Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici BIA-e, pre svega želim da kažem da danas zaista radimo u cajtnotu bez potrebe, imajući u vidu da smo odluku suda imali još u decembru mesecu prošle godine i da je postojala vremenska mogućnost da se uradi ne samo izmena i dopuna onoga što je Ustavni sud naložio, već da se uradi jedan potpuno novi zakon i da konačno stavimo tačku na jedan zakon koji je usvojen 2002. godine, koji je u tom trenutku bio, da kažem, moderan, savremen, koji je u tom trenutku po prvi put u istoriji Srbije izvlačio BIA-u iz sistema Ministarstva unutrašnjih poslova, da je Agencija postala Vladina, a ne u sklopu policije, odnosno resora državne bezbednosti.
Ustavni sud je, analizirajući zakon, po prijavi, koliko sam razumeo, još 2002. godine, u međuvremenu su se inače promenile i države i Ustav se promenio u Srbiji, došao do zaključka da jedna reč, jeste suštinska, ali jedna reč u članu 13. treba da se menja jer ona praktično treba da definiše i konkretizuje koje su to posebne mere koje BIA može da primenjuje prema građanima Srbije. U toj reči koja je bila tu je stajalo da su to opšte stvari, odnosno nije bilo konačno i jasno definisano.
Danas je ovde na dnevnom redu trebalo da bude ili izmena i dopuna samo tog člana, prilagođavanje članova 14. i 15. ili da konačno imamo jedan novi zakon o BIA, koji bi omogućio da BIA na jedan savremen i moderan način funkcioniše, odnosno radi.
Da bi razgovarali o ovim izmenama i dopunama, moramo reći da ono što je postala Vlada i što je danas u parlamentu Srbije predstavlja niz suštinskih izmena u zakonu. Nisu izmene samo u tom članu koji je bio član 13. da će biti član 1, već ima izmena i u ostalim članovima. Ja ću kratko pokušati da analiziram, bez želje da na bilo koji način politizujem ove stvari, jer mislim da su ove stvari od suštinski važne za građane Srbije. Zadiru u domen ljudskih prava, u domen tajnih ličnih podataka itd.
Naime, taj član 13. koji je osporen od strane Ustavnog suda se vrlo efektno menja u predlogu člana koji je dala Vlada, odnosno pretpostavljam da je izrazila grupa u BIA-i, a predlaže ga zvanično Vlada.
Mislim da tu samo jedna stvar hvali. Bez obzira što Ustav konstatuje da je stan nepovrediv, mislim da treba kao i u ZKP da stoji, da primena mere može biti gde sve može, odnosno gde ne može, da se stavi – osim u stanu. Ta stvar se nekome podrazumeva, ali ako ne stoji u zakonu, pitanje je šta se dešava ako neko prekrši Ustav.
Kao što vidimo, kada se Ustav prekrši, dolazimo u Skupštinu, glasamo neki novi zakon, a ako neki operativac ili pripadnik službe prekrši Ustav, ne znam koja bi zatvorska sankcija ili pravna formalna sankcija bila prema njemu, bez obzira što je to na neki način jasno definisano.
Takođe moramo znati da je bivšim zakonom koji se danas menja ili će još uvek biti na snazi uz promene, mere koje predlaže direktor BIA, odobravao, odnosno davao saglasnost, po novom predlogu daje naredbu predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Zašto to naglašavam? Zato što po vašem novom predlogu to radi predsednik Višeg suda, odnosno sudija posebnog odeljenja Višeg suda.
Da bih se izrazio narodski, to je sudija Specijalnog suda, suda koji sudi za organizovani kriminal ili organizovane kriminalne grupe, čak i terorizam. Međutim, ugrožavanje bezbednosti Republike Srbije ne mora biti organizovano. To može biti i pojedinačni akt nekog čoveka koji ugrožava bezbednost ili ustavni poredak Republike Srbije. Ne vidim zbog čega se prelazi sa pozicije Vrhovnog kasacionog suda na viši sud, pa predsednik višeg suda ima mogućnost da prenese to ovlašćenje na sudiju posebnog odeljenja.
