će se vršiti rehabilitacija putne mreže prema ova tri sporazuma.
Što se tiče istočne Srbije, videli smo ovde videli, rehabilitovaće se put od Negotina ka granici. Naravno da to nije dovoljno i kada pogledate sve deonice, kada bismo gledali svaki kraj Srbije, mi bismo našli mnogo toga što bi još moralo da se rehabilituje.
Budući da mi 5.000 kilometara treba da rehabilitujemo a da sa ova tri sporazuma odnosno sa ovim novcem koji imamo ćemo rehabilitovati 1.100 kilometara.
Srbija je obezbedila novac. Ovo su, kao što sam rekla projekti na kojima se radi već dve godine i još prošle godine budžetom je obezbeđen novac, s tim što on neće biti 2014. godine dat, nego u 2015. godini. Mi imamo obavezu 116,2 miliona da damo i to je bio jedan od uslova kreditora da ovog puta Srbija takođe učestvuje u ovakvom jednom projektu.
Što se tiče novca koji je ulazi u zemlju, još uvek nemam tačan podatak o donacijama, jer imam informaciju da donacija za održavanje puta nije bilo i da smo pre svega o putevima Srbije imali određene kredite od kojih kašnjenjem, ne kašnjenjem nego prosto ostatak koji nije iskorišćen imamo samo 30 miliona evra i imamo projekte u koridorima Srbije vredne 1,2 milijarde evra od čega smo iskoristili samo 300 miliona evra za sada.
Trenutno, kada govorimo o projektima o uputnoj mreži, trenutno u Srbiji, dakle, vrednost tih projekata koji se rade trenutno, jeste oko milijardu evra.
Dakle, oko milijardu evra su projekti razno-razni, a vezani su za putnu mrežu.
Ono što mislim da je značajno, a vezano je za druge vidove, za železnicu, gde smo imali i određena kašnjenja, određene kredite koji su uzeti, zbog čega smo imali određenih problema, ali to sada nije tema. Mislim da sam odgovorila na sva pitanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, a neka se pripremi narodna poslanica Branka Karavidić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Mihajlović, mislim da je običaj u jednoj demokratskoj državi i jednom demokratskom poretku da se o svim pitanjima i o svim predlozima koje izvršna vlast šalje zakonodavnom telu, vodi jedna argumentovana rasprava.
Mislim da danas ovde nisu obezbeđeni uslovi za jednu takvu raspravu i nadam se da ćete mi dozvoliti da obrazložim ovaj svoj stav, a mislim da se tiče ove tačke dnevnog reda i da je veoma važna.
Vlada Srbije, ako sam ja dobro razumeo, usvojila juče 16. juna podnela Narodnoj skupštini Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke, „Rehabilitacija i bezbednost puteva“, potom Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu i u tački 3, još jednom, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu.
To je sve usvojeno i podneto juče.
Istog momenta, Vlada je tražila da se po hitnom postupku raspravlja o ova tri predloga.
Pazite, u obrazloženju zahteva za hitan postupak piše – razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz činjenice da je povlačenje sredstava po Sporazumu o zajmu, uslovljeno stupanjem na snagu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu.
Pazite, meni je logično pitanje sada ovde, ako je nužnost tolika, ako je hitnost takva, zašto onda gospođo Mihajlović, Vlada nije uspela da do 25. maja izvrši ratifikaciju ovog sporazuma?
Bilo je dovoljno vremena i nakon parlamentarnih izbora i nakon konstituisanja ovog saziva Narodne skupštine i nakon formiranja Vlade da neko u toj Vladi, na primer ministar Krstić ili vi razmislite o tome, pa kada kažete ovde da ne mogu da počnu radovi dok se ne povuku sredstva, pa i za 25. maj je to takođe važilo.
Smatram, ako Vlada danas dolazi ovde, da predstavnik Vlade po hitnom postupku razgovara uz ovo obrazloženje, prethodno, predstavnik Vlade mora da kaže da je Vlada bila neodgovorna, što do 25. maja nije izvršena ratifikacija, jer svaki građanin, svaki narodni poslanik, ovde može da kaže – ako je tolika hitnost da uzmemo novac, šta smo čekali do 17. juna i zašto to nismo uspeli da uradimo do 25. maja?
