Hvala predsedavajući.
Uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, odmah na početku da kažem da će poslanička grupa SPS podržati predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA iz više razloga o kojima ću kasnije govoriti, a dva su osnovna.
Prvi razlog je, što je upravo sa ovom raspravom započet postupak usaglašavanja Zakona o BIA, sa Ustavom i poštovanje odluke Ustavnog suda, a drugi daleko važniji razlog jeste, što poslanička grupa SPS insistira, da se upravo ovi pozitivno-pravni propisi koji se vezuju za ovaj zakon i dalje prate što se tiče usaglašavanja sa Ustavom i zakonom, i insistiramo na praćenju, ne samo postojećih zakonskih rešenja, već i budućih, koje je nagovestio gospodin Momir Stojanović.
Ono što mi se čini veoma važnim da se istakne, a na čemu poslanička grupa SPS posebno insistira, jeste jedan deo inspirativnog govora koji je imao gospodin Momir Stojanović, a drugi ono što su ovde kolege iznele kao određene sugestije čak i primedbe.
Šta je to dobro? Dobro je što se upravo ovim izmenama i dopunama zakona uvodi sudska kontrola postupanja od strane bezbednosnih službi i dobro je što u toj sudskoj kontroli, su veoma jasno i precizno definisani mehanizmi kojima se ta kontrola uspostavlja.
Međutim, ono što smo se svi danas, očigledno saglasili jesu određena procesno-pravna rešenja, za koja mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da moraju da budu usaglašena sa ostalim procesno-pravnim zakonima, a pre svega sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Zato uvaženi ministre, smatram da je neophodno potrebno razmotriti i izmene i dopune ZKP, kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o BIA.
Zašto? Zbog toga što, barem mi praktičari znamo da ovaj procesni zakon ne može biti tumačen kao leks specijalis u odnosu na odredbe Zakonika o krivičnom postupku.
S druge strane, ako se te intervencije ne učine, ostaće prostor za slobodno tumačenje i automatski uzrokovanje neujednačene sudske prakse sa kojom su sudovi i onako preterano opterećeni, a to je inače veliki problem našeg pravosuđa.
Kada govorimo o konkretnim rešenjima, nesumnjivo je da ono što sam pohvalio stoji, ali ono što bi trebalo da bude predmet naše analize i raspravljanja, jesu pojedine odredbe ovih zakonskih rešenja.
U članu 15b je navedeno da, u slučaju da se tokom primene posebnih mera dođe do saznanja da se te mere moraju proširiti, da je direktor agencije ovlašćen da izda naredbu da se iste prošire.
Uvaženi ministre, da li se na taj način zadire u nezavisnost pravosuđa i pravosudnih institucija, pre svega sudova, jer već u odredbi člana 15a stoji nešto što je nedvosmisleno jasno, a da samo sud može izdati naredbu po osnovu uredno podnetog zahteva od strane direktora agencije.
Ako je jedini sud nadležan, a jeste jedini nadležan da izda naredbu, onda se postavlja pitanje kako tu naredbu može doneti istovremeno i direktor agencije.
U ovoj situaciji procesno-pravno po meni, nešto što kolidira sa odredbama pozitivno pravnih propisa, naročito procesnih zakona, a opet ako je to tako onda dolazimo na onaj teren gde su kolega Momir Stojanović, a naročito moja uvažena koleginica Olgica Batić već intervenisali, ako mu se daje ovlašćenje, a ne naredba da može proširiti odgovarajuće ili određene mere koje su ovde propisane, sa kojima se poslanička grupa SPS apsolutno slaže, onda nema roka koji mu se može dati da obavesti sud da je to ovlašćenje iskoristio.
Onda se to čini po našem pravilu ponašanja u sudskoj praksi odmah i bez odlaganja, a ne u roku ni 12, ni 24, a najmanje 48 časova.
Zašto odmah i bez odlaganja?
Zbog toga što se sužava mogućnost prevelike dispozicije, širokog diskrecionog ovlašćenja, ne želim da budem ni u kom slučaju grub, pa na kraju krajeva zašto i ne zloupotreba.
