Nemojte, gospodine Jovičiću. Izazvali ste repliku.
(Aleksandar Jovičić, s mesta: Imam pravo.)
Kada već hoćete, izvolite.

Hvala, predsedavajući. Ja prema vama imam posebne simpatije.
Možda gospodin Živković u tih deset godina, u tom svom odmoru od politike, nije video da stranka na čijoj je listi bio, omogućila da neki ljudi koji će završiti tamo gde im je mesto i za koje će se sprovesti postupak, da su im omogućili da na račun svih građana, svih nas dođu do nekih benefita i do neke privatizacije, a koje su bile korumpirane, da zahvaljujući tim ljudima, koji vode tu listu, Srbija je došla do te mere u tešku situaciju, da je nezaposlenost porasla sa 14% na 26%.
Rekao sam da ste vi borac za jednu zdravu srpsku ekonomiju, ali mi je samo malo zabrinjavajuće i čudno kako ste baš otišli na tu listu. Možda ste mogli na neku drugu, s obzirom da je od te stranke posle bilo još nekoliko stranaka koje se takođe zalažu za bolju srpsku ekonomiju. Baš ste otišli kod Dragana Đilasa i kod gospodina Pajtića, a znamo da u Vojvodini imamo „Razvojnu banku Vojvodine“, fond koji je opljačkan, jednu regiju koja je bila najbogatija, a danas je najsiromašnija. Samo sam zbog toga doveo u sumnju vašu nameru, ali imate šansu da pokažete da vaše namere jesu čestite i poštene u ovom sazivu, jer trajaće još tri i po godine. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.

Ponavljam, jako mi je drago što svojim inspirativnim diskusijama mnoge kolege potvrđuju značaj ovih amandmana koje smo gospodin Pavićević i ja podneli. To je očigledno izazvalo interesovanje koje govori o kvalitetu tih amandmana i o razmišljanju o tome da, ako se slažemo oko toga, nam je zajednički cilj, a to je da se na neki način nađe spas za tih 85,90,100 hiljada ljudi koji su ostali u tih 600 i nešto preduzeća. Ako nam je to zajedničko, vi mislite da to treba da se reši novim predlogom zakona, a mi smatramo da je taj novi predlog zakona samo jedna estradna manifestacija, da je to u stvari reciklirani stari zakon, koji je mogao doslednim sprovođenjem da dovede do istog cilja, a za koji se i vi zalažete.
Ovo je set zakona od tri zakona, gde mi podržavamo dva. Zakon o stečaju, na žalost, danas jeste jedini lek za najveći broj preduzeća koja su ostala ne privatizovana. To je jasna ekonomska logika i to se uči u zabavištu za ekonomiste. Tu nema nikakve sumnje da je naša namera dobra, a da ovde želimo da ukažemo da, kažem još jednom, reciklirani estradni zakon neće doprineti, a u njemu se, ne namerom ministra, ali bojim se nečijom tuđom namerom, stvaraju uslovi za korupciju.
Potpredsednica Vlade je rekla da ne postoji zakon koji apsolutno isključuje mogućnost korupcije. To je vrlo opasna izjava i to dolazi iz Vlade koju vi branite i koju vi predstavljate. Mislim da je to jedna opasna izjava i da ne možemo tako da govorimo. Zakoni ne smeju da budu fleksibilni. Osnovni cilj zakona je da bude vrlo jasan i precizan. Fleksibilnost zakona je bezakonje, a vi se zalažete za fleksibilnost u ovom zakonu.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Reklamiram član 107. stav 1.
Mislim da je prekršeno dostojanstvo, odnosno prekršili ste član 107. stav1. zato što govornika niste opomenuli kada se krajnje zlonamerno ophodio prema nekim narodnim poslanicima poslaničke grupe SNS, generalizujući neke stvari na celu poslaničku grupu, sa dovoljno hrabrosti da se polemiše sa ljudima koji nisu u sali, a bili su do malopre i doći će ponovo.
Podsetiću i vas, zato što ste bili prisutni, a i srpsku javnost, odnos SNS prema kriminalu, prema korupciji je nulta tolerancija. U prošlom sazivu Narodne skupštine, u jednom teškom danu i na jednoj teškoj sednici za SNS, smo ukinuli imunitet narodnom poslaniku Draganu Tomiću, narodnom poslaniku SNS da bi pravosudni organi mogli ne smetano da obavljaju svoj posao. Takav je odnos SNS.
Da li i jedna stranka u dosadašnjem delovanju može da se pohvali takvim odnosom, takvim stavom? Ne može. Zbog toga imputiranjem i stavljanje na teret SNS takvih stvari ili pojedincima kada nisu tu, mislim da je na taj način prekršeno dostojanstvo Narodne skupštine, gospodine predsedavajući. Morate narodne poslanike, koji se takvih stvari late da opomenete i da oduzmete reč, da uvedete ovu sednicu u normalne tokove. Jesam za to da se suoče stavovi, mišljenja u 94 ili 194 ili milion i 94 amandmana, ali pominjanje na ovakav način, ne utemeljeno na istini, je zaista neprimereno Narodnoj skupštini.

