Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, izrečeno je više stvari, postavljeno je više pitanja i zaista ću iskoristiti priliku da na to reagujem, a i na neke kvalifikacije koje, kada je u pitanju Vlada Republike Srbije, politika koju vodimo, apsolutno ne stoje.
Trudio sam se da budem prisutan tokom čitavog toka ove sednice i nisam čuo nikoga ko je ovde osporavao reči predsednika Vlade, Aleksandra Vučića kada je u pitanju problem u radu organa bezbednosti, organa unutrašnje bezbednosti i borba protiv trgovine drogama i opojnim supstancama.
Setite se samo da smo u policijskim akcijama „Grom 1“ i „Grom 2“ izlazili sa tvrdnjama da su akcije provaljene i da je neko iz sistema bezbednosti narko-dilerima javljao kada će biti sprovođena policijska akcija. To sve ukazuje na jednu izuzetno veliku i tešku problematiku u sistemu bezbednosti u Srbiji, problematiku koja se taložila godinama, problematika koja nije plod nerada ili lošeg rada jedne Vlade, problematiku jednog, rekao bih, potpuno zastarelog poimanja sistema bezbednosti države, nečega što je karakteristično možda nekada bilo u prošlosti, kada su ljudi u dugim kožnim mantilima išli okolo plašili narod, iznuđivali iskaze i ne znam šta sve radili. Naravno, metaforično se izražavam. Verujem da to nailazi na razumevanje.
Da li imamo ozbiljne probleme u našem sistemu bezbednosti? Imamo i to nije nikakva tajna. Rekli ste malopre da nemamo obaveštajnu službu. Nije tačno, imamo jednu, vojnu.
Mogu da se složim sa onim što je izrečeno kada je u pitanju nepostojanje više obaveštajne službe u okviru nekada Ministarstva spoljnih poslova. Za to je trebala sigurno šira politička saglasnost da se uradi. Neko je to obezbedio, to nije bio jedan čovek i nažalost to više ne postoji. Mnogo je problematičnije kako je to izvedeno i šta je urađeno sa ljudima koji su radili u okviru te službe ili za tu službu.
Nema nikakvog sukoba sa sudskom vlašću. Hajdete da se razumemo. Vrhovni kasacioni sud jeste najviši sud u ovoj državi. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nije sudeći sud. On je sud koji odlučuje u izuzetnim situacijama o vanrednim pravnim lekovima i ima jednu mnogo, mnogo važnu nadležnost, a to je nadležnost ujednačavanje sudske prakse.
Verovatno pod uticajem toga što je zakon donet pre 12 godina, ako se ne varam, kada nije postojao Vrhovni kasacioni sud, već je postajao Vrhovni sud Srbije, kada je postojala sasvim drugačija organizacija sudstva i tužilaštva u našoj zemlji, je to ostalo. Znate kako, ni sud nije nepogrešiv. Ako imate jedan Viši sud u Srbiji koji ima posebnu nadležnost za teritoriju čitave države, a nije Srbija tu izuzetak, imate recimo sličnu situaciju u Austriji, a taj sud nad sobom ima posebno odeljenje Apelacionog suda koji preispituje njegove odluke. Ja ne vidim zašto bi ovde nekome mogla da škodi provera te odluke određenog sudije, dakle, sudije pojedinca, a složićemo se da je veće sačinjeno od troje sudija i to sudija neposredno višeg suda, trebalo bi po prirodi stvari iskusnijih, da je to veće ipak jače od tog sudije pojedinca, kakav god pojedinac bio.
Moguće je da logički raspravljamo kakvo je to troje sudija, kakav je ovaj jedan sudija itd, ali onda ulazimo u neke detalje šta bi bilo kad bi bilo. Sistem je ustrojen na ovim osnovama. Mislim da je ovo dobro rešenje. Može se činiti nekome nepotrebnim. Mislim da je dobro rešenje, jer dvostepena sudska provera nečega obezbeđuje mnogo više, i zaštitu interesa bezbednosti država, ali i zaštitu interesa nečijih ljudskih prava. Nema nikakve namere ni u obrisima postojanja sukoba sa sudskom vlašću.
Ako hoćete konačno, pa i kada se završi postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom, imate institut ustavne žalbe pred Ustavnim sudom, pa i kada to iscrpete, građanin ima pravo da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, koji nije eksplicitno predviđen našim ustavnim odredbama, da je naveden kao takav na osnovu potvrđenog međunarodnog ugovora. To jeste to.
Mislim da ovde od prelaska sa jednostepene na dvostepenu sudsku proveru nečega nemamo nikakvih problema i ne bi trebalo da imamo nikakvih problema. Nešto što mislim da je zaista bilo korektno reći pored svega, uzmete i pogledate pregled odredaba koje se menjaju ili dopunjuju i pogledajte nivo ozbiljnosti i preciznosti odredaba koje se menjaju i odredaba koje se predlažu. To je generacijska razlika. To je razlika kao između dva potpuno različita politička sistema.
Neko je rekao u raspravi da se ovim rad BIA ne čin transparentijim. Mislim da se i te kako čini transparentnijim, znatno više i preciziranijim, što je izuzetno važno.
Više puta je postavljeno jedno pitanje – ko je na čelu Biroa? Naravno, Biro sada formalno na svom čelu nema sekretara koji obavlja tu dužnost i to nije nikakva tajna. Ukazivali ste na mnoge ozbiljne probleme o kojima štampa i sredstva javnog informisanja u poslednje vreme i te kako mnogo pričaju. Znam da se o tim stvarima vode određene radnje od strane nadležnih organa i bez tabuisanja bilo čega, ali s obzirom na osetljivost cele priče, mislim da treba da sačekamo rezultate rada tih organa.
