Moram da odgovorim gospodinu Babiću.

Ja ovde nisam zadužen da vaspitavam ljude. Onda otvorite poseban seminar i ja ću rado da pokušam da to odradim. Znači, ja vas molim, nemojte me doviti u poziciju. Ako mene pitate, ja bih stvarno voleo da se ovde vodi akademska rasprava. Ali, morate priznati da za to treba da postoji obostrana volja.

I ministar i ja sam molio da se vratimo zakonu, ali morate i jedna i druga strana da mi to dozvolite. Evo, četvoro, petoro se javljaju kao reklamacije Poslovnika. Drugo, da je za vreme mog predsedavanja i ko govorio o načinu obezvređenja Skupštine. Molim vas nemojte mi to spočitavati. Šta imam sa tim?

Prema tome, smatram da nisam povredio Poslovnik ni u jednom stavu. Ako mislite da treba da se izjasnite o povredi, ne? Hvala.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić, po amandmanu.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, da vratimo raspravu svom toku kako treba da izgleda.

Imali smo po amandmanu predlagača pozivanje na zakon iz 2001. godine i upravo na onaj deo kada govorio o ugovoru o radu i o delu kada dolazi do raskida ugovora, odnosno određene izrade aneksa ugovora.

Šta je rekao zakon u 2001. godini? Rekao je da poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključenje aneksa, rekao je da može da ponudi određene delove u kojima će biti određeni deo gde će zaposleni sam prihvatiti mere u kojima će biti kontrolisan i po pitanju alkohola, i po pitanju analize krvi ukoliko su opojne droge. Šta smo dobili?

U praksi su se dešavali mnogi sudski sporovi koji nikada nisu rešavani, a da ne pričamo o tome da otpremnine i obaveze i poslodavaca i zaposlenih su završile kroz sudske sporove koji nikada nisu procesuirani. Sudovi su bili zatrpani sa takvim procesima i jednostavno je došlo do umrtljavanja poslovnih aktivnosti i zaposlenih i poslodavaca. Rezultat toga je da je 318.000 otišlo iz privatnog sektora u državni sektor.

Danas pričamo o Zakonu o radu, a ne o ne radu i danas je prosto ne čuveno da neko priča o tome da zastupa prava radnika koji ne rade, odnosno koji imaju nedovoljnu radnu sposobnost za vreme radnog vremena i koju mi podržavamo. Stoga predlažem predlagaču da povuče ovaj amandman i pokaže na neki način da zaista želi dobro ovoj Srbiji. Hvala.

Hvala.

Na član 75. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić i Dejan Nikolić.

Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

U članu koji je trenutno u pretresu radi se o odredbama koje predstavljaju zakonski osnov za davanje otkaza ili izricanje mera disciplinske odgovornosti.

Drago mi je da je ministar u odbrani prethodnih amandmana sa kojima sam se složila, pogotovu što je rekao da je levičar, to je dobro, da sve odredbe moraju da budu jasno određene, tačno i precizno napisane, da bi mogle da budu primenjene.

Upravo jednu takvu nejasnu, nepreciznu i diskutabilnu odredbu želim ovim amandmanom da uklonim iz člana. Odredba glasi – ako njegovo ponašanje, misli se na zaposlenog, predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, ne zavisno od toga da li je u protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo.

Kažem da to brišete. Zato što time kažete da će poslodavac da ceni da li je nešto krivično delo, jer nema pokrenutog postupka i nema krivične prijave. Vlada meni u obrazloženju kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženi osnov za otkaz ugovora o radu odnosi se na ponašanje zaposlenog na radu i u vezi sa radom, koji predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela i može da bude sankcionisano od strane poslodavca kao nepoštovanje radne discipline, uz mogućnost i izricanja odgovarajuće mere u zavisnosti od težine dela i njegovih posledica. Poslodavac ne utvrđuje krivično delo jer je to u nadležnosti krivičnog suda, to ja tvrdim.

Vi neprecizno, nejasnom, lošom odredbom, ovom koju želim da se briše, stavljate da poslodavac bez pokretanja postupka ceni da je nešto krivično delo.

S obzirom da je ovo jedan od poslednjih amandmana koje sam podnela na Zakon o radu, samo kratka opaska. U septembru mesecu kada radnici prvi put dobiju obračun zarada smanjenih za 2% u javnom sektoru…

Vreme.

… i oko 8% u privatnom sektoru, pašće u vodu sav politički folklor i ostaće samo ono što je trebalo da bude tema i sada – realnost u kojoj živimo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, po amandmanu.

