Zahvaljujem.
(Zoran Živković, s mesta: Imate tri razloga da mi date pravo na repliku. Pomenuo me je i gospodin Jovanović. Gospodin Babić me je prozvao.)
Gospodine Živkoviću, nema replike na povredu Poslovnika.
(Zoran Živković, s mesta: I ministar me je prozvao da kažem…)
Gospodin Babić i gospodin Jovanović su govorili o povredi Poslovnika.
Imate mogućnost replike samo na izlaganje ministra. Izvolite.

Bez obzira što ministar nije tu, ali ako je ruka pravde duga, valjda su i neki drugi organi pravde dugi, pa čuju.
Zatraženo je da ukažem šta to nije prihvaćeno iz zamerki koje je Zaštitnik građana dao na ovaj Predlog zakona. To je upravo onaj deo, pokušavam da nađem koji je to član, gde se ukazuje šta raditi sa materijalom koji je prikupljen o nekom kroz onih 48 sati, a da se posle pokazalo da za to nema osnova.
Predlog je bio da se uništi. Mislim da je to član 15v, ako se ne varam. Gospoda iz BIA mogu da mi pomognu da li grešim ili ne grešim. To je predlog Zaštitnika građana, da se taj materijal ili uništi ili pokaže onom ko je neovlašćeno obrađivan i taj predlog nije uvršten u Predlog zakona. O tome govorim i to je jasno kao dan.
Drugo, još pet argumenata sam rekao o načinu kako se Vlada odnosi prema ovom telu, prema Skupštini. Postavio sam pet pitanja na koja mi ministar nije dao odgovor, a mogao je da mi da. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marjan Rističević, po prijavama za reč.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, voleo bih da ubuduće sa ovoliko žustrine, sa ovoliko tempa, a kada bude tema poljoprivreda neke moje kolege poslanici raspravljaju i o temi poljoprivrede, a očigledno da je ova tema oko BIA, koja je nekad bila i bezvezna inforamtivna agencija, a posle ću reći zašto to mislim, voleo bih da kao poljoprivrednik, kada bude poljoprivreda na dnevnom redu, sa ovoliko žustrine, makar mi poljoprivrednici, branimo tu temu.
S obzirom da smo mi poljoprivrednici ipak imali čast da u našoj karijeri iznedrimo jednog saveznog ministra unutrašnjih poslova, mislim da sam ja kao njegov kolega kvalifikovan da govorim o ovoj temi. Ne samo da smo bili sposobni da iznedrimo jednog saveznog ministra, a da ne govorim da smo u dalekoj prošlosti iznedrili mnoga slavna imena poput Tesle, Pupina, da ne govorim o Karađorđu, Obrenoviću, ali eto, imali smo u novijoj istoriji 2000. godine i saveznog ministra unutrašnjih poslova, a i premijera 2003. godine.
Da su tada službe svoj posao obavljale na način na koji su trebale da obavljaju, da su prikupljale informacije na način koji je predviđen ovim zakonom, izmenama i dopunama Zakona o BIA, ta služba tada ne bi bila bezvezna, nego bi bila bezbednosna. Međutim, zašto je bila u to vreme bezvezna? Iz prostog razloga što je u to vreme ispred zgrade Vlade, u dvorištu Vlade, streljan premijer, koji je u tom trenutku išao na štakama i bio invalid.
Gle čuda, neko ko se zalaže za vladavinu prava ovde toliko glasno, a ja to podržavam, u tom trenutku je bio na određen način zadužen za bezbednost zajedno sa republičkim ministrom unutrašnjih poslova, koji se takođe trebao starati o bezbednosnim merama itd, ne da nije odgovarao, nego je avanzovao. Dakle, onaj ko se na određen način trebao starati o bezbednosti zemlje, funkcionera, država članica itd, zajedno sa ministrom za bezbednost jedne država članica, je avanzovao. Jedan je postao premijer, a drugi nikakve sankcije nije snosio, nego je i sam u novoj Vladi bio predložen za premijera. Da ne govorim da je ta agencija tada bila bezvezna, navešću sledeći razlog.
Za potpredsednika Vlade je izabrano lice koje je priznalo da je u zatvoru posećivalo one ljude koji su bili osumnjičeni za ubistvo premijera. Kada govorimo o vladavini prava, trebali bi da znamo da je tada uvedeno protivustavno vanredno stanje. Dakle, kakve su to bile bezbednosne mere, kakva je ta vladavina prava bila, kada je umesto na delu teritorije Republike Srbije, što je Ustav tadašnji predviđao, vanredno stanje uvedeno na celoj teritoriji Republike Srbije.
U to vreme kombinovane su razne bezbednosne mere, a jedna je bila jako zanimljiva, a to je bila kombinacija mera iz ratnog i vanrednog stanja. Pošto sam tada bio poslanik, ja sam svedok tog vremena. U tom vremenu, vladavina prava je bila takva da ste mogli da prisluškujete koga hoćete, mogli ste da uhapsite koga hoćete, pa ste uveli vanredno stanje da bi se otklonili razlozi koji su doveli do vanrednog stanja, a to je bilo ubistvo premijera i umesto da pohapsite one koji su se sa ubicama kupali, pohapšeno je 13.000 ljudi, koji očigledno nisu mogli biti umešani u ubistvo premijera.
Tako su radile bezbednosne službe. Tako je radila tadašnja bezvezna bezbednosna, umesto bezbednosne bezvezna informativna agencija. Dakle, hapšeni su ljudi. Uhapšeno je 12.000 ljudi. Od toga je valjda procesuirano nekoliko stotina, a država je morala da plati, odnosno građani iz budžeta, sve propuste tadašnjeg saveznog ministra unutrašnjih poslova, republičkog ministra unutrašnjih poslova, propuste tadašnje Vlade na čelu sa premijerom, a naravno da trošak nisu platili. Najbolje su prošli oni koji su bili odgovorni za ono što se desilo u dvorištu Vlade, a ne da nisu snosili nikakve sankcije, već nisu ni odgovarali.
Istorija je puna čudnih slučajeva, pa i smenjeni generali koji su ovde bili tema. Moj kolega, poljoprivrednik, najverovatnije da ima primedbu na smenjene generale, ja nemam. Dakle, ja verujem da sada posle smene generala, da će se naći neki novi general, neki načelnik itd, UKP koji će početi da ispituje bezbednosne slučajeve koji su jako interesantni za bezbednost zemlje. Recimo, pitanje Beopetrola, Sartida, koji je toliko naših tenkova pretopio. To je vrlo interesantno po bezbednost zemlje. Verujem da će neki novi general ispitati kako je to za vreme „Sablje“ prodat Sartid, pod kojim uslovima, na koji način, ko je tada bio premijer, ko je tada bio ministar finansija, ko je bio odgovoran za sve to što se desilo. Mislim da će neki novi general to uraditi.
Zgrada Ušća. To je bivša zgrada u kojoj je nekada bio Centralni komitet, koji je takođe bio bezbednosno zanimljiv sa svojom visinom, sa svojim predajnicima, mogla je da služi za koješta. Treba ispitati na koji način je to prodato, kako je to jedan ugovor došao pred pravobranioca, drugi potpisan, kako na konkursu nije bilo firme sa kojom je šest meseci kasnije potpisan ugovor. U vreme kada je konkurs objavljen, ta firma nije ni postojala, već je nastala šest meseci kasnije. Bilo bi dobro da se …