Ponoviću, iako sam ponovio već nekoliko puta, nije moje da utvrđujem istinu. Moram da priznam da nisam shvatio svrhu reklamiranja Poslovnika. Da li želite u danu za glasanje da se izjasnimo? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja u ovom famoznom članu 13. ne vidim ništa loše. Traži se da se ispita poreklo kapitala kojim treba nešto da se privatizuje. Ne znam šta je tu sporno.
Da li je sporan onaj deo da neki koji su bili umešani u velike trgovine sa duvanom za vreme vlade od 2001. do 2003. godine, kad kupiše neke od najozbiljnijih poljoprivredno industrijskih kombinata? Mislim da su neke cigarete „Fast“ bile u pitanju. Odakle toliki kapital?
Isto tako, da li je ovo surogat zakon u odnosu na prethodni Zakon o privatizaciji, odnosno na onaj koji je donet još 2002. ili 2003. godine, ne mogu tačno da se setim, kada je vrednost kapitala, predmeta privatizacije i njegova početna cena utvrđivana knjigovodstvenom vrednošću kapitala, koji je po 10 puta manji od stvarne tržišne vrednosti kapitala, a onda je početna cena bila 20% ili 1/5, znači jedan pedeseti deo tržišne vrednosti kapitala? To je bilo prepisano i u naredni Zakon o privatizaciji, i tako se privatizovala srpska privreda.
Sada kada kupite nešto sa mnogo manje novca nego što stvarno košta, pravite ekonomsku računicu. Možda je bolje da otpustite radnike, da zaustavite delatnost predmeta privatizacije, i da pravite stambene zgrade na imovini predmeta privatizacije. Jer, Bože moj, mnogo brže će da zaradi novac, ili da preprodaje proizvodne delove rascepkane na više celina, da bi se na taj način više novca steklo.
To su rezultati Zakona o privatizaciji koji se brani ovim amandmanom na član 13. To su najveća dostignuća koja smo postigli u dosadašnjoj privatizaciji. Zato što je neko nešto kupovao jeftino u bescenje, sumnjivim kapitalom, jer nikad nije radio u toj delatnosti. Nije imao dodirnih tačaka sa tom delatnošću, ne zna ništa o tome. Bilo je bitno da jeftino kupi, novcem sumnjivog porekla, i da proda što je god moguće skuplje, bez obzira kakva je sudbina tih radnika.
Odatle tih 400 hiljada novih nezaposlenih. Za to možda možemo da krivimo i one koji su kupovali takva preduzeća, ali mislim da su mnogo odgovorniji i one vlade koje su predlagale takve zakone, i oni poslanici koji su podržavali i takve vlade i takve zakone. Zato i mislim da ovakav amandman ne treba prihvatiti.

Na naziv iznad člana 14. i član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman, a odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre i poštovani gosti, mi smo podneli amandman na član 14. i povodom rasprave o ovom amandmanu, hteo bih da napomenem dve dodatne stvari, koje ja mislim, mogu da budu važne.
U našem pokušaju da predstavnike Vlade ovde, pre svega ministra, ubedimo do kraja ove amandmanske rasprave, da možda ipak odustane od ovog predloga Zakona o privatizaciji.
Što se tiče člana 14. nismo zadovoljni obrazloženjem koje je dala Vlada. To je ono obrazloženje koje je stajalo i u obrazloženju za podnošenje predloga Zakona o privatizaciji, gde se kaže – da je stabilno makro ekonomsko okruženje i odgovorna ekonomska politika, zapravo ono što sada obezbeđuje da se usvoji novi zakon o privatizaciji, i onda će sve da se reši.
Mi smatramo da te ocene nisu tačne. Mogu ovde, povodom rasprave o ovom amandmanu samo da pokažem da sama činjenica da smo imali jednog ministra privrede, pa sada ministra finansija, pa sada neku vrstu rokada u Vladi nakon izbora, govori o tome da stabilizacija i odgovornost nisu neke kategorije koje možemo da vežemo za usvajanje ovog Predloga zakona o privatizaciji.
Druga stvar, moram samo da kažem gospodi narodnim poslanicima, npr. u članu 14. ako u prvom stavu piše – učesnik u postupku privatizacije ima pravo prigovora na zakonitost sprovedenog postupka u roku od osam dana od dana održavanja postupka. To što mi kažemo da i ovaj stav kao i svi stavovi ovog člana treba da se brišu, to ne znači da nužno smatramo da je sadržina nekog stava loša ili neprihvatljiva, nego tada usmeravamo narodne poslanike ka postojećem Zakonu o privatizaciji koji podrazumeva uglavnom takve stvari, i ako ne usvojimo ovaj zakon ne ostajemo na čistini. Imamo postojeći zakon kojeg možemo da se pridržavamo. Hvala vam.