Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministar i gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, po metodologiji i izradi zakona koji je ova skupština usvojila 2010. godine se kaže ukoliko se menja jedna trećina ili više članova zakona koji važi pre nego što je ovaj predloženi zakon, ne ide se na izmene i dopune zakon, nego se ide na predlog novog zakona.
Mi imamo situaciju u ovom trenutku da je pred nama Zakon o privatizaciji, a ne o izmenama i dopunama, zato što temeljno i rekao sam malopre vrlo svrsishodno menjamo ovaj zakon o privatizaciji, jer je on jedan od seta zakona koje smo predložili u predizbornoj kampanji, a tiče se reforme čitavog privrednog sistema u Srbiji, koji vapi za tim da stvorimo jedan novi poslovni ambijent u koji će i strani i domaći investitori doći, uložiti novac u nove pogone, u nova radna mesta. To smo obećali, zato su građani Srbije glasali.
Ovaj amandman naravno nećemo prihvatiti i u danu za glasanje neću ni glasati po tom amandmanu, da ne bi trošio struju ove Narodne skupštine i trošio novac budžetskih korisnika Republike Srbije. Mislim da treba da se zaštiti ovaj patent kada se tiče brisanja, odnosno davanja predloga da se brišu amandmani, jer vidim da dvojica inovatora su to uradila i sa Zakonom o medijima, tako da ćemo i sutra imati isto ovo, samo što se tiče drugih zakona. Ovo se kratko i prosto zove egzibicionizam i to politički egzibicionizam.
Samo bih pročitao na šta se odnosi brisanje. Odnosi se na brisanje člana 12, gde se nabraja ko ne može biti kupac u postupku privatizacije, koji će uslediti nakon usvajanja ovog zakona. To su domaća pravna lica koja posluju većinskim društvenim kapitalom, to su fizička, pravna lica i osnivači pravnog lica koji prema subjektu privatizacije imaju dospele i ne izmirene obaveze. Fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica sa kojim je raskinut ugovor o prodaji i četiri, fizičko lice koje je osuđeno za krivično delo protiv života i tela, krivična dela protiv imovine, krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv službene dužnosti, krivična dela protiv zdravlja ljudi i krivična dela protiv javnog reda mira, kojima je zaprećena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, ili protiv koga je pokrenut krivični postupak za ta krivična dela.
Dakle, ako bismo brisali ovaj član, onda bi svi ovi ljudi, svi ovi ljudi koji su pravosnažno osuđeni za teška krivična dela, gde je zaprećena kazna do pet godina ili teža, mogli da kupuju preduzeća, što je u nekom prethodnom periodu i rađeno. Takođe, svi ovi koji duguju na sve strane, nisu izmirili dospele obaveze, takođe mogu da se pojave kao kupci, pa se plašim da je ideja ljudi koji su dali ovaj predlog upravo ta da se zaštite ovakvi ljudi, ovakve secikese, ovakvi prevaranti, ovakvi kriminalci, koji su to radili i u prethodnom periodu.
Mene kao narodnog poslanika ovde interesuje i zato ću glasati za Zakon o privatizaciji, šta ćemo raditi sa radnicima „Jumka“, radnicima „Simpa“, „Zavarivača“, „HIVA“, MIVA“, „Rasadnika“ iz Vranjske banje, jer ti ljudi kada se budem vratio pitaće me šta ovaj zakon znači, šta znači Zakon o radu. Odgovarao sam na sva ta pitanja i tvrdim, i profesionalno, i politički, i kao čovek koji ima dva sina, i koji je zabrinut kako će sutra naći sebi posao. Glasaću za ovaj zakon zato što stvara mogućnost da se konkurencijom i borbom dođe do radnog mesta, da se ne čeka na radno mesto, da se ide ka tome da se neko zaposli. Agresivnu politiku vodimo kao Vlada, takvu Vladu ćemo podržati uvek kao poslanička grupa i u danu za glasanje ću dati svoj glas za ovaj zakon. Hvala vam.

Po kom osnovu se javljate gospodine Pavićeviću?
(Narodni poslanik Vladimir Pavićević, s mesta: Imam vreme samostalnog poslanika, imam još jedan minut, tako ste mi rekli, dozvolite da objasnim.)
Imate pravo da se javite samo jednom, a vi ste to pravo iskoristili. Hajde jedan minuta, izvolite.

Sada ću vam reći, prema Poslovniku – samostalni narodni poslanik ima pravo na pet minuta u amandmanskoj raspravi, a tih pet minuta može da podeli ukoliko god hoće javljanja, samo da pojasnim.
Samo jedna kratka intervencija u odnosu na ovo što je rekao gospodin Nikolić. Gospodine Nikoliću, molim vas da se kao deo pripreme za učešće u radu Narodne skupštine bolje informišete.
Zoran Živković i ja nismo podneli onoliko amandmana koliko imaju članovi na sve predloge medijskih zakona. U našoj načelnoj raspravi ovde, mi smo dali čak uslovnu podršku tim predlozima zakona, pod uslovom, uslovna je podrška da Vlada prihvati naših 15 amandmana na sva tri predloga medijskih zakona, jer smatramo da preko tih amandmana zaista možemo da popravimo sve te zakone.
Mi smo i ovde gospodinu Vujoviću rekli, gospodine Nikoliću, da dajemo uslovnu podršku Predloga zakona o stečaju i tu smo podneli samo jedan amandman. Dobili smo obrazloženje zašto taj amandman ne može da bude prihvaćen i mi ćemo glasati za taj predlog zakona.
Gospodine Nikoliću, ja mislim da je pitanje neke vrste odgovornosti svakog od nas pojedinačno, da se informiše i ovde poput nas dvojice, govori isključivo istinu.