Treća stvar, ovo je meni do sada najveće iznenađenje, hitan postupak, tražilo 205 narodnih poslanika na neviđeno, u momentu kada je Vlada podnela, 205 njih potpisuje i ja zaključujem sledeće – tih 205 poslanika umesto da rade ono što je posao narodnih poslanika, predstavnika građana u zakonodavnom telu, u Narodnoj skupštini, a to je da svi zajedno kontrolišemo rad izvršne vlasti, 205 narodnih poslanika koji potpisuju ovaj zahtev, oni povlađuju ovoj Vladi.
Onda ja zaključujem da se u ovoj Skupštini, u ovom sazivu ove Narodne skupštine, ne razume jedan od najvažnijih demokratskih principa, svakog demokratskog poretka, a to je princip podele vlasti. Mi ovde moramo da nastupamo, koliko god da su nam draga neka lica u Vladi Srbije, sa jednom sumnjom, sa jednom kritikom, da proveravamo i da dajemo sebi dodatnog vremena, a ne da uskraćujemo sebi vreme i da podržavamo Vladu kada ona traži hitan postupak.
Mislim, gospodo, bez obzira što vi niste ubeđeni u ovo što ja kažem, vidim na osnovu vaših reakcija, ali mi nije prijatno kada prisustvujem ovakvom jednom izlivu nestrpljenja, ali smatram da se to u jednom poretku politike zove neodgovorno ponašanje, u ovom slučaju, ne samo Vlade, ne samo nekih ministara u ovoj Vladi, nego izvesnog broja narodnih poslanika koji umesto da kontrolišu i kritikuju Vladu, izvršnu vlast, povlađuju ovoj Vladi.
Smatram da se to tiče jedne neodgovornosti. Pazite, danas se, ja mislim, još jednom, za mene je potpuno neočekivano, potvrdilo da mi ovde kaskamo za nekim demokratskim običajima i za nekom demokratskom praksom.
Moramo ovde da obezbedimo neko vreme za argumentovanu raspravu, a ne da od tog vremena odustajemo i da doprinosimo jednom unižavanju Narodne skupštine. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Molio bih kolegu da sledeći put, pošto je ovo sednica koju su predložili narodni poslanici, a ne Vlada Republike Srbije, pročita ceo dnevni red, pa će da vidi da se tamo nalazi Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i to dve tačke dnevnog reda, Izveštaj o radu Fiskalnog saveta, kao i Izveštaj o poslovanju Centralnog registra, a to sve sa namerom zato što su narodni poslanici potpisnici želeli da učestvuju u radu Narodne skupštine i da Narodna skupština ostvari svoju kontrolnu ulogu. Između ostalog, našli su se i predlozi zakona koje je predložila Vlada.
Reč ima gospodin Zoran Babić, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, prekršen je Poslovnik, član 106. stav 1 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.
Nisam znao da je Poslovnik o radu Narodne skupštine danas tema dnevnog reda, verovatno da bih govorio, jer prethodni govornik, a niste ga opomenuli, je više govorio o samom postupku sazivanja sednice, brzine.
Postoji jedna izreka u našem narodu, nije ni izreka - kada neko ne može da se dogovori sam sa sobom, to je najopasnije. Znate, to kad ne može sam sa sobom da se dogovori, kada mu u jednom trenutku smeta što nešto nije brže, zašto nije 25. maja, već 16, 17. juna, a onda s druge strane mu smeta brzina zašto smo juče sazvali sednicu, nas 208, pa je danas ovo uvršteno u dnevni red. To je opasno, kada ne postoji isti princip, kada ne postoje isti zahtevi, kada bi čas malo u petu brzinu, čas bi u prvu, a najčešće u rikverc. Znate, ova Vlada vozi maksimalnom brzinom.
Ono što nam je ostalo od odve države nije „Mercedes“, nažalost, bio bih srećniji, nego jedan remontovani „Jugo“. Nadam se da ćemo u budućnosti od tog „Juga“ napraviti „Mercedes“, kao što smo ga napravili u „Ikarbusu“, kao što ćemo napraviti i u mnogim drugim gradovima i firmama u ovoj državi i da ćemo voziti samo napred, samo u reforme, samo u uređenu i stabilnu državu, a u rikverc nikako. Ovim, čas prva, čas rikverc, nikuda ne idemo. Znači, samo isti princip i dogovorite se samo šta želite, brzinu ili stajanje.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Povreda Poslovnika.)