Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i nadležni Odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, pa ja sam neko ko nerado podnosi amandmane u ovom tekstu, da se briše određeni član. Kao junak iz „Mosta na Žepi“, nekoliko verzija amandmana sam pokušala da napravim i svaki sam precrtavala i shvatila, gledajući član 5. i član 9. ovog zakona, da ovaj član zaista nema smisla da stoji u zakonu. Zbog čega vam to govorim?
Član zakona odnosi se na položaj nosilaca javnih i političkih funkcija, što smo svi mi ovde. Znači, izabran i postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan je da trpi iznošenja kritičkih mišljenja koji se odnose na rezultate njegovog rada itd, bez obzira na to da li se oseća lično povređen iznošenja tog mišljenja.
Dakle, imate član 5. i član 9. koji ovo lepo uređuju, a ovo „dužan je da trpi“, molim vas, to koliko smo mi dužni, koliko sam ja dužna da trpim, ne možete vi da odredite zakonom. To je odredila biologija, psihologija i sve moje lične karakteristike. Trpim do praga moje izdržljivosti. Znači, to je nešto što ovaj član čini toliko proizvoljnim, toliko priprema spinuje u javnosti, čak i medijskoj javnosti, neke posebne okidače koje će te vi, pre svega, kao umetnik, kao stvaralac, kao vrlo senzibilna osoba prepoznati i zavist i sujetu i inferiornost i onda ćemo imati problem sa nečim što će preoblikovati neke momente u javnom mnjenju.
Reći ću vam jednu situaciju. Ja sam neko ko je svestan svoje javne političke funkcije i živi u skladu sa tim i spremna sam za javno kritičko mišljenje. Nikada ga ne osporavam, branim svoje stavove u ovom domu već desetak godina. Nedavno smo imali jednu situaciju, svih 250 ljudi, imenom i prezimenom, da smo u jednoj teškoj situaciji za Srbiju, kada su se desile poplava, odvojili od svojih prihoda po 45.000 dinara. Provučeni smo najstrašnije kroz medijsko blato. Išlo se do toga da se ocenjuje kako smo mi to nerado učinili, kao i ostale slične paušalne kvalifikacije.
Dakle, nismo mogli ničim odbranimo. Komentari građana koji su stavljeni u te tekstove, preko 2.000, su bili najstrašniji, a nijedan nije u skladu sa onim što ljudi ovde svim srcem i dušom rade i saučestvuju. Pre svega, ovde su ljudi koji dolaze iz tih gradova. To je samo jedan od primera.
Zbog toga sam smatrala da je ovaj član trebalo obrisati. Ako već nećete poslušati moj amandman i prihvatiti ga, mislim da su kolege posle mene, iz dve poslaničke grupe iz opozicije, dali možda bolje rešenje. Ja nisam bila toliko mudra, ali barem podržite to, jer je nedopustivo da ovako stoji ovaj član. Hvala.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada i nadležni Odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Član 8. ima rubrum – položaj nosilaca javnih i političkih funkcija. On glasi u predloženom tekstu: „Izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan je da trpi iznošenje kritičkih mišljenja koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije, bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja“.
Moj amandman je da se posle reči „funkcija“ stavi tačka i da se iz člana briše deo koji glasi: „bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja“.
Potpuno razumem argumentaciju koleginice Zlate Đerić, a koja se odnosi na reč „trpi“. Ono što je tumačenje, odnosno razumevanje, ovu reč „trpi“ razumem kao obavezu za nosioca javne funkcije, imenovano ili izabrano lice. Svi imaju slobodu da izreknu kritiku, ali potpuno razumem. Ovo je jedan član koji bi bio nemoguć pre 40 ili 30 godina, ali sa promenom odnosa javnosti svetla se stavljaju na sve ljude koji dobrovoljno stupaju na javne funkcije. Niko nas ne tera da budemo poslanici, ministri, ne znam za ministre, nisam bila još, pa ne znam da kažem, ali verovatno ni ministre, ni direktore, ni načelnike. Niko vas ne tera da se bavite javnim poslom. To je dobrovoljna stvar.
Ako je dobrovoljna stvar, onda moramo imati svest o tome da postoje dokumenti, da postoji jedna geneza odnosa javnosti u medijima prema ljudima na javnim funkcijama. Čak i neke presude možemo citirati iz Evropskog suda za ljudska prava, gde tog trenutka, kada vi dobrovoljno stupite u prostor javnih poslova, vi se dobrovoljno odričete dela privatnosti. Ako vas lažu, kleveću, to zovem – dužni ste to da trpite. To je proces. Mislim da ovaj član može da ima bolju formulaciju.
U svakom slučaju bih da se izostavi deo koji se odnosi na to da li se on ili ona oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja. To nikoga nije briga. Mislim da ne može da bude uneto u zakon da li polje slobode, kritike za sadržaj poslova ljudi na javnim poslovima, da li to polje slobode treba da se definiše tako da nema veze da li se on ili ona oseća lično povređenim.
Imamo drugi problem. Imamo problem što uopšte ne kritikujemo rad ljudi na javnim poslovima ili u jako, jako malom delu. Imamo problem što smo mi naučeni, kao društvo, da diskvalifikujemo ljude, a ne da diskvalifikujemo ono što ljudi rade. To mogu da ilustrujem sa delom debata ovde ili juče kada jedan potpuno neprihvatljiv vrednosni sistem može da povezuje etničko poreklo preko Albanaca i njihovo pravo da imaju udžbenike. Kada se to ne razume, jer je to šaljivo - ne mislimo to mi ozbiljno, nego platite struju, pa ćete dobiti knjige.
Znam da nema načina da se takav naš stav, naše sklonost da diskvalifikujemo ljude, a ne da razgovaramo o onome što ljudi rade… Zaista ne mislim da će to da bude u kratkom vremenskom roku smanjeno. Za to sam da svakako ostane ovaj član i da se svi oni, koji žele da stupe na javnu funkciju, imaju u vidu ovaj član, da moraju da budu predmet kritike dobrovoljno. U tom smislu, ta reč „trpi“, tu se sa koleginicom Zlatom Đerić potpuno slažem, ne stoji, ali ne možete da kažete – jedva čekamo mi na javnim poslovima da nas diskvalifikujete, kao i da se izrazi radost što će to da se dogodi. U tom smislu, razumem reč „trpi“.
Kada je u pitanju diskvalifikacija koja je definisana na drugi način, a to je povreda ugleda, kleveta, kaljanje časti i sve ostalo, toga ima. Dobro je definisano u ovom zakonu i za onoga ko je sklon takvim tekstovima, komentarima, kolumnama, izjavama, kako god i za onog ko je meta napada. Volela bih da ovo nama svima bude povod da počnemo više da razgovaramo o onome što ljudi rade, a ne o onome šta su i ko su, kako se zovu, kako izgledaju.
Još važnije, da razumemo da se ovo odnosi na sve nosioce javnih funkcija. Nema to nikakve veze i nedopustivo je da ako pripadaš opoziciji navijaš da se ovo dešava nekom iz vlasti ili si iz vlasti da navijaš da se ovo dešava nekome iz opozicije. To je dokaz da uopšte ne razumemo koliko je važno podvrći se dobrovoljno kritici javnosti za sve ono što se radi, koliko je važno komunicirati u tom polju kritike i slušati pažljivo zamerke, opaske, predloge ljudi koji nas gledaju, slušaju, ako smo ovako javno izloženi kao što jeste 250 narodnih poslanika ili ako nismo, ako smo u nekom delu izvršne vlasti ili u bilo kom delu vlasti koji je manje dostupan javnosti.
Znam da se čini da ništa posebno ne menja da li ćemo prihvatiti ovaj amandman ili ne, ali imala sam želju da iskoristim definiciju ovog člana 8. i kao poziv da možda i u pokroviteljstvu ministarstva da se otvori jedna debata. Ministarstvo to može da radi, dijalog ljudi raznih, onih koji su na javnim poslovima i raznih vrsta javnosti koje po prirodi stvari kritikuju njihov rad, a čiji se sadržaj kritike ovako ili onako završi u nekom mediju. Mislim da bi od toga imali svi koristi.

