Zahvaljujem.
Kako sam obaveštena da se niko više nije javio da iskoristi pravo iz člana 96. Poslovnika, dajem reč ministru Nikoli Selakoviću. Izvolite.

Hvala, uvažena gospođo predsednik, uvažene dame i gospodo narodni poslanici.
Neću zameriti svom prethodniku, jer očigledno nije bio u sali kada sam govorio koja postoji razlika između određivanja mera i proširenja mera. Ne određuje se mera prema broju telefona, niti prema adresi elektronske pošte, već prema licu koje je bezbednosno interesantno za određenu stvar. To je ključna razlika. Ne povređujete vi ljudska prava broja telefona, već čoveka. Ako je sud jednom odlučio da je to lice bezbednosno interesantno zbog određene stvari, nema toga dozvoljenog načina za službu koji ne treba da primeni da bi otkrila one činjenice koje opravdavaju osnovane sumnje da je neko izvršio krivično delo. Ne znam zašto ste se toliko uhvatili za to. Ja sam o tome vrlo podrobno obrazlagao zašto je takva stvar.
Možemo da se sporimo oko onoga, ne da se sporimo, nego da se složimo oko onoga da je možda nespretno upotrebljena terminologija i rečeno da direktor BIA može da naredi. Da ne bismo doveli do zbrke, jer naredbu donosi sud, mislim da bi tu trebalo intervenisati nekom vrstom amandmana da se taj termin promeni. Ali, ne znam zašto bi to bilo sporno, jer smo malopre konstatovali da lica koja rade sa one strane zakona koriste svaki mogući način da zavaraju svoj trag. Da li je to upotreba različitih načina komunikacije, korišćenja drugih prostorija u odnosu na prostorije koje inače koriste, itd.
Tu razgovarati o nekoj dvostepenosti u proširenju mera, mislim da nema mesta, kao što se slažem, ima nekih stvari oko kojih smo saglasni, ima nekih oko kojih nismo, hvala Bogu. Zato i jesmo na različitim političkim mestima, kao što mislim da u dobroj meri imate pravo za onih 48 sati. Zašto? Jer kada se radi o proširenju mera najčešće se radi o hitnim situacijama. Najčešće je reč o hitnim situacijama.
Koleginica Batić je davala onaj primer dva puta po 48 sati da možete da dođete iz Australije i vratite se u Australiju i da još ne istekne 96 sati i odličan je primer. Imate lice koje zbog nekih radnji dolazi u Srbiju samo na pola sata i na osnovu dotadašnjeg operativnog rada vi očekujete da baš u tih pola sata ono učini nešto što će biti od ključne važnosti za razotkrivanje eventualnog krivičnog dela. Ima veze, i te kako. Ima veze sa proširenjem mera, ima veze sa tim što ste pomenuli, između ostalog, u jednom drugom kontekstu kada je u pitanju uništenje onih pridobijenih podataka, materijala, na osnovu nečega što sud nije naknadno odobrio.
Mislim da ste otvorili jedno drugo pitanje – zašto nadležne službe nekoga nisu obaveštavale o tome da je stupio u komunikaciju sa licima koja su bezbednosno osetljiva. To je pitanje za bezbednosne službe. To je pitanje za one koji rade, kao što je gospodin Kovačević rekao, koji treba da se bave kontraobaveštajnom zaštitom.

Molim vas samo da ne komunicirate sa ministrom iz klupe dobacujući, jer nije dužan da odgovara.
Izvinjavam se ministre, morala sam da intervenišem.

Na kraju, moram nešto da kažem. Znate šta, poznajem kolegu Babića, uvažavam ga i poštujem. Ako je i rekao – stavljena je tačka na 24 privatizacije, sigurno da nije mislio da je biro neko ko sudi. Stavljena je tačka u onom domenu u kojem nije stavljena u prethodnih nekoliko godina.
Rečena je jedna stvar – svi koji su vodili istrage su smenjeni. Nije tačno. To apsolutno nije tačno. Po novom ZKP istragu vodi javni tužilac. Istragu vodi javni tužilac. Ako je neko smenjen, postavio bih pitanje – a što taj neko nije dovršio tu istragu pre četiri godine? Zašto? Ili hoćete da kažete da možda onaj zbog koga nije završena istraga više nije na vlasti?
Zašto na to nije stavljena tačka kroz istražne postupke onoga trenutka kada je Verica Barać na to ukazala? Zašto? Zašto moramo da čekamo epilog za neke privatizacije koje su se dogodile pre gotovo jedne decenije? Jedno vaše zašto su smenjeni rađa naših stotinu zašto.
Mislim da je bitno da se nešto završilo i mislim da je bitno da se u Srbiji u jednoj društvenoj sferi konačno uspostavlja red. Mislim da se u Srbiji stvaraju uslovi, a dozvolite mi da kažem i nešto što je u delokrugu moje nadležnosti, prvi put stvaraju uslovi ozbiljni za ozbiljnu, temeljnun i efektivnu reformu pravosuđa, jer bez reforme sistema bezbednosti nema reforme pravosuđa. Možete da dovedete najbolje sudije, možete da dovedete najbolje tužioce, nemate sistem bezbednosti koji će to da podrži. Ne vrede vam ništa.
To je nešto što je u Srbiji, Bogu hvala, počelo da se radi, a usvajanjem ovog zakona, vraćam se na početak, koji je nužan, videli smo koliko je postojeći Zakon o BIA u nekim stvarima prevaziđen, u nekim stvarima loš.
Neko je rekao, mislim kolega Šormaz, zašto se koristi nepovredivost pisama? To je ustavna terminologija, ustavna kategorija. Zašto se kaže – sloboda govora ili – sloboda zbora. Jednostavno to su neke stvari kojima Ustav barata i predstavljaju termine koji se znatno šire nego jezički tumače.
Još jednom, hvala Bogu neke stvari u Srbiji koje su do juče izgledale nezamislivo su počele da se ostvaruju, uz tešku muku i ogromne prepreke, ali bitno da postoji rešenost na najvišem državnom nivou da se one sprovedu do kraja i ponosan sam što sam deo Vlade Srbije koja je za razliku od mnogih pre sebe, i zahvaljujući svom predsedniku Vlade, smogla volje, želje i hrabrosti da se time bavi. Hvala.

Hvala.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Kako su poslanici podneli 11 amandmana, obaveštavam vas da je nastavak sednice 29. juna, u nedelju u 11.00 časova, sa raspravom o pojedinostima. Hvala.