Hvala.
Potrošili ste vreme grupe.
Poslanička grupa Demokratska stranka nema više vremena.
Ostalo je vreme predsednika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Marija Obradović. Izvolite.

Hvala.
Izuzetno uvažavam aktivnosti i posvećenost koleginice Papuge u radu ovog parlamenta, i profesionalno i privatno.
Mislim da je reč getoizacija suviše jaka kada govorimo o ovom predlogu zakona. Područje Vojvodine u Srbiji je zaista jedan simbol poštovanja ljudskih prava i mislim da je prejaka reč.
Treba da radimo na tome da zajedno živimo, a ne jedni pored drugih, ali vi zaista i vaša poslanička grupa u parlamentu to i dokazuju, da u Srbiji ima prostora za mnoge nacionalne manjine. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović, po amandmanu. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, evo ponovo se javljam po amandmanu broj 15. i da izrazim svoje neslaganje sa upotrebom prejakog izraza „getoizacija“, jer sam izraz „getoizacija“ znači nastavimo zatvaranje neke društvene manjine u geto od ostatka društva. Mislim da se ovde apsolutno ne radi ni o kakvoj getoizaciji.
Na kraju, lokalne samouprave imaju pravo da u sufinansiranju, na osnovu projekata koje će dostaviti lokalni mediji i na osnovu budžeta sa kojim budu raspolagale, odluče koliko će kome javnom mediju moći u okviru te lokalne samouprave da izađe u susret.
U ovom trenutku ekonomska situacija u kojoj se nalazimo jednostavno, pored naše ekstremno dobre volje, ne dozvoljava da apsolutno finansiramo sve vrste javnih medija u Srbiji.
Ne vidim razlog zašto, ako bi se to dozvolilo bilo kojoj nacionalnoj manjini, druga ne bi imala na to pravo? Ne znam kuda bi nas to onda dovelo? Hvala.

Hvala.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Riza Halimi i Šaip Kamberi.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala.
Gospođo predsednice, koristiću i vreme predstavnika poslaničke grupe.
Mi smo ovim amandmanom u članu 16. stav 1. tačka 3. pored postojećeg rešenja da se omogućava nacionalnim savetima nacionalnih manjina da osnivaju ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje, dodato je u okviru te odredbe potreba da se formira redakcija za programe na jezicima nacionalnih manjina u okviru javnih servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili amandman sa obrazloženjem da bi njegovim prihvatanjem bila ugrožena institucionalna nezavisnost javnih medijskih servisa.
Ne slažem se sa ovim odgovorom je ako bi i dalje ostavili da problematiku informisanja na jeziku manjina ostavimo autonomiji javnog servisa, jer je on nezavisan, mislim da apsolutno nije prihvatljivo, jer znamo kakva je dosadašnja praksa bila.
Sedam godina postavljam pitanja i do sada nemam odgovor - zašto na RTS-u nema nijednog minuta na albanskom jeziku?
Za problematiku nacionalnih manjina u Vojvodini je i do sada bilo rešenje i dalje ostaje rešenje da će biti javni servisi na tom nivou verovatno, pored drugih razloga, da bi se kompletnije informisali, da bi ta prava iz informisanja ostvarivali pripadnici nacionalnih manjina.
Šta sad da radimo za drugi deo? Ostaje samo RTS, nema više regionalnih javnih servisa ni opštinskih koje je finansirala lokalna samouprava.
Ako se ne obavezuje javni servis, u ovom slučaju RTS, da ima redakcije na jezicima manjina, onda mi rizikujemo da i dalje čuvamo dosadašnju, po meni, veoma lošu praksu.
Neću da govorim o praksi koja je kod drugih manjina, ali znam kakva je situacija kada je upitanju informisanje na albanskom jeziku.
U redu je što je ostavljena ta mogućnost kao mogućnost da nacionalni saveti imaju tu ulogu, ali će veliko pitanje biti, znajući finansijske kapacitete nacionalnih saveta, a pogotovo Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, koji se već godinu i po diskriminiše jer su im smanjena za najmanje 30% sredstva za informisanje. Oni ne mogu da održe ni nedeljnik jedan, jedan list. I sa tim su prekinuli, sa izdavanjem tog nedeljnika, jer nemaju finansijskih sredstava. Gde onda sa ovakvim stanjem mogu da finansiraju lokalni radio ili TV?
Znajući tu situaciju koja sa privatizacijom može da se desi u privatizovanim medijima, znajući praksu i sudbinu dosta solidnih firmi koje su nakon privatizacije propale, otvoreno postavljam pitanje – ako mi ne budemo obavezivali malo preciznije preko zakonskih odredbi da javni servis obavi i tu delatnost kada je upitanju informisanje na jeziku manjina, onda se po meni celokupna ova problematika ostavlja u poprilično velikoj neizvesnosti u daljem periodu. Zato smo dali ovu varijantu, da se i preko zakonske odredbe obavezuje javni servis da ovu delatnost stručnije i organizovanije sprovodi u praksi. Hvala vam.

