Da, po amandmanu naravno.
Ovaj član 13. čije se brisanje amandmanom traži ima četiri stava. Prvi od ta četiri stava mislim da je i najvažniji i voleo bih i lično mislim da je mišljenje predlagača ovog amandmana da se izbriše i ovaj prvi stav, pretpostavljam greška, jer drugačije bi bilo veoma loše, a to je da Agencija pre zaključenja ugovora pribavlja od nadležne organizacije za sprečavanje pranja novca mišljenje o nepostojanju smetnji na strani kupca, odnosno strateškog investitora za zaključenje ugovora – tačka.
Da li na ovaj način predlagač zakona smatra da svako sa torbom novca, stečenog možda na loš način, možda preprodajom narkotika, možda otmicama, videli smo šta je sve bilo u prošlosti, da na takav način brisanjem ovog celog člana, a na taj način i prvog stava da svako ko dođe sa torbom novca stečenog od kriminala, stečenog od trgovine narkoticima dođe da kupuje po Srbiji, da legalizuje svoj novac, mislim da je prošlo vreme kada je Šarić kupovao imovinu po Vojvodini, a da ga niko ništa nije pitao i da je bio uvaženi gospodin investitor, ne bih voleo da ovakvim amandmanom se vraćamo na to vreme, jer samim brisanjem i brisanjem člana 13. i prvog stava 13. ja ne mogu nikako drugačije da protumačim osim da predlagač ovog amandmana želi drugačije.
Predlagač zakona kaže – mora da se utvrdi postojanje, odnosno potvrda o poreklu novca, da li ne postoji bilo kakva smetnja oko pranja novca, a predlagač amandmana kaže – ne, ne treba nam to, hajde da narkodileri malo kupuju, hajde da neko drugi ko je stekao kapital na neki drugi način.
Zbog toga mislim da je predlagač amandmana greškom ovaj amandman podneo. Možemo da diskutujemo i o drugom i o trećem i o četvrtom stavu, ali mislim da o prvom stavu niko ne može da stavi znak pitanja na taj prvi stav, jer kada neko predloži brisanje, ja samo mogu da protumačim na način da nam ta potvrda o poreklu novca nije potrebna. Mislim da je potrebna i zbog toga pozivam predlagača amandmana da ovaj amandman povuče.