U svakom slučaju, ovde rok ne sme ni u kom slučaju da bude rastegljiv, a svaki rok koji podrazumeva ne primenjivanje instituta odmah i bez odlaganja kao procesno pravnog rešenja je automatski rastegljiv rok.
S druge strane, saglasio bih se sa tim da rok po kome odlučuje, odnosno u kome odlučuje sud od 48 časova, može u određenim situacijama, ali kažem opet samo u određenim situacijama, biti prihvatljiv, jer je ipak sa sud jedan takav rok potreban kako bi se na osnovu svestrane i brižljive analize dokaza, koji se prilažu uz zahtev, a ti dokazi opet opravdavaju osnovne sumnje, da se te mere moraju primeniti, onda taj rok možemo na neki način i da prihvatimo, i u tom pravcu ne mislim da se treba amandmanima intervenisati, odnosno da te intervencije trebaju biti prihvaćene.
Uz dužno uvažavanje prema koleginici Batić, skrenuo bih pažnju samo na jednu tehničku star na koju je ona ukazala, a radi se o ovlašćenju drugih lica, osim direktora agencije.
Šta ako direktor agencije fizički nije prisutan, pa u toj situaciji ko će podneti zahtev ili ko će obavestiti sud u slučaju proširenja primene mera?
Ovde je prisutan i uvaženi kolega Panić ispred Agencije, pa bih pre nego što se upustim uopšte u analizu jedne takve tehničke intervencije, bilo potrebno sagledati normativna akta agencije.
Da li je tim normativnim aktima agencije predviđeno ko menja direktora agencije u slučaju njegove odsutnosti, ako jeste, onda je logično da je tim normativnim aktom već definisano ko će primeniti ili preduzeti procesno-pravnu radnju koja se vezuje za okolnost kada fizički nije prisutan direktor agencije.
Ako je to normativno aktom ustrojeno, a pretpostavljam da jeste i već vidim vaša odobravanja u tom pravcu, mislim da onda to tehničko rešenje ne mora biti ni u kom slučaju amandmanom obuhvaćeno, osim ove sugestije koju dobronamerno iskazuje koleginica Batić, obzirom da su u pitanju posebne mere.
U svakom slučaju mislim da bilo dobro da ne normiramo previše, jer svako preterano normiranje nas vodi opet u neku drugu krajnost koju treba izbegavati, a to je celishodnost i efikasnost, a naročito primenjivost zakona.
Na kraju s obzirom da sam već rekao da će poslanička grupa u svakom slučaju podržati, bez rezervno podržati predloženi tekst zakona o izmenama zakona o kome danas raspravljamo, moram samo da skrenem pažnju na još jednu činjenicu, možda smo se malo dotakli nje u toku rasprave, da ni u kom slučaju nije ovaj rok koji se kritički posmatra, zbog čega ranije nismo postupili po odluci Ustavnog suda.
Jednostavno se nije ni moglo iz raznih procesno-pravnih razloga ranije postupiti i u tom pravcu, kritike nisu osnovane.
Sa druge strane, mislim da smo i te kako parlament, kao najviše zakonodavno telo dužni da nastavimo praćenje usaglašavanja ovakvih procesno-pravnih rešenja, jer se ipak radi o procesno-pravnim elementima jednog zakona, da i dalje pratimo da li su u celosti usaglašeni sa Ustavom, kako opet ne bi dolazili u situaciju, da u slučaju nekakve inicijative, za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti ovih odredaba, Ustavni sud donese istu ili sličnu odluku, nakon koje ćemo biti prinuđeni da opet menjamo postojeća zakonska rešenja.
U svakom slučaju, uveren sam da će ovaj parlament uskoro doneti jedan celovit, konzistentan, primenjiv i efikasan zakon kojim će se otkloniti sve ove dileme o kojima smo mi danas raspravljali, a naročito ispraviti određeni procesno-pravni nedostaci, koji se eventualno, ne budu stigli ispraviti, imajući u vidu da smo ograničeni amandmanima samo na predloženi tekst zakona, a ne i na ceo zakon.
I na kraju, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće ovaj zakon.