Hvala.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i Dejan Čapo.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.

Hvala, predsednice.
Ovim amandmanom smo predložili da upravljanje u ustanovama na jezicima nacionalnih manjina bude tripartitno, odnosno da jedna trećina u upravnom odboru budu predstavnici nacionalnih saveta, da jednu trećinu određuju zaposleni iz ove ustanove o kojoj se radi, a jedna trećina da budu predstavnici novinarskih udruženja i organizacija civilnog društva koji se bave pravima nacionalnih manjina i slobodom izražavanja.
Između ostalog, ovo smo predložili iz razloga da bi se sprečio nedozvoljeni uticaj na medije, čiji su izdavači Nacionalni saveti nacionalnih manjina, odnosno uticaj republike na medije, koje su sa područja AP KiM.
Amandmanom se utvrđuje da se oni osnuju kao ustanove ili fondacije, te da se aktom o osnivanju i statutom ustanove, odnosno fondacije, posebno uređuju način izbora i imenovanja organa upravljanja ustanove ili fondacije i odgovornog urednika takvog medija, pri čemu većinu članova upravnog odbora mora da čine nezavisni članovi iz reda zaposlenih.
Mediji kojima su osnivači Nacionalni saveti nacionalnih manjina izuzimaju se iz procesa privatizacije i oni će biti svojevrsni servisi medijskih manjinskih zajednica. Činjenica je, međutim, da u Predlogu zakona ne postoji deo koji će omogućiti nezavisnost uređivačke politike ovakvih medija, već oni mogu da budu samo oglasne table manjinskih elita.
Dakle, ovaj zakon ne garantuje slobodu medija i izražavanje na jezicima nacionalnih manjina. Ovo pitanje je važno, jer smo u nedavnoj prošlosti imali brojna kršenja medijskih sloboda na jezicima manjinskih zajednica.
Poslednji stav člana 16. Predloga zakona je, zapravo, prikrivanje da se upravljački odbori čine nezavisnim od uticaja nacionalnih saveta. To je verovatno posledica dogovora manjinskih sa većinskim zajednicama, pretpostavljam da je to tako.
Ovo govorim iz jednog svog ličnog iskustva, pošto sam članica Rusinskog nacionalnog saveta. Radim u medijskoj kući na jeziku nacionalne zajednice kojoj je osnivač Nacionalni savet. Daću vam jedan konkretan prilog uz ovo, a to je dešavanje sada pre nekoliko dana.
Znači, izbori za nacionalne savete nisu raspisani, pošto zbog izmena zakona itd, mandati nacionalnih saveta, između ostalog i nacionalne zajednice kojoj ja pripadam je isti kao i petog jula... Znači, nacionalni savet ima mandat da obavlja samo neke tehničke poslove. Nije nigde definisano šta nacionalni savet kada mu istekne do izbora novog može da radi.
Direktoru novinsko-izdavačke ustanove i profesionalnog pozorišta ističe mandat negde 17. septembra, ali je brže bolje, sada su već raspisani konkursi, da bi ovaj Nacionalni savet, koji nema mandat, ja mislim da ga nema, ima samo neki tehnički mandat, brže bolje izabrao direktora i da bi ga postavio do izbora novog Nacionalnog saveta. Ja ne znam, zato i govorim o uticaju stvarno nacionalnih saveta u uređivačku politiku i mislim da je ovim zakonom još više to upotpunjeno.
Zato smo i predložili u ovom amandmanu da upravni odbori ne budu onako jednosmerno usmereni, da možda stvarno razmislite o tome da se ta „tri, tri, tri“, mi to zovemo „tri,tri,tri“… Znači, da nacionalni saveti imaj tri člana, da redakcije imaju tri člana i možda neke civilne organizacije da dobiju neku ulogu u tim nacionalnim savetima, kako ta uređivačka politika da ne bi bila pod punom kontrolom nacionalnih saveta. Iz iskustva mogu da vam kažem da je to stvarno tako.
Jednostavno, hoću još nešto da vam kažem, možda stvarno da razmislite o tome, jer uticaj nacionalnih saveta je jako velik, u nekim zajednicama možda manji, u nekim ne, ali ja govorim iz ugla Rusinskog nacionalnog saveta, gde je taj uticaj stvarno veliki.
Nacionalni saveti nacionalnih manjina će ovim odredbama dobiti politički monopol nad informisanjem na jezicima nacionalnih zajednica, što je, po meni, zabrinjavajuće. Iz Predloga zakona o javnom informisanju i medijima izbačeni su delovi u kojima bi medijima, koje su osnovali Nacionalni saveti nacionalnih manjina, bila garantovana autonomija uređivačke politike. Delovi su nestali iz predloga Nacrta, jer je postojalo to tripartitno uređivanje upravnih odbora u tom nekom prednacrtu, ali jednostavno je to sada izbačeno.
Tako da vas molim da još jednom razmotrite to. Meni je drago što nacionalni saveti imaju ulogu u medijima, ali ne baš takvu kakvu im daje ovaj zakon o kome danas govorimo.