Neko je rekao, neću da licitiram ko, imam i zapisano, ali mislim da je bitna stvar. Citirao je mog kolegu ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića, rekavši – šta ima neka radna grupa da proverava poreklo imovine? Čekajte, imate jedinicu za finansijske istrage. Ako je reč o izuzetno složenim slučajevima, koji su od interesa za nacionalnu bezbednost, ta jedinica funkcioniše u okviru MUP.
Naravno, u to treba da bude uključena poreska uprava. Naravno da ono što smo predvideli Nacionalnom strategijom borbe protiv korupcije, a to je objedinjavanje različitih državnih organa koji će glavnom organu krivičnog gonjenja dati maksimalnu podršku da svoj posao radi što je moguće bolje, jer dozvolićete mi samo u dve, tri rečenice da kažem nešto što je mnogo važno, šta nam se dešava, a to su iskustva drugih zemalja, ne samo naše zemlje. Hronično patimo od manjka jedne šire stručnosti u javno-tužilačkoj organizaciji.
Imate situaciju i zato se zalažemo za uzdizanje na najviši nivo i uvođenje finansijske forenzike u okviru tzv. specijalnog tužilaštva za početak, jer dođemo u situaciju da tužilac dobije dokaze, da koncipira optužni akt, da mu je sigurno potrebna mnogo veća stručna podrška u tome nego što je ima na raspolaganju, optužnica stupi na pravnu snagu, počne sudski postupak, koji, čini nam se, traje u nedogled. Sudije pokušavaju da iscede suvu drenovinu, a onda imate situaciju da vam se okrivljeni, koji sedi sa suprotne strane, koji je na neki čudnovat način ili sumnjiv način stekao neopisivo veliko bogatstvo, dolazi u situaciju da u svoju odbranu može da uloži neuporedivo više sredstava nego što je država mogla da uloži u pripremu, odnosno u istražni postupak koji je vodila protiv njega.
Da ne bude da sam iskočio iz teme, mislim da je sve i te kako vezano za ovo. Vratiću se na Biro koji ste pomenuli. Uveren sam u ono što je kolega Babić rekao, da je Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti jedan dobar institut, koji je uveden zakonom koji je donet u vreme Vlade u kojoj je bila DS. Nemam ništa sporno da to kažem. To je dobra stvar.
Moram da vam kažem da postoje države koje su po ugledu na Srbiju radile na uvođenju takvog načina koordinacije rada službi bezbednosti i u svoje pravne sisteme.
Vi ste rekli da je formiran u jednom cilju, ali je vreme pokazalo i dobro rukovođenje biroom u prethodnom periodu da on i te kako može da doprinese boljem radu službi bezbednosti, ali i gonjenju i, nadam se, davanju jednog doprinosa sankcionisanju onoga što može da ugrozi i spoljnu i unutrašnju bezbednost države.
Još jednom da se vratim, kada ste postavili pitanje – zašto ne Vrhovni kasacioni sud, zašto Viši sud u Beogradu? Zato što, i sami ste lepo rekli u okviru tog suda, funkcioniše posebno odeljenje gde postoje sudije koje su specijalizovane za suđenje za ona krivična dela kod kojih kada postoje neki osnovi sumnje se upravo primenjuju ove mere, dakle, sudije koje su najstručnije za to, kao što i u Apelacionom sudu postoje sudije koje u drugom stepenu za to odlučuju.
Mislim da je ovo dobro. Mislim da je ovo jedan mnogo bolji način za obavljanje tog posla.
Koleginica Batić je govorila, citirajući prvi član o izmenama i dopunama, molim vas, pročitajte član koji se menja, kako je glasio, kako je napisan – pravno vrlo nespretno, loše, neprecizno. Sada imate nesumnjivu preciznost.
Postoje stvari oko kojih, mislim da u dobroj meri veliki broj poslanika koji je o tome govorio je u pravu, postavlja se zaista pitanje i vi ste konstruktivno ukazali na to zašto u obrazloženju piše: „odmah“, a u tekstu zakona piše: „48 sati“. Uveren sam da ćemo u raspravi o pojedinostima doći do najboljeg rešenja i da ćemo korigovati Predlog zakona u onim delovima gde uspostavimo opštu saglasnost sa tim stvarima.
Uveren sam da će predsednik Republike imenovati novog šefa Biroa, iako mi je teško da nađem ko bi bolje obavljao taj posao nego što ga je radio sadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić. Taj posao je nekad obavljao gospodin Rakić, bog da mu dušu prosti, i radio ga je kvalitetno i dobro. I znate da u zemlji sa krhkim institucijama najčešće uspeh rada neke institucije zavisi od pojedinca koji je na njenom čelu i ljudi koji je čine. Možda to i jeste jedan od razloga zašto još uvek nemamo tog čoveka? Jer, takvu osobu je izuzetno teško naći, za koju ćete biti potpuno svesni da će taj posao raditi kako treba.
Mnoge stvari koje se dešavaju u poslednje vreme meni lično, kao resornom ministru i delu ove Vlade, ukazuju na to da se stvaraju osnovi da se radikalno poboljša bezbednost Republike Srbije. Vi ste o mnogo tih stvari govorili i ja o tome neću da govorim, upravo da ne bih ugrozio nešto što je u toku. Zahvaljujem.