Gospodine Živkoviću, samo to povežite sa BIA.
Pokušavam.
(Zoran Živković, sa mesta: Gospodine predsedavajući, ja sam Živković.)

Svakako da se to da povezati sa BIA. Da smo imali mere…
Molim vas da smirite ove neartikulisane krike. Razumem moje kolege, posebno kolegu poljoprivrednika, ali molim vas da pokušate da ga smirite, jer on mene ne može dekoncentrisati, niti nadmudriti.
Slušajte, podnosim galamu, ali neartikulisanu malo teže, ali se ne dam dekoncentrisati. Ja se ne dam ni nadmudriti. Osobe da bi se nadmudrivale samnom moraju da imaju tu privilegiju da bude mudri, a ovi koji se ovako neartikulisano deru, očigledno da im nešto na mudrosti fali.
Kažem da je bilo BIA, da je bilo ovih mera, možda se ne bi desilo da nam se dese takve privatizacije koje su bezbednosno bile interesantne za zemlju, a slažete se da su Sartid, Beopetrol bili i te kako od značaja za bezbednost zemlje, s obzirom da se za Beopetrol pretpostavljalo da možemo da platimo štetu nekoj drugoj državi. Neko je morao u BIA, u to vreme, da vodi osobitu pažnju da nam se ne dešavaju takve divljačke privatizacije koje nanose štetu građanima zemlje i bezbednosti zemlje.
Nisam spominjao generale, neki su ih drugi spominjali. Najverovatnije da će neki slučajevi, od ovih koje sam nabrojao, biti otvoreni, a možda će biti otvoren vinograd koji je takođe bezbednosno interesantan. Znate zašto? Zato što se u blizini nalazi radar za osmatranje. Dakle, to može da bude vrlo lako otvoreno, ali neću da vam kvarim vreme.
Složićete se da je afera „Satelit“ bezbednosni slučaj za razmatranje. Podsetiću vas da je svojevremeno naše predsedništvo sastavljeno od tri pripadnika državljanina Crne Gore ili pripadnika crnogorske nacije donelo odluku da se kupi, zakupi satelit, zajednički za dve države, ali da se plati iz budžeta Republike Srbije, što je takođe bilo bezbednosno interesantno. Zakupljen je satelit da bi se borili protiv terorizma, da bi imali komunikaciju i nadgledali ovo o čemu danas raspravljamo. Gle čuda, to smo zakupili tako da snimke dobijemo 48 sati kasnije i da ih dobije čak i zemlja koja nam je iznajmila satelit, tako da i oni moraju da znaju ono što i mi treba da znamo i što smo platili tim zakupom više desetina miliona evra. mislim da je preko 30 miliona evra naša zemlja platila tu štetu za ugovor koji je član predsedništva Crne Gore, odnosno tadašnji predsednik SRJ ili SCG potpisao u nekom hotelu u Parizu, ako se sećam, u Francuskoj. Skupo smo platili tu bezbednosnu meru. Dakle, te snimke koje dobijamo sa zakašnjenjem od 48 sati, koje smo platili 50 miliona evra, nikako ne mogu da nas odbrane od terorizma. Zamislite sada ovako, uđu teroristi u Preševsku dolinu, dođu negde na granicu Srbije, uđu u Srbiju, naprave teroristički akt i mi snimke dobijemo posle 48 sati. Oni onda mogu da stignu do Australije, Sirije, Angole, JAR. Za 48 sati mogu da promene 5-6 kontinenata.
Govorim o tome da smo imali mnoge bezbednosne promašaje, da nismo mogli da nadgledamo neke važne stvari, da su nam se desile neke užasne stvari zbog propusta bezbednosnih službi, da propusti bezbednosnih službi nisu sankcionisani, da je sve to išlo na štetu građana, a tu aferu „Satelit“ smo i te kako platili.
Često je menjana oprema za vreme vladavine bivših vlada i ovakvih premijera zbog krčenja na vezama. Nikako nisu mogli da shvate da to nije kvar do frekvencije, da nije kvar do opreme, već da to narodu krče creva zbog njihove vlasti, da su ih ostavili gladne. Sebi su zidali dvorce, živeli ko u bajci, a narod je životinjario i živeo kao u basni. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika. Izvinjavam se još jednom zbog lapsusa.

