Zahvaljujem.
Član 41. ima pravne posledice raskida ugovora o prodaji kapitala i ja ga menjam samo u jednom stavu, te bi ako bi ovaj amandman bio usvojen, ovaj član 41. glasio – u slučaju raskida ugovora zbog neispunjenih ugovornih obaveza kupca kapitala, a radi zaštite opšteg interesa, kupac kapitala gubi pravo na povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene, poklapamo se, predlog zakona i moj amandman. Celokupan kapital subjekta privatizacije, koji je kupac posredno ili neposredno stekao po osnovu obaveze iz ugovora o prodaji, kao i bilo kakvu naknadu ili obeštećenje po osnovu istih, osim akcija stečenih kupovinom na organizovanom tržištu hartija od vrednosti, takođe se poklapamo.
Sledeći stav kaže – u slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala zbog ne ispunjenja ugovornih obaveza kupca kapitala radi zaštite opšteg interesa, kupac kapitala je dužan da plati kaznu u visini dva procenta procenjene vrednosti kapitala, i dalje je jednako u stavu.
Znam tačno kakvih bi problema ovo proizvelo u podzakonskim aktima, ali smatram da treba da razmislimo o ovoj odredbi, da se u slučaju raskida ugovora, da je kupac kapitala dužan da plati kaznu.
U konsultacijama je bilo da ne mogu da upotrebim reč „kaznu“, s obzirom da su kazne definisane drugim zakonima. Međutim, pošto se inače u zakonu govori o kaznama, odnosno gubitku prava, penalima i ostalo, ostala je reč „kazna“.
Ukoliko bi se razmislilo o ovoj odredbi, ja sam spremna na to da napravimo ispravku, ako je reč „kazna“ problem za one koji rade pravnu normativu. Hvala vam.

Na naziv iznad člana 42. i član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Zoran Živković. Izvolite.

Hvala.
Mislim da smo došli do prelomnog trenutka ove rasprave, a to je malopređašnji odgovor ministra, koji je eksplicitno rekao da stari zakon nije bio loš, nego ga je trebalo popravljati zbog nove atmosfere i nove situacije u kojoj se nalazi naš privredni ambijent, koliko sam ja to shvatio, i popraviti neke greše koje su bile primećene u primeni zakona u ranijem periodu, ako sam ovo dobro shvatio. Znači, to je suština. To je suština našeg zalaganja, da sprečimo lavinu osuda jednog zakona, jednog pravnog akta, koji je, navodno, kriv za sve probleme u ovoj državi. To, naravno, nije tačno.
Devastacija srpske privrede je počela u devedesetim. Počela je kada smo bili odcepljeni od sveta što svojom voljom, što tuđom voljom, što smo bili bombardovani, što smo vodili glupe ratove koje smo uredno gubili. Tada je devastirana privreda.
Tačno je da je lošom primenom nekih delova Zakona o privatizaciji od 2004. godine do dana današnjeg i onaj ostatak bio dosta oštećen, tako da je to suština i to je ono što smo mi hteli da prikažemo srpskoj javnosti i zbog toga smo podneli ovoliki broj amandmana sa, naravno, istovetnim tekstom.
Prema tome, kao znak dobre volje, posle ovoga što je sada jasno, nas dvojica ćemo u daljem radu da koristimo samo po jedan minut za svaki amandman.
Još jedna dilema, apsolutno ni na koji način nisam mislio na SPS kada sam rekao balkanski Crveni Kmeri. Na koga sam mislio, to prepuštam predsednici da sama proceni. Šalim se.

Hvala.
Inače, videla sam stenogram, nema pojedinih reči koje je poslanik Jovanović citirao, a spočitavano je vama, tako da sam ja mirne savesti ovog puta.
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Gordana Čomić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