Vreme preko dva minuta, u iznosu od pet minuta i 17 sekundi će biti oduzeto od poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, povređeni su članovi 106. i 107. Poslovnika.
Prvo, prethodni govornik, odnosno gospođa Čomić nije govorila samo o amandmanu nego je potpuno pogrešno, da li svesno ili nesvesno tumačila izjavu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića.
Dakle, on nije rekao i nije pozivao na bilo čiju etničku diskriminaciju nego je rekao da će Vlada Republike Srbije iz budžeta da obezbedi novac za udžbenike svim pripadnicima nacionalnih manjina i nije spominjao samo Albance, nego ako se ne varam i Mađare i Rusine i sve druge. Pozvao je građane, dakle ne Albance nego građane koji žive u Preševu, Bujanovcu i drugim opštinama u tom delu Republike Srbije da plaćaju struju. Što je potpuno normalna stvar, priznaćete u svakoj državi.
Dakle, ovo je grubo vređanje dostojanstva Narodne skupštine, jer predsednik Vlade nije bilo koga diskriminisao nego je rekao da će država da učini sve da se omogući pripadnicima nacionalnih manjina da uče iz udžbenika na svom maternjem jeziku kao što je i obaveza svih građana Republike Srbije, uključujući i one koji žive u Preševu, Bujanovcu, Medveđi itd. i Srbe i Albance i druge, da plaćaju struju.
Ovo nije prvi put danas da se predsednik Vlade Republike Srbije izlaže jednom linču zato što je juče rekao da građani treba da plaćaju struju. Građani treba da plaćaju struju kao što treba da plaćaju porez i kao što treba da izvršavaju druge svoje građanske dužnosti, a država je tu da im omogući da ostvare svoja prava, i manjinska i građanska i sva druga.