Nema potrebe da replicirate, gospodine Nikoliću,  molim vas da odustanete od replike, on se jeste vama obratio, ali nije toliko uvredljivo.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Đoković.

Poštovani ministre, želim da istaknem da je zakon o privatizaciji i te kako bitan, da bi konačno Srbija stala na prave noge i da konačno počnemo da zapošljavamo naše sugrađane.
Što se tiče člana 12. i te kako je značajan, zlo i naopako kada bi brisali ovaj član ili kada bi radili određene izmene, iz prostog razloga što je i te kako važno ko može da kupuje u zemlji Srbiji. Zašto? Jer smo do sada imali praksu da su naša preduzeća kupovali ljudi sa sumnjivim kapitalom, nije bila praksa u svakoj privatizaciji, da se to dešavalo, ali ću navesti primer samo svog grada Čačka, gde se dešavalo da pojedini ljudi mogu da kupe određene informativne kuće i maloletnoj deci, što je neshvatljivo u ovom trenutku.
Kakva je bila sudbina tih takvih privatizovanih preduzeća? Moram da kažem da su ta preduzeća propala, pa od tri redakcije, danas živi samo jedna redakcija. Moje lično mišljenje a mislim da je to mišljenje i opredeljenje SNS da više nikada nećemo podržati takve privatizacije.
I te kako je bitno da znamo sa kakvim se novcem kupuje i ko kupuje, i da li može da nastavi dalje ta firma da živi ili ne. Davati preduzeća određenim ljudima, koji nemaju nikakve veze sa određenim preduzećem, niti imaju određena radna iskustva, kada su te firme u pitanju, neće Srbiju povesti napred.
Toliko i hvala.

Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i Dejan Čapo.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Hvala predsedavajući, samo hoću da pohvalim Vladu što je prihvatila naš amandman koji je bio namenjen prevashodno tome da poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji ne mogu da kupuju stranci. Tako da ste postupili sa Ustavom, jer Ustav predviđa da poljoprivredno zemljište ne mogu da kupe strana lica. Hvala što ste prihvatili ovaj amandman.

Reč ima, narodni poslanik Zoltan Pek. Izvolite.

Hvala.
Nekoliko reči bih rekao o ovom amandmanu, kao prvo treba da znate da Savez vojvođanskih Mađara je isto protiv toga da se naše prirodno blago, poljoprivredno zemljište da se proda ili da se da da zemlju kupi inostrano ili fizičko lice.
Ovde u ovom obrazloženju piše da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, u tom sporazumu piše da do 2017. godine inostrana lica imaju ista prava kao što naša fizička lica, ili firme da kupuju poljoprivredno zemljište.
Do sada je bila loša praksa da fizičko lice se udruži sa inostranim fizičkim licem i formira jednu firmu i ta firma je mogla da kupi bilo koju firmu koja je posedovala zemljište. Znači, zemlja je prodata po zakonu.
Nažalost, možemo i mogu i dan danas tako da odrade da kupuju zemljište, znači, kao naši građani, ali imaju sredstva inostranih rođaka ili firmi, ili bilo čega.
Znači, ovaj amandman mislimo da u neku ruku je prihvaćen od strane Vlade, ali ne daje rešenje za ovaj problem. Kao što sam rekao, nažalost da ne daje rešenje na to da naša pravna ili fizička lica mogu kupiti zemljište sa tuđim parama, znači, sa parama inostranih investitora ili inostranih firmi ili inostranih fizičkih lica. Dobro je što se kaže da domaći kupac ili domaće fizičko lice može da kupi zemlju, ali nije precizno određeno pod kojim uslovima.
Naša poslanička grupa je već godinama u ovom problemu i mi smo pripremili rešenje, potpuno rešenje ovog problema u Predlogu zakona u poljoprivrednom zemljištu, jer tamo ćemo precizirati da, na primer, fizičko lice koje se bavi poljoprivredom, znači ima poljoprivredno gazdinstvo ili bavi se poljoprivredom već pet godina, da on to može da kupi zemljište ili ako je firma osnovana pre pet godina u tom području, u toj opštini gde se prodaje zemljište ili eventualno ako gledamo sedište firme ili prebivalište domaćeg fizičkog lica, da on može kupiti zemljište oko tog prebivališta oko 20 kilometara u okolini.
To su takvi primeri koji su naši susedi izgradili i tako su rešili problem kupovine zemljišta inostranih fizičkih lica. Znači, samo domaća fizička lica tako mogu da kupe zemljište. Mislim da je ovaj amandman u neku ruku, ne kažem da nije tačan, nego mogu kazati da je sa ovim amandmanom obmana javnosti. Naši građani će misliti da samo oni mogu da kupe zemljište, ali u stvari i oni mogu kupiti zemljište koji imaju pare od inostranih rođaka ili inostranih firmi. Hvala.