Takođe postoji jedna stvar koja je, po meni, potpuno nelogična, a to je da kada postoje osnove i kada BIA traži primenu posebnih mera i sud odbije, postoji mogućnost da se BIA, odnosno direktor BIA žali Apelacionom sudu. Praktično, BIA postaje stranka u postupku, u nečemu u čemu ne bi smelo da postoji ni malo dileme da li to što BIA u tom trenutku zahteva treba da dobije da radi ili ne.
Mislim da način na koji trenutno BIA ima mogućnost da radi nije dobar, ne zbog BIA-e nego zbog zakona. Mislim da način na koji se odobravaju mere prema licima, odnosno prema registrovanim njihovim telekomunikacijama, onemogućavaju BIA-u da radi kvalitetno. Mislim da bi bilo logično da kada je jedno lice opservirano na bilo koji način da se primenjuju mere protiv njega i da sve komunikacije koje on ima automatski mogu da se stave na određene mere i da se olakša rad operativi i da se ne traži dalja saglasnost za proširenje mera.
Ovde u Predlogu zakona stoji jedna stvar koja je po meni potpuno apsurdna, a to je da ukoliko lice koje je pod određenim merama, merama koje su naglašene u predlogu tačke 1, promeni sredstva komunikacije, odnosno utvrdi se da koristi još neko drugo sredstvo komunikacije, kada kažem sredstvo komunikacije, to je ukoliko koristi drugi telefon, neki drugi internet nalog ili čak i drugu prostoriju u kojoj se sreće sa nekim licem koje je takođe iz kriminogene ili neke druge bezbednosno-ugrožavajuće sredine, u toj situaciji direktor BIA ima pravo da izda naredbu ili uputstvo za korišćenje mera i prema tom novom sredstvu, a onda mu se ostavlja 48 sati, praktično dva dana, da tu naredbu uputi sudu da bi sud u roku od dva dana trebao da donese odluku da li je ta naredba u skladu sa procenom suda, da li ta mera može da se koristi ili ne.
Prvo, mislim da je potpuno nelogično da direktor BIA dva dana zadržava tu odluku kod sebe, a ona se već primenjuje. S druge strane, sporno je, po meni, i to što sudu treba dva dana da donese takvu odluku. Znači, vraćam vas na početak.
Ja sam mnogo liberalniji u tom stavu i smatram da oni ljudi koji su na merama i treba da budu, da kažem, uslovno rečeno, na opštim merama, na svim komunikacionim sredstvima. Na ovaj način dolazimo u situaciju da se stvarno pravi jedan apsurd u kome direktor BIA praktično ima ekskluzivu da dva dana nekoga drži na nekoj meri bez potrebe, jer mislim da ni njemu čak ne treba tolika vlast. On čovek kao prvi administrativac Agencije treba da ima neka druga ovlašćenja.
Takođe, stvara se problem, konstatuje se u tom predlogu člana, a to je jako važno za sve građane Srbije, posebno za ljude koji su na poziciji, jer smo imali tu situaciju u prošlosti, a to je da ukoliko određeno lice protiv koga se primenjuju posebne mere, skrećem pažnju na važnost ovoga i poslanicima, promeni svoje sredstvo komunikacije i sa njim komunicira sa nekim licem koje nije iz kriminogene sredine. Znači, vi dobijate mogućnost da slušate četiri dana, nakon toga sud konstatuje da nije postojao pravni osnov da se ta mera koristi. To može da bude i mera praćenja, mera slušanja, mera svake druge prismotre. Onda se taj materijal ne koristi i on se uništava.
U uporednom zakonodavstvu drugih zemalja u svetu postoji pravilo da se ljudi koji su došli ne namerno u kontakt sa ljudima koji su pod merama i za koje se konstatuje da nisu saučesnici ni u kakvom krivičnom delu, niti u bilo čemu što ugrožava bezbednost Republike Srbije ili bilo koje republike, se informišu da su bili u takvoj situaciji.