Hvala.
Vi znate isto tako da ja mogu da se složim s tim, ali znate i Poslovnik, možete da se izjasnite. (Ne.) Hvala.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi, povreda Poslovnika.

Opet dostojanstvo. Ne znam zbog čega ova potreba da se ignoriše ono što se u stvarnosti i zbilo. Moguće da ima potrebe da se traži izvinjenje, ali da se opovrgne ono što se desilo to ne može.
Jer, problemi sa udžbenicima nisu ovogodišnji. Oni su godinama, decenijama i ova Vlada i ona prethodna preko ministara su čitavo vreme upozoreni, informisani da nedostaje ogromna većina udžbenika na albanskom jeziku i da više od pola udžbenika u prva četiri razreda, roditelji Albanci plaćaju. Nemaju mogućnost kao druge porodice u Srbiji da imaju besplatne udžbenike.
To se ne može rešiti u mesec dana. Ako ozbiljno razgovaramo o ozbiljnoj problematici, moramo priznati da to u mesec dana ne može. Gledajte rokove koje ima Zakon o izdavanju udžbenika i pored najveće volje koje je bilo, predsednik Vlade, to ne može. To je obećanje koje ne može do 1. septembra sigurno da se ostvari. Tako da, kada to povežemo sa strujom, apsolutno mislim da je u pitanju greška i to veoma ozbiljna greška koja javno mora da se prizna. Oko toga nema šta dalje da se sporimo jer, nažalost, takva je formulacija bila, tako je prihvaćeno …

Gospodine Halimi, molim vas, ja sam vas namerno pustio da utrošite vreme koje je predviđeno za povredu Poslovnika.
Ja vas molim, a molim vas zbog nekih prošlih vremena, da mi ne prebacite da vršim teror. Znači, vi ste ovde replicirali i mimo teme, mimo dnevnog reda, ako sam ikoga trebao da prekinem, trebao sam vas da prekinem, ali ja vas molim u tom smislu.
Ja ovde priznajem javno da sam to tolerisao iz prostog razloga da ne mislite da imam nešto lično protiv vas, ali vas molim da ubuduće stvarno se vratimo na temu. Juče je bila rasprava o struji, i o svemu, a vi i danas govorite, kada govorimo o zakonima sasvim druge prirode. Molim vas da se tako i pridržavamo.

Predsedavajući, član 27. drugi stav.
Vi ste dužni da se starate o primeni ovog Poslovnika. Zbog ovoga što ste obrazlagali biću, vi znate koliko vas uvažavam i poštujem, ali sad ću biti možda malo mekši nego što sam imao nameru.
Sada ste zaista vi prekršili Poslovnik. Ukazao je kolega Martinović, baš čisto kršenje Poslovnika, dostojanstvo Narodne skupštine 107, od koleginice Gordane Čomić, koja je u svom govoru govorila nešto što nema veze sa amandmanom, vi je niste prekinuli i govorila upravo o tome kako je neko uslovio udžbenike.
Možete pogledati u stenogramu i videćete da vam govorim tačno, a vi to verovatno niste čuli, kako je neko uslovio Albance dobijanjem udžbenika plaćanjem struje, ali bukvalno je tako rečeno, maltene citat vam govorim. Onda, posle toga, po drugi put član 107. dobija gospodin Halimi, vi ste sada objasnili zašto ste mu dali reč.
Na taj način mi ostali ispadamo diskriminisani. Zašto ste mu dali? Zato što je Albanac poslanik? On je poslanik jedan od 250 i radi po istom Poslovniku kao i mi. Imamo mi ovde koleginica Slovakinja, imamo koleginicu koja je juče govorila po istoj temi rusinske nacionalnosti.
Znate šta, to što je Albanac ne znači da treba da govori suprotno Poslovniku. Pogledajte gde smo otišli, a imamo još 200 amandmana da radimo. Treba striktno da se vodi Poslovnik i da se po njemu radi.
Neću tražiti da se skupština izjašnjava, ali ću vas zamoliti da ubuduće koncentrisano pratimo šta rade i da radimo.