Da budemo vrlo jasni u odgovoru na ovo, redosled namirenja je bio normalan, a kada kažem normalan, mislim da se prvo izmiruju troškovi naplate, pa kamata, a tek onda glavnica, kako je to uvek, pa i u banci kada se uzme kredit, do 2010. godine, tada je promenjen u sadašnju verziju, nije od početka postojanja ovog zakona, od 2003. godine.
Da budemo jasni šta se ovde dešava, rekao sam, razumem probleme nelikvidnosti, ali probleme nelikvidnosti treba rešavati, ne sa prihodne strane, nego ih treba rešavati na adekvatne načine. Postoje jeftine kreditne linije, apeks linije i različite druge linije koje smo omogućili privrednicima da bi imali nisku likvidnost, pad inflacije i nadamo se da će padati i kamate, kada bude došlo, kada se za to budu stvorili uslovi.
Može slobodno neko ko ima obaveze po osnovu poreza ili bilo koje druge obaveze da uzme kredit i da isplati porez.
Po postojećem sistemu, znači da kamata nikada ne dospeva i stavlja u neravnopravan položaj uredne obveznike.
Dakle, ne ignorišući činjenicu da imamo veliki broj nelikvidnih subjekata koji takođe duguju za porez i za druge različite stvari privrednih, jer ipak moram da kažem da mi dugujemo da se malo više fokusiramo na one koji zakon poštuju, a ne da pravimo izuzetke i olakšavamo onima koji ga ne poštuju.
Ono što smo videli da u praksi jeste da, ako i otplate osnovni dug po ovom redosledu koji redovno važi u zakonu, kamata zauvek ostane tamo da visi, jer ljudi prosto ne misle da je, misle da su otplatili osnovni dug i to je to.
Ova kamata nije ni trebalo da se uradi, tretira se porez kao najmanje lažan dobavljač, što ne može da bude slučaj i ne treba da bude slučaj.
Treće, postojali su razlozi kada se obračunavalo konfornom metodom kamata, a sada kada se računa na normalan način od 1. januara 2013. godine, ne postoji ni jedan razlog za zadržavanje ovog trenutno postojećeg sistema.
