Zahvaljujem gospodine ministre.
Za reč se javio narodni poslanik Neđo Jovanović.

Prvo, uvaženi ministre, ne želim da ovo shvatite kao klasičnu repliku, nego kao način da iznađemo najbolje rešenje, u svakom slučaju, zbog čega smo i ovde.
Kada sam rekao da me inspirisao gospodin Momir Stojanović, rekao sam zbog nečeg drugog, zato što je dao smernice za jedan budući zakon. Kada govorimo o merama, potpuno ću se saglasiti sa vama da se radi o licu prema kome su već mere određene, ali se istovremeno radi i o nadležnosti institucije koja te mere određuje, a to je sud, jer sud dobija zahtev.
Ko je legitimisan da podnese zahtev? Direktor agencije. Jedini ima legitimaciju da podnese zahtev. Ko odlučuje po zahtevu? Odlučuje sud. Kako odlučuje, u kojoj formi? Odlučuje u formi naredbe, a mi već u članu 15b imamo sistematizovano ili normirano ili bojim se ako usvojimo možda čak i pogrešno, ne samo tumačenje već i u primeni, jednu odredbu koja kaže da će narediti proširenje posebne mere. Sada taj termin „narediti proširenje posebne mere“ kolidira sa ovim što sam govorio u odnosu na odredbu člana 15a, jer naređenje ili naredbu može da izda samo sud. I to je jedina odluka koju sud donosi shodno odredbama ovog zakona, zato sam i rekao da li postoji opasnost da uđemo u uzurpaciju sudske nadležnosti, što će se učiniti ukoliko ostane ovakva formulacija. Nije sporno da se odnosi na jedno lice i nije sporno da je to lice obuhvaćeno merama i nije sporno da prema tom licu treba proširiti mere, ali je sporno ko ih proširuje i ko naređuje njihovo proširenje. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Za reč se javio ministar, gospodin Nikola Selaković. Izvolite.

U dobroj meri sam saglasan sa onim što ste rekli i sklon da predložim da se formulacija, odnosno termin „narediti“ promeni recimo terminom „naložiti“.
(Momir Stojanović, s mesta: Ne donosi rešenje.)
Ali i sud donosi rešenje, zato ne možemo. Kada odbija primenu mere, sud donosi ne naredbu već rešenje, tako da nije istina da sud donosi samo naredbu. Sud donosi naredbu kada određuje mere i rešenje kada odbija predlog za stavljanje mera. Zbog toga, hajde, možemo da nađemo i o tome, u pojedinostima pričaćemo, i kroz sednicu odbora da se predloži kroz amandman neki drugi termin.
Iskoristiću priliku još nešto da pomenem sada. Mi smo jedna od retkih zemalja gde možete da kupite, recimo, karticu sa priključkom mobilnog telefona, bez ličnih dokumenata, bez obaveze da se registrujete kao korisnik određenog broja telefona. Znam da je BIA predložila, recimo, uvođenje te obaveze i saglasan sam sa tim. Pazite, kao turista odete u neku od zemalja okruženja i traže vam pasoš kada hoćete da kupite priključak za mobilni, odnosno SIM karticu, a u Srbiji ne.
Potpuno sam saglasan sa onim što ste rekli i gospodin Stojanović i vi i gospodin Šutanovac i gospodin Đurišić i koleginica Batić, hajde da ozbiljno radimo na novom zakonu, ali evo i nekih stvari koje se otvaraju sada kao pitanja i samo još u jednoj rečenici, podržavam ono malo pre što ste rekli – zašto je toliko trajala izrada ovoga? Zato što smo hteli do kraja da usaglasimo ovaj tekst i dobijemo pozitivna mišljenja nezavisnih državnih organa, kao što je Zaštitnik, građana ili Poverenik za informaciju od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. To nije jednostavan put, a rizikovati da donosimo odredbe koje će opet konkurisati za ocenu ustavnosti bi bilo mnogo neozbiljnije nego što bi se nekome učinilo neozbiljnim kašnjenje od jednog dana. Ne opravdavam nikoga, ali mislim da je kvalitetno rešenje apsolutni prioritet bio u ovom slučaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Selakoviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala.
Ovaj Predlog zakona koji se bavi jednom vrlo važnom temom i oblašću života u jednoj državi – bezbednost, ljudska prava, vladavina prava; je još jedan dokaz da Vlada Srbije nastavlja da nipodaštva Skupštinu i da se prema njoj odnosi kao prema svom telu koje je tu da ponekad izglasa nešto ako dobije nekakav predlog zakona.
Zašto to govorim? Iz više razloga. Prva stvar je zato što smo dobili predlog ovog zakona od strane Vlade, koji je potpisan od ne zna se koga. Piše u dokumentu koji smo dobili svi da je to potpisao predsednik Vlade, Ivica Dačić, a čitanjem potpisa piše da je to Aleksandar Vučić. Kažite mi da je to ozbiljno, kažite mi da je to jedan pravi ozbiljan odnos prema ovoj Vladi, ako ne BIA kojoj to nije posao, bar je ministar pravde mogao da ukaže predsedniku Vlade da potpisuje nešto što nije adekvatan dokument.
Drugo pitanje je zašto je probijen rok koji je Ustavni sud dao za izmenu ovog zakona? To objašnjenje da se šest meseci potrošilo u tome da se usaglasi, da se čuju mišljenja Poverenika za informacije, Zaštitnika građana, je potpuno netačna. Jedan i drugi su juče u javnosti objavili svoje neslaganje sa ovim Predlogom zakona, eksplicitno, sa kojim članovima se ne slažu, gde su nezadovoljni, gde su delimično zadovoljni i jako je interesantno da vi to sada ne znate, a šest meseci ste potrošili da biste usaglasili Predlog zakona sa njima.
Zašto juče kada je isticao rok od šest meseci nije zakazana sednica Skupštine? Razlog je bizaran, zato što je juče bio četvrtak, poslednji u ovom mesecu, a tada mora Vlada da dođe pred poslanike ako je zakazana sednica za četvrtak, koji je poslednji u mesecu, da dođe cela Vlada pred poslanike i da trpi postavljanje pitanja, u kojem procesu sam ja mislio da učestvujem vrlo aktivno. Sklon sam da pomislim, a nije daleko od toga da sam u pravu, da je rok koji je dao Ustavni sud probijen da sednica ne bi bila juče i da ne bi Vlada morala da odgovara na poslanička pitanja.

Gospodine Živkoviću, molim vas da se vratite na dnevni red.

Ja upravo pričam o dnevnom redu.

Niste pričali o dnevnom redu. Molim vas, vratite se na dnevni red.

Ja pričam o anomalijama koje su pri zakazivanju ove sednice gde je jedna tačka dnevnog reda ovaj predlog zakona.