Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovani gospodine ministre i gosti, smatram da se evo već i do sada, a mi smo stigli do amandmana na član 16. Predloga zakona o privatizaciji, pokazalo koliko je veoma dobro da se temeljno bavimo sadržinom predloženih tačaka jednog zakona koji je ovde došao u Skupštinu.
Hoću da napomenem ovde tri stvari vezano za član 16. Nije naša namera da odložimo vremenski usvajanje ovog predloga zakona, naša je ideja bila ovde od prvog dana, kada smo se prvi put obratili i ljudima koji su došli ovde iz Vlade i iz različitih agencija, da ubedimo njih u toku nekoliko dana koliko imamo za raspravu da oni odustanu od ovog predloga zakona, i to činimo i sada.
Druga stvar, mi smo smatrali, i to je važno ovde negde da se evidentira, da pristup „zakon radi zakona“ neće da nas usmeri ka onim ciljevima koji su definisani u obrazloženju usvajanja ovog zakona, odnosno predstavljanja ovo predloga zakona u Skupštini Srbije.
Mi smatramo i treću stvar vezano za član 16. Ovde se čulo da ne treba možda da se neguje ovakav pristup, da se podnosi toliki broj amandmana, jer se troši struja u Narodnoj skupštini, a samim tim se troši i novac poreskih obveznika, a to znači građana Srbije. Ta logika, gospodo, mislim da nije dobra, jer tom logikom, ukoliko je dosledno sledimo, možemo da dođemo do zaključka da možda parlament uopšte ne bi trebalo da radi jer će da se troši neka struja, a to će sve da plati neki građanin Republike Srbije.
Gospodo, demokratija jeste skup model, ali je najjeftiniji i najbolji od svih i ovde to treba da negujemo, a ne da je ugrožavamo. Hvala vam.