Na član 17 amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, članovi Vlade Srbije, predložio sam da se član 17. promeni i da glasi u skladu sa usvojenom Medijskom strategijom do 2016. godine. „Republika, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeđuje iz budžeta deo sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Jedinica lokalne samouprave obezbeđuje iz budžeta najmanje 2% za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Deo sredstava u iznosu od 60% namenjen je finansiranju regionalnih javnih servisa, a ostatak od 40% projektnom finansiranju komercijalnih medija. Javni servisi nemaju pravo konkurisanja za dobijanje sredstava putem projekata koje raspisuju Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave“.
Ovo je naš pokušaj da damo predlog kako bi to trebalo, po nama, da izgleda na lokalnom i regionalnom nivou. Da ste prihvatili naše sugestije da se ti mediji ipak očuvaju i sačuvaju, kao što postoji u drugim državama EU, i da na neki način zaštitimo te medije od političke samovolje i stranaka na vlasti u tim opštinama ili budućim regionima ili u pokrajini.
Ovim se detaljno definiše koliko procenata bi trebalo da se izdvoji i koliko procenata bi išlo za projekte, da ne kaže neko da nismo protiv projektnog finansiranja. Smatramo da bi na ovaj način sačuvali informisanost naših građana, vezano za lokalne teme, za regionalne teme. Sačuvali bi ono što ne funkcioniše već duže vreme. Sačuvali bi, ako hoćete, i te novinare da rade svoj posao, bez opasnosti da će ostati bez njega. Ako, vidimo da hoće, ti mediji će biti privatizovani i ti ljudi će, nažalost, završiti na ulici, znajući da smo nacija vrlo spretna i stručna u davanju projekata. Nažalost, u proteklih, ne znam koliko godina, 10 pokazali da ne možemo ta sredstva da iskoristimo i da su ljudi profesionalno počeli da se bave pisanjem i pravljenjem projekata. Hvala.