Član 42. govori o zastupniku kapitala i kroz amandman kolege Borislava Stefanovića i mene ponavlja se naš predlog da ipak stavimo u zakon deset godina radnog iskustva.
Ja znam da je to za rukovodeće pozicije, ali, znate, ovde treba da rade ljudi posao koji se meri sa izuzetno važnim rukovodećim mestima u našoj zemlji. To je posao od opšteg interesa, javni je posao. Oni neće tu ostati deset godina. Oni imaju obavezu da obave te poslove. Ako išta treba da proizvede poverenje, to je da imate čoveka koji ima deset godina radnog iskustva da se, recimo, u ovom članu bavi poslovima zastupnika kapitala.
Drugi deo amandmana odnosi se na izraze „dobar privrednik“ i „da sa pažnjom dobrog privrednika brine o poverenom mu subjektu privatizacije“.
Ja sam tražila da se to briše zato što ostaje nejasno šta znači dobar privrednik, a bojim se, znajući istoriju loše primene nejasnih odredbi, da može da se u nekakvom sudskom procesu sve svede na to da ovaj dokazuje da je bio dobar privrednik, a ovaj da pokušava da dokaže da nije. Da ne bi imali eventualno to seme za mogućnost da se zastupnik kapitala osporava po tom osnovu, da se prosto briše.
Podrazumeva se da će zastupnik kapitala biti neko ko će sa zaista dužnom pažnjom voditi računa o subjektu privatizacije, a deset godina, ponavljamo još na jednom mestu, rekla sam nadam se obrazloženo zašto.

Reč ima Dragan Aleksić po amandmanu. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, ovaj amandman je neprihvatljiv, jer traži brisanje reči „kao dobar privrednik“ i „sa pažnjom dobrog privrednika“ koje se odnose na zastupnika kapitala. Mislim da je veoma važno koga Agencija, uz saglasnost nadležnog ministarstva, imenuje za privremenog zastupnika kapitala.
Iako su ovo samo dve, tri reči, mnogo govore kako mi u SNS, a i Vlada Republike Srbije gledamo na to, a kako DS. Ja razumem njih. Njima nije bilo važno šta će biti sa našim preduzećima i sa našim radnicima. Zato ih je na stotine hiljada ostalo bez posla. Njima je samo bilo važno gde mogu za ljude bliske vrhu DS izvući neku korist. Zbog toga su na izborima i prošli tako kako su prošli.
Objasniću šta znači kada se za zastupnika kapitala imenuje dobar privrednik na primeru preduzeća „Krušik plastika“ a.d. iz opštine Osečina.
Naime, „Krušik plastika“ je preduzeće koje je 2007. godine, u vreme neke prethodne vlasti prodato javnom aukcijom Višnji Jerković, ćerki danas pominjanog Mileta Jerkovića. Da je tada Agencija vodila računa o tome ko je kupac i da je morala da pribavi mišljenje nadležne organizacije za pranje novca, što sadašnji predlog zakona predviđa, to se ne bi moglo desiti, da Mile Jerković pokupuje dvadesetak i više firmi, između ostalih i „Krušik plastiku“.
Višnja Jerković 2009. godine, uz saglasnost Agencije za privatizaciju, ustupa preduzeće privrednom društvu NPCO iz Beograda. Odlukom Agencije od 16. juna 2010. godine raskinuta je privatizacija i prenosi se kapital akcionarskog društva „Krušik plastika“ iz Osečine Agenciji za privatizaciju. Do raskida je došlo usled nepoštovanja kupoprodajnog ugovora kupca sa Agencijom. Od marta 2011. godine „Krušik plastika“ se nalazi u restrukturiranju. Preduzeće redovno izmiruje obaveze sa pripadajućim porezima i doprinosima, što sigurno ne čini mnogo preduzeća u ovoj situaciji. U 2013. godini povećana je proizvodnja za 50% i preduzeće je poslovalo pozitivno.
Ovo preduzeće je od strateškog značaja za opštinu Osečina i zapošljava najveći broj radnika, 132 stalno zaposlena i pedesetak na određeno vreme.
Preduzeće, kao i još nekoliko sličnih ali manjih u Osečini proizvodi kanalizacione cevi prečnika do tri metra, rezervoare za vodu, separatore ulja i masti. Nažalost, često se dešava ili se bar dešavalo u prethodnom periodu da izgradnja kolektora koje finansira Republika Srbija preko resornih ministarstava, kupuje i ugrađuje cevi i separatore stranih proizvođača pored naših proizvoda, čiji je kvalitet dokazan, a cene su znatno niže.
„Krušik plastika“ izvozi svoje proizvode u Nemačku, u Belgiju i druge zemlje EU. Firma DAL sa sličnim proizvodnim programom, iz koje dolazim, juče je na primer isporučila rezervoar od 25 kubika u Norvešku, a samo kod nas ne može da zadovolji zahteve. Gde je problem?