Praktično, kada sud konstatuje da nije bilo osnova, ceo predmet se pakuje, ceo predmet ide na uništenje koje definisano vašim predlogom nije sporno. Podneo sam amandman, tražim da se i taj građanin, koji možete biti vi sutra ili neki zamenik premijera, kao što je bilo, bude obavešten da je bio u situaciji da komunicira sa licem koje je sa one strane zakona, da li je bezbednosno ili kriminogeno, nije važno i da konačno ne može da se desi u Srbiji da neko kaže – nisam znao ko je on, samo sam se družio sa njim itd.
Može čovek da se druži sa kim želi, ali mislim da je onda služba u obavezi da ga štiti kontraobaveštajno, kao i sve građane u Srbiji, da kaže – imali ste situaciju da ste u komunikaciji sa nekim ko nema dobre namere. To se odnosi i na, da kažem, običan svet. Neko će zvati da iznajmi stan. Ovaj što izdaje će razgovarati, to će trajati, obići ćemo stan, videće, biće pod prismotrom sve vreme, zaključuje se da tu nije bilo elemenata za krivično delo, ali s druge strane, zbog čega bi taj čovek trpeo sve to i zašto ne bi došao do informacije da je tako nešto imao i predupredio u nekom drugom vremenskom roku da se tako nešto ponovo ne desi?
Smatram da je taj rok koji je dat ovde od 48 sati potpuno neprilagođen, bespotreban. Koliko znam, u BIA se rešenja za penzionisanje izdaju za par sati. Gospodin Panić to zna odlično. Pozove se čovek u petak popodne u pet, u šest sati potpisuje rešenje za penzionisanje i od ponedeljka je već penzioner. Da li je moguće da mora da se čeka ovako važna stvar 48 sati? Ne mora. U istom trenutku kada on izdaje naređenje da se nekome uključe posebne mere, tog trenutka može da se pošalje zahtev u sud, skraćuje se vremenski rok. Ukoliko su te mere osnovane, sud će doneti odluku. Ukoliko nisu osnovane, onda će se sprečiti mogućnost „zloupotrebe“. Nisam neko ko misli da se služba zloupotrebljava, ali nažalost, zaostavština koju imamo iz prošlosti pokazivala je da su pojedinci to i radili.
Iskreno da kažem, moramo biti svesni da zakon koji je donesen 2002. godine je praktično i tad smatran kao prelazni. Rekao sam vam šta je bila suština, šta su tada bili reformski pokazatelji, zbog čega je bila izvučena BIA iz MUP, što inače svuda po svetu nije pod istom kapom. Prošlo je 12 godina. Vi ste već dve godine u poziciji vlasti. Trebali smo danas da odlučujemo o kompletno novom zakonu o BIA, i ne samo o BIA, ali konkretno o BIA imam osećaj velike gorčine da radimo nešto na brzinu. Čak mi je sugerisano da ako ne moram, ne podnesem amandman, da ne bi radili u nedelju, nije bitno ko, ali prijateljski. Radićemo i u nedelju, ako treba i u ponedeljak. Mislim da je ova stvar koja zadire u privatnost svih nas, građana Srbije, nevezano ko je na kojim pozicijama, stvar koja mora ozbiljno da se tretira.
S druge strane, mislim da u tom novom zakonu treba da se naprave neki mehanizmi mnogo bolje kontrole, suštinske kontrole, koji će onemogućavati čak i želju da se zloupotrebi zakon, neko može da ostvari.
Šta to znači? Postoje zemlje koje imaju svoje kancelarije, biroe, agencije za gazdovanje telekomunikacijama. To su agencije koje zapošljavaju mali broj ljudi, imaju izuzetno jaka tehnička sredstva. Provajderi su za sve one agencije i policiju u kojoj su zakonski ovlašćeni da dođu do mogućnosti divertovanja poziva i tzv. tajne kontrole telefonskih razgovora i na njih praktično nema niko uticaja, nisu u mogućnosti da one to rade, pošto na drugim frekvencijama funkcionišu veze, nisu u mogućnosti da one tajno slušaju. Dođu ljudi ozvaničeni, da li su iz BIA, iz VBA, policije, donesu nalog suda. Tog trenutka to se uključuje, ima svoj rok trajanja.