Ovaj amandman apsolutno treba odbaciti. Ova definicija mora da ostane u zakonu. To je toliko precizno i jasno da meni nije jasno kako nije nekome jasno.

Ne interesuje me folklor, opet govorim kao neko ko smatra da je Srbiji preko potrebna promena ambijenta i omogućavanje poslodavcima, ljudima koji žele da pokrenu poslove da imaju mogućnost da rade, a da radnici naši koji to žele i koji treba da se uposle, i mlađi i stariji, a to ovaj zakon omogućava, mogu da rade pod istim ovakvim uslovima kao što, ponavljam, rade u državama članicama EU, Kanadi, Americi, bilo gde u svetu, samo ne u Severnoj Koreji i Kubi, sa ovakvim rešenjima kao što piše i u ovom stavu.

Apsolutno je jasno da kada bi se drugačije radilo to bi značilo sledeće, a pričali smo ranije i o bezbednosti i o tome kako je dužno da se obezbedi radno mesto radniku. Zamislite situaciju, fabrika čokolade, radnik voli da jede čokoladu, zaposleni stavi u džep par kutija i na kapiji ga obezbeđenje u tome uhvati. To je krivično delo, to je krađa. Šta sada treba poslodavac, a tu može da bude mnogo vrednijih stvari, da pokreće krivični postupak, da čeka da sud završi posao da bi tom radniku dao otkaz? Apsolutno je činjenica da je učinjeno nešto što, kao što ovde piše – ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela.

Na primer, iz stava 4, dođe radnik pijan, obrišemo stav 4. kao što je traženo, i drugom zaposlenom razbije glavu i svi znamo da to krivično delo. Šta, da čekamo da sud, odnosno da poslodavac čeka da sud presudi? Ne. A da li će neko da podnese krivičnu prijavu, da li će da se sudi za to, to je sasvim nešto drugo, ali ako to njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je postupak pokrenut ili ne, mi moramo da omogućimo da postoji jedna normalna, civilizovana atmosfera na radnom mestu i da ne može niko da se ponaša onako kako ne bi voleo niko od nas da mu se neko ponaša ni u kući ni na bilo kom drugom mestu, pa uostalom, ni u ambijentu u kome mi radimo.

Zato je ovo jasno, precizno i ne predstavlja nikakvo kršenje prava radnika, nego upravo štiti čak i zaposlene od svih onih koji se ne ponašaju u skladu sa zakonom, pa čak i ako hoćemo, i sa Zakonom o krivičnom postupku itd.

Gospođo Čomić po kom osnovu?

(Gordana Čomić, sa mesta: Replika.)

Molim vas, nije vas spomenuo, on je govorio svoje viđenje o amandmanu. Prema tome, mislim da nemate prava na repliku.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pajović, po amandmanu.

Rekao bih samo nekoliko rečenica o ovom amandmanu i povezao ga sa merama nepoštovanja radne discipline.

Ukratko bih mogao da kažem da ovde isti interes treba da imaju i radnici i sindikati, i zaposleni i oni koji čekaju posao, i predstavnici stranaka koji su trenutno na vlasti i trenutno u opoziciji. Naime, u Srbiji treba da se popravi radni ambijent i da se jednom i za ubuduće razgraniči šta je rad kvalitetan, a šta je nekvalitetan rad i šta je odnos prema radu. Zato što moramo biti iskreni da ni pored određenog broja radnika zaposlenih u privatnom sektoru, sličnog broja radnika zaposlenih u državnom sektoru i velike armije nezaposlenih mladih ljudi koji čekaju posao i nama zaista jedan veliki problem kod radnika zaposlenih u državnom sektoru. Naime, hoću da kažem da nepoštovanje radne discipline i nekorektan, nekvalitetan rad i loš odnos prema radu i sredstvima za rad.

Zato smatram da ovaj amandman treba u celini podržati, da moraju da postoje efikasne mere za sankcionisanje radnika, odnosno onih koji nisu radnici, a koje najčešće sindikati štite. Radnici zaposleni na neodređeno vreme u državnom sektoru, pogotovo u javnim preduzećima i u svim budžetskim ustanovama i te kako to koriste. Ne poštuje se radno vreme i radi se nekvalitetno. Mislim da će svima koristiti i u budućnosti omogućiti i nova radna mesta ako naš radni ambijent i radna disciplina bude na višem nivou. Smatram da jednostavno ovaj amandman ne treba prihvatiti, odnosno prihvatiti ovaj predlog Vlade za ove članove izmene zakona. Eto toliko.