Sada dolazimo na temu koju predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić toliko potencira, a to je korupcija. Zbog „časnih“ namera projektanata, investitora i korisnika naša preduzeća ne da nisu u ravnopravnom položaju nego su često u podređenom, pa su eliminisana u startu.
Evo na jednom primeru da vidite kako izgleda jedan zahtev za šahte za kanalizaciju: „Traži se prohodni šaht DN 1000 od polipropilena narandžaste boje“. Podvlačim ovo „narandžasti“, jer šaht se ugradio u zemlju i ne znam kome je tu bitna boja. „Rok upotrebe najmanje sto godina“, što nije sporno, „potvrđen od strane LGA, Nemačkog instituta za građevinsku tehniku“. Šta to znači? Bilo ko drugi u svetu da potvrdi kvalitet ne odgovara. Znači ako je od strane američkog instituta, ne prihvata se.
Ima tu još nekih tehničkih zahteva. Evo samo jedan detalj – penjalice unutar šahta srebrno sive boje. Ovde se jasno vidi da je praktično nacrtan proizvod jednog stranog, konkretno nemačkog, proizvođača i svim drugim se zahtev šalje samo formalno.
Da bi pokrenuli nešto u ovoj državi, potrebno je niz reformskih zakona, kako oni koje smo doneli nedavno, Zakon o radu, ovi o kojima danas pričamo, kao i oni koji će uslediti, na primer, Zakon o inspekcijama, jer sadašnje inspekcije su toliko neefikasne da možemo slobodno da ukinemo sve i ništa se ne bi osetilo. Ja ne krivim one koji rade u inspekcijama, oni nisu krivi, već jednostavno, podeljeni su po ministarstvima i ne zna se šta je čija nadležnost.
Kazne ne plaćaju oni koji rade, kao da države i nema uopšte, jer se najčešće i ne vide, već oni koji se, da kažem, trude da rade u skladu sa zakonom, pa padaju na nekoj sitnici, jer nekom mora da se napiše kazna.
Jedan „Simpo“ iz Vranja, i da je čak najorganizovanija firma na svetu, ne bi mogao da opstane jer u unutrašnjosti Srbije, u skoro svakoj ulici postoji registrovana ili ne registrovana radnja, preduzeće, u kući, u garaži, za proizvodnju nameštaja sa kojom „Simpo“, ako isplaćuje obaveze, ne može da se nosi.
Ovde pominjem i registrovane, jer neko registruje radnju, preduzeće, ima jednog ili dva zaposlenog, tj. jednog ili dva prijavljena, kupi legalno sirovine koje mogu da prerade taj jedan ili dva zaposlena, proda zvanično proizvoda u toj količini i za inspekciju je on čist, a u stvari na crno kupi 10 puta više sirovine i proda 10 puta više proizvoda.
Kako sa takvima mogu da se nose oni koji se trude da rade u skladu sa zakonom?
Ovde sam napomenuo neke od problema koje imaju naša preduzeća, kako ona u restrukturiranju, tako i sva ostala i jasno mi je da ima mnogo toga da se uradi da bi se stvorila zdrava klima za poslovanje. Potpuno je jasno da nije svejedno koga je Agencija postavila za zastupnika kapitala. Potreban je dobar privrednik koji će se boriti za interese preduzeća koje zastupa, a ne da doprinese da preduzeće što pre ode u stečaj. Ovde sam samo govorio s ciljem da Vlada uradi sve što je u njenoj mogućnosti da opstanu firme koje mogu, a da u stečaj odu samo one koje nemaju perspektivu. Hvala.

Hvala.
Na naziv iznad člana 43. i član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti, kao što je i rečeno ovde, mi smo podneli amandman i na član 43. i svi razlozi koje smo koristili da bismo argumentovali naš amandman za čl. 40, 41, 42, pa i za ovaj član o kome je sada govorio gospodin Aleksić, sa izvesnim primerima iz prakse u firmi u kojoj je on bio ili za koju zna neke informacije, svi ti razlozi važe i za naš amandman na član 43.
Gospodin Jozić se pita ovde šta tu sada nije jasno u članu 42, a sigurno se pita šta nama nije jasno u članu 43? Sve nam je jasno. Naročito nam je sada jasno kada je i ministar potvrdio sve ono o čemu mi govorimo ceo dan danas i zbog čega smo podneli svih 95 amandmana, da i sada, dok još nije usvojen ovaj predlog zakona o privatizaciji imamo dobar Zakon o privatizaciji.

Minut je istekao, samo da vas podsetim na obećanje. Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.