Ukoliko se ne završi na vreme, odnosno ukoliko iz BIA ne dostave produžetak, gasi se mera, sama po sebi. Ljudi koji vode tu agenciju ne zavise od BIA, BIA zavisi od sud. Napravi se jedan sistem u kome više niko neće imati dilemu da li neko može predsednika da prisluškuje na način na koji je to rečeno.
Nažalost, postoje sredstva koja su danas pristupačna za relativno mali novac, koja mogu da se spakuju u jedan koferčić, koja mogu da se nakače na baznu stanicu, koja mogu praktično da slušaju najveći deo građana Srbije koji imaju obične telefone, ali da znamo da to onda nije služba, da to konačno i jedino radi neko ko nije ovlašćen i da nemamo dilemu da kada predsednik kaže – neko me sluša, da se odnosi na nekoga ko to radi. Mislim, mimo zakona svakako neko radi, ali ko to radi, ne za našu platu, ne za platu građana koji mu daju. To je suština.
To jedna od stvari koja treba da bude u novom zakonu. Mislim da bi to rasteretilo BIA, da bi to na neki način dalo mogućnost da BIA radi svoj posao mnogo lakše. Takođe, ima stvari koje bih voleo da se menjaju. Mislim da i BIA i VBA imaju dosta restriktivni odnos u odnosu na predstavnike stranih državljana. Postoji niz komplikacija koje susreću u svom operativnom radu u odnosu na strane državljane koji su ovde čak i akreditovani kao pripadnici raznih službi. To je nešto što može da se promeni i da se ubrza.
Na kraju, imam za vas jedno pitanje, a javiću se i kada prođe cela ova diskusija, zanima me, imajući u vidu da smo imali Biro za koordinaciju tajnih službi, da je taj Biro nastao pre svega iz potrebe da se završi problem Haškog tribunala, da on postoji i danas, ko je šef Biroa za koordinaciju tajnih službi danas? Imamo već dva meseca, premijer je bio šef Biroa, premijer sada više nije na toj poziciji. Da li je moguće da Srbija ne može dva meseca da postavi šefa Biroa za koordinaciju tajnih službi u situaciji u kojoj je ceo vrh MUP smenjen, u kojoj postoji jedan ozbiljan rad službi, ne mislim u bukvalnom smislu, već rad ljudi koji pokušavaju da zauzmu određene pozicije i prave prostor za svoje napredovanje ili za nečije nazadovanje. Mislim da Srbija ne sme u takvim uslovima da dozvoli sebi da ljudi koji su uz svo poštovanje došli na pozicije ministara, sa iskustvom izuzetno malim, preuzmu na sebe da tako nešto rešavaju.
Ministar unutrašnjih poslova je najavio tajnu grupu koja će ispitivati poreklo imovine. Čemu služi poreska uprava? Zbog čega bi to MUP radio? Svi građani Srbije koji imaju više od 350 hiljada evra su bili zaduženi da prijave to još pretprošle, prošle godine. Danas poreska uprava to treba da unakrsno ispituje. Nije to posao za policiju. Tu se pokazalo jedno elementarno nepoznavanje funkcionisanja ili skretanje sa ozbiljnih tema na neku drugu temu, pa stalno idemo u krug, jurimo neke mečke, a u stvari ne vidimo da je suština ispred nas i da može da se rešava i danas bez ikakvih problema.
Molim vas ukoliko znate da mi kažete da li postoji v.d. šefa biroa ili ne postoji ili je biro, uslovno rečeno, obezglavljen? Ukoliko je to tako, onda nije ni čudo što nam se dešava ovo što se dešava, a imate praktično svakodnevno vesti. Više u Beogradu nije vest da je neko ranjen, sada je vest u kom delu grada, da li je na Slaviji ili na Bežanijskoj kosi, da li je na Voždovcu, Vračaru. Sada ljudi gledaju da ne budu u njegovom kraju, a nije mu tema da li je neko ranjen ili nije, pošto je to postala svakodnevnica i samo još nije uvedena turistička tura za obilazak tih pozicija na kojima se to dešava. Zahvaljujem.
