Zahvaljujem.
Član 52. - prodaja imovine. Član 41. - prodaja kapitala. Prodaja kapitala je bila, a prodaja imovine je član o kome se radi. Evo, o tome vam govorim.
Potpuno razumem želju da se kada podržavaš Vladu sve prikaže boljim što jeste. Ja neću da se svađam ni sa kim oko ovako jedne teme, ali kada govorite o prodaji kapitala u trenutku kada se radi o članu gde se radi o prodaji imovine, onda samo moram da vas podsetim da je tema o kojoj ste sada govorili prošla pre 11 članova. Prodaja kapitala je bila uvek, ovo je prodaja imovine. Ja tražim ugovor na pet godina, s dobrim razlogom. Molim vas, razmislite o tome. Hvala vam.

Hvala.
Na naziv iznad člana 53. i član 53. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Ovaj član definiše način na koji se ustupa ugovor o prodaji imovine. Znači, sada pričam o prodaji imovine, a ne kapitala. Prethodnik je stalno ponavljao kapitala, verovatno lapsus, nije namerno. Znači, ovde se govori o imovini. Naravno da je ovo rešenje koje ima svoje uporište u prethodnom zakonu. Prodaja imovine je novina, ali način na koji se ustupa ugovor o prodaji je isti kao kod ustupanja ugovora o prodaji kapitala.
Izrečeno je da je puno privatizacije izvršeno sa 10% uplate vrednosti privatizacije i da su onda tu rasturane firme, pravljeni šoping molovi, zgrade i ne znam šta, što je tačno i tu nema nikakve sumnje da ima puno primera za to, samo što je ovde pogrešna meta, pošto se nijedan takav slučaj, ni slovima, ni brojkama, nije desio u vreme u kome sam ja snosio odgovornost za bilo šta u ovoj državi, a javna je tajna svuda po Srbiji da od 2004. godine pa do pre neki mesec najveći kritičar onoga što je tadašnja vlast u raznim oblicima…

Poslaniče, o amandmanima. Molim svi da se vratite na amandmane.

Govorim o ustupanju ugovora o prodaji imovine, 43. Hoću da kažem da su mnogi to zloupotrebljavali, čak i po zakonu koji nije predviđao ovo, ali da tu sigurno nema nikakvog ni traga Nove stranke, niti bilo koga ko zastupa njene stavove. Tako da, naravno, bilo je mnogo zloupotreba u procesu privatizacije, ali to ne možete da prebacite meni.

Reč ima Zoran Babić, pogrešno tumačenje, replika, dve minute.

Ni u jednom jedinom gestu, ni u jednoj jedinoj reči nisam podnosioca ovog amandmana, koji nažalost nije govorio o amandmanu, označio kao odgovornog za takav princip. Nije me briga da li je odgovoran Zoran Živković ili Zoran Babić, to neka utvrde pravosudni organi. Nisam vlasan da to radim.
Pričam o lošem principu. Pričam o lošem rešenju. Pričam o onome o čemu ste i vi rekli da je takvih slučajeva bilo, možda ne za 10%, ali za jednu petinu, jer su na pet godina firme prodavane, pa se uplati jedna rata, radnici na ulicu ili negde u ćošak i iznikne i otme se ono što je najatraktivnije. Pričam o tom principu koji je neodrživ, koji ne smemo da dozvolimo da bude i u novom zakonu. Ako neko hoće da kupuje imovinu tih firmi, mora da je plati po tržišnoj ceni, onoliko koliko vredi, a ne za jednu petinu firme da kupuje najatraktivnije, da otima najatraktivnije, a onda radnike i rashodovane mašine da vrati nazad državi.
Opet podvlačim, krivica za tako nešto politička plaća se na izborima, a zakonska krivica u sudovima. Država mora da radi taj posao, a na nama je ovde odgovornost da donesemo zakon koji će taj postupak privatizacije završiti i staviti tačku do kraja 2015. godine, da zaštitimo ljude koji rade u tim firmama, da nastave proizvodnju, da imaju budućnost, da mogu da žive i u firmama u restrukturiranju i u firmama u portfoliju Agencije za privatizaciju. Da bi tako nešto uradili, neophodno je da postoji širi dijapazon modela privatizacije. Jedan od tih modela je i prodaja kapitala i prodaja imovine.

Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Ne mogu da vam dam, gospodine Živkoviću, kada je prethodni govornik rekao da se ne odnosi na vas. Jasno je rekao, prva rečenica kaže – nisam rekao, radi se o lošem principu. Beležim sada.
Na naziv iznad člana 54. i član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo, ja ću u manje od minut da komentarišem naš amandman na član 54. upravo zbog jedne vrste odgovornosti u odnosu na ono šta su funkcije Narodne skupštine, a i s obzirom na jednu političku odgovornost, ja mislim ovde, nas dvojica smo argumentovali da svi ovi članovi od 48. do 53, pa i ovaj 54. u okviru poglavlja koji se tiče prodaje imovine treba da se brišu. Sada neću ponavljati te argumente, nego ću samo podsetiti da smo podneli amandman na član 54. Hvala vam.

Dobro. Hvala.
Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Gordana Čomić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Vreme poslaničke grupe ste potrošili, možete samo kao predlagač. Izvolite.