Nadam se da se to neće ponoviti. Pošto sam prozvan od prethodnog govornika vrlo eksplicitno, samo neke stvari zbog srpske javnosti.
Pomenut je Sartid i privatizacija Sartida. Prvo, to nije bila privatizacija i ni na koji način nije zavisila od Vlade Srbije, nego je zavisila od nadležnog suda. Sa druge strane, politički i ekonomski sam apsolutno ponosan na tu odluku i privatizaciju, danas i uvek.
Privatizacija Beopetrola je izvršena preko tendera. Najveći garant, pored drugih članova Vlade i drugih ljudi koji su tada radili u državnoj upravi, to je urađeno po zakonu i na korist države, je sadašnji gradonačelnik Beograda, koji je tada, kada je vršena privatizacija duvanskih industrija, Beopetrola i nekih drugih firmi bio šef Sektora za tendere u Agenciji za privatizaciju.
Ako imate neku primedbu na te privatizacije, kod gradonačelnika Beograda, preko puta, pa njemu to pretpostavite. Ja sam siguran da je tu apsolutno sve čisto. Dokaz tome je da su to firme koje rade i zbog kojih država nema nikakav problem, niti će ga ikada imati.
Tačno je da sam ja u nekom trenutku bio i predsednik Vlade Srbije i tačno je da su u tom trenutku za mene glasali poslanici DOS-a, a među njima i neki prema kojima sam i tada, a i danas, osećao prezir. Jedan od njih je govorio posle mene. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Živkoviću.
Replika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

To što neki osećaju prezir, to me ni najmanje ne zabrinjava. Ja prethodnog kolegu ne doživljavam kao protivnika. Čovek se ceni po onome koliko su mu veliki protivnici. Dakle, ja ne mogu da cenim sebe prema protivniku koji pokušava da mi bude protivnik, jer njegova veličina za mene ništa ne predstavlja. Toliko je mala da, ako bih se ja cenio prema protivniku, onda nisam ništa ne bih vredeo.
Ono što sam ja tvrdio - da su pretopljeni tenkovi u „Sartidu“ i da je privatizacija izvršena za vreme „Sablje“. Dakle, bezbednosno je naneta šteta zemlji. Pri tome je ceo dug od jednu milijardu evra preuzela država, a „Sartid“ je prodat bez ikakvih dugova, čini mi se nekoj američkoj firmi koja je uglavnom tu železaru koristila da bi se ti tenkovi pretopili.
Dakle, sve što sam govorio, govorio sam o bezbednosnim rizicima koji su nastali za vreme nekih premijera. Čak mi je bila čast da neko od naših kolega poljoprivrednika, makar oni bili na određeno vreme, dostignu tako visoke funkcije. Neko ko je bio poljoprivrednik na tri godine je, za razliku od drugih poljoprivrednika, to svoje poljoprivredno delovanje na određeno vreme veoma skupo naplatio. Kad neko za tri godine svog poljoprivrednog staža dobije od države 525 hiljada evra ili 170 i nešto hiljada evra godišnje, taj je daleko najplaćenija osoba bila u državi, to je najplaćeniji poljoprivrednik u Srbiji, u Evropi, a možda i u svetu. Hvala.